-
Биологија
Датум постављања: 23.04.2018. 19:33 -
Географија
Датум постављања: 23.04.2018. 19:33 -
Туризам и ловни туризам
Датум постављања: 23.04.2018. 19:33 -
Математика и информатика
Датум постављања: 23.04.2018. 19:33 -
Физика
Датум постављања: 23.04.2018. 19:33 -
Хемија
Датум постављања: 23.04.2018. 19:33
Научно-популарно предавање „Наночестице, употреба и опасност“
Циклус научно-популарних предавања „Очи у очи са науком“ настављамо предавањем „Наночестице, употреба и опасност“, које ће проф. др Александар Ђорђевић са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине ПМФ-а одржати у уторак, 24. априла, са почетком у 19 часова у STARTIT центру, Мике Антића 2.
Окружени смо различитим наноматеријалима, како природним тако и синтетисаним. Многобројни молекули и структуре у живим организмима су нанометарских величина. Један нанометар је милионити део милиметра. А материјали димензија од 1 до око 100 nm се називају наноматеријалима. Нанонауке и нанотехнологије су релативно нове научно-техничке дисциплине које се баве изучавањем и манипулацијама материје на нанометарском нивоу.
Примена наноматеријала је широко распрострањена кроз читав низ људских активности како у прошлости тако и у садашњости са трендом значајног повећања у будућности. Наноматеријали и нанотехнологије се примењују у: електроници, енергетици, текстилној индустрији, медицини, пољопривреди, козметици, фармацији, графичкој индустрији, грађевинарству, аутоиндустрији, информационим технологијама, заштити околине, прехрамбеној индустрији, машинству, авио и космичкој индустрији, уметности и у многим другим људским делатностима. У најразличитијим потрошачким производима се све више повећава број наноматеријала одговорних за: побољшавање квалитета, рока трајања, дизајна, нових перформанси и друго.
Сваки производ има рок трајања и после употребног периода завршава на депонијама, фабрикама за рециклажу и у животној средини. Велики број хемијских, физичких и биолошких трансформација утичу на покретљивост, деструкцију или биолошку усвојивост синтетисаних наноматеријала. Због тенденције развоја нових производа са наноматеријалима очекује се све већа изложеност животне средине, биоте и човека. О утицају синтетичких наноматеријала у животној средини се још увек релативно мало зна.
Ноћ Биологије – Дан занимљиве науке!
Позивамо вас да дођете на 8. по реду „Ноћ биологије“ која се одржава 20. априла 2018. године. Врата за посетиоце ће се отворити у 17:00 часова, а журка ће трајати све до 23:00 часа.
И ове године, као и претходних, очекује вас више од 50 радионица наших студената и ученика средњих школа, затим занимљива научно-популарна предавања и промоције различитих институција, природних добара и невладиних организација које се баве природом.
Ноћ биологије је научно-популарна манифестација која је први пут одржана 15. априла 2011. на Департману за биологију и екологију, ПМФ-а у Новом Саду са циљем да се наш научно-истраживачки рад на занимљив и једноставан начин приближи заљубљеницима у биологију, али и онима који то још увек нису.
Буди студент 1 дан
Акцију „Буди студент 1 дан“ ПМФ већ традиционално организује за све ученике завршних година, а са жељом да средњошколцима пружи што више информација о академском животу. До сада је преко 600 средњошколаца учествовало у таквим акцијама.
Студенти и професори са ПМФ-а ће и ове године пријављене ђаке провести кроз занимљива предавања, интересантне вежбе, одвести на ручак у чувену студентску мензу, на кафу у факултетску кантину, показаће им читаоницу, библиотеку, прошетаће кампусом…
Акција траје од 19. до 23. марта, 2018. године, пријаве су до 15. марта.
