Структура студијског програма

Назив и основне информације о студијском програму

Мастер академске студије Настава физике, студије другог степена.

Циљ Мастер академских студија Настава физике је академско образовање кадрова из области методике наставе, пре свега физике, а затим и астрономије.

Стручни, академски, односно научни назив

Завршетком овог студијског програма студент стиче академски назив Мастер професор физике.

Предуслови за упис студијског програма

Да би конкурисао за упис на Мастер академске студије Настава физике, кандидат треба да има завршене четворогодишње основне академске студије у обиму од најмање 240 ЕСПБ из области физике.

Структура студијског програма и трајање студија

Студије се изводе кроз наставу предмета (предавања, вежбе, семинарски радови, колоквијуми, консултације са предметним наставницима) и делимично кроз истраживачки рад и школску праксу.

Листа предмета са бодовном вредношћу исказаном у ЕСПБ сваког предмета и структура студија су наведени у Курикулуму. Предуслови за упис појединих предмета су дати за сваки предмет појединачно у спецификацијама предмета. Израда и одбрана мастер рада је обавезна.

Потребно време за извођење студијског програма износи једну школску годину, односно два семестра. Обим студијског програма износи 60 ЕСПБ.

Да би студент завршио студије мора да има положене све обавезне предмете и положену по макар једну опцију сваког изборног предмета, реализовану педагошку праксу и написан и одбрањен мастер рад, тако да укупно сакупи најмање 60 ЕСПБ.

Сврха студијског програма

Сврха студијског програма је висококвалитетно образовање студената за успешно обављање академских и стручних послова у области извођења наставе физике и астрономије у основним и средњим школама. Студијским програмом је обезбеђено стицање свих неопходних компетенција за образовање стручњака високообразовног профила.

Постојање оваквог студијског програма је потпуно оправдано и корисно за цело друштво, с обзиром на сврху савремене физике – разумевање физичких процеса и материје. Наиме, физичари су стручњаци који су неопходни у сваком савременом друштву јер представљају кључни елемент у развоју нових извора енергије, нових материјала, нових технологија, а такође су неопходни у свим областима савремене науке и технике уопште. Стога, потпуно је јасно да је у сваком развијеном друштву неопходно квалитетно образовање кадрова за извођење наставе физике у основним и средњим школама. Стручњаци овог профила треба да мотивацију за изучавање физике подигну на што је могуће виши ниво код што је могуће већег броја деце, без обзира којим ће се пословима деца у својим животима бавити. Такође не мање битно је да својим високопрофесионалним радом подржавају и усмеравају децу која су показала таленат ка природним и техничким наукама, а пре свега ка физици.

Квалитетно академски образован Мастер професор физике, осим у образовном сектору, има могућност бављења својом струком и у другим областима, као нпр. у домовима ученика, при владином сектор…

Циљеви студијског програма

Примарни циљеви студијског програма су постизање академских и стручних компетенција из области наставе физике и астрономије, савладавање вештина и метода за њихово стицање и даље усавршавање, развој креативних способности и вештина за извођење свих облика наставе физике и њеног даљег развоја и усавршавања.

Најважнији општи циљеви студијског програма јесу пружање стимулативног окружења за стручно и лично усавршавање студената, занимљивог и интелектуално изазовног начина коришћења метода учења, развијање аналитичког, критичког и самокритичког мишљење и приступа у сврху подизања квалитета наставе физике и астрономије у школама на највиши ниво, проширивање знања и разумевања са основних студија.

Најважнији стручни циљ је образовање и оспособљавање стручњака за рад у струци, стицање критичног и интегрисаног нивоа познавања и разумевања принципа неопходних за мотивисање деце за изучавање физике и преношења знања из физике на децу. Ови циљеви су оствариви само након добијених основних и проширених нивоа знања из теоријских и експерименталних принципа и метода физике на претходном нивоу образовања.

Стручни циљеви јесу да студентима буде пружено критично и интегрисано познавање и разумевање:

  • улоге физике у систему образовања;
  • циљева наставе физике у систему образовања;
  • начина преношења информација и знања из физике;
  • начина рада са децом, колегама и осталим субјектима у сектору образовања;
  • метода и приступа у настави, учењу и оцењивању;
  • комуникације и изградње правилних међуљудских односа како са децом тако и са колегама.

