Дијалог култура 21.06.2009.

Тема: СТЕРИЈИНА ЕВРОПСКА ПРОСВЕТНА РЕФОРМА

Посветивши се, од 1840. до 1848. године просветним реформама и образовању институција културе и науке према узору на европске, Јован Стерија Поповић је за свега 8 година интензивног и напорног рада донео такве преображаје у формирању школског система у нас, на пољу развоја високих школа, у постављању темеља научних и културних институција и култури у целини које ни један појединац ни до тада, ни касније није био у стању да се њима тако свеобухватно и визионарски бави. У то време свог деловања, у својству начелника Министарства просвете, учинио је много, али углавном није наилазио на разумевање. Оштри напади и упорне осуде, уместо признања, Стерију су одвела до разочарања и песимизам, па чак и до закључка да његов просветитељски пројекат није успео. Шта је касније време показало и које је све образовне, научне и културне установе Јован Стерија Поповић покренуо, разговарамо са Јеленом Ратков-Квочка, професорком књижевности Гимназије у Сремским Карловцима, чија је магистарска теза посвећена Стеријином укупном стваралачком опусу.

Кључне речи: Јован Стерија Поповић, Стерија и просветна реформа, Европа и научне и културне институције, млади таленти, школска позоришта, едукативни туризам

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстор: Момчило Ђурђевић

Дијалог култура 24.05.2009.

Тема: ФИЛОЗОФСКЕ ТЕОРИЈЕ КОЈЕ РАЗМАТРАЈУ ПОЈАМ ЖИВОТА, ФЕНОМЕН ЊЕГОВОГ НАСТАНКА И ТЕОРИЈЕ РАЗВОЈА

Повод: Двестогодишњица рођења Чарлса Роберта Дарвина и стопедесетогошњица објављивања његовог дела „Порекло врста путем природног одабира“

Проф. др Мирко Аћимовић, заменик шефа Катедере за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду, уједно председник Уређивачког одбора часописа за филозофију „Архе“, у емисији предочава најзначајније филозофске концепте и епистемолошке аспекте теорија које разматрају појам живота и феномен његовог настајања, као и развој – од хеленске природне онтологије живота до дарвинизма и савремених теорија живота, чему је посветио неколико научних радова.

Кључне речи: живот, живо, душа, ентелехиха, креационизам, еволуција, дарвинизам

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Марица Јунг

Дијалог култура 26.04.2009.

Тема: КОРЕНИ И ТЕМЕЉИ ПОРЕДАКА КРОЗ ВЕКОВЕ И ЦИВИЛИЗАЦИЈЕ ДО НАШИХ ДАНА

Повод: Друго издање „Политичке теорије I“ академика Војислава Становчића

Изазови и одговори, опстанак заједница, темељи поредака и цивилизација, етика и политика, грађанска самосвест, морална аутономија, моћ/власт, легитимност, утопије и идеологије – само су неке од кључних речи које откривају интерес шире читалачке публике за „Политичке теорије I“ академика Војислава Становчића, исписане на 870 страница. Од првог издања и 2007. године, када је то дело добило награду града Београда за најбољу књигу из хуманистичких и друштвених наука, у научно-стручним освртима могли смо чути и прочитати оцену да је оно капитално у нашој политичкој науци од средине XX века до данас, да спада међу она остварења која су у самом врху светске науке у области политичке теорије, да готово еницикопедијски обухвата изузетно широко подручје политичких идеја и институција, да се карактерише и дубином њихове критичке анализе, као и успешним синтезама које су изведене на основу релевантне грађе из више области – политичке антропологије, политичких система и политичке социологије, етике, правне теорије и историје цивилизација у чијим темељима писац налази религијска начела која су основа за све цивилизације и нормативне поретке. Ова књига је оцењена и као допринос разматрању људске природе и положаја човека као друштвеног бића (роб – поданик – грађанин), те доприноси развоју демократске политичке културе и духа толеранције („Не чини другоме…“). Уз одабране одломке у емисији презентирамо и снимке излагања академика Данила Басте, самог аутора, академика Војислава Становчића и рецензента проф. др Илије Вујачића са промоције одржане у САНУ у Београду, крајем 2007. године, код првог издања наведеног дела.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстор: Златоје Чоловић

Дијалог култура 12.04.2009.

