Skip to main content

Наш шеф Службе за међународну сарадњу као алумниста Хамфри програма стипендирања промовише интернационализацију у високом образовању

Алумниста Хамфри програма Гордана Влаховић наставља свој главни пројекат који је започела у оквиру своје Хамфри стипендије радећи на иницијативама за промоцију свеобухватне интернационализације у високом образовању. Гордана Влаховић била је стипендиста на Универзитету Пен Стејт у периоду 2018-2019. По повратку са Хамфри стипендије, поново је преузела улогу шефа Службе за међународну сарадњу.

Пројекат на којем тренутно ради зове се EXtremeClimTwin, у којем унапређује вештине и компетенције истраживача и администратора који истражују климатске промене и екстремне температуре. Недавно је дала интервју на српској националној телевизији, током којег је говорила о истраживачком пројекту финансираном у оквиру програма European Union Horizon 2020, затим о кључној улози административних служби високо-образовних институција у процесу интернационализације и указала је на општи недостатак стручњака у овој области.


Отвaрање Хербара БУНС и Малаколошке збирке

У уторак, 23. марта 2021. на Департману за биологију и екологију проф. др Зоран Милошевић, Покрајински секретaр за високо образовање и научноистраживачку делатност отворио је Хербаријум Herbarium Universitatis Studiorum Neoplantensis – БУНС у присуству својих сарадника, декана Универзитета у Новом Саду Природно-математичког факултета, проф. др Милице Павков Хрвојевић и гостију са других департмана нашег Факултета. У присуству уважених гостију у холу Департмана отворена је и Малаколошка збирка која обхвата љуштурице 302 врсте маринских мекушаца и бодљокожаца. Догађају су присуствовали бројни представници медија.

Хербаријум Департмана за биологију и екологију је научна колекција која је од 2003. године регистрована у међународном регистру научних хербаријума Index Herbariorum, када јој је и додељен препознатљив акроним БУНС. Прва колекција је настала 1947. године на тадашњој Вишој педагошкој школи у Новом Саду у оквиру групе ботаничких предмета. Данас Хербаријумска збирка Herbarium Universitatis studiorum Neoplantensi, броји више од 250.000 ексиката организованих у 13 колекција – у збирци се налазе и материјали са подручја Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Македоније, Мађарске, Румуније, Бугарске, Аустрије, Русије, Белорусије, Грчке, Албаније, Италије, Русије, Украјине, УСА и са Тајланда. Хербаријум је као музејска колекција отворен за научну, стручну делатност и за посетиоце.

Хербаријумски простор је реконструисан средствима које је обезбедио Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност у укупном износу од осам милиона динара. Овим средствима трајно су решени проблеми простора, и постављање савремених компакт ормана за чување ексиката. Обиман посао реконструкције обављан је сукцесивно три године, припремајући се за трајно лоцирање научно важне, али и национално и историјски вредне колекције. Катедра за ботанику је из средстава пројеката који се реализују у њеним лабораторијама обезбедила техничке уређаје за одржавање микроклиме у Хербаријуму као и оптичке уређаје за рад са колекцијама и информатичку и фото подршку. У Хербаријуму се чувају и примерци који су старији од датума оснивања Хербаријума добијени разменом материјала као и примерци многих врста које се данас више не могу наћи у природи и на стаништима првенствено Аутономне покрајине Војводине.

Покрајинска влада улаже у изградњу новог објекта за ДГТХ

Покрајинска влада је донела решење да се Природно-математичком факултету у Новом Саду усмери 12,5 милиона динара за израду пројектно-техничке документације за изградњу новог објекта за потребе Департмана за географију, туризам и хотелијерство. Током претходних конкурса (од 2017. до 2019. године), издвојено је скоро осам милиона динара за реновирање хербаријума на Департману за биологију и екологију.

Департман за географију, туризам и хотелијерство новосадског ПМФ-а основан је 1962. као Катедра за географију на Филозофском факултету и током свих ових година развијао и постао, у земљи и шире, једна од најпознатијих високошколских и научних институција из области географије, туризма, хотелијерства и гастрономије. Данашњи Департман је сложена, технички високо опремљена иституција са око 2000 студената. Укупна површина коју користи Департман износи нешто преко 1100 квадратних метара (укупна површина ПМФ-а износи 23.458 m2, што значи да Департман за географију, туризам и хотелијерство не покрива ни 5% целокупног простора факултета, док при томе учествује са скоро 40% у укупном броју студената на ПМФ-у), те су ова средства намењена припреми техничке и пројектне документације за изградњу модерног центра за наставни и практични рад. Предвиђено је да нова зграда буде изграђена иза чувене “Плаве зграде”, да има око 4.500 квадратних метара, 4 спрата са оптималним бројем лабораторија и кабинета за практичну наставу.

