Ова страница вам омогућава да завирите у наш факултет кроз фотографије и 360° снимке. Откријте како изгледају наши департмани, учионице, лабораторије и друге важне локације, као и атмосфера током свакодневних активности.
Поред упознавања са нашим простором, позивамо вас и да погледате фотографије важних догађаја, свечаности и момената који чине наш факултет посебним местом за образовање и истраживање.
Најновији догађаји и свечаности
Lunchtime Talk #7 о вештачкој интелигенцији одржан је 4. марта 2025. на Природно-математичком факултету у организацији Канцеларије за међународну сарадњу.
Причом о феномену вештачке интелигенције смо наставили традицију одржавања скупова које смо назвали lunchtime talks, а који су савршен начин да о актуелним темама и успешним пројектима чујемо из прве руке – од наших успешних професора. Мото ових скупова је „Колеге – колегама“ а циљ развој културе дељења, повезивања и промоције науке у оквиру ПМФ-а.
Колега, професор Милош Радовановић, редовни професор на Департману за математику и информатику је поделио део свог знања и истраживања о вештачкој интелигенцији и приближио нам шта јесте и шта све није вештачка интелигенције, шта све може, али и не може да уради за нас. Тако је и насловљено одржано предавање: Artificial Intelligence: What It Is (Not), and What It Can (Not) Do – With Case Studies in Graph Embedding.
Проф. Радовановић је на интересантан и практичан начин предочио шта су вештачка интелигенција (AI) и машинско учење (ML), какви су различити типови AI система и које су могућности и слабости најсавременијих AI и ML техника. Такође, професор је говорио о AI методама за уграђивање графова, што нам омогућава да користимо „класичне“ AI и ML технике развијене за табеларне податке на графовима, отварајући огромне могућности за изградњу интелигентних система који раде на подацима графикона, укључујући апликације за класификацију, груписање, предвиђање веза и детекцију аномалија.
Колега је такође представио резултате своји успешних пројеката финансираних од стране Фонда за науку: завршени пројекат под акронимом GRASP и текући под акронимом TIGRA (ФН Програм за развој пројеката из вештачке интелигенције).
Демистификација вештачке интелигенције као вруће теме је многима од нас дала идеју о тренутним приступима AI, као и о онима који су још далеко од „решених“. Једнако важно, овим педавањем смо освестили колико је, пре свега, важно користити AI одговорно, сврсисходно, етично и на добробит човечанства.
Одржан Lunchtime Talk #7 о вештачкој интелигенцији
Дана 26. октобра 2024. године је настављена традиција доделе награда и стипендија „Доцент др Милена Далмација“.
Kомисија за доделу награда и стипендије и Управни одбор Фондације „Доцент др Милена Далмација“” донели су одлуку да ове године:
Награду „Доцент др Милена Далмација“ за докторску дисертацију која је дала највећи научни допринос из области заштите животне средине добије др Анка Јевремовић, за докторску дисертацију под називом „Оптимизација зеолита (FAU, BEA и MFI) за уклањање пестицида из водених средина“ урађену на Факултету за физичку хемију, Универзитета у Београду.
Специјална признања „Доцент др Милена Далмација“ за докторске дисертације које су дале велики научни допринос из области заштите животне средине добили су:
- др Славен Теноди, за докторску дисертацију под називом „Развој холистичког модела за приоритизацију депонија за санацију и/или затварање на основу процене утицаја на животну средину“, урађена на нашем Департману Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду.
- др Александар Крстић, за докторску дисертацију под називом „Примена угљеничних криогелова допираних азотом и сумпором за уклањање тешких метала и фармацеутика у процесу пречишћавања вода“, урађена на Хемијском факултету, Универзитета у Београду.
- др Јелена Рмуш Мравик, за докторску дисертацију под називом „Електролитичко издвајање водоника на хидротермално синтетисаном молибден-дисулфиду модификованом озрачивањем јонским сноповима средњих енергија и механохемијским поступком“, урађена на Факултету за физичку хемију, Универзитет у Београду.
Стипендију Фондације „Доцент др Милена Далмација“ за период од 01.10.2024. до 30.06.2025. године добила је Маша Инђић, студент III године смера Основне академске студије заштите животне средине, Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду.
Једнократне помоћи за најуспешније студенте који су завршили прву годину студија добили су:
- Миња Лазић студенткиња на смеру Основне академске студије заштите животне средине, Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду.
- Николина Влашки студенткиња на смеру Основне академске студије заштите животне средине, Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду.
Одржана 12. Додела награда Фондације „Доцент др Милена Далмација“
Двадесет седма по реду Школа за заштиту животне средине Kвалитет вода – Water Workshop 2024 одржана је од 18.-20. септембра 2024. године на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду. Традиционални организатори Water Workshop-a су Едукативни центар за заштиту животне средине, EDEN, Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине и Фондација „Доц. др Милена Далмација“.
Ове године се део програма реализовао и кроз два пројекта: SmartWaterTwin пројекта из позива Horizon Europa (HORIZON-WIDERA-2021-ACCESS-02-01 – Twinning Western Balkans Special) кроз други SmartWater Summer Forum, као и кроз дан посвећен тематици NanoCompAs пројекта, Фонда за науку РС.
У овом делу програма имали смо прилику да угостимо професоре Пољопривредног факултета УНС и Université Paris-Est Créteil UPEC (Француска), као и колеге са Универзитета у Београду, са Института за мултидисциплинарна истраживања.
У складу са циркуларним моделом управљања остацима након третмана вода и планираним улагањима у овој области, али и постизању циркуларности у индустријском сектору имали смо прилике да чујемо колеге из Удружења за технологију воде и санитарно инжињерство, као и Биоспрингер д.о.о из Сенте и Еликсир Зорка, Шабац.
Током три дана интензивног рада и уз учешће припадника научне, стручне заједнице и студената наглашени су ресурсни потенцијали и технолошке смернице за искоришћење муљева из третмана вода, и на циркуларни модел управљања овим ресурсом. Указано је на широк простор за оптимизацију процеса третмана, као и на неопходност даљих научних истраживања и развоја нових пословних модела у овој области. Такође, приказани су научни домети у развоју нових адсорбената у третману воде за пиће, пре свега за уклањање арсена, као и каснијим управљањем истрошеним адсорбентима у складу са принципима циркуларне економије и зелене агенде.
Реализован је курс професионалног развоја намењен оператерима из индустрије и јавних комуналних предузећа (сектор отпадних вода). У оквиру овог курса присутни су имали прилику да се упознају са конкретним примерима из праксе који се односе на оптимизацију процеса пречишћавања отпадних вода, укључујући изазове и решења, уз учешће оператера из Syndicat Intercommunal d’Assainissement de Marne-la-Vallée, из Француске, као и оператера из ЈКП у Суботици и Вршцу.
Поред радног програма, одржана је и студентска секција „На поподневној кафи са алумнистима“ уз учешће наших свршених студената, који су пренели своја вредна искуства из различитих привредних сектора у којима данас раде. И наставку одржана је интерактивна радионица професионалних вештина „Развој критичког размишљања“ уз вођење од стране професорке Јасне Адамов.
Званични закључци и препоруке овог скупа биће ускоро доступни на сајту скупа.
Одржан 27. по реду Water Workshop – 2024
Дана 1. октобра 2024. године, у амфитеатру Михајло Пупин одржан је свечани пријем бруцоша Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду.
На свечаном пријему студентима су се обратили проф. др Срђан Рончевић, нови Декан ПМФ-а који је пожелео добродошлицу бруцошима и представио продекане, директоре и заменике директора Департмана.
Такође испред студентске организације добродошлицу је пожелела и Јелена Мартиновић, председник студентског парламента.
Свим бруцошима желимо срећан почетак и успешно студирање.
Свечани пријем студената прве године
На Департману за биологију и екологију, у сарадњи са MDPI, од 10. до 12. септембра 2024. године одржан је тренинг за ауторе који је био намењен свим истраживачима са циљем да се информишу о моделима open access-a и уредничком процесу у open access часописима.
Радионице су биле организоване у сарадњи са др Кристином Погрмић-Мајкић и др Верицом Алексић Сабо, а учешће у радионицама су узели и чланови уредничког одбора MDPI часописа – проф. др Luc Legal, главни уредник секције Animal Diversity часописа Diversity и проф. др. José Ramón Arévalo Sierra, главни уредник часописа Ecologies.
Одржан тренинг за aуторе у организацији MDPI и Департмана за биологију и екологију
Професор Бела Стантић са Грифит универзитета, Аустралија (експерт светске репутације у областима обраде великих података и вештачке интелигенције) одржао је 31. јула 2024. године на нашем факултету предавање под насловом „How Fine-Tuned Large Language Models and GenerativeAI can Enhance your Teaching and Research“. Тема је изузетно актуелна и атрактивна, а колега Стантић има изузетне резултате са својим сарадницима из те области те верујемо да ћете уживати у снимку предавања.
Сажетак предавања и кратка биографија предавача
.
Предавање проф. Беле Стантића, Грифит универзитет, Аустралија
Од оснивања 1969. године до данас ПМФ је очувао основно језгро – фундаменталне науке, али смо од самог почетка били отворени за новине, промене, модернизацију, повезивање и све то годинама уграђивали у наш рад и искуство. Традиција којом се поносимо нас је храбрила да са пажњом гледамо напред, да се иновирамо и постанемо лидери региона у областима базичних наука.
Више од 15000 дипломираних студената за више од пола века постојања. Некадашњи студенти данас су истакнути научници, академици, професори, истраживачи на које смо поносни, као и они на нас.
Најбољи студенти који су завршили факултет у претходној школској години и остварили изузетан успех – просечну оцену 10,00.
- Галина Ћурчић (Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине)
- Живковић Душан (Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине)
- Наталија Николић (Департман за географију, туризам и хотелијерство) – најбољи студент за поље природно-математичких наука Универзитета у Новом Саду
- Никола Ветнић (Департман за математику и информатику)
Добитница плакете за највећи финанијски допринос је проф. др Снежана Радуловић са Департмана за биологију и екологију, са пројектом „STECCI„.
