Скип то маин цонтент

Семинар „Богољуб Станковић“: „Изометријска утапања Жевреових многострукости“

У понедељак 16. новембра 2026. године у Клубу наставника на Департману за математику и информатику/Департману за физику одржано је предавање др Бојана Прангоског(Департман за математику, Машински факултет, Универзитет „Св. Кирил и Методиј“ у Скопљу, Северна Македонија) под насловом „Изометријска утапања Жевреових многострукости“.

Сажетак:У свом чувеном раду [3], Неш (Насх) је показао да се свака \mathcal{C}^{\infty}компактна m-димензиона многострукост може изометријски утопити у \mathbb{R}^{m(3m+11)/2}, док ако је многострукост некомпактна, онда се може изометријски утопити у \mathbb{R}^{(m+1)m(3m+11)/2+2m+2}. Знатно касније, Гинтер (Гüнтхер) [2] је снизио димензију циљног еуклидског простора. За реално-аналитичке компактне многострукости, аналитичко изометријско утапање у \mathbb{R}^{m(3m+11)}су показали Грин (Греене) и Џејкобовиц (Јацобоwитз) у [1]. У овом предавању разматрамо случај када су многострукост и метрика Жевреове регуларности p!^s, s>1. Користећи неке од Гинтерових идеја [2], показујемо да ако је многострукост компактна, онда она допушта Жевреово изометријско утапање (исте класе) у \mathbb{R}^{m(3m+11)/2}, док ако је многострукост некомпактна, онда се може изометријски утопити у \mathbb{R}^{(m+1)m(3m+11)/2+2m+2}. Поново, утапање има исту Жевреову регуларност као и сама многострукост.

Предавање је засновано на заједничким радовима са Андреасом Дебраувером (Андреас Деброуwере).

Литература:

[1] Р. Е. Греене, Х. Јацобоwитз, Аналyтиц исометриц ембеддингс, Анн. оф Матх. (2), 189–204, 1971.

[2] М. Гüнтхер, Зум Еинбеттунгссатз вон Ј. Насх, Матх. Нацхр. 144 (1989), 165–187.

[3] Ј. Насх, Тхе имбеддинг проблем фор Риеманниан манифолдс, Анн. Матх. 63 (1956), 20–63.

Семинар „Богољуб Станковић“: „Проблем интерполације у проширеним Жевреовим просторима“

У понедељак 9. новембра 2026. године у Клубу наставника на Департману за математику и информатику/Департману за физику одржано је предавање др Јелене Димитрић(Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду) под насловом „Проблем интерполације у проширеним Жевреовим просторима“.

Сажетак: У овом предавању ћемо представити проблем интерполације у проширеним Жевреовим просторима Румијеовог и Берлинговог типа, дефинисаним помоћу тежинског низа (M_n^{\tau,\sigma})_{n\in\mathbb{N}_0}, где је

    \[M_n^{\tau,\sigma}=n^{\tau n^\sigma},\quad n\in\mathbb{N},\qquad M_0^{\tau,\sigma}=1,\]

при чему су \tau>0и \sigma>1.

Показујемо да, под одговарајућим условом раста строго растућег низа позитивних целих бројева (d_{n})_{n\in \mathbb{N}_{0}}, процене извода дуж посматраног низа повлаче процене извода свих редова. При томе, експлицитно одређујемо параметре добијених оцена. У ту сврху најпре успостављамо еквиваленцију између две дефиниције проширених Жевреових простора: једне која укључује супергеометријски фактор h^{n^\sigma}и друге у којој је тај фактор изостављен. Затим разматрамо одговарајући интерполациони проблем у проширеним Гелфанд-Шиловим просторима и успостављамо њихову симетричну карактеризацију.

Истраживање је подржао Фонд за науку Републике Србије, #ГРАНТ Но. 2727, Глобал анд лоцал аналyсис оф операторс анд дистрибутионс – ГОАЛС.

