Skip to main content

Међуокружно такмичење из хемије ученика средњих школа

Међуокружно такмичење из хемије за ученике средњих школа одржано је суботу, 1. априла 2023. године, на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине Природно-математичког факултета у Новом Саду. Организатори такмичења су били Министарство просвете Републике Србије и Српско хемијско друштво.

Укупно је учествовао 31 ученик. Од тога је било , 5 ученика 1. разреда, 9 ученика 2. разреда и 17 ученика 3. и 4. разреда.

Такмичаре су на почетку у име домаћина поздравили помоћник директора др Татјана Ђаковић Секулић и у име организатора подпредседник Српског хемијског друштва, др Сузана Јовановић Шанта.

Затим су ученици приступили изради теста. Након теста, следио је експериментални део такмичења. Експериментални део су радили најбоље пласирани на тесту, и то четири ученика 1. разреда, четири ученика 2. разреда и пет ученика 3. и 4. разреда. Три ученика је бранило своје научно-истраживачке радове.

Најбољим такмичарима уручене су дипломе и поклон књиге. Остали су добили захвалнице Српског хемијског друштва.

Посета представника Уније Природно-математичких факултета

На нашем факултету је 28. марта 2023. одржан састанак представника Уније Природно-математичких факултета Републике Србије. Састанку су поред деканице нашег факултета присуствовали декани Природно-математичког факултета у Нишу, Крагујевцу, Косовској Митровици и Новом Пазару, а са Београдског универзитета декани Биолошког факултета, Физичког факултета, Хемијског факултета и Факултета за физичку хемију.

На састанку су разматрана актуелна питања од заједничког интереса, у циљу усклађивања активности и синхронизације рада свих природно-математичких факултета у земљи. Тема састанка је била увођење Државне матуре и начини решавања проблема које оно доноси, упис студената, финансирање факултета и побољшање услова рада. Посебна дискусија је вођена о формирању предлога за ублажавање проблема недостатка наставног кадра у основним и средњим школама, а који се школује на нашим факултетима. Резултат дискусије је заједничка платформа са конкретним предлозима, која ће бити прослеђена Министарству просвете.

Посета делегације са Универзитета Paris-Est Créteil (UPEC)

Делегација са Факултета за науку и технологију, Универзитета Paris-Est Créteil је посетила Природно-математички факултет (ПМФ) у понедељак, 20. марта 2023. године. У саставу делегације били су проф. Amine Nait Ali, продекан за међународну сарадњу, Sanae Fukuma, шеф Канцеларије за међународну сарадњу и Davy-Louis VERSACE, професор из области хемије полимера и фотохемије.

Пријем је организован у Клубу наставника на ПМФ-у, а делегацију су дочекали проф. Срђан Рончевић, продекан за науку, међународну сарадњу и развој, проф. Татјана Ђаковић Секулић, помоћник директора Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, проф. Маријана Крагуљ Исаковски, проф. Ђурђа Керкез, Гордана Влаховић, шеф Канцеларије за међународну сарадњу и Ивана Пејовић, стручни сарадник за међународну сарадњу.

Циљ ове посете је био проширење активности постојеће међународне сарадње и партнерства, успостављање заједничких студијских програма, заједничко учешће у научно-истраживачким пројектима и унапређење координације и протока академске мобилности између факултета.

Онлајн програм Environmental communication успешно стартован – више од 180 полазника

Више од 180 учесника из 10 земаља биће активно укључено у онлајн програм о еколошкој комуникацији у наредних шест месеци. У јануару 2023. године је успешно стартовао међународни онлајн програм Environmental communication који реализује пет високошколских установа из региона – Институт за комуникологију (Македонија), Универзитет у Загребу (Хрватска), Универзитет у Новом Саду (Србија), Универзитет у Сарајеву (Босна и Херцеговина) и Универзитет у Тирани (Албанија).

На првом курсу полазници уче како да правилно и јасно саопште и интерпретирају податке и чињенице о животној средини. Стећи ће знања и вештине како да валоризују вредности биодиверзитета и природних ресурса, разумеју извор губитка и претњи биодиверзитету, као и да користе савремену реторику и терминологију о животној средини.

Кроз укупно пет курсева полазници ће стећи и теоријско и практично знања о интердисциплинарној области еколошке комуникације, кроз интерактивно онлајн учење. Учесници активно раде на различитим студијама случаја и недељно припремају тимске задатке, предвођене професорима експертима у својим области.

Наставни план и програм обухвата различите области: управљање животном средином, учешће јавности, решавање сукоба, комуникацију о ризику, новинарство, друштвени маркетинг и заговарање. Стога ће специјализовани онлајн програм отворити могућности за каријеру и истраживање у различитим секторима друштва – цивилном друштву, медијима и креативним индустријама, академским круговима, влади и индустрији.

