Skip to main content

Почетак реализације пројекта TwinSubDyn

Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду је координатор пројекта „Подизање капацитета и изврсности у области утицаја примене органских суплемената на земљиште у погледу динамике нутријената и контаминаната у подземљу“ – TwinSubDyn (Twinning excellence on organic soil amendments effect on nutrient and contaminant dynamics in the subsurface), који се реализује у оквиру Хоризонт Европа програма специјално намењеног за јачање капацитета земаља Западног Балкана.

Конзорцијум чине, поред ПМФ-а, University of Vienna, Forschungszentrum Jülich, Spanish National Research Council – Instituto de Recursos Naturales y Agrobiología de Sevilla и Martin-Luther-Universität Halle-Wittenberg.

Пројекат траје од 1. августа 2022. до 31. јула 2025. Укупан буџет пројекта износи скоро 1,5 милона еура.

Иако је тренутно примена органских сумплемената у земљишту у земљама Западног Балкана на ниском нивоу, очекује се њен пораст у наредном период, пре свега због очекиваног пораста потенцијалних извора ових суплемената. Пре свеге кроз изградњу постројења за производњу биогаса и постројења за пречишћавање отпадних вода, чији нуспродукти (анаеробни дигестат и муљ) могу бити потенцијални органски суплементи, и у мањој мери, пораста производње компоста и биоугља. Ови органски суплементи могу бити извор хранљивих материја, као и органских контаминаната (претежно фармацеутика, пестицида и микропластике), стога се њихов потенцијални утицај на квалитет земљишта и подземних вода мора добро испитати.

Пројектне активности обухватају усавршавање младих и искусних истраживача ПМФ-а на реномираним партнерским институцијама, тренинге организоване за подизање знања и капацитета истраживача на ПМФ-у, радионице намењене истраживачима и заинтересованим странама (доносиоцима одлука, јавним предузећима, компанијама и организацијама чији је фокус заштита животне средине, агрокомпанијама и др.) и организацију летње школе намењене истраживачима и заинтересованим странама широм региона Западног Балкана, али и Европе. Пројекат ће обухватити и реализацију истраживања у области утицаја органских суплемената на динамику нутријената и контаминаната у подземљу и њиховом утицају на поземне воде.

Координатор је проф. др Снежана Малетић.

Више информација о пројекту: LinkedIn или ResearchGate

60 година јубилеја Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине

Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, у петак, 23. септембра 2022. године прославио је свој јубилеј – 60 година постојања и успешног рада. Поносни смо на протеклих шест деценија које су показале да су испунили и визију и мисију оснивача као и да размишљају о будућности утемељени у прошлости, али са свешћу да је савремена мисија нашеф факултета, осим образовног дела, и научна дипломатија.

Обавештење о продужењу рока за дипломирање/мастерирање

Студенти Универзитета у Новом Саду Природно-математичког факултета који заврше студије до 31. октобра 2022. године биће ослобођени трошкова уписа наредне школске  2022/2023. године.

Ванредни испитни рокови Октобар 2 и Октобар 3

Ванредни испитни рок Ванредни испитни рокови Октобар 2 и Октобар 3 у школској 2021/22. години одржаће се од 27. до 29. септембра. Пријава испита вршиће се 23. и 26. септембра 2022. године.

Октобар 3 ће се одржати од 4. до 6. октобра, а за њега су пријаве 30. септембра и 3. октобра 2022. године.

 

Доживљаји са Летње школе хемије у Грацу

Четворо наших студената учествује у Летњој школи хемије у Грацу у оквиру Ерасмус+ програма: Ања Ђурђевић са II године основних студија биохемије, Давид Недељковић са IV године истог смера, Стеван Видовић са IV године основних студија хемије и Милица Богдановић са мастер студија хемије. Та се летња школа одржава већ дуже од 10 година као резултат успешње сарадње нашег факултета и Технолошког универзитета у Грацу.

Сваки радни дан проводе на универзитету, односно на Факултету за хемију, хемијско и процесно инжењерство и биотехнологију. Раде у засебним лабораторијама и укључени су у праксе из различитих ужих области из хемије.

