Информационе технологије (4 године, 240 ЕСПБ)

Врста студија

Студијски програм ОАС Информационе технологије обухвата основне академске студије из поља информационих технологија на Универзитету у Новом Саду, које се изводе на Природно-математичком факултету.

Стручни, академски, односно научни назив

По завршетку студија стиче се звање првог степена дипломирани информатичар.

Структура студијског програма

Услов за стицање звања дипломирани информатичар је да студент положи све обавезне предмете предвиђене програмом и сакупи укупно 240 ЕСПБ. Курикулум студијског програма састоји се из обавезних предмета и скупа изборних предмета.

Обавезни предмети. Обавезних предмета има 21 што је укупно 143 ЕСПБ бода. Прва и трећа година имају по 5 обавезних предмета, друга година има 7 обавезних предмета, а четврта 4 обавезна предмета. Ови предмети представљају у свету опште прихваћене основе потребне за основно академско образовање сваког информатичара. Њима су обухваћене основе програмирања (процедуралног и објектно-оријентисаног), алгоритама, база података, оперативних система, рачунарских комуникација, мрежа, али и неопходних математичких апарата. Такође, ови предмети обухватају теме софтверског инжењерства, као и теоријске и практичне наставне садржаје за моделирање и имплементацију сложених информационих система.

Изборни предмети. Знање студената се употпуњује понудом изборних предмета. Студенти бирају одговарајући број од понуђених изборних предмета сходно жељама и потребном броју ЕСПБ поена за успешан завршетак године, односно студија. Изборни предмети су скуп више специјализованих (прилагођених узрасту студената, као и циљу студијског програма) општих и информатичких, математичких и педагошких предмета и има их укупно 40. Већина ових изборних предмета су садржајно независни, тако да не изискују посебне услове за упис, осим дефинисаних година студија на којима се они налазе у понуди, како би се обезбедило њихово логичко надовезивање на садржаје усвојене у склопу обавезних предмета. У оквиру овог студијског програма дозвољено је бирати предмете са других активних студијских програма у оквиру Факултета до 36 ЕСПБ уз одобрење шефа студијског програма и Bећа департмана.

За упис на студије могу конкурисати лица са завршеним средњим образовањем у четворогодишњем трајању. Такође, постоји могућност преласка са једног на други студијски програм користећи пренос бодова за исте или сродне предмете. Критеријуми и услови преношења ЕСПБ прописани су општим актом Природно-математичког факултета у Новом Саду.

На предавањима за обраду наставних садржаја користи се аудиторна метода, претежно фронтално, уз коришћење рачунарске опреме и осталих савремених визуелних наставних средстава, али се користе и поједине групне и индивидуалне методе наставе. Сходно савременим трендовима академског образовања информатичара, акценат вежби је на практичном раду студената на рачунару, као и на осталим видовима индивидуалне и групне наставе, као што су пројекти, семинарски радови, домаћи задаци, реферати и друго.

Трајање студија

Студије трају 4 године, а њихова укупна вредност је 240 ЕСПБ.

Бодовна вредност предмета

Бодовна вредност сваког предмета исказана је у табели распореда предмета по семестрима и годинама студија, као и у табелама спецификације предмета.

Завршни рад

Студијским програмом није предвиђена израда завршног рада.

Предуслови за упис предмета

Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.

Сврхa студијског програма за стицање звања дипломирани информатичар je:

• опште образовање информатичара, способних за практичан рад на рачунарима у привреди у свим фазама и улогама током развоја софтвера, са разумевањем односа развоја софтвера са другим аспектима пословања и теоријском основом;
• образовање информатичара за учествовање на развоју и примени софтверских система, као и за рад у примени информационих технологија у образовању, безбедности, здравству и другим областима људског рада;
• припрема за даље студије у области информационих технологија или рачунарских наука. Избором одговарајућих изборних предмета, студент се већ на основним студијама може лагано специјализовати ка општијим пословним применама (информационе технологије: информациони системи, софтверско инжењерство, управљање…) или ка фундаменталнијим областима информатике (рачунарске науке: системски софтвер, симулације, рачунарске игре…).
• образовање информатичара за стицање савремених, високотехнолошких знања која се захтевају у информатичкој индустрији, за решавање практичних проблема уз коришћење напреднијих информатичких техника;
• припрема студента за рад у настави из области информатике у основним и средњим школама – у понуди су и изборни предмети који омогућавају стицање 36 ЕСПБ из групе педагошко-психолошких предмета;
• припрема за даље студије и стицање предзнања потребних за научно-истраживачки рад и даље усавршавање у том смеру на универзитетима и у научним институтима.

