Дијалог култура 01.05.2011.

Тема: БИТИ, РАДИТИ, ИМАТИ – ПРИМЕЊЕНА ПСИХОЛОГИЈА

„За разлику од нас, просечни човек западне цивилизације информативно је далеко сиромашнији, тј. знање му је значајно мање – али од онога што зна – може, уме и примењује много већи проценат него што је то код нас случај. Ово се протеже практично на све аспекте живота, те отуда још један парадокс – да иако имамо огромне потенцијале у знању – ипак смо у ситуацији да често и за велику суму новца купујемо туђи know-how, односно примењено знање“, пише професор на Факултету за спрорт и туризам у Новом Саду, гост емисије, доктор Никола Чанак у књизи „Бити, радити имати – Водич ка квалитетнијем животу“. Индивидуална мотивација кључ је успеха – између осталог указује доктор Чанак.

„Прави изазов за човека који жели да напредује, који жели да реализује животне мисије и циљеве, јесте у томе да тежи да осваја она пространства знања за која и не зна да их не познаје, односно не зна да постоје“, каже он и подсећа на следећу пословицу непознатог аутора: Ко зна, а не зна да зна – пробуди га! Ко не зна, а зна да не зна – научи га! Ко зна, а зна да зна – следи га! Ко не зна, а не зна да не зна – обиђи га! „Прави изазов за човека који жели да напредује, који жели да реализује своје животне мисије и циљеве, јесте у томе да тежи да осваја она пространства знања за која и не зна да их не познаје, односно не зна да постоје. Немојте никада заборавити да се у овој области знања, односно незнања, крију они изазови који су учинили да од малог, радозналог детета постанемо људи пун разних знања – од елементарних као што су ходање и комуницирање, задовољавање физиолошких потреба, па све до узвишених знања на којима почива људска духовност и интелектуалност. Такође, на моју велику жалост, већину човечанства (а неки то процењују на 95%) чине људи који су се учаурили у своје дневне рутине и незаинтересовани су за било какву надградњу, таворе у животу без изазова интелектуалних, духовних и емоционалних перспектива. То су људи који верују да су формално (зато што су достигли пунолетство, некакве дипломе, радна места и друштвене положаје и статусе) остварили своју животну мисију. То не само да није тако већ, напротив, угасивши у себи дечју радозналост и тежњу ка новим изазовима интелекта и освајања нових знања, себе су практично херметизовали у функције једва 2% мождане коре. Откривање нових хоризоната човековог незнања, како у индивидуалном тако и у друштвеном смислу, предуслов је напретка појединца и човечанства уопште.“

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторке: Војислава Вукеља и Сабина Недић