Дефинисане су опште методе и стратегије за стицање компетенција:

  • стицање знања и разумевање: кроз предавања, веҗбе и праксу (продубљивање, појашњавање и истицање практичног значаја садрҗаја предавања); део усмереног учења кроз семинарске радове;
  • опште способности (могућност анализе, решавања пробема, интеграције теорије и праксе, синтезе…): кроз предавања пропраћеним различитим типовима веҗби или школске праксе где су студенти укључени у решавање практичних проблема;
  • способности комуникације, усмена излагања и писани извештаји, коришћење информационих технологија, способност рада у тиму или независно, интеграција и процена информација из различитих извора, ефективно и перманентно учење: стичу се и кроз стицање осталих компетенција; континуално се развијају, надограђују и усавршавају а посебно са порастом слоҗености семинарских радова и решавањем практичних проблема;
  • предметно-специфичне способности (планирање решавања практичног проблема, коришћење лабораторијских метода за добијање података, анализа добијених података и њихова критичка обрада, припрема и презентација извештаја, ефективно коришћење рачунара у пракси): путем лабораторијских веҗби, израде семинарских радова и стручне, односно педагошке праксе.

Циљеви се усклађени са захтевима области физике и тржишта рада, привредног развоја и дефинисаним квалификацијским оквиром.

Компетенције студијског програма

Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:

  • анализе, синтезе и предвиђања решења и последица;
  • развоја аналитичког, критичког и самокритичког мишљења и приступа у сврху решавања проблема;
  • развоја комуникационих способности и спретности, сарадње са уҗим социјалним и међународним окруҗењем;
  • примене професионалне етике;
  • перманентног учења и усавршавања;
  • креативности;
  • примене знања у пракси;
  • рада у оквиру тима или независно;
  • прикупљања и тумачења података;
  • размишљања о релевантним друштвеним, научним или етичким питањима;
  • овладавања методама, поступцима и процесима истраживања.

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности:

  • познавања стратегија поучавања и учења;
  • познавања стратегија саветовања деце и родитеља;
  • способности ефикасног комуницирања;
  • способности стварања атмосфере погодне за учење;
  • познавања метода оцењивања напретка и достигнућа деце у учењу физике и астрономије;
  • способности ефикасног коришћења времена;
  • познавања начина одговарања на различите потребе деце;
  • способности планирања наставе и спровођења планираних активности;
  • разумевања теоријских основа поучавања;
  • оспособљености за даље академско и стручно усавршавање;
  • идентификације суштине процеса и критичко размишљање;
  • способности коришћења постојећих модела;
  • налажења и коришћења одговарајуће научне или стручне литературе;
  • критичког изборе и употреба литературе уз помоћ стручњака;
  • професионалне примене знања и разумевања;
  • рада под стручним руковођењем;
  • познавања и разумевања етике везане за физику и наставу физике.
Курикулум

Курикулум обухвата распоред предмета по семестрима, број часова активне наставе, број осталих часова, број ЕСПБ, статус предмета (обавезни/изборни) и тип предмета. Опис предмета садржи назив, име наставника, статус предмета, број ЕСПБ, услов, циљ, исход и садржај, препоручену литературу, број часова наставе, методе извођења наставе и оцену знања (предиспитне обавезе и завршни испит).

Овај програм садржи обавезне и изборне предмете. Студент се опредељује за изборне предмете уз консултације са студентским саветником, који је из реда наставника. Сваки предмет се бира из одговарајуће групе изборних предмета. На месту где је предвиђен изборни предмет, студент мора изабрати макар један од понуђених предмета. Студент се при упису сваког семестра опредељује за предмете из студијског програма а у складу са Правилима студирања.

На студијском програму су предвиђене две обавезне педагошке праксе, свака у трајању од 90 сати, односно вредности 3 ЕСПБ.

Студије се завршавају писањем и одбраном завршног, тј. мастер рада.

Курикулум је конципиран тако да студент након завршетка студија стиче најмање 60 ЕСПБ.

Распоред предмета по семестрима и годинама студија за студијски програм (курикулум)