Онлајн програм о еколошкој и комуникацији о животној средини се реализује у оквиру пројекта који финансира Еразмус+ „Увођење еколошке комуникације кроз онлајн учење и виртуелну мобилност“.

Посета делегације ПМФ-а Технолошком универзитету у Грацу

Делегација Природно-математичког факултета у саставу проф. др Наташа Симин (Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине), Ивана Пејовић (стручни сарадник за међународну сарадњу) и Гордана Влаховић (шеф Канцеларије за међународну сарадњу) је од 15.-16. децембра 2022. реализовала веома успешну посету Технолошком универзитету у Грацу. Сарадња са овим стратешким партнером из Аустрије траје више од 15 година и реализује се кроз Летњу школу хемије (размена студената на стручној пракси), Еразмус+ програм академске мобилности на свим нивоима и друге активности које смо обострано препознали као кључне за будући развој у области наставе, науке и иновација.

Циљ ове посете је био проширење активности међународне сарадње и редефинисање постојећег оквирног уговора о сарадњи како би се интензивирало заједничко учешће у научно-истраживачким пројектима и успостављање зеједничких студијских програма.

Изванредни домаћини делегације са ПМФ-а су били проф. Франк Ухлиг, декан Факултета за техничку хемију, хемијско-процесно инжењерство и биотехнологију и Канцеларија за међународну сарадњу Технолошког универзитета у Грацу.

На конференцији ЕКОСОП2022 потписана Новосадска декларација

Удружење „Чепом до осмеха“ други пут је организовало конференцију ЕКОСОП у Новом Саду. Теме конференције су биле еколошко социјално предузетништво и заштита животне средине, а поред тематских панела, било је уприличено и потписивање Новосадске декларације разумевања и потребе заједничког деловања за одржив, паметан и инклузиван раст Србије.

Потписници декларације су: ЈП „Војводинашуме“, пословна асоцијација „Зелени навигатор западног Балкана“, Природно-математички факултет, односно Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Омладински савез удружења OPENS, Удружење студената са хендикепом, Центар за природне ресурсе „Натура“, Хуманитарна фондација „Први корак“ и хуманитарно еколошка организација „Чепом до осмеха“, чиме су се обавезале да заједничким напорима буду трансфер знања и раде на унапређењу дијалога и питања заштите животне средине.

На коференцији ЕКОСОП2022 поред осталих представника и функционера, говориле су деканица проф. др Милица Павков Хрвојевић и проф. др Александра Тубић, наглашавајући значај едукације и струке у решавању проблема и нашу улогу у томе.

Српско хемијско друштво покренуло иницијативу за реформу наставе хемије

Српско хемијско друштво (СХД) је покренуло иницијативу за реформу наставе хемије у доуниверзитетском образовању, која ће бити корисна ученицима, али и целом друштву.

Забрињава чињеница да се фонд часова хемије у средњим школама континуално смањује, нарочито у средњим стручним школама и на друштвеним смеровима у гимназијама. Такође се смањује број стручних предмета базираних на хемији, које могу да предају хемичари. Хемија, као општеобразовни предмет, ученицима треба да пружи знања потребна за здрав и нормалан свакодневни живот у савременом свету, заснован на здравој храни и коришћењу козметичких, фармацеутских и других препарата и производа. Такође представља основу за стручне предмете и омогућава ученицима наставак школовања. Сходно томе, након завршене средње стручне школе по плановима и програмима са значајно смањеним фондом часова, ученици немају довољно знања – нити за компетентно бављење струком, нити за студирање на факултетима на којима се изучава хемија.

На иницијативу СХД формирана је Радна група за реформу наставе хемије, коју чине наставници хемије који у основним и средњим школама и на факултетима предају Хемију и сродне предмете. Тимови у оквиру Радне групе анализирају планове и програме и предлажу њихове измене, да би исходи и стандарди постигнућа ученика били одговарајући и задовољавајући. Обједињене анализе и предлоге радне групе руководство СХД доставило је на разматрање Националном просветном савету (НПС) и Министарству просвете, науке и технолошког развоја (МПНТР), чиме је покренута иницијатива за реформу наставе хемије у доуниверзитетском образовању.

СХД ове године обележава 125. годишњицу од оснивања, а основни задаци СХД су управо учење и промовисање хемије.

Као потврду тога наводимо речи проф. Симе Лозанића, једног од оснивача СХД:

„Знање хемијско нужно је сваком човеку јер свакога тренутка у животу нашем на хемијске појаве наилазимо, па ће нам без знања хемијског остати мистериозне; и сам живот наш друго није до продукт неких физичких и хемијских појава, па и тога ради, да бисмо свеснији били свога живота, нужно нам је знање хемијско.“

Више о иницијативи погледајте у телевизијским гостовањима проф. др Сузане Јовановић-Шанта:

Додела награда Фондације „Доцент др Милена Далмација“

Дана 26. октобра 2022. године у Ректорату УНС-а, одржана је свечаност поводом 10. ЈУБИЛАРНЕ Доделе награда Фондације „Доцент др Милена Далмација“.