Најцитиранији научник/научница за протеклих пет година (2018.-2023.) је проф. емеритус Неда Мимица Дукић. Она је целу своју академску каријеру провела на Природно-математичком факултету, Универзитета у Новом Саду. У звање редовног професора за област биохемија, изабрана је 2003. године, а Универзитет у Новом Саду доделио јој је звање професора емеритуса 2022. године. Била је ангажована као гостујући професор на универзитетима у Финској, Шпанији, Португалу, Аустрији и Тајланду. У фокусу целокупног истраживачког опуса др. Неде Мимице-Дукић била су испитивања биолошки активних природних молекула од потенцијалног фармаколошког значаја. За свој научно-истраживачки рад добила је бројна признања међу којима се издвајају: прва награда Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије (2004.), Награда Универзитетских наставника и научника Војводине за животно дело у области природно-математичких наука (2017), Повеља Покрајинског секретаријата за високо образовање и научно-истраживачку делатност АПВ, за научну изузетност за област природно-математичких наука у 2020. години. Аутор је и коаутор више од 200 научних радова од којих је преко 100 радова публиковано у престижним међународним часописима са SCI-листе. О њиховој актуелности сведочи и висока цитираност објављених научних радова која према бази SCOPUS износи 6978 (х 38); или без аутоцитата 6727 (х 37). Због тога се у последње три године налази на листи 2% најутицајнијих научника у свету коју објављује Универзитет Стенфорд.
Ове године навршава се 25 година од трагичне погибије нашег асистента Александра Саше Поповића, у чије име је установљена награда „Александар Саша Поповић“ за изузетан научни рад у области рачунарства. Награду је уручила проф. Данијела Рајтер Ћирић. Добитник за 2024. годину је Михаило Илић, асистент на Катедри за рачунарске науке.
Колеге које су добиле плакете за посебне заслуге су:
- Проф. др Милица Матавуљ – за изузетан допринос у раду на афирмацији и развоју научног часописа Biologia Serbica;
- Проф. др Жељка Цвејић – за оснивање и развој струковних студија оптометрије (јединствених у региону);
- Проф. др Сузана Јовановић Шанта – за иницијативу и залагање за реформу наставе хемије у доуниверзитетском образовању;
- Проф. др Милош Рацковић – за посебне заслуге у образовању бројних генерација студената информатике у својству наставника, ментора, руководиоца студијских програма и координатора за сарадњу са привредом;
- Радмила Ђорђевић из Деканата – за бескрајно стрпљење, преданост послу и несебичну помоћ свим колегиницама и колегама;
- Синдикат Природно-математичког факултета – за врхунске успехе и промоцију факултета на републичким и покрајинским радничким спортским сусретима.
Повеље за изузетан допринос Факултету добили су:
- Проф. др Анте Вујић – за афирмацију биолошких наука и струке и раду на препознатљивости Департмана за биологију и екологију;
- Доц. др Софија Форкапић – за одржавање акредитације и функционисање акредитованих Лабораторија Департмана за физику ПМФ-а: Лабораторије за испитивање и Лабораторије за еталонирање;
- Проф. др Анђелија Ивков Џигурски – за промоцију ПМФ-а и хуманитарни рад са студентима кроз тематске догађаје анимације у туризму;
- Проф. др Слободан Гаџурић – за посвећеност унапређењу квалитета наставног и научног рада из области хемијских наука;
- Проф. др Душан Јаковетић – за изузетан допринос препознатљивости научних капацитета ПМФ-а.
Повеље за животно дело добили су:
- Проф. др Радмила Коваћевић, редовни професор у пензији – за ангажовање у оснивању и развоју студијског програма Репродуктивне биологије;
- Проф. др Дарко Капор, редовни професор у пензији – за допринос развоју наставе и научних истраживања у области теоријске физике;
- Проф. др Драган Тешановић – за дугогодишњи предани рад на развоју студијског модула Гастрономија;
- Проф. др Зоран Ристић – за дугогодишњи предани рад на развоју студијског модула Ловни туризам;
- Проф. др Марија Сакач – за допринос развоју наставе и научних истраживања у области органске хемије;
- Проф. др Мирјана Ивановић – за дугогодишњи предани рад на развоју информатике у сферама образовања и науке на Природно-математичком факултету, и ширењу међународног угледа институције.
Институције са којима успешно сарађујемо дуги низ година:
- Математички факултет, Универзитет у Београду
- Хемијски факултет, Универзитет у Београду
- Физички факултет, Универзитет у Београду
- Биолошки факултет, Универзитет у Београду
- Географски факултет, Универзитет у Београду
- Факултет за физичку хемију, Универзитет у Београду
- Природно-математички факултет, Универзитет у Нишу
- Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу
- Медицински факултет, Универзитет у Новом Саду
- Институт за физику, Универзитет у Београду
- Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Универзитет у Београду
- Научни институт за прехрамбене технологије, Нови Сад
- Институт за ратарство и повртарство, Нови Сад
- Републички завод за заштиту природе Србије
- Привредна комора Војводине
- Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност
- Покрајински завод за заштиту природе
- Градска управа за заштиту животне средине Града Новог Сада
- Природњачки музеј Београд
- La fondation pour la formation hoteliere
- Continental Automotive Serbia, Нови Сад
- Levi 9 Global Sourcing Balkan, Нови Сад
- 3Lateral, Нови Сад
- ElevenEs, Суботица
- Carnomed, Нови Сад
55 година Природно-математичког факултета
Дана 16. јануара у 11 часова одржана је Свечана додела диплома студентима који су завршили основне и мастер студије. Дипломе је уручила проф. др Татјана Пивац, продеканица за наставу, а церемонији су присуствовали и проф. др Горан Аначков, директор Департмана за биологију и екологију, проф. др Татјана Ђаковић Секулић, заманик дирекора за наставу на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине, проф. др Сања Рапајић, заменик за наставу на Департману за математику и информатику и проф. др Млађен Јовановић, заменик за наставу на Департману за географију, туризам и хотелијерство.
Овом приликом је додељено укупно 96 диплома:
| Основне академске студије | |
| Департман за биологију и екологију | 21 |
| Департман за географију, туризам и хотелијерство | 19 |
| Департман за математику и информатику | 6 |
| Департман за физику | 4 |
| Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине | 11 |
| УКУПНО: | 61 |
| Мастер академске студије | |
| Департман за биологију и екологију | 7 |
| Департман за географију, туризам и хотелијерство | 12 |
| Департман за математику и информатику | 5 |
| Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине | 11 |
| УКУПНО: | 35 |
Свечана додела диплома
Са задовољством објављујемо да је 4. по реду Lunchtime Talk из научно-популарног серијала „Colleagues to Colleagues“ одржан 13. децембра 2023. године на ПМФ-у.
Настављамо добру праксу дељења искустава међу колегама коју смо започели током Horizon 2020 twinning пројекта под називом EXtremeClimTwin.
Овај пут нам је колега проф. Душан Јаковетић са Департмана за математику и информатику пренео само део свог великог искуства у реализацији успешних ЕУ Horizon пројеката.
Колега Јаковетић је носилац многобројних пројеката из ЕУ Оквирних програма у којима ПМФ учествује као партнер, а који се баве веома актуелним темама истраживања: DATA ANALYTICS, BIG DATA, ARTIFICIAL INTELLIGENCE итд.
Ово је био веома посећен скуп, одлична прилика да чујемо о примерима успешних колега и пројеката ПМФ-а, као и да питамо колегу Јаковетића која је формула успеха.
Lunchtime Talks организује ПМФ Канцеларија за међународну сарадњу и пројекте и користимо прилику да вас позовемо да пратите објаве наредних догађаја.
Lunchtime Talk #4 – Душан Јаковетић
Двадесет шеста по реду Школа за заштиту животне средине Kвалитет вода – Water Workshop 2023 одржана је од 20.-22. септембра 2023. године на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду. Традиционални организатори Школе су Едукативни центар за заштиту животне средине, EDEN, Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине и Фондација „Доц. др Милена Далмација“.
Ове године се део програма реализовао се и кроз два форума: BEuSED Форум уз коорганизацију истоименог пројекта из програмског пакета ИДЕЈЕ, Фонда за науку РС и SmartWater Summer Forum уз коорганизацију SmartWaterTwin пројекта из позива Horizon Europa (HORIZON-WIDERA-2021-ACCESS-02-01 – Twinning Western Balkans Special).
У овом делу програма имали смо прилику да угостимо и предаваче са SIDRA – DEME групе из Италије, Université Paris-Est Créteil UPEC из Француске и Kаталонског инситута за истраживање вода (ICRA) из Шпаније.
У складу са постојећим и планираним активностима изградње уређаја за пречишћавање отпадних вода у Републици Србији, планираним улагањима у бањски туризам као и потребним променама у законодавству у области воде за пиће, поред предавача са УНС, у програму су учествовали и представници Министарства заштите животне средине Републике Србије, Удружења за технологију воде и санитарно инжењерство и Јавних комуналних предузећа.
Реализован је курс професионалног развоја намењен оператерима из индустрије и јавних комуналних предузећа (сектор канализације). У оквиру овог курса присутни су имали прилику да као предаваче чују и оператере са постројења за пречишћавање отпадних вода, где су пренета искуства из праксе.
Поред радног програма, одржана је и Студентска секција на тему одрживих универзитетских кампуса, а први пут према „World Café“ методи.
Студенти свих универзитета у РС, заједно са колегама из Северне Македоније и Босне и Херцеговине су кроз ову интерактивну радионицу дали конкретне предлоге за одрживије кампусе.
Током три дана интензивног рада и уз учешће припадника научне, стручне заједнице и студената пренете су најновије смернице за квалитет амбијенталних вода (купалишта), као и базена за купање и рекреацију; указано је на важан аспект управљања отпадним водама и омогућавање коришћења ових токова као алтернативних извора ресурса. Такође наглашена је неопходност да се управљање седиментом интегрише у Планове управљања речним сливом и постигао неxус земљиште-вода-седимент.
Званични закључци и препоруке овог скупа биће ускоро доступни на сајту скупа.
Одржана 23. Школа за заштиту животне средине „Kвалитет вода“ – Water Workshop 2023
Природно-математички факултет је 19. маја облежио је 54 године од оснивања. Подељене су награде и плакете запосленима, најбољим студентима, професорима, асистентима, додељена је награда Најбољем младом научнику ПМФ-а за протеклу годину, као и Награда за највећи финансијски допринос остварен у међународној сарадњи.
Најбољи студенти (2021-2022):
- Теодора Ћато, Теодора Деспотовски, Марко Радић и Мина Јанковић са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине;
- Луна Рачић и Никола Арсић са Департмана за биологију и екологију;
- Михаило Миленковић и Дејан Гјер са Департмана за математику и информатику.
Мина Јанковић је студент генерације Универзитета у Новом Сада у области природно-математичких наука, а Дејан Гјер је био у конкуренцији за најбољег студента Универзитета у Новом Саду.
Најбољи наставници и сарадници по оценама студената (2021-2022):
- Вера Жупанец и Милица Ранковић са Департмана за биологију и екологију;
- Ивана Богдановић и Елвира Ђурђић са Департмана за физику;
- Смиљана Ђукичин Вучковић и Јелена Миланковић Јованов са Департмана за географију, туризам и хотелијерство;
- Јелена Бељин и Јелена Кесић са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине;
- Марко Савић и Немања Милошевић са Департмана за математику и информатику.
