Skip to main content

Нови пројекaт HORIZON EUROPE Иновационе акције – „Restore4Life“

„Restoration of wetland complexes as life supporting systems in the Danube Basin (Restore4Life)“ је пројекат HORIZON EUROPE Иновационих акција у којем је наш Департман партнер. Координатор овог интернационалног пројекта је Др Михаи Адамеску, шеф истраживачког центра за системску екологију и одрживост из Румуније, док је координатор пројекта за ПМФ колегиница проф. др Душанка Цвијановић. Овај пројекат под пројектним називом HORIZON-MISS-2022-OCEAN-01; Акција: HORIZON-MISS-2022-OCEAN-01-02 реализоваће се у периоду од 2023. до 2027. године.

Студенти гастономије на кулинарском такмичењу „Food Vision by Open Balkan – Open Balkan Chef Culinary Challenge 2023“

У организацији и под покровитељством Владе Републике Србије, Владе Албаније и Републике Северне Македоније, а у оквиру реализације иницијативе Open Balkan, од 16.-19.11.2023. одржана је друга по реду манифестација „Wine Vision by Open Balkan“.

У оквиру ове манифестације одржано је прво такмичење кувара професионалаца и младих кувара под називом „Food Vision by Open Balkan – Open Balkan Chef Culinary Challenge 2023“. Квалитет такмичења је био осликан квалитетом интернационалних судија, са изузетним кулинарским искуством; Драган Унић (председник судиског тима), Daniel Schade, Dominique Grandjean, Franciane Tartari, Daniel Ayton, Miroslav Kubec, Martina Events и Saso Dravinec.

Са Природно-математичког факултета, Департмана за географију, туризам и хотелијерство, Катедре за гастрономоју у категорији „Најбољи млади кувар“ („Best Young Chef“) – припрема традиционалног јела на модеран начин, учествовало је 6 студената основних и мастер студија, који су остварили завидне резултате, ушавши у 9 најбољих са следећим резултатима:

  • Милица Петрушић, златна медаља, прво место;
  • Савета Бикић, сребрна медаља, друго место, и награда за најперспективнијег младог кувара;
  • Милана Чугаљ, четврто место;
  • Филип Витомировић, шесто место;
  • Михаило Млабаша, осмо место и
  • Андрија Коцић, девето место.

Поносни ментори студената били су: др Бојана Калењук Пиварски и Горан Радивојевић, уз асистенцију колега Велибора Ивановића и Стефана Шмуговића.

Нови Хоризонт пројекат „Engaging Approaches for Meaningful Climate Actions – CLEAR CLIMATE“

Покренут је нови Хоризонт пројекат „Engaging Approaches for Meaningful Climate Actions – CLEAR CLIMATE“. У питању је заједничка иницијатива која има за циљ да развија иновативне приступе и услуге за комуникацију о значајним акцијама за борбу против климатских промена. По први пут овакав пројекат координира наш факултет, и поносни смо што вам представљамо наше цењене партнере:

  • Универзитет Вагенинген, Холандија
  • Аутономни универзитет у Барселони, Шпанија
  • Универзитет SWPS, Пољска
  • Stichting Climate Adaptation Services, Холандија
  • Predictia Intelligent Data Solutions, Шпанија
  • CESIE, Италија
  • Универзитет Лафборо, Уједињено Краљевство
  • Previsico Limited, Уједињено Краљевство
  • Универзитет за развојне студије, Гана

У наредне четири године, бићемо заједно посвећени решавању хитних изазова климатских промена путем иновативних истраживања и сарадње.

ПМФ награђује 150 студента за остварени успех у студирању у школској 2021/2022. години

ПМФ ове године награђује 150 студената за остварени успех у студирању у школској 2021/2022. години.

Списак свих награђених студената за завршене студије са просеком 9,50-10,00 у школској 2021/2022. години:

WordPress Responsive Table  

Списак свих награђених студената за остварени успех у студирању у школској 2021/2022. години (просек изнад 9,50, успех остварен у редовним испитним роковима):

WordPress Responsive Table  

Напомена: Студенти који по први пут добијају овакве награде, или су их добијали и раније али су у међувремену променили број жиро рачуна, треба да пошаљу важећи број шефици студентске службе Тамари Зорић.