Припреме за ПРИЈЕМНИ ИСПИТ на Департману за математику и информатику – други циклус
Департман за математику и информатику новосадског ПМФ-а и ове године организује БЕСПЛАТНЕ припреме за пријемни испит за упис на основне студије математике и информатике. На припремама професори Департмана заједно са ученицима раде задатке из одговарајућих области математике и информатике. Основни циљ припрема је да се наши будући студенти упознају са свим типовима задатака који ће бити на пријемном испиту, али и да се кроз повремена популарна предавања, која ће бити посебно најављивана, заинтересују за напредније математичке и информатичке теме.
Други циклус припрема креће у суботу 3. фебруара 2018. године у 10 часова. Припреме ће се одржавати према следећем распореду:
- 3. фебруар 2018. од 10:00-14:00 часова, А7
- 10. фебруар 2018. од 10:00-14:00 часова, А7
- 24. фебруар 2018. од 10:00-14:00 часова, сала 64 – Комбинаторика и једначине са апсолутним вредностима
- 3. март 2018. од 10:00-14:00 часова, А7 – Експоненцијалне и логаритамске функције и једначине
- 10. март 2018. од 10:00-14:00 часова, А7
- 17. март 2018. од 10:00-14:00 часова, А7
- 24. март 2018. од 10:00-14:00 часова, А7
- 14. април 2018. од 10:00-14:00 часова, А7
- 21. април 2018. од 10:00-14:00 часова, А7
Распоред за III циклус припрема, који ће бити одржан непосредно пред пријемни испит, биће објављан касније.
Очекујемо вас на Департману за математику и информатику! Претходна најава није потребна, довољно је само доћи – Трг Доситеја Обрадовића 4.
Предавање „Авантуре Елбруса и Кавказа“
Крајем јуна, почетком јула ове године, професори Природно-математичког факултета у Новом Саду др Данијела Тешендић и др Млађен Јовановић су попели највиши врх Европе – вулкан Елбрус (5.642 m) на Кавказу у Русији, као чланови Балканске експедиције коју је чинило 22 алпиниста из Србије, Црне Горе, Македоније и Словеније.
Позивамо Вас на традиционално, претпразнично, јавно, научно-популарно, а можда и занимљиво предавање др Млађена Јовановића са Департмана за географију, туризам и хотелијерство – Поглед на горостасни Кавказ из првог лица – од подножја, па до највишег врха Европе, из Грузије и из Русије. Геолошка прошлост, вулкани, ледници, археологија, историја, храна (не и пиће), високогорство… су неке од тема које ће бити приказане. Да не заборавимо – једна тема је тајна и биће откривена тек на предавању.
Традиционално време и место: среда 20. децембар у 20 часова, амфитеатар „Михајло Пупин“, ПМФ, Трг Доситеја Обрадовића 4 (зграда Департмана за математику и информатику/Департмана за физику).
Научно-популарно предавање „Стрес и у добру и у злу“
Циклус научно-популарних предавања „Очи у очи са науком“ који ПМФ организује са Културним центром града за 2017. годину завршавамо предавањем „Стрес и у добру и у злу“ које ће одржати проф. др Силвана Андрић са Департмана за биологију и екологију у понедељак 27. новембра од 18 часова у Културном центру града Новог Сада.
Одавно је написано: „Без стреса не би било живота“ („Without stress, there would be no life“ H. Selye). Од тада је стрес уведен и веома популаризован као медицинска и научна идеја, иако доживљаји и сазнања о њему постоје још од постанка људи.
Стрес је адаптивни одговор нашег организма дизајниран да нам помогне да реагујемо када се нешто потенцијално опасно деси, да то превазиђемо и нешто научимо. Адаптација и отпорност током стреса су основни предуслови живота. У стресу се рађамо, живимо, умиремо и део је наше свакодневнице. Акутни стрес је најчешћи проблем људског друштва и најцитиранији биомедицински појам. Преовлађујућа идеја у нашој култури је да је стрес лош. Људи се жале да су „под стресом“. Као што је научно потврђено да је највећи број болести данашњице последица стреса, научно је потврђено и да умерене количине стреса имају великих предности и могу побољшати квалитет живота. Шта је научна основа свега?