Милица је добила прилику да ради у групи професора Фалкара, на катедри за физичку и теоретску хемију. Бави се синтезом бакар-хидроксид наноструктурних материјала у циљу контроле морфолошких, тополошких и структурних особина металног хидроксида. Структуре се даље излажу одређеним лигандима како би изазвале раст метал-органских мрежа (MOFs) на бази бакра. Њен рад обухвата и карактеризацију синтетисаних материјала вибрационом спектроскопијом и рендгенском дифракцијом на поликристалном праху.

Ања је смештена на катедри за органску хемију, у тиму професора Брајнбауера. Пројекат којем је прикључена укључује синтезу инхибитора ензима хоризмат синтазе са потенцијалним антимикробним дејством.

Давид је у нешто познатијем окружењу, под менторством некадашњег студента ПМФ-а. Андреј је такође боравио на пракси у оквиру Летње школе хемије у Грацу, после које је одлучио да упише мастер студије у Грацу и ради код истих професора код којих је учествовао на пракси у Летњој школи. На Институту за хемију и технологију биолошких система, Давид са Андрејем ради на синтези и модификацији гликомиметика за профајлинг ензима у метаболизму угљених хидрата.

Стефан је на катедри за неорганску хемију, под менторством професора Ухлига, декана Технолошког универзитета. Он се бави ексфолијацијом наноматеријала са високим приносом, са циљем њихове примене у полупроводницима. У јулу ове године његова катедра је била домаћин међународној конференцији неорганских цикличних система, на којој је Стефан имао прилику да учествује.

Иницијатива паметних туристичких вештина – SMARTOUR

Нови Еразмус+ пројекат Природно-математичког факултета, Департмана за географију, туризам и хотелијерство, са називом „Иницијатива паметних туристичких вештина – SMARTOUR“ има за циљ да креира свеобухватне материјале за едукаторе који ће им омогућити да промовишу и организују развој паметног туризма у локалним самоуправама, туристичким организацијама и предузећима која су активна у развоју туризма.

Дана 12. и 13. јула 2022. године партнери на SMARTOUR пројекту су се састали у Банској Бистрици у Словачкој како би дискутовали о тренутном току пројекта и договорили о даљи активностима. Домаћини састанка су били невладина организација E-Code и Матеја Бела Универзитет из Банске Бистрице. Састанку су присуствовали и остали партнери на пројекту: Институт за развој и образовање спорта из Пољске, Институт Нови туризам из Словеније, Европско друштво за дивљину из Аустрије и Центар за пословну подршку за мала и средња предузећа из Бугарске.

Једна од најважнијих почетних активности пројекта било је спровођење анкете о анализи образовних потреба у свакој партнерској земљи. Партнери су укупно прикупили 161 упитник од туристичких стручњака, наставника и студената, власника предузећа, запослених у организацијама за управљање дестинацијама, запослених у туристичком бизнису и од других субјеката из области туризма. Након завршетка анализе анкете о процени потреба, партнери ће наставити рад на развоју образовних програма, едукативних материјала и спровођење активности учења, подучавања и обуке у различитим земљама.

Наука и привреда у синергији за боље сутра

Нашој привреди су потребни млади стручњаци, спремни да се даље развијају и стичу квалитетно искуство, а управо је то један од разлога потписивања споразума о сарадњи између ДДОР осигурања и три еминентна факултета Новосадског универзитета – Природно-математичког факултета и Факултета техничких наука из Новог Сада и Економског факултета из Суботице.

