Дијалог култура 11.12.2011.

Тема: НУКЛЕАРНА АСТРОФИЗИКА О ЕВОЛУЦИЈИ КОСМОСА – Друга емисија

У овом издању „Дијалога култура“ настављамо разговор с професором Душаном Мрђом са ПМФ-а у Новом Саду о еволуцији космоса. Интересује нас како је гвожђе настало у звездама и који су процеси довели до тога да се оно и други елементи распрше у космос, затим о животу звезда и о томе како видимо остатке звезда које су експлодирале, те шта је неутронска звезда, односно пулсар, шта су бели патуљак и црвени џин? Обухватајући поједина раздобља еволуције космоса, професора Мрђу питамо и која је данашња слика универзума и како ће изгледати наступајуће еволутивно раздобље и шта ће га одредити, као и која су актуелна питања физике на која се очекују одговори пре свега кроз резултате експеримента у CERN-у? У емисији ћемо се упознати и са научном биографијом нашег саговорника. У најави издвајамо указивање професора Мрђе: „Оно што ће свакако одредити судбину универзума то је састав материје унутар универзума. … Када је реч о материји, звездама, честицама итд. све то сачињава 5% састава космоса. То је можда на неки начин и за физичаре фрустрирајуће што не знају шта би био састав оних преосталих 95%. Значајан износ материје која испуњава космос би могао да лежи у тамној енергији и тамној материји. … Још увек нисмо сигурни шта би могло да буде састав тамне материје јер, када се узму у обзир све неутронске звезде и црне рупе, па и маса самих неутрина, испоставља се да је то недовољно да би се објаснила тамна материја и да би она морала да постоји у форми некаквих честица које имају другачију природу и интеракције него што су ове које познајемо. Према томе, када говоримо о будућности космоса, оно што је доминантно је да ће тамна материја и тамна енергија одредити његову судбину. До пре извесног времена, док се још није дошло до открића убрзаног ширења космоса, дискутовало се да ли космос има довољно материје да се његово ширење у једном моменту заустави, па да онда евентуално очекујемо његово скупљање итд. Ако се покажу тачни сви посматрачки налази и оно чиме научна заједница данас располаже, то је да ће тамна енергија одредити судбину космоса, у смислу да ће се, практично, у оним најкрупнијим космичким скалама објекти, када кажем објекти мислим на галаксије односно јата галаксија, све више удаљавати. Временом ће старије звезде изумирати, односно завршавати своју еволуцију, из гаса формираће се нове, али практично и томе ће доћи крај, значи све мање ће бити гаса на располагању. Тако, изгледа, коначно космос ће завршити опет као прилично монотон и неинтересантан и практично ће поново доминирати празан простор, све мање ћемо по јединици простора имати честица и коначно ће престати процеси формирања звезда. За стотинак милијарди година, рецимо, све ово што данашњи астрономи могу да виде са површине Земље та најудаљенија јата и тако даље, побећи ће изван видокруга. Космос ће бити много мање интересантан него што је данас“, каже професор Мрђа.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстори: Војислава Вукеља и Момчило Ђурђевић