Обнова Делиблатске пешчаре не сме представљати једноставно враћање пређашњег стања, већ еколошки засновану ревитализацију у којој је очување биодиверзитета основни приоритет.
Делиблатска пешчара није шумско подручје, већ подручје са јединственим мозаиком пешчарских, степских и шумских екосистема, тако да циљ санационих мера не сме бити враћање шумских површина само по себи, већ успостављање и одржавање природног односа између шумских, степских и пешчарских екосистема, уз очување њихове укупне биолошке и предеоне разноврсности.
Пожар је већ направио огромну штету; погрешна санација би могла направити додатну. Због тога, опоравак овог подручја треба искористити као прилику да се његова заштита врати основном циљу због којег је овај Специјални резерват природе и установљен – очувању јединственог природног мозаика станишта и јединственог биодиверзитета Делиблатске пешчаре.
Програм ревитализације треба да изради независан мултидисциплинарни тим научника и стручњака из области биологије и заштите природе, шумарства, педологије, хидрологије, агрономије, климатологије, енергетике и других релевантних дисциплина.
Програм ревитализације мора бити предмет отворене и транспарентне јавне расправе, уз активно учешће научне и стручне заједнице, заинтересованих грађана, државних институција и организација цивилног друштва.
Делиблатска пешчара је једно од најзначајнијих подручја за очување биодиверзитета у Србији, чија вредност далеко превазилази националне оквире. Еколошке последице актуелног пожара могу дугорочно утицати на врсте, станишта и екосистеме, као и на очување и функционисање једног од највреднијих природних подручја наше земље.
Према расположивим подацима, на подручју Делиблатске пешчаре регистровано је преко 180 заштићених врста, не рачунајући птице, према међународним и националним критеријумима. Међу њима је преко 70 врста биљака и животиња обухваћених Директивом о стаништима Европске уније и Бернском конвенцијом, и преко 130 строго заштићених и заштићених врста у Србији. Поред њих, присутно је више од 30 ендемичних, реликтних и ретких таксона који нису обухваћени листама заштићених врста.
На овом подручју, регистровано је и 18 Натура 2000 типова станишта, од којих ће одређени број бити, или је већ, изложен негативним последицама пожара и других антропогених притисака. Посебно је значајно да за чак 39 врста биљака или животиња Делиблатска пешчара представља једно од најпогоднијих подручја за дугорочан опстанак популација у Србији. Ова чињеница захтева изузетно пажљиву процену последица, као и активне мере заштите.
Пожар је већ нанео озбиљну штету живом свету, као и њиховим природним стаништима. Стварне размере последица биће могуће утврдити тек након потпуног гашења пожара и детаљне теренске процене.
Поред екстремно неповољних временских прилика, потребно је испитати и друге факторе који су могли допринети настанку и неконтролисаном ширењу пожара, укључујући састав и структуру антропогено формираног шумског покривача, стање и одржавање противпожарног система, као и правовременост и ефикасност реакције у првим фазама пожара. Та анализа треба да буде стручна, транспарентна и заснована на проверљивим чињеницама, како би се утврдиле слабости система и смањио ризик од понављања сличних догађаја. Познато је да су пожари у Делиблатској пешчари били релативно чести и у прошлости, повремено и великих размера (посебно 1996. и 2007. године), али никада нису имали просторни обухват, трајање и последице као овогодишњи. Стога је неопходна темељна процена и ревидирање досадашњих концепата и праксе управљања и газдовања овим подручјем, посебно из угла неопходне интегрисаности безбедносних (смањење фреквенције јављања пожара уз спречавање враћања песка у неконтролисано покретно стање) и екосистемских принципа (оптимизација састава и структуре природних и антропогено формираних или условљених типова станишта, у функцији заштите биодиверзитета), уз уважавање економске одрживости у оквиру праксе шумарског газдовања.
Након гашења пожара, приоритет треба да буде свеобухватна процена настале штете и израда Програма ревитализације Делиблатске пешчаре. Сматрамо да тај програм не сме да понови приступе у којима су економски интереси имали предност над очувањем природних екосистема.
Посебно је важно да се, пре санитарних радова и уклањања пожаром оштећене вегетације, идентификују и заштите преживели рефугијуми, склоништа и друге структуре значајне за опстанак заштићених врста, како непосредне санационе интервенције не би изазвале додатни губитак биодиверзитета.
Обнову је потребно засновати на савременим еколошким принципима и усмерити ка враћању Делиблатске пешчаре њеном изворном екосистемском оквиру.
Специјални резерват природе „Делиблатска пешчара“ је заштићен као највеће европско подручје изграђено од наслага еолског песка, са израженим облицима динског рељефа и карактеристичним мозаиком пешчарских, степских и шумских екосистема, као и еколошки специфичним представницима флоре и фауне. Због тога, управљање овим простором мора бити засновано на научном, стручном и одговорном приступу очувању природних процеса и карактеристичне мозаичности станишта.
