Скип то маин цонтент

Шест наших студената добило универзитетске награде за научне и стручне радове

У згради Ректората Универзитета у Новом Саду 27. јуна 2024. године свечано су додељени сертификати о наградама за научни и стручни рад студената у школској 2023/2024. години. Награђеним студентима сертификате је уручио проректор за наставу и студентске активности проф. др Ђорђе Херцег.

Награде за научни и стручни рад студената традиционално се додељују већ дуги низ година на Универзитету у Новом Саду и представљају једну од неколико категорија награда које Универзитет додељује истакнутим студентима једном годишње, поред награде Најбољи студент Универзитета, награда Студент генерације у појединим образовно научним пољима и Награде „Александар Саша Поповић“.

У школској 2023/2024. години, на основу реализованог конкурса за израду научних и стручних радова студената и мишљења комисија за оцену радова, награђено је укупно 39 студената са пет факултета: Филозофског, Медицинског, Природно-математичког, Правног факултета и Техничког факултета „Михајло Пупин“, а одлуку о додели награда донео је Сенат Универзитета на седници одржаној 25. априла 2024. године.

Са нашег факултета награђени су следећи студенти:

  • Урош Коматовић(назив теме: Испитивање космичких миона коинцидентним методама детекције, ментор: проф. др Душан Мрђа)
  • Душан Падончић(назив теме: Синтеза и структура комплекса сребра (И) са етил-5-амино-1-1метил-1Н-пиразол-4-карбоксилатом, ментор: проф. др Берта Барта Холо)
  • Сања Станков(назив теме: Диверзитет биљака у зељастом слоју шума храста лужњака различите старости у Специјалном резервату природе Обедска бара, ментор: проф. др Дубравка Милић)
  • Лука Влајковић(назив теме: Молекуларни диверзитет Цхелиоса латицорнис групе врста (Диптера: Сyрпхидае), ментор: др Ива Горше)
  • Анђела Шварц(назив теме: Молекуларни диверзитет врста Меродон геницулатус групе (Диптера: Сyрпхидае) у западном Медитерану, ментор: др Наташа Кочиш Тубић)
  • Михајло Милић(назив теме: Полни диморфизам инвазивне врсте малог индијског мунгоса на основу варијабилности кранијума, ментор: доц. др Марко Ђуракић)
Достигнућа, ,

Наши истраживачи међу најцитиранијим са Стенфорд листе

Свечани пријем у част истраживача са Универзитета у Новом Саду чија су имена уврштена у нови преглед 2% најцитиранијих истраживача у свету који објављује Универзитет Стенфорд (тзв. Стенфорд листа) приређен је 27. децембра 2023. године у згради Ректората.

Реч је о научницима са Универзитета у Новом Саду, међу којима је део њих рангиран у оквиру листе за постигнућа у току целокупне каријере, а део у оквиру листе за постигнућа у току једне године (2022).

Најзначајније резултате рада ових научника на догађају је представио ректор Универзитета проф. др Дејан Мадић, док су присутне такође поздравили проф. др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност и проф. др Маријана Дукић Мијатовић, државна секретарка у Министарству просвете.

Према најновијој верзији листе (ажуриране у октобру 2023. године), своје место међу најцитиранијим светским истраживачима нашли су и следећи професори са нашег факултета: проф. емеритус др Неда Мимица-Дукић, проф. др Душан Јаковетић, доц. др Стеван Армаковић и проф. др Анте Вујић.

База података о најбољим светским истраживачима на основу које су формиране две листе 2% најцитиранијих истраживача у свету обухвата стандардизоване податке о цитираности, х-индексу, прилагођеном хм-индексу према коауторству, цитираности према различитим ауторским позицијама и композитни индекс.

Достигнућа, , ,

Пројекат „Стоне Монумент Енсемблес анд тхе Цлимате Цханге Импацт“ (СТЕЦЦИ)

Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду је од 1. септембра 2023. званично започео реализацију новог научно-истраживачког пројекта из ЕУ Програма за истраживање и иновације под називом Хоризонт Европа (2021-2027) под насловом „Стоне Монумент Енсемблес анд тхе Цлимате Цханге Импацт“ (СТЕЦЦИ). Пројекат је изванредно оцењен од стране евалуатора Европске комисије и програма Хоризонт Европа са 14 од 15 могућих бодова.

Пројекат ће сигурно побудити интересовање и код оних који знају шта су стећци, а свакако свима који се први пут упознају са овим видом средњовековних камених, надгробних споменика, јединственог облика и орнаментике, са изузетном културном и документарном вредношћу с правом уврштен на УНЕСКОВУ листу светске баштине.

