Дијалог култура 29.05.2011.

Тема: РУЂЕР БОШКОВИЋ – Друга емисија

Повод: 300. годишњица рођења Руђера Бошковића и предавање проф. Драгослава Стоиљковића „Допринос Бошковићеве теорије савременом схватању структуре материје“, које је одржао у Огранку САНУ у Новом Саду

Научни доприноси Руђера Бошковића нису довољно познати широј јавности. Томе је посвећена ова, друга емисија поводом трисогодишњице његовог рођења.

Један кратер на месецу добио је Бошковићево име. „Бошковић је много тога изучавао: кретање тела у сунчевом систему, затим појаве као што су плима и осека, помрачења, затим одређивање стаза планета и комета и ту је дао један оригиналан метод…“, каже, између осталог, др Драгослав Стоиљковић, редовни професор Технолошког факултета Универзитета у Новом Саду и објашњава: „Вредно је да се помене да је Француска академија наука расписала конкурс. Очекивало се да се појави једна комета, али није се знала њена путања. Расписан је наградни конкурс како да се одреди стаза те комете, да се изврше одређена мерења и да се претходно нађе која је метода за то најпогоднија. Бошковић је предложио метод који је прилично једноставан, да се из три мерења у току једне ноћи, када комета направи мали пут, мали помак, да се из три мерења одреди стаза комете. Међутим, један француски научник је предложио прецизнију методу. Знало се да ће комета седам ноћи да прелази преко неба и он је предложио да се једне ноћи изврши једно мерење, друге ноћи друго, треће ноћи треће…, јер су тада много већи помаци, па и много прецизнија израчунавања. Сам Бошковић рекао је да његово мерење није толико прецизно и чак је рекао колика ће грешка бити. У том конкурсу победио је француски научник, а Бошковићева метода је извргнута мало руглу и подсмеху… Француз је добио награду и приступило се мерењу по његовом методу. Прву ноћ су снимили положај те комете. Онда су чекали другу ноћ да се она мало помери, па да сниме други положај, али, било је облачно. Таква је била и трећа ноћ и наредна… и свих седам дана било је облачно. Нису ништа урадили, а комета је прошла. Тада су схватили – да су послушали Бошковића и да су извршили мерења прве ноћи која је једина била видљива ноћ, имали би бар неке податке о кретању комете. Овако, остали су без ичега.“ Затим, указује професор Стоиљковић, Бошковић је први који је одредио облик Земље. Рекао је да Земља није ни округла ни елиптична, него је мало крушкаста. И заиста је потврђен тај облик Земље. Сада се то зове геоидни облик.

У овом издању Дијалога култура радио Новог Сада професор Стоиљковић детаљно представља Бошковићеву астрономију, физику, оптику… и све друге дисциплине у којима је оставио траг. Посебно је драгоцено то што професор Стоиљковић у емисији прецизно указује и на потоња достигнућа појединих научника, како оних који су се надовезивали на Бошковића, тако и на оне за које не постоје трагови да су непосредно били упознати с Бошковићевим делом, а који су дошли до истих сазнања као и Бошковић, али чак век и по касније и који се уобичајено сматрају творци модерне науке.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Спикер: Миодраг Матовић

Тон-мајсторка: Марица Јунг