Уручене су награде младим докторима наука, чија су истраживања препозната као веома значајна у области заштите животне средине.

Награду за докторску дисертацију која је дала највећи научни допринос из области заштите животне средине добио је др Милош Дубовина за докторску дисертацију под називом „Процена ризика система седимент/вода који садржи токсичне метале у току измуљивања и депоновања седимента“ урађене на Природно-математичком факултету, Универзитета у Новом Саду.

Уручена су и три специјална признање за докторску дисертацију која је дала велики научни допринос из области заштите животне средине и то:

  • др Сандри Стаменковић Стојановић за докторску дисертацију под називом „Оптимизација поступка добијања микробне биомасе и формулације микробиолошког препарата са потенцијалним биопестицидним и фитостимулаторним дејством“ урађене на Технолошком факултету у Лесковцу, Универзитета у Нишу,
  • др Ољи Шовљански за докторску дисертацију под називом „Микробиолошка преципитација карбоната – од одабира индуктора до испитивања биопроцесних параметара“ урађене на Технолошком факултету, Универзитета у Новом Саду,
  • др Милици Светозаревић за докторску дисертацију под називом „Биоразградња антрахинонске боје пероксидазом изолованом из отпадног материјала у шаржном и континуалном систему“ урађене на Технолошко металуршком факултету, Универзитета у Београду.

Препознавање значаја и видљивост науке и младих научника је веома важна, као и промоција активности саме Фондације. Овај важан задатак је постизан, током година, уз велику подршку медија. Стога, ове године уручена су и признања за десетогодишњу медијску подршку у раду Фондације појединцима и медијским кућама: Љиљани Прерадовић, испред компаније „Новости“, Дневник, Радио-телевизији Војводине, Kанал 9 ТВ, Новосадска ТВ, Новосадски информативни портал 021.

Почетак реализације пројекта TwinSubDyn

Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду је координатор пројекта „Подизање капацитета и изврсности у области утицаја примене органских суплемената на земљиште у погледу динамике нутријената и контаминаната у подземљу“ – TwinSubDyn (Twinning excellence on organic soil amendments effect on nutrient and contaminant dynamics in the subsurface), који се реализује у оквиру Хоризонт Европа програма специјално намењеног за јачање капацитета земаља Западног Балкана.

Конзорцијум чине, поред ПМФ-а, University of Vienna, Forschungszentrum Jülich, Spanish National Research Council – Instituto de Recursos Naturales y Agrobiología de Sevilla и Martin-Luther-Universität Halle-Wittenberg.

Пројекат траје од 1. августа 2022. до 31. јула 2025. Укупан буџет пројекта износи скоро 1,5 милона еура.

Иако је тренутно примена органских сумплемената у земљишту у земљама Западног Балкана на ниском нивоу, очекује се њен пораст у наредном период, пре свега због очекиваног пораста потенцијалних извора ових суплемената. Пре свеге кроз изградњу постројења за производњу биогаса и постројења за пречишћавање отпадних вода, чији нуспродукти (анаеробни дигестат и муљ) могу бити потенцијални органски суплементи, и у мањој мери, пораста производње компоста и биоугља. Ови органски суплементи могу бити извор хранљивих материја, као и органских контаминаната (претежно фармацеутика, пестицида и микропластике), стога се њихов потенцијални утицај на квалитет земљишта и подземних вода мора добро испитати.

Пројектне активности обухватају усавршавање младих и искусних истраживача ПМФ-а на реномираним партнерским институцијама, тренинге организоване за подизање знања и капацитета истраживача на ПМФ-у, радионице намењене истраживачима и заинтересованим странама (доносиоцима одлука, јавним предузећима, компанијама и организацијама чији је фокус заштита животне средине, агрокомпанијама и др.) и организацију летње школе намењене истраживачима и заинтересованим странама широм региона Западног Балкана, али и Европе. Пројекат ће обухватити и реализацију истраживања у области утицаја органских суплемената на динамику нутријената и контаминаната у подземљу и њиховом утицају на поземне воде.

Координатор је проф. др Снежана Малетић.

Више информација о пројекту: LinkedIn или ResearchGate

60 година јубилеја Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине

Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, у петак, 23. септембра 2022. године прославио је свој јубилеј – 60 година постојања и успешног рада. Поносни смо на протеклих шест деценија које су показале да су испунили и визију и мисију оснивача као и да размишљају о будућности утемељени у прошлости, али са свешћу да је савремена мисија нашеф факултета, осим образовног дела, и научна дипломатија.