Скип то маин цонтент

Четврти конгрес биолога Србије – 16-20. септембар 2026. године, Дивчибаре

Четврти конгрес биолога Србије биће одржан од 16. до 20. септембра 2026. године на Дивчибарама, у организацији Српског биолошког друштва, под покровитељством Српске академије наука и уметности и Матице српске. Конгрес представља научни скуп од националног значаја који окупља истраживаче, наставнике и стручњаке из различитих области биолошких наука.

У реализацији Конгреса учествују бројне научне и образовне институције из Србије, међу којима је и Департман за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду.

Програм Конгреса организован је кроз десет тематских секција:

  • Биомедицина и транслационе науке
  • Биофизика и биоинформатика
  • Ботаника и физиологија биљака
  • Генетика, молекуларна и ћелијска биологија
  • Еволуциона биологија и биодиверзитет
  • Екологија, конзервациона биологија и заштита животне средине
  • Зоологија и физиологија животиња
  • Методика наставе биологије
  • Микологија и алгологија
  • Микробиологија и имунологија.

У оквиру Конгреса предвиђено је и одржавање округлих столова, као и редовне годишње Скупштине Српског биолошког друштва. Конгрес је акредитован од стране Завода за унапређивање образовања и васпитања (ЗУОВ), што наставницима омогућава стицање бодова за стручно усавршавање.

📍 Место одржавања: Хотел „Дивчибаре“, Дивчибаре
📅 Датум: 16–20. септембар 2026.

Више информација о Конгресу, програму и организацији доступно је на званичној интернет презентацији Српског биолошког друштва.

Пожар у Делиблатској пешчари – Обнова мора бити заснована на заштити биодиверзитета

Обнова Делиблатске пешчаре не сме представљати једноставно враћање пређашњег стања, већ еколошки засновану ревитализацију у којој је очување биодиверзитета основни приоритет.

Делиблатска пешчара није шумско подручје, већ подручје са јединственим мозаиком пешчарских, степских и шумских екосистема, тако да циљ санационих мера не сме бити враћање шумских површина само по себи, већ успостављање и одржавање природног односа између шумских, степских и пешчарских екосистема, уз очување њихове укупне биолошке и предеоне разноврсности.

Пожар је већ направио огромну штету; погрешна санација би могла направити додатну. Због тога, опоравак овог подручја треба искористити као прилику да се његова заштита врати основном циљу због којег је овај Специјални резерват природе и установљен – очувању јединственог природног мозаика станишта и јединственог биодиверзитета Делиблатске пешчаре.

Програм ревитализације треба да изради независан мултидисциплинарни тим научника и стручњака из области биологије и заштите природе, шумарства, педологије, хидрологије, агрономије, климатологије, енергетике и других релевантних дисциплина.

Програм ревитализације мора бити предмет отворене и транспарентне јавне расправе, уз активно учешће научне и стручне заједнице, заинтересованих грађана, државних институција и организација цивилног друштва.

Делиблатска пешчара је једно од најзначајнијих подручја за очување биодиверзитета у Србији, чија вредност далеко превазилази националне оквире. Еколошке последице актуелног пожара могу дугорочно утицати на врсте, станишта и екосистеме, као и на очување и функционисање једног од највреднијих природних подручја наше земље.

Према расположивим подацима, на подручју Делиблатске пешчаре регистровано је преко 180 заштићених врста, не рачунајући птице, према међународним и националним критеријумима. Међу њима је преко 70 врста биљака и животињаобухваћених Директивом о стаништима Европске унијеи Бернском конвенцијом, и преко130 строго заштићених и заштићених врста у Србији. Поред њих, присутно је више од 30 ендемичних, реликтних и ретких таксонакоји нису обухваћени листама заштићених врста.

На овом подручју, регистровано је и 18 Натура 2000 типова станишта, од којих ће одређени број бити, или је већ, изложен негативним последицама пожара и других антропогених притисака. Посебно је значајно да за чак 39 врста биљака или животиња Делиблатска пешчара представља једно од најпогоднијих подручја за дугорочан опстанак популација у Србији. Ова чињеница захтева изузетно пажљиву процену последица, као и активне мере заштите.

Пожар је већ нанео озбиљну штету живом свету, као и њиховим природним стаништима. Стварне размере последица биће могуће утврдити тек након потпуног гашења пожара и детаљне теренске процене.