Истраживачи са ПМФ-а међу најцитиранијим научницима у свету

На недавно објављеној листи првих 2% најцитиранијих научника у свету према цитираности у 2019. години, која је резултат најновијег истраживања Универзитета Стенфорд (Stenford University), Сједињене Америчке Државе, објављеног крајем 2020. године, налазе се 63 научника из Републике Србије, међу којима је девет са Универзитета у Новом Саду, односно четворо са нашег факултета: проф. др Неда Мимица-Дукић, проф. др Душан Јаковетић, проф. др Стеван Пилиповић и проф. др Биљана Абрамовић.

Наведена рангирања научника са Универзитета у Новом Саду представљају велики успех и својеврсно признање за њихов досадашњи научноистраживачки рад, као и потврду релевантности њихових истраживачких тема и препознатљивости на међународној научној сцени.

Љубица Брењо студент генерације у области природно-математичких наука

Сенат Универзитета у Новом Саду доделио је награду “Студент генерације у области Природно-математичких наука” Љубици Брењо, студенткињи Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине.

Љубица Брењо је рођена 1997. године у општини Зинсхајм у Немачкој. Основну Школу “Ристо Пророковић” и општи смер гимназије у СШЦ “Алекса Шантић” завршила је у Невесињу 2012. односно 2016. године, као двоструки носилац Вукове дипломе.

Године 2016. уписала је основне академске студије хемије на Природно-математичком факултету у Новом Саду. Током школовања била је стипендиста Фонда “Милан Јелић”, и носилац изузетних награда Универзитета због остварених успеха.

У јулу 2020. године завршила је основне академске студије хемије са просечном оценом 10,00 чиме је потврдила свој константни квалитет, љубав и жељу ка изучавању хемије. Свој рад ка надоградњи знања наставила је кроз мастер академске студије хемије код нас на ПМФ-у.

Током школовања била је на летњој пракси на Техничком универзитету у Грацу у периоду јул/август 2019. године. Говори немачки и енглески, а служи се француским језиком.

Наш доцент др Марко Родић добио трећу награду “Др Зоран Ђинђић”

Престижно признање “Др Зоран Ђинђић”, које се у Војводини додељује седамнаесту годину за редом, уручено је 30. децембра 2020. године у амфитеатру Централне згради Универзитета у Новом Саду. Генерални покровитељ награда је Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност, а организатор манифестације је Универзитет у Новом Саду.

Одбор Фонда “Др Зоран Ђинђић” прошле године је једногласно усвојио предлог да награда “Др Зоран Ђинђић за младог научника и истраживача”, коју је добијао један научник, подели на три награде.

Овогодишњи лауреат Прве награде “Др Зоран Ђинђић” за младог научника и истраживача је др Лука Стрезоски, доцент Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду.

Лауреат Друге награде је др Миона Беловић, научни сарадник Научног института за прехрамбене технологије у Новом Саду.

Трећа награда “Др Зоран Ђинђић” за младог научника и истраживача припала је др Марку Родићу, доценту Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду.

Научник за будућа времена

Крај сваке године доноси прилику за сумирање резултата, сагледавање остварених планова и постигнутих циљева. Чини се да је у години на истеку већина активности била усмерена на борбу против вируса, али ми са поносом издвајамо резултате младог научника са Природно-математичког факултета – др Душана Јаковетића.

Др Душан Јаковетић, ванредни професор са Департмана за математику и информатику је добитник ПМФ награде која се од прошле године додељује за највећи финансијски допринос остварен у међународној сарадњи Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду. Награда се додељује руководиоцу истраживачког тима ПМФ-а на пројектима међународне сарадње, који је остварио највећи финансијски допринос за Факултет. Интересантно је да је др Јаковетић ову награду добио и прошле године, а један је од ретких истраживача из наше земље који је донео чак пет престижних H2020 пројеката, финансираних од стране ЕУ. Истраживачки тимови ПМФ-а којима др Јаковетић руководи или фундаментално доприноси, тренутно реализију 6 пројеката у оквиру H2020 позива на тему великих података, машинског учења, сигурности и вештачке интелигенције.

Велико знање у овим областима, као и искуство у раду на научим пројектима, др Јаковетић преноси студентима Мастер програма примењене математике – наука о подацима, као руководилац овог студијског програма и професор. Компетенције др Јаковетића су допринеле и формирању новог мастер програма Вештачка интелигенција који је одабран на конкурсу Министарства просвете, науке и технолошког развоја и који ће се реализовати на ПМФ-у од октобра 2021. године.

Др Душан Јаковетић је данас ванредни професор на ПМФ-у; био је истраживач у Биосенс институту и последокторски истраживач на Високом техничком институту, Универзитета у Лисабону, Португалија. Да се ради о вансеријском научном потенцијалу, сведочи податак да је у периоду од 2008. до 2013. године похађао је докторске студије у оквиру двојног програма између Универзитета Карнеги Мелон (Департман за електротехнику и рачунарство), Питсбург, Пенсилванија, САД, и Високог техничког института у Лисабону, Португалија, где је радио и као истраживач сарадник и асистент у настави.