Семинар „Богољуб Станковић“: „Вотова претпоставка за производе дрвета“

У понедељак 26. октобра 2026. године у Клубу наставника на Департману за математику и информатику/Департману за физику одржано је предавање др Милоша Курилића(Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду) под називом „Вотова претпоставка за производе дрвета“.

Сажетак:Дрво је парцијално уређење {\mathbb X}=\langle X,\leq\rangleтакво да је \{y\in X:y\leq x\}линеарно уређење, за свако x\in X. Нека је {\mathcal C}^{\rm rt}класа дрвета са кореном и \langle{\mathcal C}^{\rm rt}\rangle_{\dot{\cup}\Pi}њено минимално затворење у односу на изоморфизам, коначне директне производе и коначне дисјунктне уније. Свако парцијално уређење из \langle{\mathcal C}^{\rm rt}\rangle_{\dot{\cup}\Pi}је изоморфно неком облика

    \[{\mathbb X} = \dot{\bigcup_{i<n}}\prod_{j<m_i}{\mathbb X}_i^j,\]

где су фактори {\mathbb X}_i^jиз {\mathcal C}^{\rm rt}.

Нека је {\mathcal T}:=\operatorname{Th}({\mathbb X}), {\mathcal T}_i^j:=\operatorname{Th}({\mathbb X}_i^j), за i<nи j<m_i, и

    \[\kappa=\prod_{i<n}\prod_{j<m_i}I({\mathcal T}_i^j),\]

где је I({\mathcal T})број неизоморфних пребројивих модела теорије {\mathcal T}. Тада имамо:

(а)Вотова претпоставка је тачна за {\mathcal T}: I({\mathcal T})=\kappa, ако је \kappa\in\{1,\omega,\mathfrak{c}\}; иначе је I({\mathcal T})\in[3,\omega). Специјално, теорија {\mathcal T}је \omega-категорична ако и само ако су све теорије {\mathcal T}_i^j, за i<nи j<m_i, \omega-категоричне.

(б) {\mathbb Y}\equiv{\mathbb X}ако и само ако

    \[{\mathbb Y}\cong\dot{\bigcup_{i<n}}\prod_{j<m_i}{\mathbb Y}_i^j,\]

где је {\mathbb Y}_i^j\equiv{\mathbb X}_i^j, за све i<nи j<m_i.

(в) {\mathbb E}\preccurlyeq{\mathbb X}ако и само ако

    \[{\mathbb E}=\dot{\bigcup_{i<n}}\prod_{j<m_i}{\mathbb E}_i^j,\]

где је {\mathbb E}_i^j\preccurlyeq{\mathbb X}_i^j, за све i<nи j<m_i.

(г) {\mathcal T}је атомска ако и само ако су {\mathcal T}_i^j, за i<nи j<m_i, атомске. Тада је

    \[\dot{\bigcup}_{i<n}\prod_{j<m_i}{\mathbb A}_i^j\]

пребројив атомски модел теорије {\mathcal T}, где је {\mathbb A}_i^jпребројив атомски модел теорије {\mathcal T}_i^j, за i<nи j<m_i.

(д) {\mathcal T}је мала ако и само ако су {\mathcal T}_i^j, за i<nи j<m_i, мале. Тада је

    \[\dot{\bigcup_{i<n}}\prod_{j<m_i}{\mathbb S}_i^j\]

пребројиво засићен модел теорије {\mathcal T}, где је {\mathbb S}_i^jпребројиво засићен модел теорије {\mathcal T}_i^j, за i<nи j<m_i.

Референце:

[1] Ј. Р. Стеел, Он Ваугхт’с цоњецтуре. Цабал Семинар 76/77 (Проц. Цалтецх-УЦЛА Логиц Сем., 1976/77), пп. 193–208, Лецтуре Нотес ин Матх., 689, Спрингер, Берлин, 1978.

[2] Р. Л. Ваугхт, Денумерабле моделс оф цомплете тхеориес, 1961 Инфинитистиц Метходс (Проц. Сyмпос. Фоундатионс оф Матх., Wарсаw, 1959), пп. 303–321, Пергамон, Оxфорд; Панстwоwе Wyдаwництwо Наукоwе, Wарсаw.

