У Влади Србије су 12. децембра 2018. године додељене националне стипендије које у склопу пројекта „За жене у науци“ традиционално додељује компанија L´Oréal.

Стипендије од по 5.000 евра добиле су научна сарадница Института за хемију, технологију и металургију у Београду Милица Сентић, доценткиња Пољопривредног факулета у Новом Саду Мирјана Љубојевић и наша Мирјана Ћук, асистенткиња на Департману за биологију и екологију.

Мирјана Ћук је асистент на катедри за ботанику, на Департману за биологију и екологију ПМФ-а у Новом Саду, где је уједно и на докторским студијама. Награђена је за пројекат „Статус и временска динамика флоре и вегетације Делиблатске пешчаре“, а њен научно истраживачки рад је усмерен на диверзитет флоре и вегетације, као и на факторе њиховог угрожавања и методе активне заштите.

Младе научнице су стипендијама награђене у оквиру међународног програма Лореал-Унеско „За жене у науци“ (L´Oréal-UNESCO For Women in Science) који 20 година награђује и промовише жене чија су изузетна достигнућа допринела научном напретку у свету.

У Србији се у склопу ове иницијативе од 2010. године најбољим младим научницама додељују стипендије које представљају вид подршке њиховом даљем професионалном усавршавању и подстицаја да наставе да се баве науком у нашој земљи. Од покретања програма до данас, на конкурсу за Националне стипендије „За жене у науци“ учествовало је више од 500 младих талентованих научница, а најбољима су, укључујући и овогодишње добитнице, додељене 23 стипендије чија укупна вредност прелази 13 милиона динара.

Подсећамо, ово „лепо“ признање су већ освајале младе научнице са ПМФ-а – 2015. године, др Јелена Алексић са Департмана за математику и информатику, а 2016. др Марија Лесјак са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине.

Пројекат занимљивог акронима – FLYHIGH и пуног назива – Односи инсеката и биљака: увид у биодиверзитет и нове примене, био је први пројекат таквог типа финансиран на Универзитету у Новом Саду у периоду од 2015. до 2018. године. У оквиру пројекта радили су истраживачи, студенти, лаборанти и техничко особље са Универзитета у Хелсинкију (Финска), Универзитета Аликанте и компаније Bioflytech (Шпанија), Универзитета у Новом Саду и компаније AgriProtein (Јужно Афричка Република), који су се бавили проучавањем животног циклуса инсеката и биљака, са циљем да се дође до корисних подака са становишта екологије и еволуције, који ће бити усмерени ка примењеним еколошким истраживањима, као што је вештачки узгој мува. Вештачки узгој мува може да обезбеди корисне крајње производе, јер се одрасле јединке или њихове ларве могу користити у исхрани животиња, валоризацији споредних пољопривредно-прехрамбених производа или као био-агенти за опрашивање биљака у природним, полуприродним или вештачким срединама.

С обзиром на то да је пројекат окупио врсне академске стручњаке у области ентомологије и екологије, са једне стране и стручњаке који се баве масовним узгојом инсеката, са друге стране, размена знања и искуства омогућила је стварање синергије и унапређење, како основних еколошких и еволуционих истраживања, тако и развој новог интегрисаног знања и иновативних идеја за потенцијалне комерцијалне примене у области вештачког узгоја мува.

Протеклих дана, одржан је завршни састанак у Аликантеу, Шпанија. Млади сарадници су добили обуку у вези са гајењем ларви инсеката који се могу користити као опрашивачи, за разградњу органског отпада или за исхрану животиња или људи. Обуку је прошло и троје младих истраживача из Србије, са ПМФ-а и из Института Biosens. Истакнуто је да је пројекат остварио све што је било планирано, али и пуно преко тога. Са практичне стране, две компаније које су биле укључене у реализацију пројекта су знатно напредовале током протекле 3 године:

• Компанија AgriProtein из Јужно Афричке Републике, Кајптаун је добила инвестицију од више милиона долара и на основу тога утврдила свој бренд који се сада продаје Саудијској Арабији, Изреалу, Кореји, Дубаију. Праве се две фабрике мува месечно које прерађују органски отпад и дају неколико различитих продуката, уз годишњи план да их буде просечно 25 сваке наредне године.
• Компанија BioFlyTech из Шпаније, Аликанте је у завршни преговорима око велике милионске инвестиције која ће омогућити њихов раст и ширење.

Што се научних установа, учесница на пројекту тиче (ПМФ, Нови Сад, Зоолошки Музеј у Хелсинкију и Департман за животну средину из Аликантеа), научни резултати су заиста импресивни. Објављен је велики број научних публикација, а у припреми је далеко већи број који ће приказати добијене резултате. Као могући наставак ових истраживања и добијених резултата, очекује се масовна продукција инсекатских врста као могућих полинатора у стакларама.

Све у свему, врло импресивни резултати који имају будућност и могућу примену и у нашој земљи.