Дијалог култура 27.11.2011.

Тема: НУКЛЕАРНА АСТРОФИЗИКА О ПОСТАНКУ И ЕВОЛУЦИЈИ УНИВЕРЗУМА – Прва емисија

„Потребно је понекад да се ипак присетимо, чак када нас трн убоде, или када видите кап крви на прсту, да је гвожђе које је саставни део хемоглобина кога имате у крви некада било у центру неке супер масивне звезде. То је једна прилично импресивна чињеница. И ево шта би рекли оптимисти тим поводом: Изграђени смо од звездане прашине. То је врло поетски и лепо. Песимисти би рекли: Ма, то је само звездани отпад!“ Овим речима професор доктор Душан Мрђа са Природно-математичког факултета у Новом Саду завршио је предавање о нуклеарној астрофизици на научном скупу одржаном на Универзитету у Новом Саду и у Српској академији наука и уметности у Београду поводом 100 година од открића атомског језгра. Загонетни закључак предавања професора Мрђе, да смо саздани од звездане прашине или, како би песимисти рекли, од звезданог отпада, повод је да у две емисије с њим разговарамо о нуклеарној астрофизици, о елементима које сусрећемо у космосу и о његовој еволуцији након Великог праска. Природа се играла атомским језгрима милијардама година, каже професор Мрђа. Он указује да је реч о процесима судара атомских језгара, односно о процесима фузије атомских језгара, процесима ослобађања извесне количине енергије, цепања атомских језгара, захвата честица, трансформације једних језгара у друге, а све су то процеси који су се дешавали превасходно у звезданој унутрашњости. Као резултат тих процеса дошло је коначно и до формирања живог света, па тако и људске цивилизације која је способна да размишља о таквим процесима и тим „играријама“ природе које су се дешавале много раније, пре него што се уопште појавила људска врста. У емисији Ћемо чути који су били први процеси непосредно после Великог праска, које су интеракције међу честицама настајале и који елементи су почели да се стварају, затим како и када су настали први атоми, како и када је настала светлост. Посебно нас интересује и борба материје и антиматерије у раним фазама космоса чији је исход данашњи космос изграђен од материје, а не од антиматерије. На једном од предавања професор Мрђа је рекао: „Како се космос хладио антикваркови су се анихилирали са кварковима дајући кванте зрачења односно фотоне. Да се десило да је број кваркова остао исти као и број антикваркова космос би завршио испуњен зрачењем. Био би то прилично досадан космос – без атома, звезда и галаксија и без могућности формирања живог света“. У емисији професор Мрђа објашњава: „Ово је доста значајно место у еволуцији космоса, јер да није постојала та блага асиметрија између броја кваркова и антикваркова, иако јако, јако блага асиметрија, практично бисмо имали космос који апсолутно не подсећа на овај данашњи…“ У причи о еволуцији космоса, са становишта нуклеарне астрофизике, у овом издању „Дијалога култура“ Радио Новог Сада стижемо до формирања звезда и одговора на питање шта се налази у њиховој унутрашњости и процесима који се ту одвијају. Разговор са професором Мрђом настављамо у следећој емисији.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстор: Момчило Ђурђевић