Семинар „Богољуб Станковић“: „Простори дистрибуција чији Собољев таласни фронт садржан у фиксном конусном скупу“

У понедељак 19. октобра 2026. године у Клубу наставника на Департману за математику и информатику/Департману за физику одржано је предавање др Бојана Прангоског(Катедра за математику, Машински факултет, Универзитет „Св. Кирил и Методиј“ у Скопљу, Северна Македонија) под називом „Простори дистрибуција чији Собољев таласни фронт садржан у фиксном конусном скупу“.

Сажетак:Нека је Oотворен скуп у \mathbb{R}^n. Собољевљев скуп таласних фронтова реда r\in\mathbb{R}дистрибуције u\in\mathcal{D}'(O), означен са WF^r(u), дефинише се на следећи начин: Тачка (x,\xi)\in O\times(\mathbb{R}^n\setminus\{0\})не припада скупу WF^r(u)ако постоје отворен конус V\subseteq\mathbb{R}^nкоји садржи \xiи функција \varphi\in\mathcal{D}(O)таква да је \varphi(x)\neq0, при чему важи

    \[\|\langle\cdot\rangle^r\mathcal{F}(\varphi u)\|_{L^2(V)}<\infty.\]

Скуп WF^r(u)је затворен конусни подскуп скупа O\times(\mathbb{R}^n\setminus\{0\}). За дати затворен конусни подскуп Lскупа O\times(\mathbb{R}^n\setminus\{0\}), дефинишемо

    \[\mathcal{D}'^r_L(O):=\{u\in\mathcal{D}'(O)\mid WF^r(u)\subseteq L\};\]

то је простор дистрибуција чији се Собољевљев скуп таласних фронтова реда rсадржи у скупу L. У овом предавању, на простору \mathcal{D}'^r_L(O)уводимо локално конвексну топологију која омогућава да се повлачење глатких функција помоћу глатког пресликавања f:O\rightarrow U, дефинисано са

    \[f^*:\mathcal{C}^{\infty}(U)\rightarrow\mathcal{C}^{\infty}(O),\qquadf^*u:=u\circ f, \]

непрекидно прошири на пресликавање

    \[f^*:\mathcal{D}'^{r_2}_{f^*L}(U)\rightarrow\mathcal{D}'^{r_1}_L(O),\]

за одговарајуће r_1и r_2, под условом да је скуп Lу погодном положају у односу на f. Слично томе, дефинишемо локално конвексну топологију на простору \mathcal{D}'^r_L(M), где је Mглатка многострукост, и доказујемо аналоган резултат о повлачењу и у случају многострукости.

Предавање се заснива на заједничким радовима са Стеваном Пилиповићем.

Семинар „Богољуб Станковић“: „Е-таласни фронт и непрекидност неких пресликавања“

У понедељак 12. октобра 2026. године у Клубу наставника на Департману за математику и информатику/Департману за физику одржано је предавање Стефана Тутића(Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду) под називом „E-таласни фронт и непрекидност неких пресликавања“.

Сажетак:Таласни фронт је увео Хермандер почетком 1970-их година да би изучавао пропагацију сингуларитета решења парцијалних диференцијалних једначина. Међутим, може да се користи и за изучавање глатких сингуларитета дистрибуција. Касније су уведени различити таласни фронтови који региструју сингуларитете у зависности од изабране класе регуларности, као што су Собољева, Безова, Жевреова,… У овом предавању представићемо E-таласни фронт, где је Eтранслационо-модулационо инваријантан Банахов простор дистрибуција. За посебан избор простора Eдобијају се раније познати таласни фронтови. Простор Eје снабдевен локално конвексном топологијом. Прва теорема о непрекидности пуллбацк пресликавања је дата за општо E, под претпоставком да функција која генерише пуллбацк је локални дифеоморфизам. Друга теорема о пуллбацк-у односи се на L^p-Собољев простор E=W^{r,p}(\mathbb{R}^d), при чему функција која генерише пуллбацк је константног ранга. Истраживање је подржао Фонд за науку Републике Србије, #ГРАНТ Но. 2727, Глобал анд лоцал аналyсис оф операторс анд дистрибутионс – ГОАЛС.