Нови Еразмус+ пројекат: SciMag – Science&Math educational games from preschool to university

У оквиру Ерасмус+ позива KA220-SCH – Cooperation partnerships in school education одобрен је пројекат „Science&Math educational games from preschool to university (SciMag)“ („Едукативне игре у науци и математици од предшколског до универзитета“).

Учење темељено на игри је приступ на ком је пројекат базиран, са посебним акцентом на интердисциплинарност и сарадњу у учењу природних наука на свим нивоима образовања. Kоординатор пројекта је Свеучилиште у Ријеци из Хрватске, а Универзитет у Новом Саду учествује као партнер. Чланови тима су са Природно-математичког факултета, Департмана за географију, туризам и хотелијерство и Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине. Руководилац пројекта је проф. др Милица Соларевић, са ДГТХ, а чланови пројектног тима су проф. др Сања Белић са ДХ и проф. др Смиљана Ђукичин Вучковић са ДГТХ. Трајање пројекта је три године (01.09.2023 – 31.08.2026.), EU Grant износи 250.000 EUR (Број пројекта: 2023-1-HR01-KA220-SCH-000165485).

Пројекат „Stone Monument Ensembles and the Climate Change Impact“ (STECCI)

Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду је од 1. септембра 2023. званично започео реализацију новог научно-истраживачког пројекта из ЕУ Програма за истраживање и иновације под називом Хоризонт Европа (2021-2027) под насловом „Stone Monument Ensembles and the Climate Change Impact“ (STECCI). Пројекат је изванредно оцењен од стране евалуатора Европске комисије и програма Хоризонт Европа са 14 од 15 могућих бодова.

Пројекат ће сигурно побудити интересовање и код оних који знају шта су стећци, а свакако свима који се први пут упознају са овим видом средњовековних камених, надгробних споменика, јединственог облика и орнаментике, са изузетном културном и документарном вредношћу с правом уврштен на УНЕСКОВУ листу светске баштине.

Тема истраживања је веома актуелна јер се ради о утицају климатских промена на споменике културног наслеђа, овде конкретно на стећке, у сваком, па и у смислу негативног антропогеног утицаја, нарушавања животне средине, небриге о културном наслеђу итд. Такође, истраживање које ће се реализовати у пројекту је веома мултидисциплинарно, јер спаја различите научне дисциплине и експертизе које овде делују синергетски. Тема стећака је и више него релевантна баш за географски обухват нашег региона где су стећци јединствени феномен- земље Западног Балкана, еx-Ју државе: доминантно Босна и Херцеговина, Србија, Црна Гора, Хрватска, дочим су међународни партнери из Француске, Немачке, Аустрије и са Малте.

Интердисциплинарним, трансдисциплинарним и мултидисциплинарним приступом процењиваће се будућност средњовековних стећака (и сличних камених УНЕСКО споменика културе широм Европе) у контексту климатских промена, као и биолошких и антропогених притисака. У оквиру два климатска сценарија (SSP2-4.5 i SSP5-8.5) ће се радити на демо случајевима стећака у Босни, Црној Гори, Хрватској и Србији, као и УНЕСКО споменика од компактног кречњака, магнезијског кречњака и доломита у Француској, Аустрији, Малти и Немачкој, а који треба да дају резултате примењљиве на паневропском али и глобалном нивоу.

Под координацијом Универзитета у Сарајеву, ПМФ је партнер у веома компактном интернационалном конзорцијуму који комбинује све релевантне научне дисциплине: климатологија, друштвене науке, дигитализација, економија, креативне индустрије, очување и конзервација културног наслеђа у својим најсавременијим издањима. Додатна ведност је активно укључивање грађана у пројекат (енгл. Citizen Science).

Пројекат траје од 01.09.2023 – 31.08.2027.

Руководилац пројекта на ПМФ-у је проф. др Снежана Радуловић са Департмана за биологију и екологију, а шири тим истраживача обухвата скоро све департмане ПМФ-а: Департман за географију, туризам и хотелијерство, Департман за физику, Канцеларију за међународну сарадњу и пројекте, што је одличан пример интердисциплинарне сарадње на самом факултету.