Тема истраживања је веома актуелна јер се ради о утицају климатских промена на споменике културног наслеђа, овде конкретно на стећке, у сваком, па и у смислу негативног антропогеног утицаја, нарушавања животне средине, небриге о културном наслеђу итд. Такође, истраживање које ће се реализовати у пројекту је веома мултидисциплинарно, јер спаја различите научне дисциплине и експертизе које овде делују синергетски. Тема стећака је и више него релевантна баш за географски обухват нашег региона где су стећци јединствени феномен- земље Западног Балкана, еx-Ју државе: доминантно Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора, Хрватска, дочим су међународни партнери из Француске, Немачке, Аустрије и са Малте.

Интердисциплинарним, трансдисциплинарним и мултидисциплинарним приступом процењиваће се будућност средњовековних стећака (и сличних камених УНЕСКО споменика културе широм Европе) у контексту климатских промена, као и биолошких и антропогених притисака. У оквиру два климатска сценарија (ССП2-4.5 и ССП5-8.5) ће се радити на демо случајевима стећака у Босни, Црној Гори, Хрватској и Србији, као и УНЕСКО споменика од компактног кречњака, магнезијског кречњака и доломита у Француској, Аустрији, Малти и Немачкој, а који треба да дају резултате примењљиве на паневропском али и глобалном нивоу.

Под координацијом Универзитета у Сарајеву, ПМФ је партнер у веома компактном интернационалном конзорцијуму који комбинује све релевантне научне дисциплине: климатологија, друштвене науке, дигитализација, економија, креативне индустрије, очување и конзервација културног наслеђа у својим најсавременијим издањима. Додатна ведност је активно укључивање грађана у пројекат (енгл. Цитизен Сциенце).

Пројекат траје од 01.09.2023 – 31.08.2027.

Руководилац пројекта на ПМФ-у је проф. др Снежана Радуловић са Департмана за биологију и екологију, а шири тим истраживача обухвата скоро све департмане ПМФ-а: Департман за географију, туризам и хотелијерство, Департман за физику, Канцеларију за међународну сарадњу и пројекте, што је одличан пример интердисциплинарне сарадње на самом факултету.

Улога истраживача са ПМФ-а је двострука – осим релевантног истраживачког доприноса, ПМФ је задужен за јединствени радни пакет под називом „Дисеминација, комуникација и експлоатација резултата пројекта“, што је додатна вредност учешћа у пројекту имајући на уму колико је важна научна комуникација и подизање свести о важности овог пројекта – како стручној тако и широј јавности.

Достигнућа,

Три „Пупинове награде Матице српске“ за студентске радове урађене на нашем Факултету

„Пупинова награда Матице српске“ установљена је у спомен Михајла Пупина, стипендисте и добротвора Матице српске. Додељује се од 1996. године у интервалу од три године из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске.

Награда се додељује за дипломске, мастер, магистарске и друге научне радове студената редовних студија у претходном трогодишњем периоду који представљају допринос техничким и природно-математичким дисциплинама којима се бавио овај научник.

Право учествовања имају студенти свих универзитета са српског говорног подручја на основу предлога надлежне катедре, наставно-научног већа или другог одговарајућег органа факултета. Право предлагања имају и чланови оцењивачке комисије. За „Пупинову награду Матице српске“ за 2023. годину конкурисало је 18 студентских радова са универзитета у Београду, Нишу, Крагујевцу и Новом Саду.

„Пупинова награда Матице српске“ за 2023. годину додељена је Видаку Раичевићу и Милици Стевановић, студентима докторских студија Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, као и студенту Департмана за физику Слађану Јелићу.

Добитник прве награде је Видак Раичевић, истраживач-сарадник, за научни рад „Ферроценyлметхyлатион оф естроне анд естрадиол: Струцтуре, елецтроцхемистрy, анд антипролиферативе ацтивитy оф неw ферроцене–стероид цоњугатес“публикован у часопису Апплиед Органометаллиц Цхемистрy.

Другу награду добио је Слађан Јелић, тренутно асистент-мастер на Факултету техничких наука, за мастер радодбрањен на нашем Департману за физику под називом „Простирање таласа у вискоеластичном материјалу фракционог Бургерсовог типа“, који је урађен под менторством др Душана Зорице и др Жељке Цвејић.

Трећа награда припала је Милици Стевановић, истраживачу-приправнику, за мастер радпод називом „Синтеза и ин силицо тестирање 10-алкокси естранских деривата“. Мастер рад је урађен под менторством др Иване Кузминац.