Уговор су потписали председник Извршног одбора ДДОР осигурања, Франческо Маши, проф. др Небојша Гвозденовић, декан Економског факултета у Суботици, проф. др Срђан Колаковић, декан Факултета техничких наука у Новом Саду и декан Природно-математичког факултета у Новом Саду, проф. др Милица Павков Хрвојевић, која је том приликом рекла: „Изузетно ми је драго што данас представљам нашу кућу, Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду и што присуствујем овом свечаном потписивању споразума о сарадњи. Издвојила бих начин како је дошло до овог чина, јер обично две институције покушају прво да пронађу заједничке циљеве и интерес због којих би сарађивале, међутим потписивање споразума је дошло као резултат већ постојеће сарадње, на иницијативу господе Дејана Ботића и Филипа Грујића из ДДОР-а које сам упознала на Сајму пракси и стручног усавршавања на нашем факултету и који су показали иницијативу за даљом и интензивнијом сарадњом са нашом кућом. Наравно, Природно-математички факултет, као један мултидисциплинарни факултет са својих пет департмана негује различите базичне науке. Пре свега ту је Департман за математику и информатику који обухвата основну циљну групу једне осигуравајуће куће попут ДДОР-а. Нарочито ме је заинтересовала поменута алумни база која је показала да највећи број запослених у ДДОР-у долази управо са тог департмана и студентских програма као што су дипломирани математичар и дипломирани информатичар, као и са мастер студија Data Science, примењена математика, а оно што је било посебно интересантно за мене је да су се ту нашли и дипломирани биолог и дипломирани географ и геоинформатичар, дипломирани туризмолог и дипломирани аналитичар заштите животне средине што сведочи о нечему на шта сам ја јако поносна као неко ко руководи Природно-математичким факултетом, а то је да ми пре свега учимо наше студенте да мисле нарочито у времену када стара занимања нестају и потребна је брзина у прилагођавању новим условима живота и рада. Овај уговор би требало да пружи и додатне могућност стручне праксе студената Департмана за математику и информатику, помоћ при изради семинарских, мастер, дипломских и завршних радова и наравно могућности предавања стручњака из ДДОР-а код нас и обрнуто. Надам се да је ово почетак још дубље, веће и шире сарадње и да ћемо тек открити нове могућности сарадње кроз заједнички рад и партнерство.“

Изразивши велико задовољство тиме што је компанија учинила наредни корак у стварању бољег амбијента сарадње науке и привреде, председник Извршног одбора ДДОР осигурања, Франческо Маши је рекао: „Велика ми је част што представљам ДДОР, једну од водећих осигуравајућих компанија на тржишту и нашу Групу, Унипол, јер настављамо да ојачавамо сарадњу између ДДОР-а и овако значајних и угледних научних и образовних институција и то Економског факултет из Суботице, Природно-математичког факултета и Факултет техничких наука из Новог Сада. Делимо исте вредности подржавајући и охрабрујући доживотно учење и развој. „Живи као да ћеш сутра умрети. Учи као да ћеш живети вечно.“ Образовање је најмоћније оружје којим можете да промените свет и знање вам нико не може одузети, попут ваше страсти и вашег срца. Образовање поставља основу која нас учи храбрости да размишљамо ван устаљених оквира и жељи да стално мењамо своје идеје, ставове, нашу тачку гледишта и да се побољшавамо, јер када тежимо да постанемо бољи него што јесмо и све око нас постаје боље. И све што можете учинити добро, сигурно можете учинити још боље,“ и додао: „Данас сам посебно поносан јер, заједно са овако значајним научним и образовним институцијама, обележавамо почетак, потпуно сам уверен, новог пута за припрему будућих генерација стручњака у нашој индустрији, за добробит читаве земље и целокупне заједнице, имајући у виду коначни циљ – уклањања свих препрека даљем економском и социјалном зближавању.“

Да подсетимо, Природно-математички факултет годинама уназад на овакав начин учвршћује сарадњу са привредом те својим студентима омогућава праксу у модерним, успешним и перспективним окружењима, а ДДОР осигурање, као друштвено одговорна компанија, у својој стратегији сарадње са научно-образовним институцијама повезана је како са средњошколским, тако и са високошколским установама. Компанија је као један од оснивача, на иницијативу кровне новосадске научно-образовне институције – Универзитета у Новом Саду, учествовала у формирању Фондa за стипендирање и подстицање напредовања даровитих студената и младих научника и уметника који већ тридесет година успешно пружа подршку студентима.

53. рођендан Природно-математичког факултета

Поводом Дана ПМФ-а, 20. маја 2022. године, подељене су награде и плакете запосленима, најбољим студентима, професорима, асистентима, додељена је награда Најбољем младом научнику ПМФ-а за протеклу годину, као и Награда за највећи финансијски допринос остварен у међународној сарадњи.