„It is not stress that kills us, it is our reaction to it“
H. Selye
Ново у Новом Саду – АКЦИЈА И РеАКЦИЈА ФЕСТ!
Један сасвим нови и другачији догађај у организацији Департмана за физику, новосадског ПМФ-а, припрема се за 2. новембар!
Фест се одржава у STARTIT центру, Мирослава Антића број 2, недалеко од Трга Галерија, од 19 до 00 часова.
Први АКЦИЈА РЕАКЦИЈА Фест – мотивисан потребом да се промовише физика као наука, научни радници који су успешни у овој области и све то на један забаван и неформалан начин, али никако неозбиљан и баналан. Идеја је да се на једном месту нађу заљубљеници у физику и сви људи које физика занима, па и они које до сада можда није успела заинтересовати кроз конвенционалне методе „школске клупе“, да у пријатном, опуштеном амбијенту поделе своја искуства, недоумице, питања… Овакви научно-популарни догађаји су чести широм света и служе да неку природну науку која је део наше свакодневице, а некада делује компликовано и тешко, приближе људима различитих година, занимања, предзнања и интересовања.
Што се програма тиче, од 19 h је научно-популарно предавање о Нобеловој награди за физику из 2017. године – занимљива прича о гравитационим таласима и како смо, коначно, успели да их „ухватимо“. Тема предавања је „Како ухватити гравитациони талас?“. Предавач је проф. др Тијана Продановић, са Департмана за физику, ПМФ-а, а ево и кратког описа онога што ћете слушати: Ове године Нобелова награда за физику додељена је Рејнеру Вајсу, Берију Беришу и Кипу Торну, научницима заслужним за покретање LIGO детектора помоћу којег су у јесен 2015. године при пут детектовани гравитациони таласи, које је Алберт Ајнштајн у својој општој теорији релативности предвидео још пре једног века. У оквиру првог Фестивала физике, Акција Реакција Феста, чућете причу о гравитационим таласима – од рађања идеје, преко дуге потраге за њима и још дужег пута који су ови таласи, настали сударом две црне рупе превалили, да би милијарду година касније, 14. септембра 2015. године, заталасали простор на Земљи, простор у ком је изграђена Ласерска интерферометријска опсерваторија за гравитационе таласе (LIGO), која их је прва угледала. Од тог првог ухваћеног таласа па до данас, гравитационе таласе угледао је и VIRGO детектор, детектовани су таласи, не само од судара црних рупа већ и од судара неутронских звезда, а тај догађај био је уочен и помоћу других опсерваторија. Као што нам је некада откриће X зрачења пружило увид у унутрашњост организма, тако нам је откриће гравитационих таласа пружило први пут поглед у најсиловитије процесе у свемиру, од којих су неки потпуно невидљиви за наше очи. Добро дошли у нову еру астрономије!“
Од 20 h почиње прави „speed-dating“. Наши физичари, спремни да одговоре на сва ваша питања и реше све недоумице, вас чекају расположени за разговор:
- проф. др Оливера Клисурић, бави се кристалографијом и биофизиком
- проф. др Душан Мрђа, бави се нуклеарном физиком
- проф. др Маја Стојановић, бави се течним кристалима и методиком наставе физике
- проф. др Имре Гут, бави се физиком кондензоване материје
- доц. др Лазар Гавански, бави се физиком плазме
- доц. др Петар Мали, бави се теоријском физиком кондензованог стања
„Дођи, види, студирај“ – Посетите ПМФ, ФТН, Академију уметности, Пољопривредни и Технолошки факултет
У суботу 28. октобра од 11 до 14 часова 5 факултета отвара своја врата – Дођи, види, питај, размисли и студирај!
