Мастер еколог (1 годинa, 60 ЕСПБ)

Назив и циљеви студијског програма

Циљ студијског програма Мастер еколог је образовање и оспособљавање студената за стручни и научни рад у различитим областима екологије и заштите животне средине.

Врста студија и исход процеса учења

Мастер академске студије еколошког профила имају једногодишње студијске програме и завршавају се са сакупљених најмање 60 ЕСПБ.

У зависности од одабраног модула (Заштита природе и одрживи развој, Хидробиологија Еколошка процена ризика и Примењена ботаника) по завршетку студија формирају се стручњаци способни да раде и руководе у примарно еколошким и екотоксиколошким лабораторијама различитих индустријских грана, у научно-истраживачким лабораторијама за контролу квалитета и у институцијама које се баве заштитом природе. Стечени ниво знања обезбеђује формираним стручњацима његову лаку примену у пракси.

Стручни, академски, односно научни назив

Лице које заврши мастер академске студије стиче академски назив Мастер еколог.

Детаљнија одредница звања која дефинише одабрани модул наводи се у додатку дипломи.

Услови за упис на студијски програм

За упис на студије могу конкурисати лица са завршеним основним академским студијама екологије и сакупљених 240 ЕСПБ. За упис на студије могу конкурисати и лица са завршеним сродним основним академским студијама. У случајевима када кандидат за упис долази са сродних академских студија, Комисија за мастер студије уз консултације са руководиоцем студијског програма, по потреби одређује кандидату мањи или већи број допунских предмета, из програма основних студија на Департману за биологију и екологију, Природно-математичког факултета (који не улазе у фонд ЕСПБ прописаних одговарајућим студијским програмом мастер академских студија). Редослед кандидата у коначној ранг листи утврђује се на основу дужине студирања и општег успеха постигнутог на основним академским студијама.

Структура студијског програма

Структуру студијског програма Мастер еколог чини скуп обавезних и изборних студијских подручја, односно предмета, чијим се савладавањем обезбеђују неопходна знања и вештине за стицање дипломе другог степена академских студија образовно-научног поља Природно-математичких наука.

Курикулум једногодишњих студија чини укупно 5 предмета – обавезних и изборних, чији однос зависи од одабраног модула и завршни (мастер) рад.

Студент се при упису одлучује за одређени модул. У зависности од одабраног модула има два или три обавезна предмета и два, три или пет изборних предмета које бира из листе понуђених за дати модул. Има обавезу да уради и одбрани завршни (мастер) рад. Постоји могућност да студент било ког модула, један од изборних предмета одабере са листе изборних предмета другог модула или другог студијског програма који се организују на Департману за биологију и екологију, ПМФ, Нови Сад, водећи рачуна о укупном збиру ЕСПБ које мора да прикупи (минимум 60 ЕСПБ).

Сваки предмет из студијског програма исказан је бројем ЕСПБ, а обим студија изражен је збиром ЕСПБ. У школској години збир од 60 ЕСПБ одговара просечном укупном ангажовању студента у обиму 40-часовне радне недеље током једне школске године. Укупно ангажовање студента састоји се од активне наставе (предавања, вежбе, практикуми, семинари), самосталног рада, колоквијума, испита и других видова ангажовања.

У структури студијског програма заступљени су теоријско-методолошки предмети, научно-стручни предмети и стручно-апликативни предмети.

Трајање студија

Мастер академске студије студијског програма Мастер еколог трају 1 годину (2 семестра).

Укупан број часова активне наставе разликује се у односу на одабрани модул и изборне предмете.

Бодовна вредност предмета

Бодовна вредност сваког предмета исказана је у табелама распореда предмета по семестрима и годинама студија, као и у табелама спецификације предмета.

Завршни рад

Студијским програмом je предвиђена израда завршног рада. Бодовна вредност завршног рада на мастер академским студијама екологије је 25 ЕСПБ.

Предуслови за упис предмета

Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.

Изборни предмети са других студијских програма

Сви изборни предмети дефинисани су у оквиру овог студијског програма те их студент бира са листе понуђених изборних предмета, са могућности да један предмет бира из другог модула или студијског програма мастер академских студија.

Прелазак са других студијских програма

Прелазак на студијски програм Мастер еколог са других сродних студијских програма може се вршити преношењем ЕСПБ. Критеријуми и услови преношења ЕСПБ прописани су општим актом Природно-математичког факултета у Новом Саду.

Сврха студијског програма је да целовито образује кадар еколошког профила. Структура студијског програма обезбеђује да се кроз наставне садржаје групе теоријско-методолошких, научно-стручних и стручно-апликативних предмета академско еколошко образовање континуирано унапређује, а стечене компетенције и вештине на овом нивоу студија представљају корпус фундаменталних знања за наставак образовања на докторским студијама еколошког и сродних профила.

Специфична сврха прoграма студија је да студенти који га заврше буду оспособљени за:

• истраживачки рад у развојним еколошким и екотоксиколошким лабораторијама и истраживачким центрима из области заштите животне средине, те заводима за заштиту природе, заштићеним природним добрима и националним парковима;
• рад у органима државне управе, инспекцијским службама и истраживачким центрима различитих државних, приватних и јавних предузећа, рибарским газдинствима.

Циљ студијског програма Мастер еколог је образовање стручног кадра из области екологије и заштите животне средине.

Специфичан циљ програма студија је образовање стручњака који ће на темељу широког знања из области екологије, односно заштите животне средине бити припремљени за самосталан научно-истраживачки рад у институцијама које се баве фундаменталним и примењеним истраживањима. Такође, циљ је образовање стручњака способних за самостално и креативано обављање послова у привреди у оквиру професије за коју су школовани.

Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената

Савладавањем студијског програма студент стиче опште и предметно-специфичне способности које су у функцији квалитетног обављања стручне и научне делатности.

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:

• логичног мишљења, формулисања претпоставки и извођења закључака;
• пласирања и публиковања различитих научних и стручних информација, давање мишљења и размењивање идеја;
• за самостални и тимски истраживачки рад;
• планирања и извођења експеримената;
• за научно засновану интерпретацију експерименталних података;
• ефикасне научне комуникације;
• за руковођења истраживачким тимовима;
• за формирање става о неопходности перманентног усавршавања.

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности:

• примена стечених фундаменталних знања из екологије и сродних природних наука;
• планирања, сакупљања, процењивања и интерпретације релевантних информација из различитих еколошких субдисциплина;
• разумевања и решавања проблема у различитим ситуацијама које проистичу током рада везаног за еколошку научну област;
• планирања и евалуације сопственог континуираног професионалног развоја.

Опис исхода учења

Исход процеса учења је стручњак са напредним академским образовањем који поседује значајно проширена и продубљена знања у односу на знање стечено на основним академским студијама као и интегрисано знање неопходно за разумевање научне основе из области екологије. Стечено знање дипломираном студенту обезбеђује стручност за рад у лабораторијама и истраживачким центрима еколошких профила, али и практичну примену стечених знања у различитим гранама привреде.

Минимални исходи учења:

• Препознавање значаја еколошких дисциплина у савременој науци;
• Интегрисано знање о функционалној организацији биосистема на нивоима организма, популација и екосистема;
• Стечено еколошко образовање омогућава оригиналност у развоју или примени идеја у истраживачком контексту;
• Развијена способност решавања проблема у новом окружењу са ширим, мултидисциплинарним контекстом;
• Самостално прикупљање информација из стручне и научне литературе;
• Успешна примена принципа добре лабораторијске праксе у процесима планирања, изведбе и контроле експеримента.