Дијалог култура 15.05.2011.

Тема: РУЂЕР БОШКОВИЋ – Прва емисија

Повод: 300. годишњица рођења Руђера Бошковића и предавање проф. Драгослава Стоиљковића „Допринос Бошковићеве теорије савременом схватању структуре материје“, које је одржао у Огранку САНУ у Новом Саду

Руђер Бошковић је пре двеста педесет година сматрао да један једини закон сила важи за све честице, што је потврдила савремена наука. На то и друге Бошковићеве доприносе указао је редовни професор Технолошког факултета у Новом Саду др Драгослав Стоиљковић, на предавању „Допринос Бошковићеве теорије савременом схватању структуре материје“, а које је одржао у Огранку САНУ у Новом Саду поводом тристогодишњице Бошковићевог рођења.

Професор Стоиљковић је недавно приредио и монографију „Руђер Бошковић, утемељивач савремене науке“. Он указује на то да је „Теорија природне филозофије сведена на један једини закон сила које постоје у природи“ најзначајније дело Руђера Бошковића јер се ту налази мноштво идеја које су тек у модерној физици дошле потпуно до израза, како је уочио и Хајзенберг, један од утемељивача савремене науке, односно да је Бошковићева теорија кључ за модерну физику, како је недавано написао Нобеловац Леон Ледерман. Уједно, то дело је најзначајније у области Њутнове физике у времену у којем је Бошковић живео.

У првој емисији посвећеној Руђеру Бошковићу професор Стоиљковић говори о Бошковићевом школовању и животном путу, као и времену у којем је стварао. Бошковић је написао дела од фундаменталног значаја за физику, оптику, астрономију, био полихистор, један од најобразованијих људи свог времена и један од најпризнатијих научника и најславнијих људи у свом веку, члан Француске академије наука и Краљевског друштва у Лондону. Али и он је морао да утире пут условима у којима ће радити! Било је периода у којима је чак егзистенцијално био угрожен. На његовом узбудљивом научном и стваралачком путу били су родни Дубровник, затим Рим, Павија, Милано, Венеција, Париз, Лондон, Беч… као и путовања у Холандију, Белгију, Немачку, Турску, Бугарску, Молдавију и Пољску. Професор Стоиљковић говори и о обележјима Бошковићу у част у Дубровнику, Милану, Загребу, Београду, Паризу, Лондону… и посебно о чувеној Астрономској опсерваторији у Милану. Бошковић је не само њом управљао, него је према његовом пројекту и грађена. Руђер Бошковић је сахрањен у Милану, у цркви Свете Марије Подоне. По неким указивањима, на његову жељу, срце му се чува у Дубровнику.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Спикерка: Јадранка Ковач

Тон-мајсторка: Марица Јунг