Најбољи студент Универзитета у у Новом Саду и најбољи студент Природно-математичког факултета у школској 2020/2021. години је Тривко Кукољ. Тривко је завршио математички смер Гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду. Студије Истраживачке физике је завршио за три године, са просеком 10. Ван редовне наставе, Тривко је сарадник на семинару физике у Истраживачкој Станици Петница, где држи предавања и менторише истраживачке пројекте средњошколаца. Паралелно са студијама се бави истраживачким радом у оквиру студентских пракси. Као резултат праксе на Институту за физику у Београду објавио је рад на тему вртложне динамике у часопису Physical Review A, за који је награђен Пупиновом наградом Матице српске. Мастер студије је наставио на Вајцман институту у Израелу. Његова тренутна интересовања обухватају области из физике високих енергија, укључујући холографију и теорију струна.

Награде за успех у току студирања за протеклу школску годину добили су и:

  • Никола Голеш (Студент генерације у области природно-математичких наука – студент је Департмана за физику)
  • Николина Перлић (Департман за биологију и екологију)
  • Марија Вукадин (Департман за географију, туризам и хотелијерство)
  • Ђорђе Ступар (Депарман за математику и информатику).

Као најбољи професори и сарадници по оценама студената за период од 2018. до 2021. године награђени су:

  • Дубравка Милић (професор на Департману за биологију и екологију)
  • Лазар Гавански (професор на Департману за физику)
  • Бранко Ристановић (професор на Департману за географију, туризам и хотелијерство)
  • Сања Армаковић (професор на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине)
  • Драган Машуловић (професор на Департману за математику и информатику)
  • Драган Обрадов (сарадник на Департману за биологију и екологију)
  • Јована Кнежевић (сарадник на Департману за физику)
  • Драган Милошевић (сарадник на Департману за географију, туризам и хотелијерство)
  • Славен Теноди (сарадник на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине)
  • Лидија Фодор (сарадник на Департману за математику и информатику)

Награду за изузетне резултате у области науке и истраживачког рада, за претходну календарску годину, у сврху научног усавршавања односно учешћа на научним конференцијама у земљи или иностранству, добила је Ивана Кузминац са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине. Она је студије хемије уписала 2008. године и већ се на другој години студија укључила у рад истраживачке групе коју води проф. др Марија Сакач, под чијим менторством је 2018. год. одбранила докторску дисертацију. Вишеструко је награђивана за свој успех и научни рад током студија, а посебно се истичу награде за најбољег студента Универзитета у Новом Саду и прва награда за најбољи мастер рад из области хемије у Републици Србији фондације „Ненад М. Костић“. Усавршавала се у оквиру неколико курсева TRAIN програма у држави и Еразмус+ STT тренинг програма на Универзитету у Алкали у Шпанији. Аутор је и коаутор осам радова на SCI листи, три рада у часописима националног значаја, 31 саопштења на међународним и 15 на националним скуповима. Према SCOPUS-у укупан број цитата је 50, а h-индекс 4. Индекс компетенције је 74, а укупан IF радова са SCI листе 23,847. Тренутно је руководилац краткорочног пројекта финансираног од стране АП Војводине и учесник на неколико других пројеката (покрајинских и републичких).

Награду за највећи финансијски допринос остварен у међународној сарадњи добила је Биљана Басарин са Департмана за географију, туризам и хотелијерство, за пројекат EXtremeClimTwin.

Сложеност односа између атмосферских услова, екстремних падавина, поплава и екстремних температура, заједно са уоченим растућим трендовима, указују на неопходност унапређивања науке и изградње истраживачких капацитета у овој области у Србији. Пројекат под називом Twinning for the advancement of data-driven multidisciplinary research into hydro-climatic extremes to support risk assessment and decision making (EXtremeClimTwin), Природно-математичком факултету и партнерима обезбеђује скоро 900,000 евра за изградњу истраживачких капацитета у области детекције и описа екстремних хидро-климатских догађаја.