Традиционално, ПМФ додељује награду за изузетне резултате у области науке и истраживачког рада, за претходну календарску годину, у сврху научног усавршавања односно учешћа на научним конференцијама у земљи или иностранству, по избору добитника. Након примљених пријава на конкурсу, комисија је одлучила да награду за најбољег младог научника, заправо научницу ПМФ-а, додели Данијели Арсенов са Департмана за биологију и економију.
Данијелин научно-истраживачки рад се базира на истраживањима из области еко-физиологије биљака, првенствено, на проучавању утицаја различитих стресних фактора на животну средину и на физиолошке адаптивне механизме биљака у условима стреса.
Научни сарадник је на Департману за биологију и екологију, у Лабораторији за физиологију биљака. Резултати досадашњих истраживања су публиковани у монографским поглављима међународног значаја (4), радовима са SCI листе (18) и презентовани су на бројним међународним и националним конференцијама (38). Према бази SCOPUS укупан број цитата је 320, а H индекс 10. Током научне каријере, боравила је на неколико стручних усавршавања у земљи и иностранству, где је стекла значајно искуство у лабораторијском и теренском раду у оквиру реномираних лабораторија за физиологију, биохемију и молекуларну биологију биљака и животну средину: Петница у Србији, Белорусија, Француска, Финска, Холандија.
Добитница је стипендије за кратки истраживачки боравак на Јагелонском Универзитету у Кракову (Пољска) за студенте докторских студија, као и стипендије за учешће у међународној летњој школи у организацији Лабораторије за изврсност, у Француској, где је била и на постдокторском усавршавању, стипендиранм од стране ресорног Министарства.
Такође, Данијела је укључена у извођењу практичне наставе на предметима Биологија ћелије и Инструменталне методе у биологији.
Добитник награде за највећи финансијски допринос остварен у међународној сарадњи за протекли период је Снежана Малетић са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине за пројекат „Twinsubdyn“.
Наш факултет је координатор пројекта „Подизање капацитета и изврсности у области испитивања утицаја примене органских суплемената на земљиште у погледу динамике нутријената и контаминаната у подземљу – TwinSubDyn“ који се реализује у оквиру Хоризонт Европа програма специјално намењеног за јачање капацитета земаља Западног Балкана.
Конзорцијум чине, поред ПМФ-а, Универзитет у Бечу, Шпанско Национално Веће за истраживања, Универзитет Martin-Luther-Wittenberger. Пројекат је започет у августу прошле године, а завршава се 31. јула 2025. године. Укупан буџет пројекта износи скоро 1,5 милона еура.
Пројекат је фокусиран на испитивање потенцијала употреба глобално вредних ресурса на бази угљеника које се тренутно губе кроз различите токове отпада. Отпад органског порекла, као што је отпадна биомаса, муљеви који остају након третмана отпадних вода и др. Могу се конвертовати у вредне продукте који се могу користити у сврху решавања проблема деградације земљишта.
Тренутно примена оваквих материјала у земљишту у земљама Западног Балкана на ниском нивоу, очекује се њен пораст у наредном периоду, пре свега због очекиваног пораста потенцијалних извора ових материјала. Међутим у зависности од порекла ови материјали уједно могу бити и извор потенцијалних неорганских и органских контаминаната, претежно фармацеутика, пестицида и микропластике, стога се њихов потенцијални утицај на квалитет земљишта и подземних вода мора добро испитати како би се обезбедила њихова безбедна употреба.
Пројектне активности обухватају усавршавање младих и искусних истраживача ПМФ-а на реномираним партнерским институцијама, тренинге организоване за подизање знања и капацитета истраживача на ПМФ-у, радионице намењене истраживачима и заинтересованим странама и организацију летње школе намењене истраживачима и заинтересованим странама широм региона Западног Балкана, али и Европе.
Пројекат ће обухватити и реализацију истраживања у области утицаја органских суплемената на динамику нутријената и контаминаната у подземљу и њиховом утицају на поземне воде.
54. рођендан Природно-математичког факултета
Током викенда од 12. до 14. маја 2023. године одржано је Републичко такмичење из хемије за ђаке средњих школа у организацији Српског хемијског друштва и Министарства просвете Републике Србије. Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду, био је поносни домаћин за 156 најбољих ђака и њихове менторе. Ђаци су и овог пута показали завидно теоријско знање и експерименталне вештине, а најбољи међу њима су награђени вредним наградама као и могућности за наставак такмичења у оквиру Српске хемијске олимпијаде и квалификације за Међународну хемијску олимпијаду.
Честитамо свим ђацима и наставницима на оствареним резултатима, жељи и показаном ентузијазму ка хемији, а онима који су се пласирали за наставак такмичења желимо много успеха.
Републичко такмичење из хемије за ученике средњих школа
Међуокружно такмичење из хемије за ученике средњих школа одржано је суботу, 1. априла 2023. године, на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине Природно-математичког факултета у Новом Саду. Организатори такмичења су били Министарство просвете Републике Србије и Српско хемијско друштво.
Укупно је учествовао 31 ученик. Од тога је било , 5 ученика 1. разреда, 9 ученика 2. разреда и 17 ученика 3. и 4. разреда.
Такмичаре су на почетку у име домаћина поздравили помоћник директора др Татјана Ђаковић Секулић и у име организатора подпредседник Српског хемијског друштва, др Сузана Јовановић Шанта.
Затим су ученици приступили изради теста. Након теста, следио је експериментални део такмичења. Експериментални део су радили најбоље пласирани на тесту, и то четири ученика 1. разреда, четири ученика 2. разреда и пет ученика 3. и 4. разреда. Три ученика је бранило своје научно-истраживачке радове.
Најбољим такмичарима уручене су дипломе и поклон књиге. Остали су добили захвалнице Српског хемијског друштва.
Међуокружно такмичење из хемије ученика средњих школа
На нашем факултету је 28. марта 2023. одржан састанак представника Уније Природно-математичких факултета Републике Србије. Састанку су поред деканице нашег факултета присуствовали декани Природно-математичког факултета у Нишу, Крагујевцу, Косовској Митровици и Новом Пазару, а са Београдског универзитета декани Биолошког факултета, Физичког факултета, Хемијског факултета и Факултета за физичку хемију.
На састанку су разматрана актуелна питања од заједничког интереса, у циљу усклађивања активности и синхронизације рада свих природно-математичких факултета у земљи. Тема састанка је била увођење Државне матуре и начини решавања проблема које оно доноси, упис студената, финансирање факултета и побољшање услова рада. Посебна дискусија је вођена о формирању предлога за ублажавање проблема недостатка наставног кадра у основним и средњим школама, а који се школује на нашим факултетима. Резултат дискусије је заједничка платформа са конкретним предлозима, која ће бити прослеђена Министарству просвете.
Посета представника Уније Природно-математичких факултета
Удружење „Чепом до осмеха“ други пут је организовало конференцију ЕКОСОП у Новом Саду. Теме конференције су биле еколошко социјално предузетништво и заштита животне средине, а поред тематских панела, било је уприличено и потписивање Новосадске декларације разумевања и потребе заједничког деловања за одржив, паметан и инклузиван раст Србије.
Потписници декларације су: ЈП „Војводинашуме“, пословна асоцијација „Зелени навигатор западног Балкана“, Природно-математички факултет, односно Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Омладински савез удружења OPENS, Удружење студената са хендикепом, Центар за природне ресурсе „Натура“, Хуманитарна фондација „Први корак“ и хуманитарно еколошка организација „Чепом до осмеха“, чиме су се обавезале да заједничким напорима буду трансфер знања и раде на унапређењу дијалога и питања заштите животне средине.
На коференцији ЕКОСОП2022 поред осталих представника и функционера, говориле су деканица проф. др Милица Павков Хрвојевић и проф. др Александра Тубић, наглашавајући значај едукације и струке у решавању проблема и нашу улогу у томе.
На конференцији ЕКОСОП2022 потписана Новосадска декларација
Српско хемијско друштво (СХД) је покренуло иницијативу за реформу наставе хемије у доуниверзитетском образовању, која ће бити корисна ученицима, али и целом друштву.
Забрињава чињеница да се фонд часова хемије у средњим школама континуално смањује, нарочито у средњим стручним школама и на друштвеним смеровима у гимназијама. Такође се смањује број стручних предмета базираних на хемији, које могу да предају хемичари. Хемија, као општеобразовни предмет, ученицима треба да пружи знања потребна за здрав и нормалан свакодневни живот у савременом свету, заснован на здравој храни и коришћењу козметичких, фармацеутских и других препарата и производа. Такође представља основу за стручне предмете и омогућава ученицима наставак школовања. Сходно томе, након завршене средње стручне школе по плановима и програмима са значајно смањеним фондом часова, ученици немају довољно знања – нити за компетентно бављење струком, нити за студирање на факултетима на којима се изучава хемија.
На иницијативу СХД формирана је Радна група за реформу наставе хемије, коју чине наставници хемије који у основним и средњим школама и на факултетима предају Хемију и сродне предмете. Тимови у оквиру Радне групе анализирају планове и програме и предлажу њихове измене, да би исходи и стандарди постигнућа ученика били одговарајући и задовољавајући. Обједињене анализе и предлоге радне групе руководство СХД доставило је на разматрање Националном просветном савету (НПС) и Министарству просвете, науке и технолошког развоја (МПНТР), чиме је покренута иницијатива за реформу наставе хемије у доуниверзитетском образовању.
СХД ове године обележава 125. годишњицу од оснивања, а основни задаци СХД су управо учење и промовисање хемије.
Као потврду тога наводимо речи проф. Симе Лозанића, једног од оснивача СХД:
„Знање хемијско нужно је сваком човеку јер свакога тренутка у животу нашем на хемијске појаве наилазимо, па ће нам без знања хемијског остати мистериозне; и сам живот наш друго није до продукт неких физичких и хемијских појава, па и тога ради, да бисмо свеснији били свога живота, нужно нам је знање хемијско.“
Више о иницијативи погледајте у телевизијским гостовањима проф. др Сузане Јовановић-Шанта:
-
- РТВ Јутарњи програм, 25.10.2022.
- РТС Јутарњи програм – „Како заволети физику и хемију“, 5.9.2022.
Српско хемијско друштво покренуло иницијативу за реформу наставе хемије
Дана 26. октобра 2022. године у Ректорату УНС-а, одржана је свечаност поводом 10. ЈУБИЛАРНЕ Доделе награда Фондације „Доцент др Милена Далмација“.