Матуранти и будући студенти имаће прилику да виде, упознају, осете, питају, размисле, а можда и донесу битне одлуке о свом будућем академском животу. Поред едукативног дела, на располагању су им професори, асистенти, истраживачи и студенти који ће им дати одговоре на сва питања у вези студентског живота.
Природно-математички факултет представља занимања која су перспективна и којима дипломирани студенти могу да се баве након завршетка студија, радионице из биологије, екологије, хемије, биохемије, заштите животне средина, географије, физике, математике и информатике у холу „Плаве зграде“, научне лабораторије и кабинете… Упознај: Биологију у малом, Хемију у првом лицу, Физику на точење…
Факултет техничких наука представља 30 акредитованих студијских програма за које матуранти могу да се определе. Кроз интересанте и интерактивне презентације, радионице и обиласке лабораторија, средњошколци ће моћи да се упознају са начином рада и савременом опремом на којој ће се, током студија, припремати за рад у најпрестижнијим компанијама. У пријатној и неформалној атмосфери, на традиционалној „кафи са студентима“ у клубу Машинац, матуранти ће моћи да попричају и са студентима ФТН-а.
Академија уметности дочекује све заинтересоване будуће бруцоше у мултимедијалном центру који се налази у улици Ђуре Јакшића 7, где ће сарадници и студенти академије представити студијске програме, дати информације о детаљима у вези пријемних испита, а сазнаће и о плановима који се припремају у наредном периоду, управо за средњошколце заинтересоване да студирају на Академији уметности.
Пољопривредни факултет ће презентовати своју мисију – произвести здраву, безбедну и квалитетну храну за људе и животиње. Будући студенти ће уз помоћ професора и асистената моћи да се упуте у свет инжењера, кроз следеће интерактивне радионице: Једи квалитетно – једи безбедно, Како добити органску храну, Нераскидива веза – земљиште и биљка, Како постати доктор за биљке, Ветеринарска клиника, Нове технологије, нови изазови, будућност је са нама.
Технолошки факултет ће ти пружити могућност да сазнаш занимљивости из света инжењерства материјала, нафтно-петрохемијског и еко-енергетског инжењерства, прехрамбене биотехнологије и фармацеутског инжењерства, технологије конзервисане хране али и других „next-gen“ наука којима се баве студенти на овом факултету. Дођи на дружење са професорима, апсолвентима и студентима, посети лабораторије и учествуј у забавним експериментима, сазнај више о студијским програмима, условима уписа, бесплатној припремној настави коју организује Технолошки факултет, Технологијадама и спортским такмичењима које се организују.
Све је бесплатно. Дођи, види и уживај!
Предавање „Дефиниција живота“ проф. др Зорице Свирчев
У оквиру циклуса научно-популарних предавања „Очи у у очи са науком“, који реализују ПМФ и КЦНС, позивамо вас да 17. октобра дођете у Културни центар града, у 18 часова и чујете предавање „Дефиниција живота“, које ће одржати проф. др Зорица Свирчев са Департмана за биологију и екологију Природно-математичког факултета у Новом Саду.
Колико вас је поставило себи питање бар једном у животу, шта је живот и ко смо ми уствари? Колико вас је било задовољно одговором који сте пронашли у књигама, добили на предавањима или сами себи креирали? Уведене дефиниције јасно одвајају живо и живо биће од неживог и пружају јединствен увид у живот какав познајемо и какав можемо спознати. Њихова иновативност је базирана на Графу Живота. Јединственост Графа Живота огледа се у универзалној примењивости на све облике и експресије живота на Земљи и ван ње. Другим речима, представља рецепт за живот и све оно сто проистиче из њега. Значај овог концепта се огледа и у томе што је могуће издвојити и посматрати појединачну активност живог система, пронаћи разлоге (услове) који су до ње довели и указати на последице те активности, све то кроз један математички граф. Овај концепт помера границе сагледавања живота изван садашњег видљивог хоризонта.