Дана 26.10.2018. године обележен је дан рођења доц др Милене Далмација и настављена традиција доделе награда и стипендија „Доцент др Милена Далмација“ највреднијима од нас.

Представници Канцеларије за међународну сарадњу Природно-математичког факултета су у среду, 17.10.2018. године, одржали презентацију највећег ЕУ програма академске мобилности Еразмус+ и том приликом информисали студенте о изванредним могућностима стипендиране мобилности на свим нивоима студија. Презентација је била изузетно посећена и интерактивна, пружајући студентима могућност отвореног саветовања.

Студенти су сазнали више о стипендираној студентској мобилности коју омогућава Еразмус+ програм, затим о актуелним конкурсима, процесу пријаве на конкурс, критеријумима за евалуацију итд. Добили су и све друге корисне смернице и савете који се тичу самог боравка у иностранству.

Такође, имали су могућност да сазнају више и о Еразмус Студентској Мрежи (ESN) о којој је говорио председник ESN огранка за Нови Сад – Максим Карановић, редован студент ПМФ-а.

Канцеларија за међународну сарадњу ће у току текућег семестра организовати низ презентација студентских размена и Еразмус+ програма. Догађаји ће бити унапред најављени и промовисани.

Добродошли сте и на консултације у Канцеларију за међународну сарадњу, које се одржавају сваког радног дана од 9-10 часова (Деканат, приземље, канцеларија бр. 6).

Пројекат занимљивог акронима – FLYHIGH и пуног назива – Односи инсеката и биљака: увид у биодиверзитет и нове примене, био је први пројекат таквог типа финансиран на Универзитету у Новом Саду у периоду од 2015. до 2018. године. У оквиру пројекта радили су истраживачи, студенти, лаборанти и техничко особље са Универзитета у Хелсинкију (Финска), Универзитета Аликанте и компаније Bioflytech (Шпанија), Универзитета у Новом Саду и компаније AgriProtein (Јужно Афричка Република), који су се бавили проучавањем животног циклуса инсеката и биљака, са циљем да се дође до корисних подака са становишта екологије и еволуције, који ће бити усмерени ка примењеним еколошким истраживањима, као што је вештачки узгој мува. Вештачки узгој мува може да обезбеди корисне крајње производе, јер се одрасле јединке или њихове ларве могу користити у исхрани животиња, валоризацији споредних пољопривредно-прехрамбених производа или као био-агенти за опрашивање биљака у природним, полуприродним или вештачким срединама.

С обзиром на то да је пројекат окупио врсне академске стручњаке у области ентомологије и екологије, са једне стране и стручњаке који се баве масовним узгојом инсеката, са друге стране, размена знања и искуства омогућила је стварање синергије и унапређење, како основних еколошких и еволуционих истраживања, тако и развој новог интегрисаног знања и иновативних идеја за потенцијалне комерцијалне примене у области вештачког узгоја мува.

Протеклих дана, одржан је завршни састанак у Аликантеу, Шпанија. Млади сарадници су добили обуку у вези са гајењем ларви инсеката који се могу користити као опрашивачи, за разградњу органског отпада или за исхрану животиња или људи. Обуку је прошло и троје младих истраживача из Србије, са ПМФ-а и из Института Biosens. Истакнуто је да је пројекат остварио све што је било планирано, али и пуно преко тога. Са практичне стране, две компаније које су биле укључене у реализацију пројекта су знатно напредовале током протекле 3 године:

• Компанија AgriProtein из Јужно Афричке Републике, Кајптаун је добила инвестицију од више милиона долара и на основу тога утврдила свој бренд који се сада продаје Саудијској Арабији, Изреалу, Кореји, Дубаију. Праве се две фабрике мува месечно које прерађују органски отпад и дају неколико различитих продуката, уз годишњи план да их буде просечно 25 сваке наредне године.
• Компанија BioFlyTech из Шпаније, Аликанте је у завршни преговорима око велике милионске инвестиције која ће омогућити њихов раст и ширење.

Што се научних установа, учесница на пројекту тиче (ПМФ, Нови Сад, Зоолошки Музеј у Хелсинкију и Департман за животну средину из Аликантеа), научни резултати су заиста импресивни. Објављен је велики број научних публикација, а у припреми је далеко већи број који ће приказати добијене резултате. Као могући наставак ових истраживања и добијених резултата, очекује се масовна продукција инсекатских врста као могућих полинатора у стакларама.

Све у свему, врло импресивни резултати који имају будућност и могућу примену и у нашој земљи.

Уз присусуство уважених гостију; представника амбасада, републичких, покрајинских и градских институција, ректора и декана са универзитета из региона, представника медија, запослених на ПМФ-у, као и студената, у петак, 25. маја је свечано обележен 49. рођендан Природно-математичког факултета, једне од најистакнутијих образовних и научних установа у Србији.

Традиционално, уручене су награде запосленима који су прослављали јубилеј – 10, 20 или 30 година рада на ПМФ-у, најбољим студентима у протеклој школској години, најуспешнијем промотеру наше куће, а ове године, по трећи пут и најбољем младом научнику ПМФ-а.

