Упознајте Природно-математички факултет

Природно-математички факултет је образовна и научна установа на којој се стичу знања и обављају научна истраживања из области биологије, хемије, физике, математике, информатике, географије, туризмолошке струке и заштите животне средине на пет департмана и два одсека:

• Департману за биологију и екологију,
• Департману за географију, туризам и хотелијерство,
• Департману за математику и информатику (Одсек за математику и Одсек за информатику),
• Департману за физику и
• Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине

Факултет је основан 1969. године, мада почеци бављења природним и математичким наукама на овим просторима досежу у много даљу прошлост.

Данас факултет изводи наставу на основним, мастер и докторским студијама из области: биологије, екологије, заштите животне средине, физике, оптометрије, географије, туризма, хотелијерства, хемије, биохемије, математике и информатике.

Акредитовано је више од 50 студијских програма.

Ово је велика и комплексна институција, која окупља више од пет хиљада студената, наставника, асистената, сарадника у настави и службеника. На основним и дипломским студијама настава се изводи за око 4500 студената. Запослено је око 650 радника, од којих је више од 450 наставника и сарадника. Истакнути професори су чланови Српске Академије наука и уметности и Војвођанске Академије наука и уметности, као и носиоци важних друштвених функција у извршним органима власти покрајине, ректори и проректори Универзитета у Новом Саду.

Наставни и научни рад се одвија у 6 амфитеатара, 65 учионица и више од 85 лабораторија и кабинета, на укупној површини од преко 23000 m2. Добро опремљене истраживачке лабораторије представљају основ за научну делатност факултета која се остварује кроз низ националних и међународних пројеката. Сваки Департман има сопствену библиотеку са десетинама хиљада књига и неколико стотина часописа. Посебна пажња посвећује се сарадњи са привредом у смислу наставне и научне делатности и то кроз заједничке пројекте, организовање семинара, радионица, курсева.

 

Када је факултет основан и како се развијао?

Доношењем Резолуције Савезне народне скупштине о образовању стручних кадрова (1960), уводи се на југословенским универзитетима, школске 1960/61. и 1961/62. године степенаста настава. Услед тога су на Вишој педагошкој школи у Новом Саду укинуте све наставне групе, а проширена је делатност Филозофског факултета. Школске 1961/62. године почеле су са радом у области природно-математичких наука нове студијске групе за физику, хемију, биологију и географију.

Природно-математичке дисциплине развијале су се и кадровски јачале у оквиру појединих факултета све до 1961. године. Да би се постигло најрационалније коришћење просторија, кадрова и опреме, како за наставу тако и за научно истраживачки рад. Године 1961. (1962.) године основани су Универзитетски заводи за физику и математику, за хемију и за биологију. Заводи су смештени на просторно различите начине. Завод за хемију смештен је у део једног павиљона Пољопривредног факултета, који је и иначе био намењен хемији, Завод за биологију смештен је у зграду бивше Више педагошке школе у улици ЈНА, а касније се сели на Петроварадниску тврђаву, у стару зграду Пољопривредног односно касније Технолошког факултета. За Завод за физику и математику гради се нова зграда у оквиру будућег универзитетског комплекса. Изградња је завршена 1963. године. Географија је смештена у зграду бивше Више педагошке школе у улици Светозара Марковића. Јачањем група природно-математичких наука у оквиру Филозофског факултета, постепено су се стицали услови за оснивање приодно-математичког факултета.

Савет Филозофског факултета у Новом Саду донео је 22.5.1969. године одлуку да се од Природно-математичког смера Филозофског факултета у Новом Саду оснује Природно-математички факултет. Скупштина САПВ на заједничкој седници Покројинског већа и Просветно-културног већа, одржаној 9.7.1969. године дала је сагласност на Одлуку Филозофског факултета о оснивању Природно-математичког факултета у Новом Саду (Службени лист „САПВ“ број 17. од 10. јула 1969.) За в.д. декана одређен је др Слободан Глумац, а за првог декана изабран је проф. др Мирко Стојаковић. Први председник Факултетског савета који је управљао Факултетом био је др Бранислав Букуров.

Првог јануара 1976. године донета је одлука о припајању универзитетских завода Природно-математичком факултету и истовремено су образовали ООУР факултетских института за математику, биологију, физику, хемију и географију. У даљем процесу долази до интеграције научно-наставних области фундаменталних дисциплина са Технолошког, Медицинског и Пољопривредног факултета на нашим институтима. Током 1989. године просторни развој Природно-математичког факултета се заокружује изградњом „Плаве зграде“ лоциране између Института за математику и физику и Института за биологију. У нови објект се усељавају Институт за хемију, Институт за географију и Деканат факултета.

Шта нас чини посебним?