Улога истраживача са ПМФ-а је двострука – осим релевантног истраживачког доприноса, ПМФ је задужен за јединствени радни пакет под називом „Дисеминација, комуникација и експлоатација резултата пројекта“, што је додатна вредност учешћа у пројекту имајући на уму колико је важна научна комуникација и подизање свести о важности овог пројекта – како стручној тако и широј јавности.

Сарадња са Министарством за бригу о породици и демографију у области демографије

Министарка за бригу о породици и демографију проф. др Дарија Кисић и декан Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду проф. др Милица Павков Хрвојевић потписале су Протокол о сарадњи, чији је циљ успостављање међуинституционалне сарадње у области демографије.

Министарство и Факултет ће сарађивати, поред осталог, на анализи, обради и тумачењу индикатора демографских кретања и промена становништва, у реализацији и припреми пројеката, као и другим активностима у области демографије.

Споразум са Покрајинским секретаријатом за урбанизам и заштиту животне средине о реализацији стручне праксе

Потписан је споразум о реализацији стручне праксе између Природно-математичког факултета у Новом Саду и Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине. Споразум су потписали покрајински секретар за урбанизам и заштиту животне средине Немања Ерцег и деканица Факултета проф. др Милица Павков Хрвојевић.

Студенти основних и мастер студија хемије и заштите животне средине од наредне школске године имаће прилику да стечено знање са факултета примене у пракси у оквиру активности Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине.

Слободан Б. Марковић добитник покрајинског признања „Милутин Миланковић“

Наш професор са Катедре са физичку географију Департмана за географију, туризам и хотелијерство и члан САНУ, Слободан Б. Марковић добитник је покрајинског признања у области науке „Милутин Миланковић“ за 2022. годину.

Професор Марковић је истраживач у области геонаука познат на глобалном нивоу, а уврштен је на престижну листу најуспешнијих истраживача у свету Универзитета Стенфорд за резултате постигнуте у 2020. и 2021. години.

За 2020. и 2021. годину је награђен за научну изврсност као најцитиранији научник у АП Војводини, у области природне науке, подобласт за физику, хемију и физичку географију.

Три „Пупинове награде Матице српске“ за студентске радове урађене на нашем Факултету

„Пупинова награда Матице српске“ установљена је у спомен Михајла Пупина, стипендисте и добротвора Матице српске. Додељује се од 1996. године у интервалу од три године из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске.

Награда се додељује за дипломске, мастер, магистарске и друге научне радове студената редовних студија у претходном трогодишњем периоду који представљају допринос техничким и природно-математичким дисциплинама којима се бавио овај научник.

Право учествовања имају студенти свих универзитета са српског говорног подручја на основу предлога надлежне катедре, наставно-научног већа или другог одговарајућег органа факултета. Право предлагања имају и чланови оцењивачке комисије. Зa „Пупинову награду Матице српске“ за 2023. годину конкурисало je 18 студeнтских рaдoвa сa унивeрзитeтa у Бeoгрaду, Нишу, Крагујевцу и Нoвoм Сaду.

„Пупинова награда Матице српске“ за 2023. годину додељена је Видаку Раичевићу и Милици Стевановић, студентима докторских студија Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, као и студенту Департмана за физику Слађану Јелићу.

Дoбитник првe нaгрaдe je Видак Раичевић, истраживач-сарадник, за научни рад „Ferrocenylmethylation of estrone and estradiol: Structure, electrochemistry, and antiproliferative activity of new ferrocene–steroid conjugates“ публикован у часопису Applied Organometallic Chemistry.

Другу награду добио је Слађан Јелић, тренутно асистент-мастер на Факултету техничких наука, за мастер рад одбрањен на нашем Департману за физику под називом „Простирање таласа у вискоеластичном материјалу фракционог Бургерсовог типа“, који је урађен под менторством др Душана Зорице и др Жељке Цвејић.

Трећа нaгрaда припала је Милици Стевановић, истраживачу-приправнику, за мастер рад под називом „Синтеза и in silico тестирање 10-алкокси естранских деривата“. Мастер рад је урађен под менторством др Ивaне Кузминaц.