Дијалог култура 20.12.2009.

Тема: КУЛТУРА И НАЧИН ЖИВОТА У ЈАПАНУ ДАНАШЊЕГ ВРЕМЕНА

Повод: Година Јапана у Србији

У једном извештају Марко Поло је писао о великом источном испупчењу Азије и положају „узвишеног острва Ципанга“ тј. Јапана – „Који обилује златом, бисерима и драгим камењем, где су храмови и краљевски дворови опточени чистим златом“. Када је Колумбо почетком 1482. године први пут чуо за то, још више се у њему разбуктало нестрпљење да оствари своју грандиозну неиспитану прилику и идеју да се преко западног „океанског“ мора може допловити до острва Ципанга и до других непознатих земаља. Али, нашом емисијом не урањамо у историју, него желимо да се отиснемо и запловимо према Земљи излазећег Сунца времена садашњег. Својеврсан путопис о Јапану исписује и своје утиске нам преноси туризмолог Иво Мулец, асистент и докторант на Департману за географију, туризам и хотелијерство Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду.

Кључне речи:

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Марица Јунг

Дијалог култура 06.12.2009.

Тема: МЕХАТРОНИКА

Мехатроника је израсла из потреба индустрије. Као појам, мехатронику је 1969. године увео Ko Kikuchi да би означио увећање функционалних способности механичких компоненти путем повезивања с електроником. Касније су, због развоја микроелектронике, а посебно микропроцесора, и информационе технологије додате као једна од компоненти које чине мехатронику. О мехатроници, која се као интердисциплинарни смер изучава на Универзитету у Новом Саду, разговарамо с проф. др Стеваном Станковским, руководиоцем Департмана за индустријско инжењерство и менаџмент Факултета техничких наука. Проф. Станковски у емисији представља и технологију RFID, односно технологију идентификације путем радио фреквенције и њену примену.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Марица Јунг

Дијалог култура 22.11.2009.

Тема: У СУСРЕТ ДАНУ РТВ – Друга емисија која је посвећена 29. новембру дану и јубилеју Радио-телевизије Војводине и прилог за њену историографију и историографију Телевизије

Емисија настоји да сачува од заборава најсложеније програмске подухвате, награђене и најбоље продаване емисије, те сећања на ауторе и њихово стваралачко посвећење, као и на рад техничких стручњака, признатих не само у земљи, него и у међународним програмским и техничким комисијама и радним групама. Бележимо и атмосферу тих година „освајања“ свих програмских жанрова и оновремени техничко-технолошки развој кроз разговор са Слободаном Будаковим, дугогодишњим директором Радио-телевизије Нови Сад. Слободан Будаков био је директор „Телевизије Нови Сад у изградњи“ и директор Телевизије (од 1971. до 1979) и генерални директор Радио-телевизије од 1983. до 1989. Први део разговора емитовали смо 25. октобра. У тој емисији наша пажња била је првенствено усмерена на организационе, програмске и техничко-технолошке почетке и оне програмске подухвате до 1977. који су Телевизију Нови Сад увели у породицу оновремене Југословенске радио-телевизије.

Кључне речи:

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Спикер:

Тон-мајстори: Атила Францишковић и Јеролим Зарифовић

Дијалог култура 08.11.2009.

Тема: МОДЕРНА ФИЗИКА И ЊЕН УТИЦАЈ НА ДРУШТВО И НАШЕ СХВАТАЊЕ СВЕТА

Ток еволуције идеја научне и технолошке мисли које су довеле до онога на основу чега се каже да је наше доба „Епоха кванта“ било је предмет излагања академика Звонка Марића на скупу одржаном новембра 2000. године у Српској академији наука и уметности у Београду. „Квантна механика је донела у наш живот много више јавно оно што представља квантну технологију и то у квантном домену и нуклеарном домену. На жалост, дубоке промене које је она донела у нашем схватању света и у нашем схватању нашег положаја у свету, нису широко познате и то спада у један од нејасних парадокса нашег интелектуалног живота“, указао је Марић. Недавно, 20. октобра 2009. у Српској академији наука и уметности у Београду, одржан је комеморативни скуп „Сећање на академика Звонка Марића“. То је повод да оживимо архивски снимак емисије „Дијалог култура“ Радио Новог Сада, емитоване 15. децембра 2000, која је била посвећена осврту академика Звонка Марића на физику двадесетог века и Марићевом погледу на то како на друштво делују универзалности које модерна физика преноси.

