Овогодишњи Water Workshop је 23. по реду, дешава се од 18. до 20. септембра на Природно-математичком факултету, а централне теме су:
- Проблеми и решења за одрживо снабдевање водом за пиће;
- Пречишћавање и контрола квалитета отпадних вода.
Свечано отварање биће одржано у среду, 18. септембра у 10 часова, амфитеатар А1 на Департману за биологију и екологију.
У оквиру скупа, биће организована и три округла стола (панел дискусије) на следеће теме:
- Од мониторинга до постројења за пречишћавање отпадних вода;
- Иновационе технологије пречишћавања отпадних вода;
- Примена ПИЛОТ истраживања у оквиру планова за безбедно снабдевање водом за пиће.
Укупна продукција отпадних вода у Србији је око 3,5 милиона m3/дан, од чега око 70% потиче из индустрије, чије отпадне воде учествују са око 50% у органском оптерећењу. Очекује се да ће се са развојем индустрије (и поред рециркулације), као и са проширивањем канализационе мреже насеља, количина отпадних вода повећати за око 3,2 пута у односу на садашњу количину. У Србији је око 75% градског и око 9% сеоског становништва повезано на јавни канализациони систем. Укупно у 19 општина у Србији постоје постројења за пречишћавање отпадних вода (ППОВ), 14 са биолошким и 5 са механичким пречишћавањем. Када се ова анализа посматра у односу на број становника који је прикључен на канализациони систем, стање у овој области је још више забрињавајуће, јер је само око 16% становништва прикључено на ППОВ. Према Извештајима о здравственој исправности воде за пиће из јавних водовода и водних објеката института и завода за јавно здравље на територији Србије, у Северној Бачкој, проценат неисправних узорака према физичко-хемијским показатељима износио је од 42,2 до 48,4%, у Западној Бачкој од 36,5 до 41,5% и у Јужној Бачкој од 9,5 до 19,8%. Када су у питању микробиолошки параметри, проценат неисправних сузорака у Северној Бачкој био је у датом периоду од 9,5-13,3%, у Западној Бачкој 9,5-17,5% и у округу Јужна Бачка 5,5-8,1%.
Јасно је да је традиционални приступ у управљању у водном сектору основа за обезбеђивање адекватног водоснабдевања. Међутим, прилагођавање на климатске промене и њихов утицај на овај сектор, захтева и иновативни приступ на свим нивоима, уз коришћење различитих ресурса који су доступни и могу помоћи у процесу одлучивања и планирања при управљању водним сектором. Неизвесност у пројекцијама климатских промена и тешкоће у повезивању ових промена са локалним утицајима представља комплексан скуп изазова за водоводе. Разумевање ових утицаја доприноси сигурнијем обезбеђивању воде за пиће уз примену адаптивног приступа управљања ресурсима воде, без обзира у чијој су они надлежности. Технологија приреме воде мора да се постави у односу на квалитет воде у расположивом изворишту; односно, непознавање или недовољно познавање квалитета воде изворишта отежава или чак спречава, већ на самом старту, исправно формулисање технологије припреме воде за пиће и пројектовање постројења са најбољим могућим техно-економским перформансама.
Као одговор на све већу потребу за образованим кадром у области заштите животне средине, током протеклих десет година, на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду, реализују се програми на свим нивоима студија (основне, мастер, специјалистичке и докторске студије). Кроз наведене студијске програме, студенти стичу потребне квалифкације за обављање послова у оквиру сектора за заштиту животне средине у индустријама, министарствима, секретаријатима, агенцијама, заводима, образовним установама и др. С обзиром на то да је размена знања и искустава међу студентима са различитих универзитета, како у земљи, тако и у иностранству, важан корак ка унапређењу кроз студије стечених компетенција, Катедра за хемијску технологију и заштиту животне средине и Фондација „др Милена Далмација” у оквиру Water Workshop-а, одржава округли сто под називом Значај студија заштите животне средине у заштити вода. У оквиру овог округлог стола студенти основних, мастер и докторских студија имају могућност да представе своје радове са темама из области заштите животне средине. Ове године, на задовољство организатора, пријава учешћа стигла је од великог, у поређењу са предходним годинама, највећег броја студената са свих Универзитета у Србији.