Уручене су награде младим докторима наука, чија су истраживања препозната као веома значајна у области заштите животне средине.
Награду за докторску дисертацију која је дала највећи научни допринос из области заштите животне средине добио је др Милош Дубовина за докторску дисертацију под називом „Процена ризика система седимент/вода који садржи токсичне метале у току измуљивања и депоновања седимента“ урађене на Природно-математичком факултету, Универзитета у Новом Саду.
Уручена су и три специјална признање за докторску дисертацију која је дала велики научни допринос из области заштите животне средине и то:
- др Сандри Стаменковић Стојановић за докторску дисертацију под називом „Оптимизација поступка добијања микробне биомасе и формулације микробиолошког препарата са потенцијалним биопестицидним и фитостимулаторним дејством“ урађене на Технолошком факултету у Лесковцу, Универзитета у Нишу,
- др Ољи Шовљански за докторску дисертацију под називом „Микробиолошка преципитација карбоната – од одабира индуктора до испитивања биопроцесних параметара“ урађене на Технолошком факултету, Универзитета у Новом Саду,
- др Милици Светозаревић за докторску дисертацију под називом „Биоразградња антрахинонске боје пероксидазом изолованом из отпадног материјала у шаржном и континуалном систему“ урађене на Технолошко металуршком факултету, Универзитета у Београду.
Препознавање значаја и видљивост науке и младих научника је веома важна, као и промоција активности саме Фондације. Овај важан задатак је постизан, током година, уз велику подршку медија. Стога, ове године уручена су и признања за десетогодишњу медијску подршку у раду Фондације појединцима и медијским кућама: Љиљани Прерадовић, испред компаније „Новости“, Дневник, Радио-телевизији Војводине, Kанал 9 ТВ, Новосадска ТВ, Новосадски информативни портал 021.
Додела награда Фондације „Доцент др Милена Далмација“
Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, у петак, 23. септембра 2022. године прославио је свој јубилеј – 60 година постојања и успешног рада. Поносни смо на протеклих шест деценија које су показале да су испунили и визију и мисију оснивача као и да размишљају о будућности утемељени у прошлости, али са свешћу да је савремена мисија нашеф факултета, осим образовног дела, и научна дипломатија.
60 година јубилеја Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине
Поводом Дана ПМФ-а, 20. маја 2022. године, подељене су награде и плакете запосленима, најбољим студентима, професорима, асистентима, додељена је награда Најбољем младом научнику ПМФ-а за протеклу годину, као и Награда за највећи финансијски допринос остварен у међународној сарадњи.
Најбољи студент Универзитета у у Новом Саду и најбољи студент Природно-математичког факултета у школској 2020/2021. години је Тривко Кукољ. Тривко је завршио математички смер Гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду. Студије Истраживачке физике је завршио за три године, са просеком 10. Ван редовне наставе, Тривко је сарадник на семинару физике у Истраживачкој Станици Петница, где држи предавања и менторише истраживачке пројекте средњошколаца. Паралелно са студијама се бави истраживачким радом у оквиру студентских пракси. Као резултат праксе на Институту за физику у Београду објавио је рад на тему вртложне динамике у часопису Physical Review A, за који је награђен Пупиновом наградом Матице српске. Мастер студије је наставио на Вајцман институту у Израелу. Његова тренутна интересовања обухватају области из физике високих енергија, укључујући холографију и теорију струна.
Награде за успех у току студирања за протеклу школску годину добили су и:
- Никола Голеш (Студент генерације у области природно-математичких наука – студент је Департмана за физику)
- Николина Перлић (Департман за биологију и екологију)
- Марија Вукадин (Департман за географију, туризам и хотелијерство)
- Ђорђе Ступар (Депарман за математику и информатику).
Као најбољи професори и сарадници по оценама студената за период од 2018. до 2021. године награђени су:
- Дубравка Милић (професор на Департману за биологију и екологију)
- Лазар Гавански (професор на Департману за физику)
- Бранко Ристановић (професор на Департману за географију, туризам и хотелијерство)
- Сања Армаковић (професор на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине)
- Драган Машуловић (професор на Департману за математику и информатику)
- Драган Обрадов (сарадник на Департману за биологију и екологију)
- Јована Кнежевић (сарадник на Департману за физику)
- Драган Милошевић (сарадник на Департману за географију, туризам и хотелијерство)
- Славен Теноди (сарадник на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине)
- Лидија Фодор (сарадник на Департману за математику и информатику)
Награду за изузетне резултате у области науке и истраживачког рада, за претходну календарску годину, у сврху научног усавршавања односно учешћа на научним конференцијама у земљи или иностранству, добила је Ивана Кузминац са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине. Она је студије хемије уписала 2008. године и већ се на другој години студија укључила у рад истраживачке групе коју води проф. др Марија Сакач, под чијим менторством је 2018. год. одбранила докторску дисертацију. Вишеструко је награђивана за свој успех и научни рад током студија, а посебно се истичу награде за најбољег студента Универзитета у Новом Саду и прва награда за најбољи мастер рад из области хемије у Републици Србији фондације „Ненад М. Костић“. Усавршавала се у оквиру неколико курсева TRAIN програма у држави и Еразмус+ STT тренинг програма на Универзитету у Алкали у Шпанији. Аутор је и коаутор осам радова на SCI листи, три рада у часописима националног значаја, 31 саопштења на међународним и 15 на националним скуповима. Према SCOPUS-у укупан број цитата је 50, а h-индекс 4. Индекс компетенције је 74, а укупан IF радова са SCI листе 23,847. Тренутно је руководилац краткорочног пројекта финансираног од стране АП Војводине и учесник на неколико других пројеката (покрајинских и републичких).
Награду за највећи финансијски допринос остварен у међународној сарадњи добила је Биљана Басарин са Департмана за географију, туризам и хотелијерство, за пројекат EXtremeClimTwin.
Сложеност односа између атмосферских услова, екстремних падавина, поплава и екстремних температура, заједно са уоченим растућим трендовима, указују на неопходност унапређивања науке и изградње истраживачких капацитета у овој области у Србији. Пројекат под називом Twinning for the advancement of data-driven multidisciplinary research into hydro-climatic extremes to support risk assessment and decision making (EXtremeClimTwin), Природно-математичком факултету и партнерима обезбеђује скоро 900,000 евра за изградњу истраживачких капацитета у области детекције и описа екстремних хидро-климатских догађаја.
Партнери ПМФ-а на овом пројекту су три изврсне истраживачке институције из ЕУ: компанија Climate Risk Analysis из Немачке, Loughborough University из Велике Британије и Centre for International Climate Research из Норвешке. ЕУ партнери ће путем обука за чланове истраживачког тима са ПМФ-а пренети знање и истраживачке вештине. Пројекат је значајан и за неговање потенцијала младих истраживача ПМФ-а и стратешко повезивање факултета с међународним истраживачким институцијама кроз одржива партнерства и трансфер знања, резултата и научних методологија.
53. рођендан Природно-математичког факултета
Биохемијско друштво Србије организовало је курс за студенте “Биохемија у служби здравља – Изучавање биохемијских и сродних метода које нуде решења у кризним ситуацијама“.
Биохемијско друштво Србије (БДС) активно је више од 40 година. Чланови друштва запослени на природно-математичким, медицинским и фармацеутским факултетима Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу и у водећим научно-истраживачким институцијама Србије својом активношћу у матичним институцијама, самом Друштву и ван граница наше земље унапређују ниво биохемијских истраживања и презентованих научних резултата.
Своја знања научници са искуством, чланови БДС, поделили су са студентима, полазницима курса, који је БДС организовало у циљу подизања компетенција студената из области биохемије и сродних дисциплина. Курс је одржан од 7. до 14. маја 2022. године у оквиру неколико факултета и научних института: Хемијског и Фармацеутског факултета, Института за онкологију и радиологију Србије, ИХТМ-а, ИБИСС-а и ИНЕП-а из Београда и ПМФ-а из Новог Сада. Полазници курса били су студенти основних, мастер и докторских студија свих студијских програма на којима се изучава биохемија са свих универзитета у Србији.
У лабораторијама Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине студенти су се, у оквиру курса, а уз менторство и подршку Проф. др Иване Беара, Проф. др Сузане Јовановић-Шанта и др Татјане Мајкић, упознајли са могућностима, потребама, дизајнирањем експеримената и радом у биохемијској лабораторији, изводили су експерименте, обрађивали и дискутовали резултате.
Извештаји медија о курсу БДС:
Курс за студенте “Биохемија у служби здравља” Биохемијског друштва Србије
Овогодишњи Water Workshop одржан је као двадесет четврти по реду. Централне теме овогодишњег Water Workshop-a биле су:
- Заштита вода у светлу Covid-19 пандемије;
- Будућност одговорног друштва: Унапређени оксидациони процеси у третману вода
- WasteWaterForce Форум: Отпадне воде – циљеви и перспективе
- Приоритети у управљању отпадним водама
Такође, била организована и панел дискусија на тему „Значај и утицај научних истраживања на политике заштите животне средине“ као део реализације пројекта WasteWaterForce финансираног од стране Фонда за науку Републике Србије.
Kатедра за хемијску технологију и заштиту животне средине и Фондација „Доцент др Милена Далмација“ у оквиру Water Workshop-a, одржала је округли сто под називом Значај студија заштите животне средине у заштити вода. У оквиру овог округлог стола студенти основних, мастер и докторских студија имали су могућност да представе своје радове са темама из области заштите животне средине. Гости округлог стола били су Рамбо Амадеус, Андреј Јосифовски и представници Центра за промоцију науке-ЦПН.
Зашто су изабране наведене теме? Успостављање контроле кретања и присуства вируса SARS-Coronavirus-2 у ланцу од отпадне воде, преко реципијента до воде за пиће и човека као крајњег потрошача један је од најважнијих циљева коме научна заједница треба да тежи данас. Примена високо конкурентних технологија пречишћавања отпадне воде важна је у том смислу али и у смислу уклањања свих материја које се у отпадним водама могу наћи као последица живљења савременог човека. Такође, управљање отпадним водама захтева холистички приступ који за циљ има сагледавање отпадних вода не као отпада који треба одложити, већ као ресурса који се не троши, и чије правилно управљање доприноси здрављу људи, сигурности воде и хране, приступу енергији и заштити животне средине. При изградњи следеће генерације постројења за пречишћавање отпадних вода у Србији потребно је узети у разматрање новије, доказане технологије и иновације у сектору вода, о чему је било речи у програму.
Kорак даље ка одговорном друштву – наука и струка за бољи квалитет вода
Републичко такмичење из хемије за ученике основних школа, у организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Српског хемијског друштва, одржано је на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду 29. и 30. маја 2021. године.
