Skip to main content

Шест наших студената добило универзитетске награде за научне и стручне радове

У згради Ректората Универзитета у Новом Саду 27. јуна 2024. године свечано су додељени сертификати о наградама за научни и стручни рад студената у школској 2023/2024. години. Награђеним студентима сертификате је уручио проректор за наставу и студентске активности проф. др Ђорђе Херцег.

Награде за научни и стручни рад студената традиционално се додељују већ дуги низ година на Универзитету у Новом Саду и представљају једну од неколико категорија награда које Универзитет додељује истакнутим студентима једном годишње, поред награде Најбољи студент Универзитета, награда Студент генерације у појединим образовно научним пољима и Награде „Александар Саша Поповић“.

У школској 2023/2024. години, на основу реализованог конкурса за израду научних и стручних радова студената и мишљења комисија за оцену радова, награђено је укупно 39 студената са пет факултета: Филозофског, Медицинског, Природно-математичког, Правног факултета и Техничког факултета „Михајло Пупин“, а одлуку о додели награда донео је Сенат Универзитета на седници одржаној 25. априла 2024. године.

Са нашег факултета награђени су следећи студенти:

  • Урош Коматовић (назив теме: Испитивање космичких миона коинцидентним методама детекције, ментор: проф. др Душан Мрђа)
  • Душан Pадончић (назив теме: Синтеза и структура комплекса сребра (I) са етил-5-амино-1-1метил-1Н-пиразол-4-карбоксилатом, ментор: проф. др Берта Барта Холо)
  • Сања Станков (назив теме: Диверзитет биљака у зељастом слоју шума храста лужњака различите старости у Специјалном резервату природе Обедска бара, ментор: проф. др Дубравка Милић)
  • Лука Влајковић (назив теме: Молекуларни диверзитет Cheliosa laticornis групе врста (Diptera: Syrphidae), ментор: др Ива Горше)
  • Анђела Шварц (назив теме: Молекуларни диверзитет врста Merodon geniculatus групе (Diptera: Syrphidae) у западном Медитерану, ментор: др Наташа Кочиш Тубић)
  • Михајло Милић (назив теме: Полни диморфизам инвазивне врсте малог индијског мунгоса на основу варијабилности кранијума, ментор: доц. др Марко Ђуракић)

Пост-докторске позиције у нуклеарној пирометалургији – SCK CEN Белгија

Пројеkat SMELD (State-of-the-art MEtal MElting Limiting waste during D&D)  je нови пројекат Белгијског центра за нуклеарна истраживања (SCK CEN) у Молу, Белгија. Пројекат финансирају и подржавају RRF и FOD, са циљем померања граница у третману нуклеарног (металног) отпада и у смањењу обима нуклеарног отпада.

Суштина пројекта је у истраживању и развоју процеса топљења метала – а за то су потребни мотивисани истраживачи који би радили на овој специфичној теми у оквиру нуклеарног сектора у Белгији и доприносили циркуларној економији.

Отворене су три постдокторске позиције у оквиру SMELD пројекта у SCK CEN  у Молу, Белгија. Свака позиција подразумева двогодишњи уговор на одређено време, рад на врхунској инфраструктура на домену SCK CEN  са одличним условима рада.

Више информација о SMELD пројекту:

Иновиране Основне академске студије Физика

На Департману за физику од школске 2024/25. године почиње настава на реакредитованим и иновираним Основним академским студијама Физика у трајању од 4 године (240 ЕСПБ) које су, након паузе од неколико година, поново подељене у неколико модула. Поред већ раније организованих модула: Истраживачки, Наставни и Медицинска физика, најзначајнија новина је усмерење Компјутерска и ИТ физика, које обухвата знања из физике, програмирања и информатике и усмерава студенте ка примени рачунара и софтверских алата у истраживањима у физици. Такође је и одлична припрема за наставак образовања на Мастер академским студијама Физика на модулу Примењена и индустријска физика, који је осмишљен у сарадњи са компанијом Continental AG.

Постдокторска позиција из експерименталне науке о чврстим материјалима/физике/хемије у Љубљани

Фокус истраживања: Институт Јожеф Стефан у Љубљани тражи мотивисаног постдокторског истраживача да се придружи тиму у Лабораторији за електронску керамику, К5, Институт Јожеф Стефан, Словенија. Фокус ове позиције је на истраживању фероичних материјала, посебно у синтези, одређивању структуре и истраживању физичких својстава.

Лабораторијски капацитети: Изабрани кандидат ће имати приступ најсавременијим објектима у Лабораторији за науку о материјалима ULTRACOOL. Лабораторија је опремљена најсавременијим алатима и ресурсима неопходним за спровођење напредних истраживања у науци о материјалима у чврстом стању. За више информација о самим објектима посетите: ULTRACOOL Materials Science LaboratoryFacility Details.

Циљеви истраживања: Примарни циљ ове позиције је да се истражи изводљивост производње мултифероичних композита. Ово ће укључити свеобухватно истраживање метода синтезе, карактеризацију структуре и испитивање њихових физичких особина.

Могућности сарадње: Сарадња са националним и међународним истраживачким групама је интегрални аспект истраживачке културе Института. Имаћете прилику да сарађујете са стручњацима у овој области, доприносећи динамичној истраживачкој заједници.

Менторство: Руководилац је проф. др Хане Уршич, цењени истраживач у области науке о материјалима у чврстом стању.

Квалификације: Кандидати треба да имају завршен докторски програм из експерименталне науке о материјалима у чврстом стању, физике, хемије или сродне области. Развијене аналитичке вештине, искуство у изврсности истраживања и страст за научним истраживањима су од суштинског значаја.

Контакт: Уколико сте заинтересовани за ову узбудљиву прилику да радите у Институту Јожеф Стефан и допринесете револуционарним истраживањима фероичних материјала, обратите се на имејл hana.ursic@ijs.si.

Нове Мастер струковне студије Оптометрија

Након 18 година откако је на Департману за физику почео са реализацијом студијски програм Основних струковних студија Оптометрија, указала се потреба и осмишљене су студије другог степена Мастер струковне студије Оптометрија у трајању од 2 године (120 ЕСПБ), чија реализација почиње од школске 2024/25. године. Као и основне студије истог назива, и ове мастер студије су једине струковне студије на Природно-математичком факултету у Новом Саду и представљају наставак стручног усавршавања у интердисциплинарној области оптометрије. Физика и медицина међусобно се прожимајући у великом броју предмета, заједно са психологијом, економијом и менаџментом и информатиком чине једну целину која, уз одговарајућу стручну праксу, даје знатно више од основног нивоа образовања. Завршетком ових студија се стиче академско звање Струковни мастер оптометричар.

Нове Мастер академске студије Настава физике

Након неколико година паузе, од јесени 2024. године на Департману за физику креће реализација мастер студија које образују наставни кадар за рад у образовним институцијама – Мастер академске студије Настава физике у трајању од једне године (60 ЕСПБ). За разлику од претходних сличних програма, без обзира на претходно завршено усмерење на основним академским студијама физике, пре свега, на овом студијском програму се стичу компетенције које су неопходне за рад у основним и средњим школама, али и у другим институцијама које су посредно или непосредно повезане са системом образовања. Методика, психологија и педагогија, уз обавезну педагошку праксу, чине суштину овог студијског програма, а његов садржај обухвата све неопходне референце за рад у настави. Академско звање које се стиче завршетком ових студија је Мастер професор физике.

Ново усмерење на Мастер академским студијама Физика

Од школске 2024/25. године на Департману за физику креће са применом реакредитовани студијски програм другог степена Мастер академске студије Физика у трајању једне године (60 ЕСПБ) и са укупно седам модула. Студенти могу, према својим афинитетима, да бирају између четири истраживачка усмерења (Физика плазме и јонизованог гаса, Нуклеарна физика, Физика материјала, Теоријска физика) или да се определе за области чији је акценат на примени физике у пракси: Медицинска физика, Примењена физика – нанонауке или Примењена и индустријска физика. Управо је овај последњи модул новост на студијама, а осмишљен је у сарадњи са компанијом Continental AG. Будућим студентима нуди стицање знања и компетенција за рад у индустрији на развоју оптоелектронских уређаја, дисплеја и разних других компоненти без којих данас не могу функционисати савремни сложени уређаји којима смо свакодневно окружени.

Наши истраживачи међу најцитиранијим са Стенфорд листе

Свечани пријем у част истраживача са Универзитета у Новом Саду чија су имена уврштена у нови преглед 2% најцитиранијих истраживача у свету који објављује Универзитет Стенфорд (тзв. Стенфорд листа) приређен је 27. децембра 2023. године у згради Ректората.

Реч је о научницима са Универзитета у Новом Саду, међу којима је део њих рангиран у оквиру листе за постигнућа у току целокупне каријере, a део у оквиру листе за постигнућа у току једне године (2022).

Најзначајније резултате рада ових научника на догађају је представио ректор Универзитета проф. др Дејан Мадић, док су присутне такође поздравили проф. др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност и проф. др Маријана Дукић Мијатовић, државна секретарка у Министарству просвете.

Према најновијој верзији листе (ажуриране у октобру 2023. године), своје место међу најцитиранијим светским истраживачима нашли су и следећи професори са нашег факултета: проф. емеритус др Неда Мимица-Дукић, проф. др Душан Јаковетић, доц. др Стеван Армаковић и проф. др Анте Вујић.

База података о најбољим светским истраживачима на основу које су формиране две листе 2% најцитиранијих истраживача у свету обухвата стандардизоване податке о цитираности, h-индексу, прилагођеном hm-индексу према коауторству, цитираности према различитим ауторским позицијама и композитни индекс.

Пројекат „Stone Monument Ensembles and the Climate Change Impact“ (STECCI)

Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду је од 1. септембра 2023. званично започео реализацију новог научно-истраживачког пројекта из ЕУ Програма за истраживање и иновације под називом Хоризонт Европа (2021-2027) под насловом „Stone Monument Ensembles and the Climate Change Impact“ (STECCI). Пројекат је изванредно оцењен од стране евалуатора Европске комисије и програма Хоризонт Европа са 14 од 15 могућих бодова.

Пројекат ће сигурно побудити интересовање и код оних који знају шта су стећци, а свакако свима који се први пут упознају са овим видом средњовековних камених, надгробних споменика, јединственог облика и орнаментике, са изузетном културном и документарном вредношћу с правом уврштен на УНЕСКОВУ листу светске баштине.

Тема истраживања је веома актуелна јер се ради о утицају климатских промена на споменике културног наслеђа, овде конкретно на стећке, у сваком, па и у смислу негативног антропогеног утицаја, нарушавања животне средине, небриге о културном наслеђу итд. Такође, истраживање које ће се реализовати у пројекту је веома мултидисциплинарно, јер спаја различите научне дисциплине и експертизе које овде делују синергетски. Тема стећака је и више него релевантна баш за географски обухват нашег региона где су стећци јединствени феномен- земље Западног Балкана, еx-Ју државе: доминантно Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора, Хрватска, дочим су међународни партнери из Француске, Немачке, Аустрије и са Малте.

Интердисциплинарним, трансдисциплинарним и мултидисциплинарним приступом процењиваће се будућност средњовековних стећака (и сличних камених УНЕСКО споменика културе широм Европе) у контексту климатских промена, као и биолошких и антропогених притисака. У оквиру два климатска сценарија (SSP2-4.5 i SSP5-8.5) ће се радити на демо случајевима стећака у Босни, Црној Гори, Хрватској и Србији, као и УНЕСКО споменика од компактног кречњака, магнезијског кречњака и доломита у Француској, Аустрији, Малти и Немачкој, а који треба да дају резултате примењљиве на паневропском али и глобалном нивоу.

Под координацијом Универзитета у Сарајеву, ПМФ је партнер у веома компактном интернационалном конзорцијуму који комбинује све релевантне научне дисциплине: климатологија, друштвене науке, дигитализација, економија, креативне индустрије, очување и конзервација културног наслеђа у својим најсавременијим издањима. Додатна ведност је активно укључивање грађана у пројекат (енгл. Citizen Science).

Пројекат траје од 01.09.2023 – 31.08.2027.

Руководилац пројекта на ПМФ-у је проф. др Снежана Радуловић са Департмана за биологију и екологију, а шири тим истраживача обухвата скоро све департмане ПМФ-а: Департман за географију, туризам и хотелијерство, Департман за физику, Канцеларију за међународну сарадњу и пројекте, што је одличан пример интердисциплинарне сарадње на самом факултету.

Улога истраживача са ПМФ-а је двострука – осим релевантног истраживачког доприноса, ПМФ је задужен за јединствени радни пакет под називом „Дисеминација, комуникација и експлоатација резултата пројекта“, што је додатна вредност учешћа у пројекту имајући на уму колико је важна научна комуникација и подизање свести о важности овог пројекта – како стручној тако и широј јавности.