Поред екстремно неповољних временских прилика, потребно је испитати и друге факторе који су могли допринети настанку и неконтролисаном ширењу пожара, укључујући састав и структуру антропогено формираног шумског покривача, стање и одржавање противпожарног система, као и правовременост и ефикасност реакције у првим фазама пожара. Та анализа треба да буде стручна, транспарентна и заснована на проверљивим чињеницама, како би се утврдиле слабости система и смањио ризик од понављања сличних догађаја. Познато је да су пожари у Делиблатској пешчари били релативно чести и у прошлости, повремено и великих размера (посебно 1996. и 2007. године), али никада нису имали просторни обухват, трајање и последице као овогодишњи. Стога је неопходна темељна процена и ревидирање досадашњих концепата и праксе управљања и газдовања овим подручјем, посебно из угла неопходне интегрисаности безбедносних (смањење фреквенције јављања пожара уз спречавање враћања песка у неконтролисано покретно стање) и екосистемских принципа (оптимизација састава и структуре природних и антропогено формираних или условљених типова станишта, у функцији заштите биодиверзитета), уз уважавање економске одрживости у оквиру праксе шумарског газдовања.

Након гашења пожара, приоритет треба да буде свеобухватна процена настале штете и израда Програма ревитализације Делиблатске пешчаре. Сматрамо да тај програм не сме да понови приступе у којима су економски интереси имали предност над очувањем природних екосистема.

Посебно је важно да се, пре санитарних радова и уклањања пожаром оштећене вегетације, идентификују и заштите преживели рефугијуми, склоништа и друге структуре значајне за опстанак заштићених врста, како непосредне санационе интервенције не би изазвале додатни губитак биодиверзитета.

Обнову је потребно засновати на савременим еколошким принципима и усмерити ка враћању Делиблатске пешчаре њеном изворном екосистемском оквиру.

Специјални резерват природе „Делиблатска пешчара“ је заштићен као највеће европско подручје изграђено од наслага еолског песка, са израженим облицима динског рељефа и карактеристичним мозаиком пешчарских, степских и шумских екосистема, као и еколошки специфичним представницима флоре и фауне. Због тога, управљање овим простором мора бити засновано на научном, стручном и одговорном приступу очувању природних процеса и карактеристичне мозаичности станишта.

Посебну пажњу потребно је посветити очувању и обнови степских и пешчарских станишта, која представљају изворне и еколошки најзначајније елементе природног предела Делиблатске пешчаре. У том смислу, на одговарајућим површинама потребно је примењивати мере активног управљања које могу укључивати контролу сукцесије шумске и жбунасте вегетације, уклањање инвазивних и нежељених врста, као и друге мере којима се спречава зарастање отворених станишта. Циљ таквих мера није смањење шумских површина само по себи, већ успостављање и одржавање природног односа између шумских, степских и пешчарских екосистема, уз очување њихове укупне биолошке и предеоне разноврсности.

Досадашњим приступом управљању овим природним добром, који је подразумевао садњу неадекватних дрвенастих врста, примарни циљ заштите је изгубљен, а значајан број посебних природних вредности и реткости, које су првобитно и биле основ заштите, данас више не насељавају ове просторе, или су им популације драматично редуковане. Узрок томе је управо нестанак степских површина услед ширења неадекватних дрвенастих врста. Због тога је неопходно преиспитивање даљег одржавања и обнове неразумно великог обима антропогено формираних шумских састојина, пре свега црног и белог бора и багрема, јер оне нису део природних станишта Делиблатске пешчаре, а њихово присуство доприноси промени њеног изворног еколошког карактера.

За дугорочно и одрживо решавање овог питања, неопходна је детаљна анализа свих природних и антропогених фактора који су довели до постојећег стања. На основу резултата анализе, потребно је спровести опсежну, мултидисциплинарну и институционално утемељену експертизу која ће представљати основ за планирање и спровођење будућих мера ревитализације, обнове и дугорочног очувања читавог подручја. Због тога, на програму ревитализације треба да ради независан мултидисциплинарни тимнаучника и стручњака из области биологије, екологије и заштите природе, шумарства, педологије, хидрологије, агрономије, климатологије, енергетике и других релевантних дисциплина. Његов задатак не би био само санирање непосредних последица пожара, већ и сагледавање свих кумулативних притисака на Делиблатску пешчару, отклањање или значајно редуковање ризика од сличних еколошких катастрофа у будућности, као и доношење дугорочних планских докумената за трајну заштиту и опстанак аутохтоних пешчарских и степских елемената на овом простору.