Првог дана, 133 ученика седмог и осмог разреда решавало је тест знања. Првих 30% најбоље пласираних ученика на тесту, њих 39, добило је прилику да у лабораторијама нашег департмана другог дана такмичења ради практичну вежбу.
Најбољим такмичарима дипломе је уручио др Милан Пашић, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја за основно образовање. Остали такмичари су добили захвалнице Српског хемијског друштва које су им предали проф. др Весна Мишковић Станковић, председник Српског хемијског друштва, и проф. др Душан Сладић, потпредседник Српског хемијског друштва.
Републичко такмичење из хемије за ученике основних школа на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине
Савет зелене градње Србије – SrbGBC је чланска, национална, непрофитна и невладина, организација која се залаже за примену зелених и климатски свесних решења у урбаној градњи са циљем стварања одрживих и комфорних урбаних средина у Србији.
Kао координатори сарадње између ПМФ-а и SrbGBC постављени су др Драган Милошевић и Дајана Бјелајац које можете контактирати за све детаље.
Радујемо се будућој сарадњи!
Природно-математички факултет постао Генерални члан Савета зелене градње Србије – Serbia GBC
На ПМФ-у је 28. фебруара 2020. године одржана радионица за запослене о теми актуелној за научно-истраживачки рад – заштити права интелектуалне својине (ИС) и управљању правима ИС у научним истраживањима (пројектима).
Предавачи су биле искусне колеге из Едукативног центра Завода за заштиту интелектуалне својине Републике Србије:
- Саша Здравковић, патентни испитивач, Одељење за машинство, лектротехнику и општу технику
- Даниела Златић Шутић, руководилац Центра за едукацију и информисање
Одржана радионица за запослене о заштити и управљању правима интелектуалне својине
Предавач: Обрад Вучковац, управник библиотеке на Институту за нуклеарне науке „Винча“
На Природно-математичком факултету је 17. јануара 2020. одржана радионица за запослене у области примене слободног софтвера и отвореног хардвера (ПССОХ) под називом Имплементација и коришћење отворених истраживачких података за истраживаче.
Овим је ПМФ започео серијал едукативних радионица у сврху унапређивања компетенција запослених у актуелним областима које су неодвојиви део истраживања.
Гостујући предавачи су били уважене колеге: Миљковић, Надица; Лазаревић Б., Љиљана; Вучковац, Обрад; Шевкушић, Милица, а обрађене су следеће теме:
- Отворени истраживачки подаци (Шта су то отворени истраживачки подаци, како настају и како се проналазе?
- Приступ отвореним истраживачким подацима
- Шта је то управљање истраживачким подацима? Зашто је то уопште важно?
- Метаподаци су подаци!
- Анонимизација и дељење истраживачких података
Одржана радионица за запослене у области примене слободног софтвера и отвореног хардвера
У четвртак, 12. децембра 2019. године у просторијама Матице Српске др Александар Ђорђевић, редовни професор Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, ПМФ-а у Новом Саду, одржао је предавање под насловом „Наночестице, употреба и ризик по људско здравље и животну средину“, у оквиру научноистраживачког пројекта МС „Питања животне средине и перспективе и развоја квалитета здравствене безбедности хране у АП Војводини“.
Садржај предавања је био фокусиран на ближе упознавање шире популације са основним принципима и дометима нанонауке и нанотехнологија. Такође су наведене и сфере науке и привреде у којима се употреба наночестица све више интегрише и фаворизује као што су: природно-математичке науке, информационе технологије, медицина, пољопривреда, екологија и заштита животне средине и друге. У том смислу је истакнут и значај хемије у развоју различитих дисциплина нанонауке: обезбеђивање извора, начина и метода синтезе и производње наноматеријала у контролисаним условима, као и важност мултидисциплинарног приступа. Објашњени су бенефити и потенцијални ризици примене наночестица, са освртом на тренутно стање и предикцијама за будућност.
Одржано предавање „Наночестице, употреба и ризик по људско здравље и животну средину“
Од 18.-20. септембра 2019. године, на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине Природно-математичког факултета у Новом Саду, успешно је одржан 23. по реду Water Workshop „КВАЛИТЕТ ВОДА“. Организатори су били Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Удружење за унапређење заштите животне средине Нови Сад и Фондација Доцент др Милена Далмација.
Теме овогодишњег скупа су биле:
- Проблеми и решења за одрживо снабдевање водом за пиће;
- Пречишћавање и контрола квалитета отпадних вода.
Одржан 23. по реду Water Workshop “Квалитет вода”
Сазнати, знати, научити, пренети знање, применити га… све је то наука. Базичне, фундаменталне науке су у основи свега око нас. Хемија, физика, математика, астрономија,… и чини се да је баш ту почела прича о нераскидивој вези са човеком. Природно математички факултет Универзитета у Новом Саду, образовна и научна институција, ове године прославља 50 година постојања – од почетка, данас, а и убудуће, окупљамо студенте, талентоване младе људе, посвећене науци.
Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду данас изводи наставу на основним и последипломским студијама из области: биологије, екологије, заштите животне средине, физике, астрономије, географије, туризма, хотелијерства, хемије, биохемије, математике и информатике. Професори су били или јесу, истакнути чланови Српске академије наука и уметности, носиоци важних друштвених функција у извршним органима власти покрајине, ректори и проректори Универзитета у Новом Саду.
Већ пола века, имамо јасну стратегију – политику изврсности и квалитета, руководећи се реченицом чувеног физичара Глена Сиборга да је улагање у изврсност стартегија која можда у првом моменту више кошта али је осредњост, дугорочно гледано, неупоредиво скупља. Ми студентима пружамо знање. Знање и вештине стечене на нашем факултету отварају многа врата јер знање је моћ, каже стара латинска изрека.
Поводом Дана ПМФ-а, 24. маја, подељене су награде и плакете запосленима, најбољим студентима, професорима, асистентима, додељена је награда Најбољем младом научнику ПМФ-а за протеклу годину, као и Награда за највећи финансијски допринос остварен у међународној сарадњи, као и увек популарна награда за Најбољег промотера факултета.
Најбоља млада научница ПМФ-а је Снежана Паповић, истраживач-сарадник на Катедри за Аналитичку хемију. Од ране младости показивала је афинитете ка науци, започевши своје прве научне кораке под менторством професора Милана Вранеша. У научном раду бави се јонским течностима и електролитима за литијум-јонске батерије, са посебним освртом на унапређење стабилности батерија. Током докторских студија у оквиру COST сарадње и билатералних пројеката, реализовани су студијски боравци и усавршавања у Словенији и Француској. Научно-истраживачки допринос обухвата 30 научних радова са SCI листе. Коаутор је на преко 35 научних саопштења од националног и међународног значаја. Укупан индекс компетентности је 262, док је укупан импакт фактор 96,8. Резултати вишегодишњег рада у научној делатности могу се сагледати и на индексном порталу SCOPUS – Хиршов, h-индекс износи 9, а укупна цитираност 244. Свој научни доринос пружа и кроз рецензирања научних радова у еминентним међународним научним часописима. Током научно-истраживачког рада награђивана је са четири награде Универзитета у Новом Саду за постигнут успех током основних и мастер академских студија, Специјалним признањем Српског хемијског друштва за остварен изузетан успех, као и престижном првом наградом за најбоље пезентован рад на 51. Саветовању Српског хемијског друштва. Члан је Српског хемијског друштва, Хемијског друштва Војводине, Клуба младих хемичара Србије као и Друштва физикохемичара Србије.
Награда која је установљена ове године, јесте награда за највећи финансијски допринос остварен у међународној сарадњи. Добитник је Душан Јаковетић са Департмана за математику и информатику. Душан Јаковетић запослен је као доцент на ПМФ-у 2015. године. Похађао је последокторске студије у Португалији, докторске студије у Америци, где је добио награду за најбољу докторску дисертацију „А. Г. Милнес“. Добитник је награде „Др. Зоран Ђинђић“ за најбољег младог истраживача са изузетним доприносом науци у 2017. години. Области истраживања др Јаковетића су дистрибуирана оптимизација и дистрибуирано процесирање информација. Учествује у више међународних и националних пројеката, а тренутно ради као научно-технички координатор на ЕУ H2020 пројекту „I-BiDaaS“, као и руководилац тима ПМФ-а на ЕУ H2020 пројекту „C4IIOT“. Пројекат „I-BiDaaS“ се бави развојем научних и технолошких иновативних метода за обраду великих количина података, а пројекат „C4IIOT“ се бави развојем сајбер-сигурноснох решења за обраду података генерисаних у контексту интернета ствари (Internet of Things).
На свечаности у Српском народном позоришту, званицама су се обратили: др Бојан Тубић, помоћник министра за високо образовање у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, проф. Душица Ракић, заменица покрајинског секретара за високо образовање и научноистраживачку делатност, проф. др Стеван Станковски, проректор за науку Новосадског универзитета и као домаћин, проф. др Милица Павков Хрвојевић, декан ПМФ. Ево говора нашег декана:
Природно-математички факултет обележио пола века постојања
Од 17.-19. маја 2019. године, на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине Природно-математичког факултета у Новом Саду, одржано је 55. републичко такмичење из хемије за ученике основних школа. Републичко такмичење је четврти и највиши ранг такмичења из хемије. Организатори овог такмичења су Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, а Природно-математички факултет је по први пут био домаћин овог такмичења.
Такмичарима и наставницима су на отварању добродошлицу пожелели проф. др Срђан Рончевић, продекан за науку, међународну сарадњу и развој, проф. др Јасмина Агбаба, директор Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, др Сања Панић, потпредседница Српског хемијског друштва и председница Српског хемијског друштва – хемијског друштва Војводине, и доц. др Душица Родић, председник Републичке комисије.
Први такмичарски дан је започео израдом теста у три такмичарске категорије: Тест и практична вежба за ученике 7. разреда, Тест и практична вежба за ученике 8. разреда и Тест и истраживачки рад за ученике 7. и 8. разреда. Истовремено је проф. др Божо Далмација одржао предавање за наставнике под насловом „Климатске промене и квалитет воде“. Након израде теста, комисија их је детаљно прегледала и саопштила прелиминарне резултате. На основу резултата теста, најуспешнији ученици су се пласирали на други део такмичења (1 ученик у категорији Тест и истраживачки рад за ученике 7. и 8. разреда, 24 ученика у категорији Тест и практична вежба за ученике 7. разреда и 22 ученика у категорији Тест и практична вежба за ученике 8. разреда). Првог такмичарског дана одржана је одбрана истраживачког рада пласираног ученика, а практична вежба, у трајању од једног сата, је одржана другог такмичарског дана. Док су ученици радили практичну вежбу, за наставнике пласираних ученика је одржана едукативна радионица под називом „Израда интерактивних тестова у настави хемије“, коју је водила проф. др Јасна Адамов.