Партнери ПМФ-а на овом пројекту су три изврсне истраживачке институције из ЕУ: компанија Climate Risk Analysis из Немачке, Loughborough University из Велике Британије и Centre for International Climate Research из Норвешке. ЕУ партнери ће путем обука за чланове истраживачког тима са ПМФ-а пренети знање и истраживачке вештине. Пројекат је значајан и за неговање потенцијала младих истраживача ПМФ-а и стратешко повезивање факултета с међународним истраживачким институцијама кроз одржива партнерства и трансфер знања, резултата и научних методологија.

Курс за студенте “Биохемија у служби здравља” Биохемијског друштва Србије

Биохемијско друштво Србије организовало је курс за студенте “Биохемија у служби здравља – Изучавање биохемијских и сродних метода које нуде решења у кризним ситуацијама“.

Биохемијско друштво Србије (БДС) активно је више од 40 година. Чланови друштва запослени на природно-математичким, медицинским и фармацеутским факултетима Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу и у водећим научно-истраживачким институцијама Србије својом активношћу у матичним институцијама, самом Друштву и ван граница наше земље унапређују ниво биохемијских истраживања и презентованих научних резултата.

Своја знања научници са искуством, чланови БДС, поделили су са студентима, полазницима курса, који је БДС организовало у циљу подизања компетенција студената из области биохемије и сродних дисциплина. Курс је одржан од 7. до 14. маја 2022. године у оквиру неколико факултета и научних института: Хемијског и Фармацеутског факултета, Института за онкологију и радиологију Србије, ИХТМ-а, ИБИСС-а и ИНЕП-а из Београда и ПМФ-а из Новог Сада. Полазници курса били су студенти основних, мастер и докторских студија свих студијских програма на којима се изучава биохемија са свих универзитета у Србији.

У лабораторијама Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине студенти су се, у оквиру курса, а уз менторство и подршку Проф. др Иване Беара, Проф. др Сузане Јовановић-Шанта и др Татјане Мајкић, упознајли са могућностима, потребама, дизајнирањем експеримената и радом у биохемијској лабораторији, изводили су експерименте, обрађивали и дискутовали резултате.

Извештаји медија о курсу БДС:

Гостовање радне групе за Нуклеарну форензику (GICNT)

У среду 11. маја 2022. гости нашег Факултета били су представници радне групе за Нуклеарну форензику, Глобалне иницијативе за борбу против нуклеарног тероризма (GICNT). У оквиру своје посете др Ед ван Зален, CBRN (Chemical, Biological, Radiological and Nuclear) програм менаџер у оквиру Холандског института за форензику и др Андре Апостол, истраживач и шеф Националне лабораторије за нуклеарну форензику у Државном институту за физику и нуклеарни инжењеринг у Румунији састали су се са руководством факултета и представницима Катедре за нуклеарну физику, а потом су гости одржали занимљива предавања студентима и запосленима на ПМФ-у на тему CBRN активности и нуклеарне форензике.

GICNT је добровољно међународно партнерство 89 земаља и 6 међународних организација које су посвећене јачању глобалних капацитета за спречавање, откривање и реаговање на нуклеарни тероризам. Република Србија је једна од 89 партнерских нација.

Област нуклеарне форензике се у последњих неколико година интензивно развија у нашој земљи, а с обзиром на то да је нуклеарна форензика поред практичних аспеката и интердисциплинарна научна дисциплина, ПМФ је препознат као добар партнер у имплементацији и развоју нових мерних, аналитичких техника и развоју нових едукативних програма и тренинга.

Др Јована Николов, ванредни професор са Катедре за нуклеарну физику са Департмана за физику, ПМФ као члан Међународне радне групе за нуклеарну форензику (ITWG) и радних група за нуклеарну форензику и детекцију GICNT-а, већ неколико година успешно ради на имплементацији ове области у нашој земљи кроз имплементацију IAEA (Међународна агенција за атомску енергију) пројекта координисаних истраживања у области нуклеарне форензике, организацију различитих тренинга у сарадњи са EC JRC (European Commission Joint Research Centre) и увођењу ове области у наставне програме ПМФ-а.