Због тога, поред анализе ефеката самог пожара и неадекватног управљања овим природним добром, анализа треба да обухвати и процену утицаја постојећих и планираних ветропаркова, као и других привредних и инфраструктурних пројеката реализованих или планираних у непосредном окружењу Делиблатске пешчаре. Њихови утицаји не могу се посматрати изоловано од пожара и других фактора који истовремено делују на овај осетљиви екосистем.

Важно је и да програм ревитализације буде предмет отворене и транспарентне јавне расправе, уз активно учешће научне и стручне заједнице, заинтересованих грађана, државних институција и организација цивилног друштва.

Пожар представља огромну штету, али истовремено отвара питање какву Делиблатску пешчару желимо у будућности? Циљ обнове не треба да буде једноставно враћање стања које је постојало пре пожара. Потребна је обнова природног, отпорног и функционалног комплекса екосистема, у којем ће очување биодиверзитета бити основни приоритет.

Пожар је већ направио огромну штету; погрешна санација би могла направити додатну. Због тога опоравак овог подручја треба искористити као прилику да се његова заштита врати основном циљу због којег је овај Специјални резерват природе и установљен ‒ очувању јединственог природног мозаика станишта и јединственог биодиверзитета Делиблатске пешчаре.

Београд, 27. август 2026. године

Декан Биолошког факултета, Универзитета у Београду
др Љубиша Станисављевић, редовни професор

Декан Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду
др Срђан Рончевић, редовни професор

Директор депратмана за биологију и екологију
др Горан Аначков, редовни професор

У припреми саопштења учествовали:

др Дмитар Лакушић, редовни професор
Универзитет у Београду – Биолошки факултет

др Имре Кризманић, ванредни професор
Универзитет у Београду – Биолошки факултет

др Љиљана Томовић, редовни професор
Универзитет у Београду – Биолошки факултет

др Гордана Томовић, редовни професор
Универзитет у Београду – Биолошки факултет

др Александар Ћетковић, ванредни професор
Универзитет у Београду – Биолошки факултет

др Томица Мишљеновић, доцент
Универзитет у Београду – Биолошки факултет

др Јелена Буразеровић, научни сарадник
и координатор Групе за истраживање слепих мишева
Универзитет у Београду – Биолошки факултет

Републичко такмичење из биологије за ученике средњих школа на Департману за биологију и екологију

У недељу, 24. маја,  на Департману за биологију и екологију, Природно-математичког факултета у Новом Саду успешно је одржано Републичко такмичење из биологије за ученике средњих школа.

На такмичењу је учествовало укупно 378 ученика из целе Србије:  99 ученика првог разреда, 90 ученика другог разреда, 74 ученика трећег разреда и 115 ученика четвртог разреда.

Тестирање је реализовано истовремено за све разреде у просторијама Природно-математичког факултета, у периоду од 12.30 до 13.30 часова. У истом периоду је за наставнице и наставнике биологије организован пријем током ког је у виду кратког предавања представљен новоакредитован студијски програм Екологија и заштита природе и пригодан коктел. Након завршеног теста ђаци су имали прилику да се информишу о студијским програмима који се реализују на Природно-математичком факултету и Дапарману за биологију и екологију, као и да поразговарају са члановима НИДСБЕ „Јосиф Панчић“ о активностима и научно-истраживачким камповима које реализују.

Честитамо свим ученицима и њиховим наставницима на оствареним резултатима и посвећености раду, а у наставку можете погледати спискове најбоље пласираних такмичара и њихових ментора по разредима.