На основу збирних резултата остварених на тесту и практичној вежби формирана је коначна ранг-листа ученика. Испред Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, проф. др Јелена Тричковић, помоћник директора Департмана је уручила дипломе и похвалнице Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије најбоље пласираним ученицима као и наставницима првопласираних ученика у све три категорије такмичења. Најуспешнијим такмичарима су уручене и дипломе Српског хемијског друштва.
Током два такмичарска дана, такмичари, ученици 7. и 8. разреда, су показали завидан ниво знања и експерименталних вештина.
Одржано 55. републичко такмичење из хемије за ученике основних школа
У суботу 13. априла 2019. године, на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине Природно-математичког факултета у Новом Саду, одржано је међуокружно такмичење из хемије за ученике средњих школа. Ово је други пут да се, у сарадњи са Школском управом Нови Сад, на Природно-математичком факултету одржава међуокружно такмичење за средњошколце. Међуокружно такмичење је други од четири ранга такмичења чији је организатор Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Српско хемијско друштво.
Такмичарима су на отварању добродошлицу пожелели проф. др Јелена Тричковић, помоћник директора Департмана, Петар Виђикант, саветник у Школској управи Нови Сад, и проф. др Јанош Чанади, координатор такмичења. Такмичење је започело израдом теста, на којем су ђаци имали два и по сата да ураде двадесет захтевних проблемских задатака. Њиховим наставницима је у исто време приређено предавање „Природна једињења као антиканцерогени агенси – истине и заблуде“, које је одржала проф. др Неда Мимица Дукић, шеф Катедре за биохемију. Комисија на челу са проф. др Миром Сегединац пажљиво је прегледала ученичке тестове, саопштила прелиминарне резултате, и дискутовала са ђацима о њиховим радовима. Најбољи ђаци добили су прилику да покажу и своје лабораторијске вештине на експерименталном делу такмичења, који је трајао четири сата.
Помоћу успеха израде теста и лабораторијских задатака одабрано је девет најбољих ученика који ће представљати наш регион на републичком такмичењу из хемије које ће се одржати од 10–12. маја 2019. године на Технолошко-металуршком факултету у Београду. Најуспешнији ђаци с републичког такмичења добијају прилику да учествују на Српској хемијској олимпијади, која је изборно такмичење за Међународну хемијску олимпијаду. Ђаци из наше државе на овом најпрестижнијем међународном хемијском такмичењу редовно освајају мноштво медаља.
Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине уручио је дипломе најбоље пласираним ђацима, док су осталим такмичарима и њиховим менторима припале захвалнице. Ово такмичење је искоришћено као прикладна прилика да се изрази захвалност пензионисаним професоркама хемије новосадских средњих школа које су током своје радне каријере значајно време посветиле припреми надарених ђака за такмичења, и тиме дале немерљив допринос популаризацији хемије међу младима. Осам захвалница уручено је пензионисаним професоркама.
Одржано међуокружно такмичење из хемије за ученике средњих школа
Деканица Природно-математичког факултета, проф. др Милица Павков Хрвојевић, 31. јануара 2019. године била је домаћин министру за иновације и технолошки развој др Ненаду Поповићу. У оквиру радне посете, министарска делегација је обишла научне лабораторије: Лабораторију за хемијска испитивања животне средине „Др Милена Далмација“, Лабораторију за испитивање природних ресурса фармаколошки и биолошки активних једињења (LAFIB), групу за Data Science и рачунарски кластер, као и Лабораторију за испитивање радиоактивности узорака и дозе јонизујућег и нејонизујућег зрачења.
Министар Поповић је истакао да Србија има најбоље инжењере у овом делу Европе и да је то наш највећи потенцијал за будући економски развој. „Универзитет у Новом Саду је рекордер у Европи, а вероватно и у свету, по броју компанија које су основали његови професори и студенти. То говори да овај град не само да има одличну научно-истраживачку кадровску базу, већ има и одличну предузетничку културу, што је данас неодвојиво од науке“, рекао је министар. Он је изразио задовољство што Природно-математички факултет у Новом Саду реализује бројне пројекте са привредом, јер према његовим речима, наука не треба да служи искључиво библиотекама и полицама, већ је њена сврха да олакша живот људи и унапређује привреду и индустрију.
„Повезивање науке са привредом и индустријом, а у функцији стратегије развоја земље је један од примарних задатака Природно-математичког факултета. Факултет константно ради на уговарању научне и техничке сарадње са бројним институцијама у земљи и иностранству јер, права провера научних резултата може бити постигнута тек када они нађу своје место у привредном развоју земље. Квалитетне иновације зависе од квалитетног односа и неговања фундаменталних наука, а од круцијалног значаја је улагање у инфраструктуру и развијање постојећих ресурса.“ рекла је проф. Павков Хрвојевић том приликом.
Министар за иновације и технолошки развој у посети ПМФ-у
Дана 26.10.2018. године обележен је дан рођења доц др Милене Далмација и настављена традиција доделе награда и стипендија „Доцент др Милена Далмација“ највреднијима од нас.
VI додела награда и стипендија „Доцент др Милена Далмација“
Уз присусуство уважених гостију; представника амбасада, републичких, покрајинских и градских институција, ректора и декана са универзитета из региона, представника медија, запослених на ПМФ-у, као и студената, у петак, 25. маја је свечано обележен 49. рођендан Природно-математичког факултета, једне од најистакнутијих образовних и научних установа у Србији.
Традиционално, уручене су награде запосленима који су прослављали јубилеј – 10, 20 или 30 година рада на ПМФ-у, најбољим студентима у протеклој школској години, најуспешнијем промотеру наше куће, а ове године, по трећи пут и најбољем младом научнику ПМФ-а.
Гостима су се на самом почетку официјелног дела обратили проф. Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност, ректор Универзитета у Новом Саду, проф. Душан Николић и наравно, декан ПМФ-а, проф. др Милица Павков Хрвојевић, која се у свом излагању осврнула на постигнуте циљеве у претходном периоду и планове за наредне три године, будући да је исти менаџерски тим добио поверење запослених и у наредном мандату.
За музички интермецо је био задужен градски Поп хор радио, под диригентском палицом Душице Стојковић, који је на опуштен и весео начин забавио присутне, изводећи популарне композиције, уз неизбежну академску химну Gaudeamus Igitur.
Најбољи студенти су Јелена Матовић, са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Бојана Пантић, Илија Станојковић и Никола Сарајлија са Департмана за математику, али с обзиром на то да су као најбољи, отишли на пост академске студије у иностранство, нису били у прилици да на свечаности приме плакету од проф. Павков Хрвојевић.
Награда која се додељује за изузетне резултате у области науке и истраживачког рада, у сврху научног усавршавања, односно учешћа на научним конференцијама у земљи или иностранству, ове године је отишла у руке Милоша Савића са Департмана за математику и информатику.
Милош Савић је рођен 12. октобра 1984 год. у Сарајеву. Дипломирао је, мастерирао и докторирао на Природно-математичком факултету, Универзитета у Новом Саду, а 2015. године постаје доцент на Катедри за рачунарске науке, Департмана за математику и информатику. Примарна област његовог научног интересовања и деловања је анализа комплексних мрежа са фокусом на социјалне и информацијске мреже. Ко-аутор је 7 радова публикованих у међународним часописима, 23 рада публикована у зборницима међународних конференција и једне монографије. Учесник је једног републичког научно-истраживачког пројекта и више билатералних међународних пројеката. Помоћник је главног уредника ComSIS међународног часописа.
Члан је или је био члан програмског комитета 16 међународних конференција и рецезент за 4 међународна часописа. Стручни сарадник програма рачунарства у Истраживачкој станици Петница.
„ПМФ, то сам ја“ је специјална награда која на неки начин, представља престиж. Критеријум за доделу ове награде је само један – специјални напори и акције које су допринеле већој видљивости, препознавању и промоцији нашег факултета. За протеклу годину и не само протеклу, заслужено, награда је отишла у руке Растислава Стојсављевића, доцента са Департмана за географију, туризам и хотелијерство:
Растислав Стојсављевић је уписао основне студије географије на смеру Професор географије 2006. године.
Као студент треће године (2009.) био је финалиста Лабораторије славних у организацији Британског Савета и РТС-а. Током 2010. године био је председник Друштва младих истраживача „Бранислав Букуров“.
Од 2011. године као мастер студент учествује у извођењу наставе на матичном Департману.
Члан је Маркетинг тима за промоцију ДГТХ-а од 2012. године. Учествовао је на више Фестивала науке и Ноћи истраживача као руководилац више тематских радионица. Трећу годину уназад један је од промотера ПМФ-а у средњим школама у Републици Српској и Црној Гори. Идејни је креатор догађаја „Буди студент 1 дан“ који се спроводи на читавом ПМФ-у. Идејни је креатор догађаја „Геолимпијада“ – такмичење из географије, које се спроводи две године на ДГТХ-у. Мастерирао је на историји у Новом Саду и на јесен планира да упише докторске студије из историје – ужа специјалност му је историја САД-а.
Приматијада је научно-спортско такмичење студената природних наука из региона бивше Југославије које се одржава већ 45. година и на којој сваке године учествује преко 1500 студената, који се такмиче у спорту и знању. На овогодишњој, која се одржала од 27. априла до 2. маја у Будви, наш факултет је у конкуренцији 17 факултета освојио велики број медаља како у спортским такмичењима тако и у науци. Што се тиче спортских такмичења имали смо представнике у кошарци, одбојци, рукомету, стоном тенису и фудбалу, како у женској, тако и у мушкој категорији, а представљали су нас и млади научници у области хемије, географије, биологије и физике (укупно 10 научних радова). С обзиром на то да смо у укупном пласману, рачунајући и спортске и научне резултате, освојили четврто место, Дан факултета је био одлична прилика да честитамо награђенима:
- Златна медаља за научне радове: Дамир Гаврић – рад из биологије и Магдалена Јездић и Кристина Глишић – рад из гастрономије
- Сребрне медаље за научне радове из области хемије: Исо Марић и Живана Гагицки, као и Дајана Лазаревић
- Златна медаља – мушка и женска кошаркашка екипа: капитени Милош Радивојевић и Данијела Граховац
- Сребрна медаља – мушки рукомет: капитен Александар Деветак
- Бронзана медаља – женска одбојкашка и женска рукометна екипа: капитени Дајана Петровић и Анђела Ковачевић
Након званичног дела, гости су уживали уз коктел који су припремили студенти гастрономије и хотелијерства са Природно-математичког факултета.