Тема: ПОЛИТИКА ФИЛОЗОФИЈЕ, ПРАВО И ИЛУЗИЈА И РЕКВИЈЕМ ЗА XX ВЕК

О затвореном друштву и коренима трибалне свести од старозаветног предања до данас, о отвореном друштву, те о питању: зашто је тако често демократија губила битку са тоталитаризмом и апсолутизмом кроз историју наше цивилизације, затим о аристократији, федерализму односно регионализму, демократији и слободи у филозофији Алексиса де Токвила, Александра Кожева и Карла Попера… о моћи филозофске мисли, о ефектима образовања са или без мудрости и етике, о духу просвећености и културе, као и шта о томе сазнајемо из апела за молитву у поезији Томаса Стернса Елиота – у емисији разговарамо са др Слободаном Бељанским, уз осврт на његове погледе у огледима: „Регионализам као пут ка отвореном друштву“ и „Хроника узалудног отпора“; филозофском огледу: „Политика филозофије“; књижевно-филозофским огледима: „Поетика права“, „Право и илузија“ и „Реквијем за XX век“. Гост такође у емисији скреће пажњу на однос културе и зла и скокове, односно појавне облике смисаоних коинциденција и синхорницитета у европској књижевности, уметности и филозофији у првој половини XX века. Др Бељански је правник, теоретичар права, писац, публициста, аутор преко стотину радова у области правне филозофије, правне антропологије, кривичног права, филозофских, књижевних и књижевно-филозофских огледа.

Кључне речи: трибална свест, отворено друштво, регионализам, демократија, Томас Стернс Елиот, XX век

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторке: Војислава Вукеља и Марица Јунг

Дијалог култура 29.03.2009.

Тема: ПРЕДУЗЕТНИЧКЕ ТЕЖЊЕ СТУДЕНАТА У ВОЈВОДИНИ

Гост емисије је социолошкиња др Слободанка Марков, редовни професор Универзитета у Новом Саду, ауторка истоименог научног рада. Коаутор истраживања је проф. др Смиљана Мирков. Др Слободанка Марков у емисији говори о добијеним резултатима спроведеног истраживања, а пре свега о предузетничким тежњама студената у Војводини у односу на професије за које се оспособљавају, о утицају друштвеног статуса родитеља, о роду и предузетничким тежњама студената, о утицају личног предузетничког искуства студената, о перцепцији студената друштвено-економских услова за развој приватних бизниса у нас, о перцепцији властитих способности за предузетничке подухвате и о спремности студената да стичу потребна знања за предузеништво. На крају даје портрет једног типичног студента са неизраженим предузетничким тежњама и оног са израженим предузетничким тежњама.

Кључне речи: социологија предузетништва, млади, студентска популација

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Марица Јунг

Дијалог култура 15.03.2009.

Тема: ХОРИЗОНТИ СЛОБОДАНА ЈОВАНОВИЋА

Гост емисије је историчар, др Саша Марковић, аутор истоименог научног рада, предоченог на научном скупу „Европске идеје, античка цивилизација и српска култура“. Рад је објављен 2008. године, у зборнику радова наведеног скупа. „Стваралаштво Слободана Јовановића открива многоликост духовног обличја овог изузетног интелектуалца. Његово бављење националном историјом, аналитичко сагледавање одређених догађаја светске историје, чије су последице условиле суштинске промене, улажење у конкретно, теоријско промишљање, социолошка истраживања, књижевна критика и проучавање идеја појединих историјских личности, тешко да је могуће сагледати кроз призму занатског одређења било ког профила“ истиче историчар др Саша Марковић у раду „Хоризонти Слободана Јовановића“ и додаје: „Јовановић је постигао да буде и историчар националне историје, и теоретичар државе и права, и историчар политичких теорија, и књижевни критичар и психолог политике и политичког деловања и на крају, као оквир свега, културолог.“

Кључне речи: Слободан Јовановић, култура, право, држава, национални идентитет, образовање

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Марица Јунг

Дијалог култура 01.03.2009.

