Структура студијског програма

Назив и основне информације о студијском програму

Основне академске студије ФИЗИКА, студије првог степена.

Циљ Основних академских студија Физика је постизање академских и стручних компетенција из физике и савладавање вештина и метода за њихово стицање и даље усавршавање.

Овај студијски програм студентима, у складу са њиховим амбицијама и афинитетима, нуди усмеравање у правцу истраживања у разним областима физике. Ова усмеравања се изводе тако да студент на почетку ових студија бира један од понуђених модула унутар кога постоји одређен број обавезних и изборних предмета. Изборни модули су:

  • Истраживачки
  • Наставни
  • Медицинска физика
  • Компјутерска и ИТ физика

Стручни, академски, односно научни назив

Завршетком овог студијског програма студент стиче академски назив Дипломирани физичар.

Предуслови за упис на студијски програм

Да би конкурисао за упис на Основне академске студије Физика, кандидат треба да има завршено средњошколско образовање у трајању од четири године.

Структура студијског програма

Настава се изводи у облику предавања, вежби, семинарских радова, колоквијума, практичног рада и консултација са предметним наставницима.

Листа предмета са бодовном вредношћу исказаном у ЕСПБ сваког предмета и структура студија су наведени у Курикулуму. Предуслови за упис појединих предмета су дати за сваки предмет појединачно у спецификацијама предмета. Укупан број ЕСПБ у академској години износи најмање 60.

Потребно време за извођење студијског програма износи четири школске године, односно осам семестара. Обим студијског програма износи 240 ЕСПБ.

Да би студент завршио студије мора да има положене све обавезне предмете заједничке за све модуле, обавезне предмете за одговарајући модул и положену по макар једну опцију сваког изборног предмета, тако да укупно сакупи најмање 240 ЕСПБ.

Сврха студијског програма

Сврха студијског програма је висококвалитетно образовање студената за успешно обављање основних академских и стручних послова у области физике. Студијским програмом је обезбеђено стицање свих неопходних компетенција за образовање стручњака високообразовног профила из области истраживања, наставе, медицинске физике, компјутерске и ИТ физике. Постојање оваквог студијског програма је потпуно оправдано и корисно за цело друштво, с обзиром на сврху савремене физике и образовања – разумевање физичких процеса и материје.

Физичари су стручњаци који су неопходни у сваком савременом друштву јер представљају кључни елемент у развоју нових извора енергије, нових материјала, нових технологија, али и у бројним другим областима савремене науке и технике уопште, које се не могу развијати без физичара. Физика, њене методе и модели данас налазе примену и у областима као што су економија, берзанско пословање…

Физичари ових профила који произилазе из појединих модула овог студијског програма школују се да могу извршити низ различитих основних физичких анализа, користити различите постојеће моделе, под руковођењем компетентнијих стручњака учествовати у развоју нових материјала, технологија, бити чланови медицинских тимова у дијагностичким или терапијским процедурама или сарадници на развоју савремене медицинске опреме, унапредити наставу физике у школама, aли и наћи своје место у ИТ сектору.

Циљеви студијског програма

Примарни циљеви студијског програма јесу постизање академских и стручних компетенција из физике (посебно из истраживања, наставе, медицинске физике, компјутерске и ИТ физике) и савладавање вештина и метода за њихово стицање и даље усавршавање. Циљеви су и развој креативних способности и вештина за обављање свих облика развоја и примене физике.

Општи циљеви програма су да пруже окружење за стручно и лично усавршавање студената, да на занимљив и интелектуално изазован начин искористи методе за учење, да развију аналитичко, критичко и самокритичко мишљење и приступ у сврху решавања проблема.

Најважнији стручни циљ је да образује и оспособи стручњаке за рад у разнородним подручјима струке, стицање основног и проширеног нивоа знања из теоријских и експерименталних принципа и метода.

Крајњи циљ је да студенти на крају студија стекну одговарајуће квалификације а за које је неопходно да су:

  • показали знање у области на нивоу коришћења стручне литературе, а које обухвата и аспекте који се ослањају на кључна знања из студија;
  • у стању да професионално примене своје знање и разумевање;
  • развили способности смишљања и одбране аргумената;
  • развили способност решавања проблема унутар поља студија;
  • развили способност прикупљања и тумачења потребних података;
  • развили способност размишљања о релевантним друштвеним, научним или етичким питањима;
  • у стању да о свом раду обавештавају стручну и ширу јавност;
  • развили способности за наставак студија.

Стручни циљеви јесу да студентима буде пружено широко познавање:

  • математике и математичких метода;
  • теоријске и експерименталне физике, као и примењене физике;
  • структуре материје;
  • основних принципа рада, али и коришћења савремених апарата, прибора и инструмената;
  • принципа мерења и обраде података;
  • моделирања;
  • комуникација и изградње правилних међуљудских односа тако да могу ефикасно комуницирати са осталим стручњацима са којима се сусрећу у пракси;
  • основне улоге физике у савременом свету.