Следећи сусрет у исто време наредне године, по свему ће бити посебан јер ПМФ наредне године прославља пола века.
Део атмосфере можете погледати у фото галерији.
Свечано обележен 49. рођендан Природно-математичког факултета
Универзитет у Новом Саду je 28. марта 2018. године посетила висока делегација Европске организације за нуклеарна истраживања (CERN) у којој су били госпођа Шарлот Варакуле (Charlotte L. Warakaulle), директорка за међународне односе ЦЕРН-а, професор Екхарт Елсен (Eckhard Elsen), директор за науку CERN-а, професор Петер Леваи (Peter Levai), делегат Савета CERN-а за Мађарску и директор Института Вигнер (Wigner Institute), професор Емануел Тсемелиц (Emmanuel Tsesmelis), шеф за придружене чланице и односе са земљама нечланицама и господин Анджеј Чаркиевиц (Andrzej Charkiewicz), секретар за науку. Скупу су такође присуствовали др Саша Лазовић, помоћник министра за технолошки развој, трансфер технологија и иновациони систем у Министарству просвете, науке и технолошког развоја и чланови Комисије Републике Србије за сарадњу са CERN-ом: проф. др Петар Аџић, др Александар Богојевић, проф. др Ђорђе Шијачки и др Александар Белић, као и координатор за индустријску сарадњу са CERN-ом Ђорђе Вуковић.
Госте је у Ректорату Универзитета у Новом Саду примио ректор проф. др Душан Николић са проректорима проф. др Сашом Орловићем, проф. др Снежаном Смедеравац и проф. др Биљаном Абрамовић. Састанку су присуствовали проф. др Милица Павков Хрвојевић, декан Природно-математичког факултета и проф. др Драган Шешлија, продекан Факултета техничких наука.
Висока делегација CERN-а борави у вишедневној посети Србији како би установила да ли наша земља испуњава услове за пуноправно чланство у овој организацији. Делегација под називом CERN Task Force, по налогу Савета и генералне директорке CERN-а, анализира досадашње учешће наше земље у највећој научној организацији у Европи и даје препоруку о пуноправном чланству. Поред тога, на састанку у Ректорату Универзитета у Новом Саду вођени су разговори о сарадњи са Универзитетом у Новом Саду.
Делегација CERN-а је након тога, посетила Природно-математички факултет, Факултет техничких наука и компанију РТ-РК.
Посета директора CERN-а Универзитету у Новом Саду
Од 4. до 7. марта, одржан је јубиларни, 25. Копаоник бизнис форум, у организацији Савеза економиста Србије и Удружења корпоративних директора Србије.
Традиционално, Форум се организује под покровитељством председника Владе Републике Србије, а сваке године окупи око 1000 учесника, уважених представника академске заједнице, државних званичника, чланова дипломатског кора, пословних људи и медија. И ове године, истакнути професори ПМФ-а су узели учешће на овом скупу – панел „New economy – New Technology – New society“ организовала је др Јасна Атанасијевић, доцент ПМФ-а, а учесници су били Johar Indy – Impact hub, Владимир Чупић – Atlantic група, др Наташа Крејић, редовни профессор и продекан на ПМФ-у и Александар Матановић – Serbian Bitcoin Association.
Тема ове године је „Након развојних мера штедње“ – шта српска економија треба да уради како би фискалну стабилност претворила у одрживи раст. Копаоник бизнис форум одржава и негује сарадњу између релевантних учесника и на тај начин нуди интерактивну платформу у склопу које постоји дијалог, расправа, размена мишљења и ширење знања.
25. Копаоник бизнис форум
Недавно је у Ректорату одржан трећи Семинар о рецензирању за истраживаче у организацији ПМФ-а и Центра за промоцију науке. Пред више од сто истраживача и наставника, о различитим аспектима ове академске вештине говорили су научни саветник др Александар Декански из Центра за електрохемију Института за хемију, технологију и металургију (ИХТМ), др Олгица Недић научни саветник са Института за примену нуклеарне енергије (ИНЕП), др Невена Буђевац, доцент са Учитељског факултета Универзитета у Београду, др Ивана Дрвеница, научни сарадник са Института за медицинска истраживања, и Иван Умељић, уредник издавачке делатности Центра за промоцију науке.
Одржан трећи Семинар о рецензирању за истраживаче
Дана 25. децембра 2017. године на Природно-математичком факултету је потписан Протокол о сарадњи Фонда „Европски послови“ АП Војводине са Природно-математичким факултетом Универзитета у Новом Саду.
Циљ овог протокола јесте успостављање процедура за унапређење сарадње и координације између Фонда „Европски послови“ Аутономне Покрајине Војводине и Природно-математичког факултета на пословима повезивања високошколског образовања, науке и покрајинске администрације ради остваривања и обезбеђивања заједничких интереса, креирања европских пројеката, промоције образовних, економских и административних капацитета, образовања кадрова и менаџмента за потребе европских интеграција, те усклађивања сопствених програма, пројеката и активности у области европских интеграција. Уз то, сарађиваће се у оквиру информисања јавности о коришћењу претприступних и других инструмената развојне политике, промоције европских вредности и регионалне политике као инструмента за јачање привредних капацитета, посебно кроз сарадњу са релевантним међународним и домаћим институцијама.
„Фонд „Европски послови“ АП Војводине и Природно-математички факултет ће остваривати сарадњу и размену информација организовањем сусрета како би се обезбедила размена информација у вези са активностима које се односе на припрему и имплементацију пројеката у области европских интеграција, организовањем различитих облика едукације у оквиру делатности страна, утврђивањем планова и програма рада у процесима европских интеграција и то у оним областима које су од интереса за обе стране, организовањем манифестација у циљу промоције европских вредности и процеса европских интеграција, организовањем, по потреби, заједничких конференција за новинаре, организовањем стручне праксе студената Природно-математичког факултета, као и организовањем тематских, групних посета студената Природно математичког факултета Фонду „Европски послови“ АП Војводине, с циљем упознавања са делатношћу и пословном праксом Фонда“, пише у Протоколу.
Потписан протокол о сарадњи Фонда „Европски послови“ АП Војводине и ПМФ-а
Заједнички институт за нуклеарна истраживања (JINR) је од 4. до 8. септембра 2017. године одржао 3. тренинг програм за више научне званичнике у оквиру своје међународне сарадње („JINR Experience for Member States and Partner Countries“) на ком су учествовали представници Бугарске, Немачке, Монголије, Републике Кореје, Србије, Јужноафричке Републике и Шри Ланке. Један од учесника била је проф. др Милица Павков Хрвојевић, декан нашег факултета.
3. тренинг програм “JINR Experience for Member States and Partner Countries”
У Ректорату Универзитета у Новом Саду је од 25. до 27. маја одржана 8. Међународна конференција медицинских физичара, у организацији Природно-математичког факултет у Новом Саду, Удружења медицинских физичара Србије и Друштва за заштиту од зрачења Србије и Црне Горе. Нови Сад је угостио преко 120 стручњака из 22 државе, а током три дана представљено је више од 50 научних радова из области медицинске физике у радиотерапији, нуклеарној медицини, дијагностици и заштити од зрачења.
Предавачи су били еминентни стручњаци из целе Европе: директор центра за медицинску физику при Интернационалном центру за теоријску физику у Трсту др Ренато Падовани, Шеф лабораторије за дозиметрију Међународне агенције за атомску енергију из Беча, др Јоана Ижевска, Председник одбора Европске федерације за тренинг и едукацију медицинских физичара др Кармел Каруана.
Остварени су нови контакти, размењене су корисне информације и резултати досадашњег рада, а све то зарад бољег третмана пацијената и безбедније примене јонизујућег зрачења. Централна тема скупа била је увођење и имплементација нових техника при третману пацијената оболелих од рака и њихово лечење током радиотерапије.
Конференција је потпомогнута средствима из Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност, Природно математичког факултета у Новом Саду и Универзитета у Новом Саду. Наредни овакав скуп одржаће се у Аустрији.
Природно-математички факултет има дугу традицију у едукацији медицинских физичара, као и успешно завршен IPA пројекат прекограничне сарадње из области едукације и тренинга медицинских физичара MEPHYSTE, из којег је факултет купио вредну опрему за обуку студената медицинске физике и акредитовао докторске студије медицинске физике.
Учесници конференције
Нови Сад центар медицинске физике
Председник Привредне коморе Војводине (ПКВ) Бошко Вучуревић и декан Природно-математичког факултета (ПМФ) Универзитета у Новом Саду проф. др Милица Павков Хрвојевић потписали су Протокол о научно-техничкој сарадњи у петак, 17. марта 2017. године, у просторијама ПКВ.
Предмет Протокола је успостављање научно-техничке сарадње на реализацији трансфера истраживачких резултата, увођења нових технологија и едукације запослених у привреди Војводине у областима образовања, културе, туризма, хотелијерства, ресторатерства, гастрономије, заштите животне средине, контроле квалитета, екологије, информатике, финансија и других области од користи за потписнике овог протокола.
Протоколом је обухваћено и учешће у заједничким пројектима финансираним из домаћих фондова и фондова Европске уније, а у вези са унапређењем и креирањем нових туристичких производа, као и едукацијом запослених у привреди.
Потписан Протокол о научно-техничкој сарадњи са Привредном комором Војводине
Обједињени институт за нуклеарна истраживања (Joint Institute of Nuclear Research – JINR) је највећа научна установа у Русији. Ради се о међународној организацији која броји преко 20 земаља чланица. Од светских организација које функционишу по сличном принципу, можемо да је упоредимо са једино са CERN-ом. Од 2010. године Србија је придружени члан.
Делегација са JINR је у посети Србији због EXPO скупа који се одржава у Београду и где се представљају могућности сарадње између Србије и Русије у области привреде, енергетике, науке, итд.
Осим ресорног министарства, Академије наука, делегација је посетила и Природно-математички факултет у Новом Саду, а ректор новосадског Универзитета, проф. Душан Николић је за госте из Русије приредио пријем у згради ректората.
Конкретна посета ПМФ-у има за циљ да се унапреди и прошири сарадња која се већ дуже време одвија између ове две научне установе. У делегацији су директори JINR и неколико светски признатих истраживача.
Домаћини овој значајној делегацији на ПМФ-у били су декан, проф. Милица Павков Хрвојевић и проф. Миодраг Крмар.