Списак најбоље пласираних ученика 1. разреда на републичком такмичењу из биологије
Име и презиме ученика Школа Место Предметни наставник Број бодова Пласман
Ивона Чаламаћ Гимназија Нови Пазар Мира Брајковић 96 И
Владета Милкић Гимназија „Светозар Марковић“ Ниш Снежана Митић 95 ИИ
Дуња Мекић XИВ београдска гимназија Београд Љубица Лалић 94 ИИИ
Списак најбоље пласираних ученика 2. разреда на републичком такмичењу из биологије
Име и презиме ученика Школа Место Предметни наставник Број бодова Пласман
Теодора Арсић Девета гимназија „Михаило Петровић Алас“ Нови Београд Даница Љубичић 100 И
Милица Влаисављевић Гимназија „Јован Јовановић Змај“ Нови Сад Милица Рат 100 И
Немања Продић Медицинска школа Зрењанин Биљана Голошин 100 И
Дуња Савић Гимназија Параћин Сузана Будисалић 100 И
Матеа Милићевић Гимназија „Свети Сава“ Савски венац Сања Светозаревић 98 ИИ
Алекса Косанић Трећа београдска гимназија Врачар Анкица Радојчић 98 ИИ
Страхиња Јованчић Прва нишка гимназија „Стеван Сремац“ Ниш Јелена Радишић 96 ИИИ
Анђелија Вучковић Гимназија „Бора Станковић“ Ниш Марија Васиљевић 96 ИИИ
Нина Хамзић Пријепољска гимназија Пријепоље Сеад Кухиња 96 ИИИ
Вишња Јанковић Осма београдска гимназија Вождовац Невена Остојић 96 ИИИ
Ана Радуловић Гимназија „Јован Јовановић Змај“ Нови Сад Милица Рат 96 ИИИ
Урош Милутиновић Десета гимназија Нови Београд Светлана Станковић 96 ИИИ
Матеја Босиљков Медицинска школа Зрењанин Биљана Голошин 96 ИИИ
Списак најбоље пласираних ученика 3. разреда на републичком такмичењу из биологије
Име и презиме ученика Школа Место Предметни наставник Број бодова Пласман
Игор Дакић Шеста београдска гимназија Звездара Весна Параушић 98 И
Јован Момиров Зрењанинска гимназија Зрењанин Ивана Сланкаменац 96 ИИ
Катарина Јаковљевић Пета београдска гимназија Савски венац Маја Тешић 96 ИИ
Софија Симовски Шеста београдска гимназија Звездара Весна Параушић 95 ИИИ
Анастасија Граховац Девета гимназија „Михаило Петровић Алас“ Нови Београд Милена Мијаковац 95 ИИИ
Алекса Павићевић XИИИ београдска гимназија Чукарица Мирјана Никлановић 95 ИИИ
Списак најбоље пласираних ученика 4. разреда на републичком такмуичењу из биологије
Име и презиме ученика Школа Место Предметни наставник Број бодова Пласман
Ана Ковачевић Зрењанинска гимназија Зрењанин Даница Петровић 100 И
Богдан Лазић Гимназија Параћин Никола Денчић 100 И
Матеа Ифковић Гимназија „Светозар Марковић“ Суботица Молнар Виг Хермина 100 И
Даница Стојановић Гимназија „Бора Станковић“ Врање Гордана Станковић 99 ИИ
Никола Нешић Гимназија „Светозар Марковић“ Јагодина Данијела Васић 98 ИИИ
Новак Ђорђевић Гимназија „Бора Станковић“ Врање Гордана Станковић 98 ИИИ
Сара Ђокић Гимназија Пирот Пирот Јелена Зец 98 ИИИ
Урош Милчановић Пета београдска гимназија Палилула Бранка Јовичић 98 ИИИ
Јована Николић Прва београдска гимназија Стари град Тања Килибарда 98 ИИИ
Филип Цвијовић Четврта гимназија у Београду Савски венац Ивана Лазаревић 98 ИИИ

Саопштење поводом билборда који угрожава колонију белих чиопа на згради Палате Албаније

Департман за биологију и екологију Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду придружује се захтеву за уклањање билборда са зграде Палате Албанија у Београду, које је претходно надлежним институцијама упутило Друштво за заштиту и проучавање птица Србије.

Бела чиопа (Тацхyмарптис мелба) је строго заштићена врста у Србији, што значи да је према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива (Сл. гласник РС бр. 5 од 5.2.2010., 47 од 29.6.2011., 32 од 30.3.2016., 98 од 8.12.2016.) забрањено убијање, узнемиравање и уништавање њихових станишта. Постављени билборд који заклања фасаду са прозорима на згради Палате Албанија доводи до директног страдања јединки строго заштићене врсте, будући да одрасле птице не могу да приступе својим гнездима и нахране младунце.

Беле чиопе се тренутно налазе у најосетљивијем периоду, односно периоду репродукције (што потврђују и фотографије са локалитета), а услед постављања билборда могла би да страда целокупна генерација младунаца из колоније која броји 10-20 гнездећих парова, односно више десетина младих јединки.