У мају 2013. године одбранио је докторску дисертацију са темом “Дистрибуирана оптимизација: алгоритми и брзине конвергенције” на Универзитету Карнеги Мелон и Високом техничком институту у Лисабону. За своју докторску дисертацију је од Департмана за елетротехнику и рачунарство Универзитета Карнеги Мелон 2014. године добио награду за најбољу докторску дисертацију “А. Г. Милнес”, а од истог Департмана 2012. године добио је и признање “Claire, MM 1965, and John Bertucci, E 1963, TPR 1965, Fellowship in Engineering”.

Добитник је специјалне награде “Др. Зоран Ђинђић” за изузетан допринос науци младих научника за 2017. годину. Области истраживања др Јаковетића су дистрибуирана оптимизација, учење и процесирање информација. Објавио је преко 50 научних радова у међународним часописима и на међународним конференцијама, са укупном цитираношћу преко 1400 према сервису “Google scholar”.

Најзначајнија научна постигнућа на УНС-у у 2018. и 2019. години

У циљу промоције остварених научних и уметничких резултата, Kанцеларија за науку и пројекте, по угледу на раније године, припремила је преглед најзначајнијих научних постигнућа на Универзитету за 2018. и 2019. годину.

Међу оствареним врхунским резултатима чланица Универзитета у Новом Саду налази се велики број међународних пројеката, објављених научних радова у престижним међународним часописима, затим техничких решења и регистрованимх патената, освојених награда и признања у области уметности и слично.

Универзитет у Новом Саду окупља велики број наставника и сарадника из различитих области науке и уметности, који пружају допринос у решавању важних питања релевантних за савремену науку, проналазе нова решења за важне проблеме с којима се суочавамо као појединци или заједница, креирају нову реалност у уметничким пољима и тиме чине Универзитет у Новом Саду препознатљивим у националним и међународним оквирима.

Ера вештачке интелигенције почиње на ПМФ-у

На Kонкурсу Министарства просвете, науке и технолошког развоја за избор нових мастер студијских програма из области вештачке интелигенције, награђен је предлог Департмана за математику и информатику, новосадског Природно-математичког факултета.

Врло значајан услов конкурса је био да установа има наставнике и сараднике са релевантним компетенцијама за извођење наставе, као и могућност да у реализацији наставе, поред наставника и сарадника, учествују и стручњаци из привреде. С обзиром на то да ове услове новосадски ПМФ беспрекорно испуњава, имајући у виду научни кадар признат у светским оквирима као и дугогодишњу успешну сарадњу са привредом, од наредне школске године, наш факултет ће на овај актуелан и перспективан мастер програм уписати 40 студената, од којих ће пола имати могућност да буде на буџету.

Овај мастер курс ће допринети напретку вештачке интелигенције у нашој држави, а без сумње је да ће допринети развоју многих вештина за послове будућности. Програм је осмишљен са нагласком на практични аспект рада кроз многобројне обавезне пројекте јер је крајњи циљ да студенти по завршетку буду оспособљени за практичан рад у привреди у области вештачке интелигенције.

Вештачка интелигенција је једна од области која има највећи потенцијал у перспективи, те је зато прошле године усвојена Стратегија за развој вештачке интелигенције у Републици Србији до 2025. године, којом је планирано успостављање два мастер академска програма из области вештачке интелигенције до краја 2021. године.

Поносни смо што је први такав програм осмишљен баш од стране научника Природно-математичког факултета у Новом Саду. Подсећамо, ПМФ је још пре четири године увео двогодишње мастер студије “Big Data” (Примењена математика – наука о подацима), са два изборна модула – аналитика на подацима и рачунарство високих перформанси.

Иначе, вештачка интелигенција је почела да се развија пре неколико деценија са периодима успона и стагнација да би у првим годинама ове деценије кренуо нагли развој и ширење примене захваљујући продорима у области дубоких неуронских мрежа, све веће количине доступних података погодних за машинско учење, као и све веће доступности микропроцесора погодних за обимна нумеричка израчунавања. Вештачка интелигенција има карактеристике технологије опште намене, попут парне машине, железнице или електричне струје, јер њена примена прожима све области привреде и друштва и у многим од њих уноси револуционарне промене.

Еразмус+ пројекат NETCHEM изабран за најбољи пример добре праксe у 2015. и 2016. години

Извршна агенција за образовање, аудиовизуалну политику и културу (Education, Audiovisual and Culture Executive Agency – EACEA) изабрала је Еразмус+ пројекат NETCHEM – ICT Networking for Overcoming Technical and Social Barriers in Instrumental Analytical Chemistry Education (573885-EPP-1-2016-1-RS-EPPKA2-CBHE-JP) за најбољи пример добре праксe од укупно 287 пројеката који су били одобрени за реализацију у 2015. и 2016. години. Природно-математички факултет и Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду били су учесници пројекта којим је руководио Универзитет у Нишу.

Том приликом је креиран видео материјал за презентацију: