Дијалог култура 12.06.2011.

Тема: ФИЗИКА И КЊИЖЕВНОСТ – Трећи део – Савремена научно-популарна литература

Ово издање „Дијалога култура“ Радио Новог Сада представља трећи део истраживања „Физика и књижевност“ проф. др Дарка Капора. Да подсетимо, у истраживању „Физика и књижевност“ професор Капор је уочио да смо прво имали један „просветитељски“ или „поучан“ приступ где се књижевно дело користи за приближавање науке читаоцу. Томе смо посветили прву емисију односа физике и књижевности на примерима из литературе античког доба, затим на примеру Галилејевих дела и „Спева о помрачењу Сунца и Месеца“ Руђера Бошковића. Новији приступ је литерарна анализа последица, као и анализа могућих последица физичких истраживања. На њима су израсли научнофантастични романи. Професор Капор је о томе говорио у другој емисији „Физика и књижевност“. Ова емисија је посвећена савременој научно-популарној литератури. Проф. др Дарко Капор, између осталог указује: “ Живот великих научника може да буде инспирација књижевних дела. Бертолт Брехт написао је драму о Галилеју ‘Галилејев живот’ која доживљава премијеру у Швајцарској 1943. године, али од 1945. до 1947. године бива прерађена у чешће извођену ‘америчку верзију’ комада, ‘Галилеј’) у којој му Галилеј представља прототип дисидента (у то време модеран појам). Галилеј ће се, сломљен, наводно одрећи учења пред инквизицијом и тиме разочарати своје следбенике. Оно што они не знају је да он тајно пише своје ново дело, ‘Две нове науке…’, још оштрији обрачун са Аристотелом, које је тајно изнето из Италије и објављено у Холандији… У драми Брехт не поштује све историјске чињенице. Њему, рецимо, због заплета одговара да је једна Галилејева ћерка, Вирџинија, стално са њим и брине о њему. У стварности, Галилеј је обе ванбрачне ћерке дао у манастир, када је старијој, Вирџинији било 13 година и повукао везе да буде тако рано примљена…“ Један од примера које професор Капор износи је и следећи: „Уз биографије иду и аутобиографије, рецимо ‘Са пашњака до научењака’ Михајла Пупина. Ово дело објављено 1923. године, које ја третирам као мешавину факата и фикције, пре свега је писано за америчког читаоца и може бити схваћено као прича о остварењу америчког сна, усељеник који почиње цепајући дрва, а на крају добија милионе за своје патенте (то и јесте наслов оригинала – ‘From Immigrant to Inventor’). Ја сам ту биографију схватао као причу о потрази за одговором на питање које писац поставља негде на почетку, јер каже да га је мучило још као дете ‘Шта је светлост?’ и он за одговором на то питање трага највећим делом књиге, кроз школовање основно и средње, па касније на студијама и увиђа да се одговору приближио велики физичар Максвел…. Друга опција је да сами научници пишу, понекад уз помоћ писаца из сенке. Данас је Брајан Грин написао ‘Елегантни космос’ који је пример лепог изражавања. Ту су и нобеловци Стивен Вајнберг са своја ‘Прва три минута’ и Ричард Фајнман са ‘Карактером физичких закона’, у оба случаја примерима јасног и приступачног изражавања основних идеја савремене физике. Ни велики Лав Ландау се није либио да за средњошколце напише дело ‘Шта је то теорија релативности?'“, наводи проф. др Дарко Капор у истраживању „Физика и књижевност“.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Интерпретација писма: Мирјана Петрушић

Спикер: Горан Костић

Обрада звука и пост продукција: Марица Јунг