Гостима су се на самом почетку официјелног дела обратили проф. Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност, ректор Универзитета у Новом Саду, проф. Душан Николић и наравно, декан ПМФ-а, проф. др Милица Павков Хрвојевић, која се у свом излагању осврнула на постигнуте циљеве у претходном периоду и планове за наредне три године, будући да је исти менаџерски тим добио поверење запослених и у наредном мандату.

За музички интермецо је био задужен градски Поп хор радио, под диригентском палицом Душице Стојковић, који је на опуштен и весео начин забавио присутне, изводећи популарне композиције, уз неизбежну академску химну Gaudeamus Igitur.

Најбољи студенти су Јелена Матовић, са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Бојана Пантић, Илија Станојковић и Никола Сарајлија са Департмана за математику, али с обзиром на то да су као најбољи, отишли на пост академске студије у иностранство, нису били у прилици да на свечаности приме плакету од проф. Павков Хрвојевић.

Награда која се додељује за изузетне резултате у области науке и истраживачког рада, у сврху научног усавршавања, односно учешћа на научним конференцијама у земљи или иностранству, ове године је отишла у руке Милоша Савића са Департмана за математику и информатику.

Милош Савић је рођен 12. октобра 1984 год. у Сарајеву. Дипломирао је, мастерирао и докторирао на Природно-математичком факултету, Универзитета у Новом Саду, а 2015. године постаје доцент на Катедри за рачунарске науке, Департмана за математику и информатику. Примарна област његовог научног интересовања и деловања је анализа комплексних мрежа са фокусом на социјалне и информацијске мреже. Ко-аутор је 7 радова публикованих у међународним часописима, 23 рада публикована у зборницима међународних конференција и једне монографије. Учесник је једног републичког научно-истраживачког пројекта и више билатералних међународних пројеката. Помоћник је главног уредника ComSIS међународног часописа.

Члан је или је био члан програмског комитета 16 међународних конференција и рецезент за 4 међународна часописа. Стручни сарадник програма рачунарства у Истраживачкој станици Петница.

„ПМФ, то сам ја“ је специјална награда која на неки начин, представља престиж. Критеријум за доделу ове награде је само један – специјални напори и акције које су допринеле већој видљивости, препознавању и промоцији нашег факултета. За протеклу годину и не само протеклу, заслужено, награда је отишла у руке Растислава Стојсављевића, доцента са Департмана за географију, туризам и хотелијерство:

Растислав Стојсављевић је уписао основне студије географије на смеру Професор географије 2006. године.

Као студент треће године (2009.) био је финалиста Лабораторије славних у организацији Британског Савета и РТС-а. Током 2010. године био је председник Друштва младих истраживача „Бранислав Букуров“.

Од 2011. године као мастер студент учествује у извођењу наставе на матичном Департману.

Члан је Маркетинг тима за промоцију ДГТХ-а од 2012. године. Учествовао је на више Фестивала науке и Ноћи истраживача као руководилац више тематских радионица. Трећу годину уназад један је од промотера ПМФ-а у средњим школама у Републици Српској и Црној Гори. Идејни је креатор догађаја „Буди студент 1 дан“ који се спроводи на читавом ПМФ-у. Идејни је креатор догађаја „Геолимпијада“ – такмичење из географије, које се спроводи две године на ДГТХ-у. Мастерирао је на историји у Новом Саду и на јесен планира да упише докторске студије из историје – ужа специјалност му је историја САД-а.

Приматијада је научно-спортско такмичење студената природних наука из региона бивше Југославије које се одржава већ 45. година и на којој сваке године учествује преко 1500 студената, који се такмиче у спорту и знању. На овогодишњој, која се одржала од 27. априла до 2. маја у Будви, наш факултет је у конкуренцији 17 факултета освојио велики број медаља како у спортским такмичењима тако и у науци. Што се тиче спортских такмичења имали смо представнике у кошарци, одбојци, рукомету, стоном тенису и фудбалу, како у женској, тако и у мушкој категорији, а представљали су нас и млади научници у области хемије, географије, биологије и физике (укупно 10 научних радова). С обзиром на то да смо у укупном пласману, рачунајући и спортске и научне резултате, освојили четврто место, Дан факултета је био одлична прилика да честитамо награђенима:

• Златна медаља за научне радове: Дамир Гаврић – рад из биологије и Магдалена Јездић и Кристина Глишић – рад из гастрономије
• Сребрне медаље за научне радове из области хемије: Исо Марић и Живана Гагицки, као и Дајана Лазаревић
• Златна медаља – мушка и женска кошаркашка екипа: капитени Милош Радивојевић и Данијела Граховац
• Сребрна медаља – мушки рукомет: капитен Александар Деветак
• Бронзана медаља – женска одбојкашка и женска рукометна екипа: капитени Дајана Петровић и Анђела Ковачевић

Након званичног дела, гости су уживали уз коктел који су припремили студенти гастрономије и хотелијерства са Природно-математичког факултета.

Следећи сусрет у исто време наредне године, по свему ће бити посебан јер ПМФ наредне године прославља пола века.

Део атмосфере можете погледати у фото галерији.