Студенти ПМФ-а у самом светском врху – бољи од већине старијих колега из престижних институција

Тим студената Департмана за математику и информатику Природно-математичког факултета у Новом Саду, као један од најмлађих, освојио је изванредно седмо место у конкуренцији 91 тима из 26 земаља на престижном светском такмичењу. Штавише, у три од седам кола финалне евалуације њихово решење дало је трећи најбољи резултат, па су добили и специјалну захвалницу за резултате на такмичењу које је организовало Одељење за истраживање и напредни развој америчке компаније АМД, једног од највећих произвођача хардвера за извршавање алгоритама вештачке интелигенције.

Тимови су се такмичили у развоју агентских система за оптимизацију токова за распоређивање и повезивање компоненти корисничких кола на такозваним ФПГА чиповима. Реч је о посебној класи чипова који на хардверском нивоу могу да мењају намену након што изађу из фабрике, што им омогућава висок степен прилагођавања алгоритму који је потребно извршити. Из тог разлога, ФПГА чипови су посебно значајни и погодни за подручја примене у којима је неопходно доношење одлука у реалном времену, попут аутономних возила и хуманоидне роботике.

Успех студената ПМФ-а посебно је значајан уколико имамо у виду да није реч о студентском, већ о истраживачком такмичењу без ограничења у погледу старости и искуства учесника. Док је већина других тимова укључивала и студенте докторских студија, па чак и постдокторске истраживаче и инжењере из компанија попут Qуалцомм-а и Баyкар-а, са вишегодишњим искуством у области, тим ПМФ-а био је сачињен искључиво од студената друге и треће године основних студија. Чланови нашег тима били су студенти Лука Курешевић, Јован Здравковић, Марјан Мартинов и Лазар Јеромела, уз менторство др Стефана Николића, доцента на Природно-математичком факултету у Новом Саду.

Овај тим остварио је бољи пласман од тимова са реномираних институција попут Суперрачунарског центра у Барселони и Универзитета Калифорније у Берклију, али и од неколико решења која је за потребе поређења развио сам организациони тим АМД-а, што можда и најбоље говори о успеху који су остварили.

Природно-математички факултет поносан је на студенте који су остварили овај значајан резултат, као и на све наше студенте који постижу изузетне резултате на различитим међународним такмичењима.

Иновациони радар препознаје ПМФ као „кључног иноватора“ за 6 нових иновација у оквиру истраживачко-иновативног пројекта ПАНДОРА

Пројекат ПАНДОРА(Хоризонт Европа) се фокусира на унапређење вештачке интелигенције и инжењеринга података како би се подстакле индустријске иновације и унапредила економија ЕУ. Бави се изазовима у обради података генерисаних Интернетом ствари (Интернет оф Тхингс), са циљем стварања јединственог тржишта података за глобалну конкурентност Европе. ПАНДОРА има за циљ да развије оквире вођене вештачком интелигенцијом за припрему и испоруку поузданих скупова података, побољшавајући тачност и одрживост вештачких модела у ИоТ системима. Мисија ПАНДОРА пројекта је повећање аутономије, поузданости и енергетске ефикасности у управљању скуповима података ИоТ-а за паметније и брже уређаје у екосистемима паметних окружења. Замолили смо руководиоца пројекта на ПМФ-у, проф. Душана Јаковетића и његов тим, да нам објасне природу ових иновација.

Аутоматед Дата Лабеллинг & Аннотатион Тоол (ДАЦЛ)

Ова иновација омогућава припрему података за тренирање АИ модела на основу некомплетних података прикупљених у индустријским окружењима. Иновација обједињује механизме за извођење недостајућих вредности на основу трансфер леарнинг техника машинског учења, аутоматско лабелирање парцијално-лабелираних података и њихову аугментацију користећи фундаменталне моделе за табеларне податке, те контролу квалитета базирану на детекцији аутлајера. Иновацију релизовала Душица Кнежевић.