Основна сврха овог студијског програма је школовање стручњака из области информатике са акцентом на област информационих технологија. Стручњаци овог профила су препознати као неопходан кадровски ресурс за развој друштва базираног на знању, односно информационог друштва које је већ значајно развијено у земљама Европске уније, Сједињеним Америчким Државама, Аустралији, Јапану итд.

Србија је почев од 2000. године такође изложена повећаној потреби за информатичким кадровима због повећаних инвестиција и појаве страних компанија и стандарда како у области информатике, тако и у другим областима које имају потребу за информатичком подршком.

Студијски програм обезбеђује стицање компетенција које су друштвено оправдане и корисне. Студенти студијског програма ОАС Информационе технологије имају могућност стицања радног искуства кроз праксу код многобројних пословних партнера са којима Природно-математички факултет има закључен уговор о сарадњи. Ове стручне праксе омогућавају студентима да примене знање стечено током студија на проблемима у индустрији и тиме стекну искуство рада у привреди, као и пословна познанства. Студенти имају могућност да путем праксе код већине компанија положе и испите као што су Стручна пракса и Информатички семинар А, Б, Ц и Д. Кроз ову сарадњу Природно-математички факултет добија и повратне информације од индустријских партнера о квалитету наставе и спремности студената за рад у привреди. У претходном периоду органи факултета су учинили знатне напоре како би се проширила база пословних партнера факултета, а постојећи партнери мотивисали да дају чешће и детаљније повратне информације о реализацији стручних пракси у сврху унапређења квалитета образовног процеса.

Циљеви студијског програма су следећи:

• упознавање са основним информатичким принципима, методама и техникама потребним за решавање проблема помоћу рачунара, као и за примену рачунара у различитим областима људског деловања користећи најновије технологије и алате;
• усвајање основних знања, метода и техника о програмирању и програмским језицима, програмским парадигмама (структурираном, објектно-оријентисаном, функционалном и логичком програмирању), алгоритмима, оперативним системима, базама података и информационим системима уз употребу најновијих технологија и алата;
• упознавање са основним математичким дисциплинама неопходним за анализу, разумевање, решавање проблема, као и за успешну примену информатичких принципа и техника;
• надградњу основних информатичких знања напредним принципима и техникама у области информационих технологија;
• припрема за успешну примену информатичких техника у пракси;
• припрема за даљу надградњу знања, као теоријска и практична подлога за усвајање сложенијих садржаја из области информатике – тј. за даље студирање на академским студијама;
• развој високог степена апстрактног, аналитичког и синтетичког, логичког мишљења и разумевање различитих ступњева апстракције у информатичком домену;
• развијање иницијативе и способности за самостално решавање проблема помоћу рачунара правилном употребом усвојених информатичких принципа и техника;
• усвајање напреднијих знања у области информатике, укључујући области софтверског инжењерства, информационих система, програмских језика, вештачке интелигенције, методике, педагогије и теоријских основа информатике;
• образовање свестраних стручњака у области информатике, који ће бити у стању да учествују у раду софтверских тимова; да раде као предавачи у основним и средњим школама и да дају допринос изучавању информатичких наука.

Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената

Опште и предметно-специфичне компетенције су:

• способност за анализу и синтезу;
• способност за примену знања у пракси;
• способност за употребу најновијих технологија и алата у пракси;
• способност доношења одлука;
• способност учења;
• знање другог језика;
• уже-стручна знања (информатика).

Поред тога, дипломирани информатичар бити припремљен и за:

• самосталан и тимски практичан рад у развоју софтвера;
• успешно извођење наставе информатике у основним и средњим школама;
• започињање научно-истраживачке делатности на универзитетима и у научним институтима.

Опис исхода учења

Исходи учења су:

• основна знања из базичних области математике;
• способност логичког мишљења, формулације претпоставки и извођења закључака на формалан и формализовани начин;
• способност разумевања и формулисања проблема и његовог моделирања да би се омогућила његова анализа и решавање;
• програмерске вештине у процедуралној, функционалној и објектно-оријентисаној парадигми програмирања;
• разумевање свих фаза у циклусу развоја софтвера: захтеви, анализа, дизајн (пројектовање), имплементација, тестирање и одржавање;
• практичне вештине у коришћењу програмских окружења, система за управљање релационим базама података и CASE алата;
• разумевање текућих принципа, техника и трендова у развоју информатике;
• знање концепата и теоријских поставки информатичких наука;
• знање из одређених сродних области математичких и друштвених наука, што ће му омогућити да самостално примени принципе и технике информатике у пракси у решавању проблема из различитих домена.