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Илона Тот

Спикерка: Снежана Живковић

Теренски сниматељ: Борис Зеленбаба

Тон-мајстор: Александар Марковић

Дијалог култура 27.09.2009.

Тема: МЕНАЏМЕНТ ЉУДСКИХ РЕСУРСА – УПРАВЉАЊЕ ЉУДСКИМ ПОТЕНЦИЈАЛИМА КАО НАУЧНА ДИСЦИПЛИНА, ТЕ ЊЕНА ПРИМЕНА И УЛОГА У САВРЕМЕНОЈ ЦИВИЛИЗАЦИЈИ

Менаџмент људских ресурса је дисциплина, која се у свету као предмет изучава нешто мање од једног века, а код нас тек у новије доба. Како се она дефинише и да ли се а приори ставља у службу послодавца? Већ својим именом, делује као да управљање знањима и људским потенцијалима сугерише да су човек и његово знање у основи само роба на тржишту рада XXI века. Да ли су материјални и друштвени положај менаџера, као и управљачка моћ, разлог толиког интересовања за менаџерске професије? Да ли хиперпродукција менаџера доводи до обесмишљавања енормног броја менаџерских слојева (нижих, средњих, виших), који се налазе између стручњака, основних носиоца знања и топ-менаџмента с једне стране, односно крајњег корисника с друге? Да ли толико експерата, који се баве пласманом и продајом знања, доводи до зидања цена услуга? Те, коначно, да ли су у праву они футуролози, који предвиђају да ће у добу знања однос између произвођача/носиоца сручног/научног знања с једне стране и корисника с друге стране – на крају бити доведена у далеко непосреднији однос? Та питања, као и менаџмент знањем и људским потенцијалима у условима глобализације и економске кризе јесу питања за чијим одговорима трагамо у разговору с др Добрилом Вујић, доцентом на Факултету за правне и пословне студије у Новом Саду.

Кључне речи: менаџмент људских ресурса, управљање знањем и људским потенцијалима, глобализација, доба знања

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Војислава Вукеља

Дијалог култура 13.09.2009.

Тема: ФИЛОЗОФИЈА ТЕХНОЛОГИЈЕ

Филозофија технологије је нова област филозофије која се тек у новије време развија. Та научна дисциплина тражи одговоре на питања о будућности технологије и шта она обећава, да ли се развија на добробит људском роду или представља претњу за њега и како у целини човечанство треба да се постави према технологији. Један од погледа је технолошки детеминизам, који постулира да технологија значајно утиче на већину међуљудских и друштваних интеракција. Те интеракције одређују човечанство, његов начин размишљања, па чак и сам идентитет људског бића и та прича је почела још у време прве човекове производње артефаката: произведени предмет је постајао или оруђе или оружје, способно да се употреби за добро или за зло. Други филозофски поглед заговарају присталице тзв. аутономне технологије, уверени да технолошка еволуција почиње да се развија и неовисно од човека, да поприма и неки свој, често непредвидив ток, те да је човечанство одавно изгубио контролу над технологијом. С професором канадског Универзитета Принс Едвард Ајленд, др Небојшом Кујунџићем, разговарали смо након његовог предавања у Коларчевој задужбини у Београду: „Дилеме технолошког детерминизма – један поглед на филозофију технологије“.

Кључне речи: филозофија технологије, технолошки детерминизам, аутономна технологија, друштвене, културне и технолошке интеракције, технолошка еволуција

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Марица Јунг

Дијалог култура 30.08.2009.

Тема: ТАЈНА ВЕЛИКОГ ЋУТАЊА КОСМИЧКИХ ЦИВИЛИЗАЦИЈА

Повод: Међународна година астрономије

Да ли је извесно да у мноштву галаксија и гроздова галаксија и безброј њихових светова у бескрајном простору универзума – бића са интелигенцијом настањују само наш свет и нашу планету – јесте питање које наука још није одгонетнула. О историји трагања астронома за ванземаљским цивилизацијама, чији почетак наука званично смешта у август 1931, открићем таласа који зраче из Млечног пута, које је у Бел лабораторији детектовао Карл Јански, али чију је славу у историји промишљања о постојању „браће по разуму“ касније превазишао нобеловац Енрико Ферми чувеним питањем: „Где су они?“, у емисији говори наш најреспектабилнији астроном др Милан Димитријевић. У емисији користимо снимак излагања које је Димитријевић одржао у Огранку САНУ у Новом Саду.