Делегација са Обједињеног института за нуклеарна истраживања у посети Србији
На Природно-математичком факултету у Новом Саду су 9. марта 2017. потписани споразуми о сарадњи из области наставе математике између ПМФ-а и деветнаест основних о средњих школа. Како је на почетку састанка нагласила др Милица Павков Хрвојевић, декан ПМФ, ово је веома важан корак у подизању квалитета образовања професора математике и сигурно ће допринети продубљивању сарадње између факултета и школа. У плану је да се слична сарадња успостави и за образовање професора из других области који се школују на ПМФ-у.
Идеја која је покренула овај пројекат јесте да се студентима који се припремају да постану професори математике омогући да на крају својих студија реализују директан контакт са окружењем школе. Они ће у оквиру предмета Методика математике и Школска пракса присуствовати настави математике у изабраним школама, упознаће се са животом и динамиком рада школе, разговараће са наставницима о конкретним проблемима који се јављају приликом интеракције са ученицима и добиће прилику да под менторским надзором држе неколико часова ученицима. Носиоци овог пројекта су сарадници практичари, који су пре месец дана изабрани на ПМФ-у, после јавног позива и који су јуче такође потписали уговоре са ПМФ-ом.
У пројекат су укључене следеће школе: ОШ „Јован Поповић“, ОШ „Вук Караџић“, ОШ „Иван Гундулић“, ОШ „Бранко Радичевић“ из Новог Сада, затим ОШ „Душан Јерковић“ Инђија, ОШ „Свети Сава“ Кикинда, ОШ „Бранко Радичевић“ Марадик, ОШ „Јосиф Маринковић“ Нови Бечеј, ОШ „Људовит Штур“, Кисач, затим гимназије „Светозар Марковић и „Исидора Секулић“, Техничка школа „Милева Марић Ајнштајн“, Медицинска школа „7. април“, Средња машинска школа из Новог Сада, као и ЕТШ „Никола Тесла“ Панчево, Техничка школа „Михајло Веркић Неша“ Пећинци, Бечејска гимназија, Четврта Београдска гимназија и Средња стручна школа „Радивој Увалић“ Бачка Паланка.
Поред студентске школске праксе, изабране школе и ПМФ ће реализовати низ других потпројеката који ће служити обостраном интересу, а све у циљу подизања квалитета како доуниверзитетског тако и високошколског образовања.
Сарадњом до бољих професора математике
Овог маја напунили смо 47 година, а наш слоган је „ЗГРАБИ ЗНАЊЕ“, јер квалитетом пружених услуга, високом компетенцијом образовног кадра, бројним истраживачким и научним пројектима, изузетно добром пословном сарадњом са националним и међународним институцијама обезбеђујемо поверење студената, привреде и друштва.
Наш дан обележили смо 20. маја свечаношћу у амфитеатру „Михајло Пупин“ у згради Департмана за математику и информатику/Департмана за физику, уз присуство преко 200 гостију, којима су се, осим декана ПМФ-а, проф. др Милице Павков Хрвојевић, обратили и министар просвете, науке и технолошког развоја Срђан Вербић, покрајински секретар за науку и технолошки развој Владимир Павлов и ректор новосадског Универзитета, проф. др Душан Николић.
На овој свечаности додељена је, ове године установљена награда за НАЈБОЉЕГ МЛАДОГ НАУЧНИКА/НАУЧНИЦУ са ПМФ-а, за изузетне резултате у области науке и истраживачког рада за претходну календарску годину, у сврху научног усавршавања, а добитница је др Марија Лесјак са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине.
-
- Уважене званице, министар просвете, науке и технолошког развоја, Срђан Вербић, ресорни покрајински секретар, Владимир Павлов, ректор УНС, проф. др Душан Николић и декан ПМФ, проф. др Милица Павков Хрвојевић
-
- Свечаност је изазвала велику медијску пажњу
-
- Декан ПМФ-а, проф. др Милица Павков Хрвојевић даје изјаве за медије
-
- Свечаност је одржана у амфитеатру „Михајло Пупин“
-
- Декан, проф. др Милица Павков Хрвојевић поздравља госте
-
- Гостима се обратио и министар просвете, Срђан Вербић
-
- Ректор новосадског Универзитета, проф. др Душан Николић
-
- Награђени за промоцију факултета – ПМФ, ТО САМ ЈА!
-
- Јубилеј, 10 година на ПМФ-у
-
- Јубилеј, 20 година на ПМФ-у
-
- Проф. др Зоран Мијатовић је на ПМФ-у 30 година
-
- Др Марија Лесјак, добитница награде за НАЈБОЉЕГ МЛАДОГ НАУЧНИКА НА ПМФ-у за 2015. годину
-
- Најбољи студенти у школској 2014/2015
-
- За послужење гостију били су задужени наши студенти Гастрономије
-
- Ђаконије
47. Дан ПМФ-а
На прослави 46. година ПМФ-а, додељене су награде за најбоље студенте, професоре и промотере факултета.
Студенти који су завршили факултет у школској 2013/14. години и остварили изузетан успех – просечну оцену 10.00:
- Маја Мариновић, Департман за биологију и екологију
- Вукосава Мишков, Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине
- Милош Трујић, Департман за математику и информатику
Најбољи професори у прошлој школској години:
- др Анте Вујић, Департман за биологију и екологију
- др Радомир Кобиларов, Департман за физику
- др Слободан Гаџурић, Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине
- др Угљеша Станков, Департман за географију, туризам и хотелијерство
- др Драган Машуловић, Департман за математику и информатику
Награде „ПМФ, то сам ја“
- Соња Каишаревић, Департман за биологију и екологију
- Петар Мали, Департман за физику
- Јелена Марковић, Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине
- Горан Радивојевић, Департман за географију, туризам и хотелијерство
- Наташа Спахић, Департман за математику и информатику
-
- Покрајински секретар за науку и технолошки развој, Владимир Павлов
-
- Ректор Новосадског универзитета, проф. др Радован Пејановић
-
- Декан ПМФ-а, проф. др Неда Мимица Дукић
-
- Најбољи студенти са деканом
-
- Најбољи професори са деканом
-
- Добитници награде „ПМФ, то сам ја“ са деканом
46. Дан ПМФ-а
Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду обележио је 45. година постојања. Наиме, Савет Филозофског факултета је 22. маја 1969. године донео одлуку да се од Природно-математичког смера на Филозофском факултету оснује Природно-математички факултет и Скупштина Аутономне Покрајине Војводине 9. јула исте године године даје сагласност на ту одлуку.
Први декан био је проф. др Мирко Стојаковић. Јануара 1976. године, донета је одлука да се универзитетски Заводи припоје Природно-математичком факултету. Током 1989. године, изградњом чувене „Плаве зграде“, природне науке у Новом Саду добијају и свој дом. Након измена Закона о универзитету, 2003. године, институти добијају статус и назив департмана, те ПМФ чини пет департмана: Департман за биологију и екологију, Департман за физику, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине и Департман за математику и информатику.
Данас на факултету студира преко 6000 студената, наставу води близу 400 професора и сарадника, међу којима су истакнути чланови Српске академије наука и уметности и Војвођанске академије наука и уметности, као и носиоци важних друштвених функција у извршним органима власти покрајине, ректори и проректори Универзитета у Новом Саду.
Квалитет ПМФ-а чине његови професори, асистенти, сарадници и студенти. Професори ПМФ-а су према параметрима научне компетенције највише рангирани на Универзитету у Новом Саду на шта је ПМФ посебно поносан.
Свечаном академијом, 10. октобра, 2014. године у Српском народном позоришту, обележен је овај јубилеј уз присуство преко 300 званица из амбасада, републичких, покрајинских и градских институција, ректора универзитета у региону, декана и гостију из иностранства.
-
- проф. др Драгослав Петровић, потпредседник Владе војводине и Покрајински секретар за науку и технолошки развој
-
- проф. др Мирослав Весковић, ректор Универзитета у Новом Саду
-
- Гости са Универзитета Princ of Songkla, Тајланд
-
- Награђени студенти
-
- Награђени професори
-
- „ПМФ, то сам ја“ – награђени
-
- Партнери из иностранства
-
- Награђени појединци из медијских кућа
-
- проф. др Неда Мимица Дукић, декан ПМФ-а
Свечана академија поводом 45. година ПМФ-а
-
- Запослени који су ове године прослављали јубилеј – 10, 20 или 30 година рада на ПМФ-у
-
- Студенти – изузетна награда за просечну оцену 10,00 за завршене студије у школској 2011/2012.
-
- Најбоље оцењени професори од стране студената у 2012. години
-
- Добитници награде „ПМФ, то сам ја“, специјалне награде за промоцију факултета
44. Дан ПМФ-а
-
- Почетак официјелног дела програма
-
- Проф. др Неда Мимица Дукић, декан ПМФ-а
-
- Запослени који ове године славе јубилеј 10, 20 или 30 година рада на ПМФ-у
-
- Најбољи студенти
-
- Најбоље оцењени професори и асистенти за период 2009-2012.
-
- Добитници награде „ПМФ, то сам ја“
43. Дан ПМФ-а
-
- Запослени који 2011. прослављају јубилеј – 10, 20, 30 година стажа
-
- Најбољи студенти и прва генерација мастер дипломаца по новим програмима
-
- Добитници награде „ПМФ, то сам ја“
42. Дан ПМФ-а
Сваке друге године у француском граду Лиону одржава се међународни научни Форум „BioVision“, на ком учествују представници светске елите из области науке, бизниса, политике и невладиних организација, који дискутују о актуелним научним темама, са посебним освртом на економски и социолошки утицај науке у свету.
Ове године „BioVision“ одржао се 25.-29. марта 2011. године, а Наташа Стојков и Марија Лесјак, докторанткиње Природно-математичког факултета у Новом Саду, биле су две од 100 студената на свету које су позване да буду учеснице овог светског догађаја. Недуго после повратка, пуне утисака, препричавају нам шта се тамо дешавало.
Марија Лесјак:
Наташине импресије су сличне:
Било је нарочито занимљиво и поучно чути како на нека од научних питања гледају људи који се не баве истраживањима, већ привредом, производњом и сл. Овакав вид вишестране комуникације олакшава научницима увид у актуелне проблеме свакодневног живота, те на тај начин пружа могућност за усмерење даљих истраживања. Поред тога што је овај форум имао доста тога да понуди у неком научном смислу, за мене је велико богатсво могућност да се упознају млади људи из целог света, њихове културе и начин размишљања.
Нобеловка Ада Јонат (у средини), са докторанткињама новосадског ПМФ-а, Маријом Лесјак (лево) и Наташом Стојков (десно)
На кафи са нобеловцима
Упознајте наше департмане, учионице и лабораторије
„Зароните“ у 360° приказ појединих делова факултета, тако што ћете кликнути на видео снимак и при репродукцији померати мишем угао посматрања:
