Skip to main content

Серија предавања др Шелдона Ландсбергера са Универзитета у Тексасу

Током седмице од 18. марта, др Шелдон Ландсбергер са Универзитета Тексас у Остину одржаће серију кратких предавања о образовним и техничким аспектима свог истраживања неутронске активационе анализе, спектроскопије гама зрака и мерења радиоактивности.

РАСПОРЕД

Амфитеатар V

Уторак, 16.04. 10-12 часова

Кратак увод у Програм за нуклеарни и радијациони инжењеринг, Лабораторију за наставу нуклеарног инжењеринга, Извођење програма учења на даљину, као и потенцијалну сарадњу између две институције.

  • Предавање 1: Неутронска активациона анализа – шта је остало да се уради?
  • Предавање 2: Нуклеарна форензика и нуклеарна поп култура

Четвртак, 18.04. 10-11 часова

  • Предавање 3: Радиоактивност у истраживању нафте и гаса

Петак, 19.04. 12-14 часова

  • Предавање 4: Коинцидентна и анти-коинцидентна гама спектроскопија у идентификацији радионуклида
  • Предавање 5: Нискофонска детекција гама зрачења и развој експеримената у медицинској физици за јачање основних концепата заштите од зрачења

Стипендије Немачке фондације за животну средину (DBU)

Немачка фондација за животну средину (Deutsche Bundesstiftung Umwelt – DBU) додељује стипендије за праксу или истраживачки боравак у трајању од 6 – 12 месеци у организацијама у Немачкој – универзитети, институти, министарства, невладине организације. DBU Програм стипендија подржава најшири спектар струка при чему предлог пројекта мора бити у области заштите животне средине, екологије, одрживог развоја, климатских промена или обновљивих извора енергије.

Циљна група:

  • Мастер дипломци, а да је диплома стечена у последње три године или мастер студенти при крају студија или студенти докторских студија
  • Грађани Србије са сталним пребивалиштем у Србији
  • са знањем енглеског и/или немачког језика

Почетак стипендије: Први месец боравка подразумева курсеве немачког језика, упознавање са немачком културом и градовима у организацији DBU фондације, а остатак у изабраној организацији.

Висина стипендије: 1350 евра + здравствено осигурање

Документа потребна за онлине пријаву на конкурс:

  • Биографија
  • Предлог пројекта (до 3 стране са описом проблема, методологијом рада и очекиваним резултатима)
  • Копија дипломе оверена код судског тумача на немачком или енглеском језику
  • Писмо препоруке од универзитетског професора
  • Сертификат или потврда о знању енглеског и/или немачког језика

Више информација на: https://dbu.de/2600.html

Рок за пријаву: 05.03.2024.

Контакт особе – Координатори DBUпрограма стипендија за Србију:

Наши истраживачи међу најцитиранијим са Стенфорд листе

Свечани пријем у част истраживача са Универзитета у Новом Саду чија су имена уврштена у нови преглед 2% најцитиранијих истраживача у свету који објављује Универзитет Стенфорд (тзв. Стенфорд листа) приређен је 27. децембра 2023. године у згради Ректората.

Реч је о научницима са Универзитета у Новом Саду, међу којима је део њих рангиран у оквиру листе за постигнућа у току целокупне каријере, a део у оквиру листе за постигнућа у току једне године (2022).

Најзначајније резултате рада ових научника на догађају је представио ректор Универзитета проф. др Дејан Мадић, док су присутне такође поздравили проф. др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност и проф. др Маријана Дукић Мијатовић, државна секретарка у Министарству просвете.

Према најновијој верзији листе (ажуриране у октобру 2023. године), своје место међу најцитиранијим светским истраживачима нашли су и следећи професори са нашег факултета: проф. емеритус др Неда Мимица-Дукић, проф. др Душан Јаковетић, доц. др Стеван Армаковић и проф. др Анте Вујић.

База података о најбољим светским истраживачима на основу које су формиране две листе 2% најцитиранијих истраживача у свету обухвата стандардизоване податке о цитираности, h-индексу, прилагођеном hm-индексу према коауторству, цитираности према различитим ауторским позицијама и композитни индекс.

Пројекат „Stone Monument Ensembles and the Climate Change Impact“ (STECCI)

Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду је од 1. септембра 2023. званично започео реализацију новог научно-истраживачког пројекта из ЕУ Програма за истраживање и иновације под називом Хоризонт Европа (2021-2027) под насловом „Stone Monument Ensembles and the Climate Change Impact“ (STECCI). Пројекат је изванредно оцењен од стране евалуатора Европске комисије и програма Хоризонт Европа са 14 од 15 могућих бодова.

Пројекат ће сигурно побудити интересовање и код оних који знају шта су стећци, а свакако свима који се први пут упознају са овим видом средњовековних камених, надгробних споменика, јединственог облика и орнаментике, са изузетном културном и документарном вредношћу с правом уврштен на УНЕСКОВУ листу светске баштине.

Тема истраживања је веома актуелна јер се ради о утицају климатских промена на споменике културног наслеђа, овде конкретно на стећке, у сваком, па и у смислу негативног антропогеног утицаја, нарушавања животне средине, небриге о културном наслеђу итд. Такође, истраживање које ће се реализовати у пројекту је веома мултидисциплинарно, јер спаја различите научне дисциплине и експертизе које овде делују синергетски. Тема стећака је и више него релевантна баш за географски обухват нашег региона где су стећци јединствени феномен- земље Западног Балкана, еx-Ју државе: доминантно Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора, Хрватска, дочим су међународни партнери из Француске, Немачке, Аустрије и са Малте.

Интердисциплинарним, трансдисциплинарним и мултидисциплинарним приступом процењиваће се будућност средњовековних стећака (и сличних камених УНЕСКО споменика културе широм Европе) у контексту климатских промена, као и биолошких и антропогених притисака. У оквиру два климатска сценарија (SSP2-4.5 i SSP5-8.5) ће се радити на демо случајевима стећака у Босни, Црној Гори, Хрватској и Србији, као и УНЕСКО споменика од компактног кречњака, магнезијског кречњака и доломита у Француској, Аустрији, Малти и Немачкој, а који треба да дају резултате примењљиве на паневропском али и глобалном нивоу.

Под координацијом Универзитета у Сарајеву, ПМФ је партнер у веома компактном интернационалном конзорцијуму који комбинује све релевантне научне дисциплине: климатологија, друштвене науке, дигитализација, економија, креативне индустрије, очување и конзервација културног наслеђа у својим најсавременијим издањима. Додатна ведност је активно укључивање грађана у пројекат (енгл. Citizen Science).

Пројекат траје од 01.09.2023 – 31.08.2027.

Руководилац пројекта на ПМФ-у је проф. др Снежана Радуловић са Департмана за биологију и екологију, а шири тим истраживача обухвата скоро све департмане ПМФ-а: Департман за географију, туризам и хотелијерство, Департман за физику, Канцеларију за међународну сарадњу и пројекте, што је одличан пример интердисциплинарне сарадње на самом факултету.

Улога истраживача са ПМФ-а је двострука – осим релевантног истраживачког доприноса, ПМФ је задужен за јединствени радни пакет под називом „Дисеминација, комуникација и експлоатација резултата пројекта“, што је додатна вредност учешћа у пројекту имајући на уму колико је важна научна комуникација и подизање свести о важности овог пројекта – како стручној тако и широј јавности.

In memoriam – проф. др Иштван Бикит

проф. др Иштван Бикит
1945. – 2023.

Уважени професор емеритус Универзитета у Новом Саду Иштван Бикит обављао је врло одговорне и значајне функције током свог радног века. Био је декан Природно-математичког факултета у Новом Саду, директор Департмана за физику, оснивач и руководилац Лабораторије за испитивање радиоактивности узорака и дозе јонизујућег и нејонизујућег зрачења. Такође, аутор је великог броја научних радова и публикација. Водио је бројне домаће и међународне пројекте и учестовао у раду истих. Остаће упамћен као изузетан предавач за бројне генерације студената и ментор многим садашњим професорима Факултета. Професор по вокацији који је својим знањем и искуством био подршка колегама и студентима у сваком тренутку, име са посебним ауторитетом у научној заједници и шире.

Три „Пупинове награде Матице српске“ за студентске радове урађене на нашем Факултету

„Пупинова награда Матице српске“ установљена је у спомен Михајла Пупина, стипендисте и добротвора Матице српске. Додељује се од 1996. године у интервалу од три године из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске.

Награда се додељује за дипломске, мастер, магистарске и друге научне радове студената редовних студија у претходном трогодишњем периоду који представљају допринос техничким и природно-математичким дисциплинама којима се бавио овај научник.

Право учествовања имају студенти свих универзитета са српског говорног подручја на основу предлога надлежне катедре, наставно-научног већа или другог одговарајућег органа факултета. Право предлагања имају и чланови оцењивачке комисије. Зa „Пупинову награду Матице српске“ за 2023. годину конкурисало je 18 студeнтских рaдoвa сa унивeрзитeтa у Бeoгрaду, Нишу, Крагујевцу и Нoвoм Сaду.

„Пупинова награда Матице српске“ за 2023. годину додељена је Видаку Раичевићу и Милици Стевановић, студентима докторских студија Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, као и студенту Департмана за физику Слађану Јелићу.

Дoбитник првe нaгрaдe je Видак Раичевић, истраживач-сарадник, за научни рад „Ferrocenylmethylation of estrone and estradiol: Structure, electrochemistry, and antiproliferative activity of new ferrocene–steroid conjugates“ публикован у часопису Applied Organometallic Chemistry.

Другу награду добио је Слађан Јелић, тренутно асистент-мастер на Факултету техничких наука, за мастер рад одбрањен на нашем Департману за физику под називом „Простирање таласа у вискоеластичном материјалу фракционог Бургерсовог типа“, који је урађен под менторством др Душана Зорице и др Жељке Цвејић.

Трећа нaгрaда припала је Милици Стевановић, истраживачу-приправнику, за мастер рад под називом „Синтеза и in silico тестирање 10-алкокси естранских деривата“. Мастер рад је урађен под менторством др Ивaне Кузминaц.

Стратешко партнерство са Институтом за физику Универзитета у Београду

Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду и Институт за физику Универзитета у Београду, Институт од националног значаја за Републику Србију, 24. марта 2023. године потписали су споразум о стратешком партнерству.

Споразум су потписали декан Природно-математичког факултета проф. др Милица Павков-Хрвојевић и директор Института за физику Др Александар Богојевић.

Гостовање радне групе за Нуклеарну форензику (GICNT)

У среду 11. маја 2022. гости нашег Факултета били су представници радне групе за Нуклеарну форензику, Глобалне иницијативе за борбу против нуклеарног тероризма (GICNT). У оквиру своје посете др Ед ван Зален, CBRN (Chemical, Biological, Radiological and Nuclear) програм менаџер у оквиру Холандског института за форензику и др Андре Апостол, истраживач и шеф Националне лабораторије за нуклеарну форензику у Државном институту за физику и нуклеарни инжењеринг у Румунији састали су се са руководством факултета и представницима Катедре за нуклеарну физику, а потом су гости одржали занимљива предавања студентима и запосленима на ПМФ-у на тему CBRN активности и нуклеарне форензике.

GICNT је добровољно међународно партнерство 89 земаља и 6 међународних организација које су посвећене јачању глобалних капацитета за спречавање, откривање и реаговање на нуклеарни тероризам. Република Србија је једна од 89 партнерских нација.

Област нуклеарне форензике се у последњих неколико година интензивно развија у нашој земљи, а с обзиром на то да је нуклеарна форензика поред практичних аспеката и интердисциплинарна научна дисциплина, ПМФ је препознат као добар партнер у имплементацији и развоју нових мерних, аналитичких техника и развоју нових едукативних програма и тренинга.

Др Јована Николов, ванредни професор са Катедре за нуклеарну физику са Департмана за физику, ПМФ као члан Међународне радне групе за нуклеарну форензику (ITWG) и радних група за нуклеарну форензику и детекцију GICNT-а, већ неколико година успешно ради на имплементацији ове области у нашој земљи кроз имплементацију IAEA (Међународна агенција за атомску енергију) пројекта координисаних истраживања у области нуклеарне форензике, организацију различитих тренинга у сарадњи са EC JRC (European Commission Joint Research Centre) и увођењу ове области у наставне програме ПМФ-а.

Развој еколошки безбедне методе на бази јонксих течности за испитивање радиолошког састава вода за пиће Војводине

  • Назив пројекта: Развој еколошки безбедне методе на бази јонксих течности за испитивање радиолошког састава вода за пиће Војводине
  • Ознака пројекта: 142-451-2373/2021
  • Институције учеснице у пројекту: Факултет техничких наука (Нови Сад), ПМФ (Нови Сад)
  • Статус у пројекту: партнер
  • Руководилац пројекта: Ивана Стојковић (Наташа Тодоровић, ПМФ тим)
  • Врста пројекта: АПВ краткорочни
  • Период реализације пројекта: 2021.-2022.