Посебну пажњу потребно је посветити очувању и обнови степских и пешчарских станишта, која представљају изворне и еколошки најзначајније елементе природног предела Делиблатске пешчаре. У том смислу, на одговарајућим површинама потребно је примењивати мере активног управљања које могу укључивати контролу сукцесије шумске и жбунасте вегетације, уклањање инвазивних и нежељених врста, као и друге мере којима се спречава зарастање отворених станишта. Циљ таквих мера није смањење шумских површина само по себи, већ успостављање и одржавање природног односа између шумских, степских и пешчарских екосистема, уз очување њихове укупне биолошке и предеоне разноврсности.
Досадашњим приступом управљању овим природним добром, који је подразумевао садњу неадекватних дрвенастих врста, примарни циљ заштите је изгубљен, а значајан број посебних природних вредности и реткости, које су првобитно и биле основ заштите, данас више не насељавају ове просторе, или су им популације драматично редуковане. Узрок томе је управо нестанак степских површина услед ширења неадекватних дрвенастих врста. Због тога је неопходно преиспитивање даљег одржавања и обнове неразумно великог обима антропогено формираних шумских састојина, пре свега црног и белог бора и багрема, јер оне нису део природних станишта Делиблатске пешчаре, а њихово присуство доприноси промени њеног изворног еколошког карактера.
За дугорочно и одрживо решавање овог питања, неопходна је детаљна анализа свих природних и антропогених фактора који су довели до постојећег стања. На основу резултата анализе, потребно је спровести опсежну, мултидисциплинарну и институционално утемељену експертизу која ће представљати основ за планирање и спровођење будућих мера ревитализације, обнове и дугорочног очувања читавог подручја. Због тога, на програму ревитализације треба да ради независан мултидисциплинарни тим научника и стручњака из области биологије, екологије и заштите природе, шумарства, педологије, хидрологије, агрономије, климатологије, енергетике и других релевантних дисциплина. Његов задатак не би био само санирање непосредних последица пожара, већ и сагледавање свих кумулативних притисака на Делиблатску пешчару, отклањање или значајно редуковање ризика од сличних еколошких катастрофа у будућности, као и доношење дугорочних планских докумената за трајну заштиту и опстанак аутохтоних пешчарских и степских елемената на овом простору.
Због тога, поред анализе ефеката самог пожара и неадекватног управљања овим природним добром, анализа треба да обухвати и процену утицаја постојећих и планираних ветропаркова, као и других привредних и инфраструктурних пројеката реализованих или планираних у непосредном окружењу Делиблатске пешчаре. Њихови утицаји не могу се посматрати изоловано од пожара и других фактора који истовремено делују на овај осетљиви екосистем.
Важно је и да програм ревитализације буде предмет отворене и транспарентне јавне расправе, уз активно учешће научне и стручне заједнице, заинтересованих грађана, државних институција и организација цивилног друштва.
Пожар представља огромну штету, али истовремено отвара питање какву Делиблатску пешчару желимо у будућности? Циљ обнове не треба да буде једноставно враћање стања које је постојало пре пожара. Потребна је обнова природног, отпорног и функционалног комплекса екосистема, у којем ће очување биодиверзитета бити основни приоритет.
Пожар је већ направио огромну штету; погрешна санација би могла направити додатну. Због тога опоравак овог подручја треба искористити као прилику да се његова заштита врати основном циљу због којег је овај Специјални резерват природе и установљен ‒ очувању јединственог природног мозаика станишта и јединственог биодиверзитета Делиблатске пешчаре.
Београд, 27. август 2026. године
Декан Биолошког факултета, Универзитета у Београду
др Љубиша Станисављевић, редовни професор
Декан Природно-математичког факултета, Универзитета у Новом Саду
др Срђан Рончевић, редовни професор
Директор депратмана за биологију и екологију
др Горан Аначков, редовни професор
У припреми саопштења учествовали:
др Дмитар Лакушић, редовни професор
Универзитет у Београду – Биолошки факултет
др Имре Кризманић, ванредни професор
Универзитет у Београду – Биолошки факултет
др Љиљана Томовић, редовни професор
Универзитет у Београду – Биолошки факултет
др Гордана Томовић, редовни професор
Универзитет у Београду – Биолошки факултет
др Александар Ћетковић, ванредни професор
Универзитет у Београду – Биолошки факултет
др Томица Мишљеновић, доцент
Универзитет у Београду – Биолошки факултет
др Јелена Буразеровић, научни сарадник
и координатор Групе за истраживање слепих мишева
Универзитет у Београду – Биолошки факултет