Студијским програмом су дефинисане и опште методе и стратегије за стицање компетенција:

  • за стицање знања и разумевање: акумулирање знања постиҗе се кроз предавања и разне облике веҗби чија је сврха да продубе, појасне и истакну практични значај садрҗаја датих на предавањима;
  • опште способности (типа могућности анализе, решавања пробема, интеграције теорије и праксе, синтезе…): углавном се постиҗу предавањима пропраћеним различитим типовима веҗби у оквиру којих се решавају практични проблеми;
  • опште способности (типа способности комуникације кроз усмена излагања и писане извештаје, коришћење информационих технологија, способност рада у тиму или независно, интеграција и процена информација из различитих извора, ефективно и перманентно учење): део ових компетенција се стиче и кроз стицање осталих компетенција; ове компетенције се континуално развијају, надограђују и усавршавају;
  • предметно-специфичне способности типа планирања решавања практичног проблема, коришћења лабораторијских метода за добијање података, анализе добијених података и њихова критичка обрада, припреме извештаја, презентација извештаја, ефективног коришћења рачунара у пракси: постиҗу се махом кроз лабораторијске веҗбе, али и израду семинарких радова.

Циљеви су усклађени са захтевима области физике и тржишта рада, привредног развоја и дефинисаним квалификацијским оквиром.

Компетенције студијског програма

Компетенције дипломираних студената

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште компетенције:

  • анализе, синтезе и предвиђања решења и последица;
  • развоја аналитичког, критичког и самокритичког мишљења и приступа у сврху решавања проблема;
  • развоја комуникационих способности и спретности, сарадње са уҗим социјалним и међународним окруҗењем;
  • примене професионалне етике;
  • перманентног учења и усавршавања;
  • креативности;
  • примене знања у пракси;
  • рада у оквиру тима или независно;
  • прикупљања и тумачења података;
  • размишљања о релевантним друштвеним, научним или етичким питањима;
  • овладавања методама, поступцима и процесима истраживања.

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне компетенције:

  • примене многих метода у физици, основа математике и нумеричке математике, теоријске и експерименталне физике, информатике;
  • оспособљености за даље академско и стручно усавршавање;
  • идентификације суштине процеса и критичког размишљања;
  • способности коришћења постојећих модела;
  • налажења и коришћења научне или стручне литературе уз употребу кључних знања из области студија, професионалне примене знања и разумевања, основа природе и начина истраживања у физици;
  • примене модерне физике, најбитнијих експерименталних метода;
  • рада под стручним руковођењем;
  • употребе информационо-комуникационих технологија;
  • разумевања етике везане за физику и одговорности за заштиту јавног здравља и околине;
  • рада у лабораторијама везаних за физику.

Поред наведеног, студенти који изаберу Наставни модул стичу и компетенције за остваривање основа наставе и подучавања физике (јер је за овај модул обезбеђено да студенти сходно Закону о основама система образовања и васпитања, имају образовање из психолошких, педагошких и методичких дисциплина стечено на високошколској установи у току студија од 30 ЕСПБ и 6 ЕСПБ праксе у педагошким установама).

Курикулум

Курикулум обухвата распоред предмета по семестрима, број часова активне наставе, број осталих часова, број ЕСПБ, статус предмета (обавезни/изборни) и тип предмета. Опис предмета садржи назив, име наставника, статус предмета, број ЕСПБ, услов, циљ, исход и садржај, препоручену литературу, број часова наставе, методе извођења наставе и оцену знања (предиспитне обавезе и завршни испит).

Студијски програм Основних академских студија Физика конципиран је да траје четири школске године (осам семестара) и осмишљен је тако да на почетку студија студент бира неки од понуђених модула:

  • Истраживачки
  • Наставни
  • Медицинска физика
  • Компјутерска и ИТ физика

Курикулум студијског програма за сваки појединачни модул садржи обавезне предмете за студенте свих модула, обавезне предмете специфичне за сваки модул, изборне предмете, као и стручну, односно педагошку праксу (Наставни модул).

Овај студијски програм садржи обавезне и изборне предмете. Студент бира изборне предмете уз консултације са студентским саветником, који је из реда наставника. Сваки изборни предмет се бира из одговарајуће групе предмета. На месту где је предвиђен изборни предмет, студент мора изабрати макар један од понуђених предмета. До краја студија мора бити положена по макар једна опција за сваки изборни предмет. Пријављивање изборних предмета у школској години се врши одвојено за зимски и летњи семестар.

У последњој години студија предвиђена је стручна пракса од 90 сати и 3 ЕСПБ за све модуле. За Наставни модул на 2., 3. и 4. години студија су предвиђене педагошке праксе, свака у трајању од 90 сати односно вредности 3 ЕСПБ. Предвиђенe праксe морају бити реализоване.

На студијском програму није предвиђена израда завршног, тј. дипломског рада.

Курикулум је конципиран тако да студент након завршетка студија стиче најмање 240 ЕСПБ.

Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм (курикулум)