У Ректорату Универзитета у Новом Саду 28. децембра 2021. године свечано су уручене награде најбољим студентима Универзитета у Новом Саду: награда Најбољи студент Универзитета, награде Студент генерације у појединим наставно-научним областима и Признања за врхунске резултате постигнуте на европским и светским такмичењима, у школској 2020/2021. години. Одлуку о додели награда донео је Сенат Универзитета 25. новембра 2021. године.

Финансијски покровитељ награде Најбољи студент Универзитета је Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност, док је Универзитет у Новом Саду покровитељ награда Студент генерације у појединим наставно-научним областима.

Лауреат награде Најбољи студент Универзитета у Новом Саду у школској 2020/2021. години је Тривко Кукољ, који је са укупном просечном оценом 10,00 завршио четворогодишње основне академске студије Физика – модул: Истраживачки за само три године, на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду. Упоредо је активно учествовао у научноистраживачком раду у земљи и иностранству и тиме почео да гради јаке везе у свету физике са само 20 година. Примљен је на даље школовање истовремено на три престижна универзитета: Кембриџ, Оксфорд и Ваизман у Израелу. Одабрао је Израел и тамо већ похађа мастер студије и наставља свој пут кроз науку хрлећи ка новим сазнањима и достигнућима.

Добитници награда Студент генерације у појединим наставно-научним областима су најбољи дипломци Универзитета у областима природно-математичких, техничко-технолошких, друштвених, хуманистичких и медицинских наука, као и уметности: Никола Голеш са Природно-математичког факултета (Студент генерације у области природно-математичких наука), Сандра Шлегл са Факултета техничких наука (Студент генерације у области техничко-технолошких наука), Река Корхец са Економског факултета у Суботици (Студент генерације у области друштвених наука), Милица Столица са Филозофског факултета (Студент генерације у области хуманистичких наука), Ивана Говорчин са Академије уметности (Студент генерације у области уметности) и Исидора Семниц са Медицинског факултета (Студент генерације у области медицинских наука).

Истраживачи са Природно-математичког факултета, тачније, са Департмана за физику, званично су постали чланови DUNE (Deep Underground Neutrino Experiment) колаборације, преко пројекта GENESIS (Boosting excellence of UNSPMF NPG in neutrino physics research), финансираног од стране Фонда за науку Републике Србије, а у оквиру Програма сарадње српске науке са дијаспором.

DUNE тренутно чини преко 1000 истраживача из више од 30 земаља (преко 190 институција), а као прва истраживачка група из Србије укључена је група научника са Катедре за нуклеарну физику – проф. др Наташа Тодоровић, редовни професор, проф. др Јована Николов, ванредни професор и др Никола Јованчевић, доцент, као и четири студента докторских студија нуклеарне физике. Чланство у Колаборацији омогућиће сарадницима са Природно-математичког факултета у Новом Саду оспособљавање стручњака који ће се бавити истраживањима физике неутрина и имати значајну улогу у експерименту DUNE током наредних 20 година.

DUNE је водећи међународни експеримент за проучавање неутрина, најзаступљенијх честица материје у свемиру, а носилац пројекта је америчка лабораторија за физику елементарних честица Fermilab у Илиноису. DUNE се састоји од два неутринска детектора, смештена под земљом на растојању од 1300 километара. Ови детектори ће омогућити научницима да боље разумеју физику неутрина и њихову улогу у настанку свемира, као и механизме распада протона. Два прототипа ових детектора налазе се у истраживачком центру CERN. DUNE настоји да реши велике мистерије: порекло материје, уједињење сила које делују у природи и формирање црних рупа. Очекује се да ће добивени резултати по значају бити једнаки са открићем Хигсове честице на великом хадронском сударачу у CERN-у.

Чланови Катедре за нуклеарну физику већ имају остварену међународну сарадњу са низом еминентних научних центара из нуклеарне физике: CERN-ом у Женеви, Обједињеним институтом за нуклеарна истраживања у Дубни (Русија), истраживачким центром JRC (Joint Research Centre) у Белгији, Argon националном лабораторијом у Чикагу, универзитетима у Француској, Италији, Великој Британији, Сједнињеним Америчким Државама, као и научним институтима у Немачкој, Мађарској и Хрватској.