Достигнућа,

Стратешко партнерство са Институтом за физику Универзитета у Београду

Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду и Институт за физику Универзитета у Београду, Институт од националног значаја за Републику Србију, 24. марта 2023. године потписали су споразум о стратешком партнерству.

Споразум су потписали декан Природно-математичког факултета проф. др Милица Павков-Хрвојевић и директор Института за физику Др Александар Богојевић.

Наука и пројекти

Гостовање радне групе за Нуклеарну форензику (ГИЦНТ)

У среду 11. маја2022. гости нашег Факултета били су представници радне групе за Нуклеарну форензику, Глобалне иницијативе за борбу против нуклеарног тероризма (ГИЦНТ). У оквиру своје посете др Ед ван Зален, ЦБРН (Цхемицал, Биологицал, Радиологицал анд Нуцлеар) програм менаџер у оквиру Холандског института за форензику и др Андре Апостол, истраживач и шеф Националне лабораторије за нуклеарну форензику у Државном институту за физику и нуклеарни инжењеринг у Румунији састали су се са руководством факултета и представницима Катедре за нуклеарну физику, а потом су гости одржали занимљива предавања студентима и запосленима на ПМФ-у на тему ЦБРН активности и нуклеарне форензике.

ГИЦНТ је добровољно међународно партнерство 89 земаља и 6 међународних организација које су посвећене јачању глобалних капацитета за спречавање, откривање и реаговање на нуклеарни тероризам. Република Србија је једна од 89 партнерских нација.

Област нуклеарне форензике се у последњих неколико година интензивно развија у нашој земљи, а с обзиром на то да је нуклеарна форензика поред практичних аспеката и интердисциплинарна научна дисциплина, ПМФ је препознат као добар партнер у имплементацији и развоју нових мерних, аналитичких техника и развоју нових едукативних програма и тренинга.

Др Јована Николов, ванредни професор са Катедре за нуклеарну физику са Департмана за физику, ПМФ као члан Међународне радне групе за нуклеарну форензику (ИТWГ) и радних група за нуклеарну форензику и детекцију ГИЦНТ-а, већ неколико година успешно ради на имплементацији ове области у нашој земљи кроз имплементацију ИАЕА (Међународна агенција за атомску енергију) пројекта координисаних истраживања у области нуклеарне форензике, организацију различитих тренинга у сарадњи са ЕЦ ЈРЦ (Еуропеан Цоммиссион Јоинт Ресеарцх Центре) и увођењу ове области у наставне програме ПМФ-а.

Међународна сарадња

Развој еколошки безбедне методе на бази јонксих течности за испитивање радиолошког састава вода за пиће Војводине

  • Назив пројекта:Развој еколошки безбедне методе на бази јонксих течности за испитивање радиолошког састава вода за пиће Војводине
  • Ознака пројекта:142-451-2373/2021
  • Институције учеснице у пројекту:Факултет техничких наука (Нови Сад), ПМФ (Нови Сад)
  • Статус у пројекту:партнер
  • Руководилац пројекта:Ивана Стојковић (Наташа Тодоровић, ПМФ тим)
  • Врста пројекта:АПВ краткорочни
  • Период реализације пројекта:2021.-2022.
Крај пројекта 2022.,

Нови халкогенидни материјали за ефикасно трансформисање и коришћење енергије

  • Назив пројекта:Нови халкогенидни материјали за ефикасно трансформисање и коришћење енергије
  • Ознака пројекта:142-451-2678/2021
  • Институције учеснице у пројекту:ПМФ (Нови Сад), Факултет техничких наука (Нови Сад)
  • Статус у пројекту:носилац
  • Руководилац пројекта:Горан Штрбац
  • Врста пројекта:АПВ дугорочни
  • Период реализације пројекта:2021.-2024.
Крај пројекта 2024.,

Истраживање путева атмосферске депозиције аеросола са атмосферским полутантима на територији АП Војводине употребом биомонитора и природних радиоактивних обележивача

  • Назив пројекта:Истраживање путева атмосферске депозиције аеросола са атмосферским полутантима на територији АП Војводине употребом биомонитора и природних радиоактивних обележивача
  • Ознака пројекта:142-451-2666/2021
  • Институције учеснице у пројекту:ПМФ (Нови Сад), Пољопривредни факултет (Нови Сад)
  • Статус у пројекту:носилац
  • Руководилац пројекта:Миодраг Крмар
  • Врста пројекта:АПВ дугорочни
  • Период реализације пројекта:2021.-2024.
Крај пројекта 2024.,