Тема: МИЛУТИН МИЛАНКОВИЋ И ЊЕГОВА ТЕОРИЈА ЛЕДЕНИХ ДОБА; ДЕДА МИТА МИЛАНКОВИЋ И ЊЕГОВИ ПОТОМЦИ; МИЛАНКОВИЋИ И МУЗИКА

Милутин Миланковић је 1909. године напустио Беч и успешну инжењерску каријеру стручњака за конструкције од армираног бетона, прихвативши позив да преузме катедру примењене математике на Филозофском факултету Београдског Универзитета. Могућност да се бави искључиво науком још од студија беше његова велика жеља. Да добије позив да дође на Београдски универзитет, најзаслужнији био је професор Богдан Гавриловић, и он математичар, који је запазио Милутина Миланковића пре одласка у Беч, када је Миланковић након положене матуре дошао у Београд да посети свог деда-стрица Димитрија – Миту Миланковића. Уз претходни осврт на Милутиново епохално дело „Канон осунчавања Земље и његова примена на проблем ледених доба“ у овој емисији кренули смо трагом потомака Димитрије Миланковића – деда Мите. Наша саговорница је деда Митина пранунука – Вера Миланковић, композитор, пијаниста и редовни професор на Факултету музичке уметности у Београду. У њеном дому на Сењаку евоцирамо породична сећања на Миту Миланковића и дипломатске и животне путеве његових потомака, деде и оца Вере Миланковић у бурним временима током и после Првог и Другог светског рата. Емисија такође први пут осветљава дар за музику у неколико генерација Миланковића. У емисији слушамо и прелудијуме Вере Миланковић у њеном извођењу.

Кључне речи: Милутин Миланковић, климатологија, дипломатија, темперација, историја музике, транспозиција духовне музике

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстори: Атила Францишковић и Марица Јунг

Дијалог култура 15.02.2009.

Тема: ХЕМИЈА – ЈЕДНА ОД НАУКА КОЈЕ СУ ИЗМЕНИЛЕ ЖИВОТ У XX ВЕКУ

Од недавно, студенти пете године односно мастер студија на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, као један од изборних предмета имају форензичку хемију, хемију у уметности и аналитичке аспекте зелене хемије. Ови предмети уведени су на предлог др Слободана Гаџурића, доцента на Природно-математичком факултету, на Департману за хемију Катедре за аналитичку хемију Универзитета у Новом Саду. Са њим разговарамо о овим новим предметима, а претходно о хемији, као једној од наука које су измениле свет у XX веку, те о аналитичкој хемији, хемији комплексних равнотежа и рачунању у хемији, које такође предаје. У закључку се осврће на правце развоја аналитичке хемије. Др Гаџурић је докторирао на Политехничком факултету Универзитета у Прованси – Марсеј.

Кључне речи: хемија, аналитичка хемија, форензичка хемија, хемија у уметности, аналитички аспекти зелене хемије

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Војислава Вукеља

Дијалог култура 01.02.2009.

Тема: БЕЖИЧНЕ КОМУНИКАЦИЈЕ КАО ПОДОБЛАСТ ТЕЛЕКОМУНИКАЦИЈА КОЈА СЕ НАЈДИНАМИЧНИЈЕ РАЗВИЈА

„Синхронизационе секвенце и бификс анализа“ јесте назив магистарске тезе мр Чедомира Стефановића, асистента на Департману за енергетику, електронику и телекомуникације – Катедре за телекомуникације и обраду сигнала Факултета Техничких наука у Новом Саду. Синхронизација је неопходна за успешан пријем сигнала. Шта се подразумева под појмом стратегија синхронизације, шта је то синхронизација на нивоу рама, о синхронизацији не само на основу синхросеквенце, него и на основу редундансе – коју уноси заштитни код, шта су то процеси претраге и такозвани бификс приступ – су питања на које тажимо одговор у овој емисији, уз претходни осврт на развој телекомункација као научне дисциплине. Са мр Чедомиром Стефановићем такође разоварамо о бежичним сензорским мрежама као новој динамичној области у телекомуникацијама, са освртом на пројекат агро сенс који се одвија на релацији: Нови Сад – Фиренца – Љубљана.

Кључне речи: телекомуникације, синхронизација, бежичне сензорске мреже, прецизна пољопривреда

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Војислава Вукеља