Најновије вести о научном раду

Свечани пријем у част истраживача са Универзитета у Новом Саду чија су имена уврштена у нови преглед 2% најцитиранијих истраживача у свету који објављује Универзитет Стенфорд (тзв. Стенфорд листа) приређен је 27. децембра 2023. године у згради Ректората.

Реч је о научницима са Универзитета у Новом Саду, међу којима је део њих рангиран у оквиру листе за постигнућа у току целокупне каријере, a део у оквиру листе за постигнућа у току једне године (2022).

Најзначајније резултате рада ових научника на догађају је представио ректор Универзитета проф. др Дејан Мадић, док су присутне такође поздравили проф. др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност и проф. др Маријана Дукић Мијатовић, државна секретарка у Министарству просвете.

Према најновијој верзији листе (ажуриране у октобру 2023. године), своје место међу најцитиранијим светским истраживачима нашли су и следећи професори са нашег факултета: проф. емеритус др Неда Мимица-Дукић, проф. др Душан Јаковетић, доц. др Стеван Армаковић и проф. др Анте Вујић.

База података о најбољим светским истраживачима на основу које су формиране две листе 2% најцитиранијих истраживача у свету обухвата стандардизоване податке о цитираности, h-индексу, прилагођеном hm-индексу према коауторству, цитираности према различитим ауторским позицијама и композитни индекс.

Дана 25. децембра 2023. године додељена су национална признања „За жене у науци“ за 2023. годину, а од три, две добитнице су са Природно-математичког факултета. Награде су добиле: Ана С. Доброта, Исидора Кешељ и Милица Радаковић.

Исидора Кешељ је доцент за ужу научну област Физиологија животиња на Департману за биологију и екологију и њен рад се базира на проналажењу решења за мушку неплодност.

Наш фокус су мушкарци и бавимо се лечењу мушке неплодности. Желимо да видимо како то може да се реши и у овоме нам помаже држава. Пројекте које спроводимо такође помаже држава. У свету науке, жене имају своје место. У Србији нас има доста.

Исидора Кешељ

Милица Радаковић ради на Департману за географију, туризам и хотелијерство бавећи се истраживањем промене климе и животне средине, а ова награда допринеће усавршавању њеног рада.

Награда ми много значи и доприноси да још више ширим своје знање о науци и својим резултатима.

Милица Радаковић

Церемонију доделе Националних признања у оквиру тринаестог по реду циклуса програма L’Oréal-UNESCO „За жене у науци“ организовали су Министарство науке, технолошког развоја и иновација, Комисија Републике Србије за сарадњу са Унеском и компанија L’Oréal Balkan. Кроз овај програм научнице добијају средства за реализацију својих истраживачких пројеката (по 5.000 евра).

Подсећамо, са нашег факултета до сада су ову стипендију добиле Марија Лесјак и Снежана Паповић са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Мирјана Ћук и Невена Величковић са Департмана за биологију и екологију и Јелена Алексић са Департмана за математику и информатику.

Више информација о додели признања:

Српско хемијско друштво одржало је свечану скупштину 18. децембра 2023. године. Том приликом је Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине уручена је Захвалница за организацију Републичког такмичења из хемије за ученике средњих школа и 59. Саветовање СХД у 2023. години.

За изузетан успех постигнут у току студија награђени су најбољи студенти Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине.

Годишњу награду Друштва добили су студенти са просечном оценом 10:

  • Деспотовски Теодора,
  • Радић Марко,
  • Ћато Теодора и
  • Јанковић Мина.

Студентима са просечном оценом 9,50 и већом припала су Специјална признања:

  • Ћирић Михајло
  • Недељковић Давид
  • Пацал Габријела
  • Маџгаљ Теодора
  • Симеуновић Јована
  • Гардић Ема
  • Митровић Вукашин
  • Митровић Славица
  • Вуков Андрија
  • Илић Горана
  • Аларгић Алекса
  • Живановић Нађа
  • Куч Марија
  • Плавшин Леа
  • Станојев Нада и
  • Цвијић Сергеј

Награду „Милош Н. Ђурић“, највеће наше књижевнопреводилачко признање, у категорији хуманистике, ове године је добила Наталија Џакић за превод са старогрчког дела Клаудија Птолемеја „Математички систем (Алмагест)“, које су, заједничким прегнућем, објавили издавачка кућа Академска књига и Природно-математички факултет у Новом Саду.

„Математички систем (Алмагест)“, александријског астронома Клаудија Птолемеја, објављен је први пут око 150. године нове ере, за време владавине римског императора Антонина Пија. У том делу су сабрана сва релевантна знања, достигнућа и прорачуни античке математичке астрономије.