Кључне речи: ванземаљске цивилизације, космичке цивилизације, ванземаљска бића са интелигенцијом, огранак САНУ у Новом Саду

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Марица Јунг

Дијалог култура 16.08.2009.

Тема: УТИЦАЈ САЗНАЊА О КОСМОСУ И ЧОВЕКОВОЈ ПРИРОДИ – НА ПСИХОЛОГИЈУ И ПСИХОЛОГИЈУ РЕЛИГИЈЕ

Галилејева потврда (пре безмало 4 века) Коперникових открића да земља, а самим тим и човек, нису у центру васионе и потом Дарвиново дело објављено пре 150 година „Порекло врста путем природног одабира“ судбоносно су утицали на бројне сазнајне области, као и на формирање нових научних дисциплина. Та открића битно су демистификовала човеково место у универзуму и његово одређење као врсте на планети Земљи. Развоју психологије у XIX веку нови импулс даје и Фројдов концепт да је човек нагонско биће. О томе, као и о парадигми да је човек разумско биће и о одразу религија, традиција и култура на човеково поимање свог друштвеног бића, те о савременим правцима у психологији у емисији говори М.А. психолошких наука Универзитета у Новом Саду Роберт Хаук запослен у Центру за социјални рад у Сомбору.

Кључне речи: историја психолошких наука, културна антропологија, психологија религије, психологија и култура, психологија и религија, трансперсонална психологија

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Марица Јунг

Дијалог култура 02.08.2009.

Тема: БОГДАН БРУКНЕР: ПРАИСТОРИЈСКИ ДИЈАЛОЗИ ЦИВИЛИЗАЦИЈА

„Неолит у Војводини“, докторска теза коју је академик Богдан Брукнер одбранио пре 45 година на Филозофском факултету у Београду јесте дело које је тог, у оно време младог научника, одмах увело у круг најреспектабилнијих наших и европских археолога. Када смо ових дана уочили да се истоимена књига угледног археолога који је оставио несамерљив допринос у проучавању праисторије средње Европе, панонског и балканског простора, недавно нашла на интернет аукцији, вратили смо се архивском снимку интервјуа који смо са њим сачинили пре пет година не наслућујући да ће то бити његов последњи интервју за електронске медије, а можда и једини сачуван на нашим просторима. Академик Брукнер се у њему осврће на праисторију Паноније и средњег Подунавља, те на резултате истраживања којима је посветио више од пола века плодоносног рада и на чијем трагу је био већ у научним наслућивањима својих раних стваралачких година.

Кључне речи: неолит у Војводини, Винчанска култура, Гомолава, праисторија Европе, Богдан Брукнер

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајсторка: Марица Јунг

Дијалог култура 05.07.2009.

Тема: ДИЈАЛОЗИ КУЛТУРА И ЕЛЕМЕНАТА КУЛТУРЕ У ГРАДИТЕЉСКОМ НАСЛЕЂУ ВОЈВОДИНЕ XVIII, XIX И ПОЧЕТКОМ XX ВЕКА

Магистарска теза „Стамбене палате у војвођанским градовима од барока до историзма“ историчара уметности Богдана Јањушевића из Завода за заштиту споменика културе Војводине представља први синтезни рад о профаној архитектури у Војводини XVIII, XIX и почетка XX века. Мр Богдан Јањушевић у емисији указује на значај формирања грађанског сталежа у формирању урбаних средина у XVIII и XIX веку и на репрезентативне стамбене објекте који се граде, те на урбани контекст у који су смештени, а у корелацији са историјским збивањима и социо-културним карактеристикама те епохе, као и на доминантне филозофске правце тог времена и друге феномене чији се утицај препознаје на појединим стиловима, правцима у архитектури, укусима и градитељској моди. Барок у Војводини, класицизам, романтизам, као и примери ханзенатике, карактеристичне по црпљењу инспирације у византијској и оријентално-исламској архитектури, те историзам као доминантан архитектонски израз у профаној архитектури војвођанских градова, оживљени су и животним причама појединих објеката.

Кључне речи: профана архитектура у Војводини, барок, класицизам, романтизам, ханзенатика

Уредница и ауторка: Дренка Добросављевић

Музички уредник: Предраг Јовановић

Тон-мајстори: Момчило Ђурђевић и Сабина Недић