Селф-валидатед, цаусал, робуст, анд ресилиент Цонтинуоус Леарнинг (ЦРВ) фор Лонг-Терм Аутономy анд Интеллигенце

Ова иновација омогућава континуално тренирање предиктивних АИ модела. Кључни иновативни елемент је енергетски-ефикасно ажурирање предиктивних модела у оперативној фази њиховог коришћења у индустријским окружењима, без комплетног, временски захтевног ретренирања модела, а уз очување предиктивних перформанси за променљиве токове тренинг података. За разлику од претходних приступа континуалном учењу који адресирају проблеме класификације, ова иновација се бави проблематиком предвиђања нумеричких варијабли, те тако задовољава реалне потребе индустријских окружења која користе АИ технологије за контролу и управљање производним процесима. Иновацију су реализовали Стефан Николић и Душан Симић.

Федератед Репресентатионал Леарнинг Модуле (ФРЛМ)

Ова иновација омогућава колективно (федеративно) тренирање модела за редукцију димензионалности података и детекцију аномалија у дистрибуираним индустријским системима заснованим на ИоТ технологијама. Кључни иновативни елемент је примена меморијских ауто-енкодера адаптираних за дистрибуирана окружења у којима ИоТ уређаји прикупљају високо-димензионалне податке. Иновацију реализовао Михаило Илић.

Адаптиве Федератед АИ Траининг Сервице

Ова иновација комбинује ЦРВ и ФРЛМ иновације у сервис за тренирање разнородних АИ модела у АИоТ системима. Иновација обезбеђује компатибилност УНСПМФ иновативних приступа континуалном и федеративном учењу у индустријским окружењима са модерним МЛОпс алатима и праксама. Иновацију су реализовали Михаило Илић, Душан Симић и Стефан Николић.

Иновације Дата Суммаризатион анд Фусион Цомпонент (ДРФЕЦ) и Трустwортхy Дата Генератион анд Аннотатион Сервицесу иновације у којима је УНСПМФ давао истраживачку експертизу за друге ПАНДОРА партнере који су били технички реализатори тих иновација.

Честитамо ПАНДОРА тиму са Природно-математичког факултета!

Јосип Јурај Строссмаyер Университy оф Осијек, Сцхоол оф Апплиед Матхематицс анд Информатицс (МАТХОС)

  • Институције потписнице уговора:Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду и Факултет примијењене математике и информатике Свеучилишта Јосипа Јураја Штросмајера у Осијеку
  • Лице одговорно за сарадњу:Канцеларија за међународну сарадњу и пројекте
  • Интернет локација институције: https://www.mathos.unios.hr
  • Датум потписивања:24.06.2026.
  • Време трајања уговора:2026.–2031.
  • Предмет уговора – сарадње: Меморандум о сарадњи

Приступно предавање кандидата за избор у звање доцента (Рачунарске науке) – Даворка Радаковић

Приступно предавање по расписаном конкурсу за избор у звање и заснивање радног односа за једног доцента из уже научне областиРачунарске науке одржаће се дана 13. јануара 2026. године, са почетком у 18.15 часова у Докторској учионици (1. спрат новог дела зграде) на Департману за математику и информатику Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Тема приступног предавања: „Зашто је важан Цyбер Сецуритy?“.

Приступно предавање ће одржати кандидаткиња пријављена на овај конкурс, др Даворка Радаковић.

Радионица СОФТА пројекта „Глобал анд лоцал аналyсис оф операторс – ГОАЛС2025“

Пројекат „Дунавске сарадње“ СОФТА (Сигналс, Операторс, анд Фрамес виа Тиме-Фреqуенцy Аналyсис)организовао је радионицу „Глобал анд лоцал аналyсис оф операторс – ГОАЛС2025“ у новосадском огранку САНУ у периоду од 8. до 12. октобра 2025. године.

Скуп је окупио више од тридесет учесника и био је врло успешан. Радујемо се наставку пројекта и даљој сарадњи са нашим гостима.