Осим што се ради о строго заштићеној врсти, бела чиопа се налази и на Црвеној листи фауне Србије, где има статус рањиве врсте. Додатно, заштићена је Конвенцијом о заштити европске дивље флоре и фауне и природних станишта (Беранска конвенција) чији је Србија потписник. Популација у Србији је релативно мала (90-140 парова према проценама из 2020. године) и локализована у неколико клисура источне и југозападне Србије, док је од недавно мала популација формирала неколико гнездећих колонија у Београду и Новом Саду. У питању је птица селица, чија сезона гнежђења траје до краја јула.

Бела чиопа готово читав свој живот проводи у ваздуху, а једини период када се завлачи у шупљине неприступачних литица или грађевина је када се размножава, односно полаже јаја и одгаја младунце. Колонија на згради Палате Албанија значајна је на националном нивоу, јер се у њој налази приближно десетина националне популације.

Бела чиопа спада међу врсте које су се успешно прилагодиле животу у урбаним срединама. Живот у градовима за птице је тежак и нуди велике изазове, а њихов опстанак захтева пажњу и толеранцију како становника градова, тако и доносиоца одлука и институција надлежних за управљање животом у граду. У многим ситуацијама није једноставно ускладити заштиту птица (чак и ако се ради о законом заштићеним врстама) са свакодневним активностима људи или радовима на изградњи и одржавању града. При томе је, нажалост, понекад тешко избећи нарушавање станишта градских птица.

Ипак, у случају постављања билборда преко колоније чиопа на згради Палате Албаније не ради се о насушној потреби која доприноси функционисању града или унапређењу квалитета живота Београђана, већ о промотивној кампањи. Због тога сматрамо да не постоји оправдани разлог за угрожавање строго заштићене и угрожене врсте у најосетљивијем периоду године, те апелујемо на надлежне институције да наложе и спроведу уклањање билборда који неће бити постављан до краја сезоне репродукције белих чиопа.

10тх Јоинт Интернатионал ПСУ–УНС Биосциенце Цонференце (ИБСЦ2026)

Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Пољопривредни факултет, Институт за прехрамбене технологије Нови Сад (ФИНС) и БиоСенсе институт имају задовољство да вас позову на 10. Заједничку међународну ПСУ–УНС конференцију из био-наука (ИБСЦ2026), која ће се одржати на Универзитету у Новом Саду, у БиоСенсе институту, у Србији, од 28.–29. септембра 2026. године.

Под слоганом конференције „Био4Футуре – Науке о животу за одрживу и паметну будућност“, међународна академска заједница позива се да представи резултате својих истраживања у оквиру следећих тематских целина:

  • Тема 1: Границе наука о животу: системска биологија, биодиверзитет и отпорност животне средине
  • Тема 2: Промене сезоналности у ери климатских промена: биолошко време, фенологија и одговори екосистема
  • Тема 3: Биоактивни природни производи, храна и биомедицина
  • Тема 4: Био-науке уз подршку вештачке интелигенције, биосензорске технологије и наука о подацима

ИБСЦ2026 се организује у партнерству са Универзитетом Принца од Сонгкле – Природно-математичким факултетом (ПСУ)са Тајланда и представља наставак дугогодишње сарадње између УНС и ПСУ, као и значајну платформу за међународну сарадњу између науке, академске заједнице, индустрије и других релевантних актера из различитих области.

Први позив за достављање апстраката је отворени позивамо вас да се региструјете и пошаљете своје апстрактепутем званичне интернет странице конференције.

Срдачно вас позивамо да учествујете као предавач или учесник и допринесете успеху овог догађаја.

За све додатне информације, слободно нам се обратите путем имејла: ibsc2026@pmf.uns.ac.rs.

Осам наших научница међу 10% најбољих истраживача у Србији

Министарство науке, технолошког развоја и иновација од 2022. године спроводи програм вредновања научне изврсности, кроз који се издвајају најуспешнији истраживачи у Републици Србији.

Према најновијој листи изврсних истраживача коју је у марту 2026. године објавило Министарство науке, технолошког развоја и иновација осам научница са нашег факултета, др Дамјана Дробац Бацковић, др Дијана Лалић, др Сања Обрадовић Стралман, др Бранка Радуловић, др Милена Рашета, др Мариа Савановић, др Бојана Станић и др Нада Токоди уврштено је међу 10% најбољих истраживача у Републици Србији.

Листа изврсних истраживача обухвата научнике који се издвајају по изузетним научним резултатима и значајном међународном утицају, а формирана је на основу релевантних научних и библиометријских критеријума. Ово признање представља један од најзначајнијих показатеља научне продуктивности и утицаја у оквиру националног истраживачког система.

Уврштавање наших колегиница на ову престижну листу потврђује континуитет високог квалитета научноистраживачког рада на Природно-математичком факултету, као и његов значајан допринос развоју науке и академске заједнице у Србији.

Овај успех уједно представља и снажан подстицај за даљи рад, унапређење научне изврсности и подршку младим истраживачима у њиховом професионалном развоју.

Успешна Еразмус+ пракса на Природно-математичком факултету

Током протеклих неколико месеци, Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду био је домаћин студенткињи на пракси из Турске (Измирски технолошки институт), Дилан Ирем Ачан. У оквиру Еразмус+ програма, имала је прилику да се бави истраживачким активностима и да даље развија своја знања и вештине под менторством Срђане Ђорђијевски, истраживача сарадника на Департману за биологију и екологију.

Током праксе, Дилан је радила на теми „Истраживање еколошких и биолошких фактора који утичу на здравље и дуговечност медоносне пчеле“, стичући драгоцено искуство у области биологије и заштите животне средине, као и у међународном истраживачком окружењу.

„Моје време на Универзитету у Новом Саду било је једно од највреднијих искустава у мом животу. Током праксе, не само да сам унапредила своје научне и лабораторијске вештине, већ сам научила и праву вредност тимског рада, културне размене и пријатељства. Живот и рад у тако инспиративном окружењу помогли су ми да растем и као истраживач и као особа. Заиста сам захвална на овој прилици и на свој подршци коју сам добила. Ово искуство ће увек остати посебан део мог академског и личног путовања.“ – рекла је Дилан.

Боравак страних студената у оквиру Еразмус+ програма је важан део међународне сарадње нашег факултета, а искуства попут овог потврђују значај отворености, размене и заједничког учења у међународним круговима.

Желимо нашој колегиници Дилан много успеха у њеним будућим личним и академским подухватима.

ЕНЛИГХТ – Тхе Интернатионал Цонференце он Лигхт Поллутион анд Дарк Скy Протецтион

  • Назив институције организатора научног скупа:Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Природно-математички факултет (Нови Сад), Фонд за науку Републике Србије
  • Назив научног скупа:ЕНЛИГХТ – Тхе Интернатионал Цонференце он Лигхт Поллутион анд Дарк Скy Протецтион
  • Локација:Природно-математички факултет у Новом Саду
  • Време одржавања:28.-30.11.2025.
  • Организатор (катедра, департман):Департман за биологију и екологију ПМФ-а у Новом Саду

Развој капацитета отпорности подручја за успостављање и одржање животних циклуса и екосистемских услуга / Цреатинг Ресилиент Ареас то Девелоп Лифецyцлес анд Ецосyстем Сервицес (ЦРАДЛЕС)

  • Назив пројекта:Развој капацитета отпорности подручја за успостављање и одржање животних циклуса и екосистемских услуга / Цреатинг Ресилиент Ареас то Девелоп Лифецyцлес анд Ецосyстем Сервицес (ЦРАДЛЕС)
  • Ознака пројекта:ИПА-АДРИОН00389
  • Институције учеснице у пројекту:ИПА партнери: Удружење за заштиту акватичне биоте Албаније, Универзитет у Мостару (Босна и Херцеговина), Институт за биологију мора (Црна Гора); ЕРДФ партнери: Задарски округ, Институт за океанографију и рибарство (Хрватска), Унија универзитета за маринску науку, Фурланија-Јулијска крајина (Италија), Универзитет Јањина – Истраживачки комитет, Хеленски центар за истраживање мора (Грчка)
  • Статус у пројекту:партнер
  • Координатор пројекта:Сања Матић-Скоко, Институт за океанографију и рибарство, Хрватска
  • Координатор пројекта за ПМФ: Душанка Цвијановић(Департман за биологију и екологију)
  • Пројектни позив:Приоритy Аxис 2 – Стратегиц Пројецтс ИСО1
  • Врста пројекта:ИПА АДРИОН
  • Период реализације пројекта:2024.-2027.
  • Интернет адреса пројекта: https://cradles.interreg-ipa-adrion.eu