Најновије вести о научном раду
Према одлуци Агенције за мобилност и програме ЕУ Републике Чешке одабрано је финансирање пројекта HUNTOUR – Development of education in relation to the influence of ongoing climate change to hunting tourism (Еразмус+ Kључна активност 2: Стратешка партнерства (KА203)).
Носилац пројекта је Czech University of Life sciences Prague (Faculty of Forestry and Wood Sciences), а остали партнери на пројекту су Универзитет у Новом Саду (Природно-математички факултет), University of Helsinki (Ruralia Institute) и National Agricultural Research and Innovation Centre (Мађарска). Руководилац пројекта у име Универзитета у Новом Саду је др Милосава Матејевић, а остали чланови тима су др Владимир Марковић, др Зоран Ристић, др Милутин Kовачевић, Игор Поњигер и др Биљана Басарин (Департман за географију, туризам и хотелијерство).
Главни циљ овог пројекта је да се кроз развијање транснационалног заједничког програма учења за кључне компетенције и вештине у спровођењу адекватног и одговорног ловног туризма подржи развој ловног туризма у европским земљама искључиво на одржив начин који је пресудан како за унапређење квалитета овог вида туризма, тако и за заштиту дивљачи и њених станишта.
Очекивани резултати пројекта су: објављивање научне публикације која би обухватила анализу тренутне ситуације у одабраним земљама у погледу економске, еколошке и друштвене димензије ловног туризма; отворена дигитална едукација; евалуација потенцијала земаља за развој ловног туризма; мултипликативни ефекат израчунавања економског утицаја ловног туризма на економију; студије најбоље праксе – студије случаја у вези са ловним туризмом; креирање транснационалног заједничког програма учења за кључне компетенције и вештине у спровођењу адекватног и одговорног ловног туризма.
Пројекат је почео у септембру 2020. године и трајаће 3 године.
Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду ће у наредне три године реализовати значајан научноистраживачки пројекат у вредности од око 900.000 евра, везан за проучевање хидро-метеоролошких екстрема, поплава и суша.
Проучавање хидрометеоролошких екстрема је због своје сложености од посебног значаја за југоисточну Европу. Предвиђања нам говоре да услед климатских промена долази до промена хидролошког циклуса, што би могло да доведе до повећаног ризика од поплава – каже руководилац EXtremeClimTwin пројекта др Биљана Басарин са Департмана за географију, туризам и хотелијерство (Катедра за физичку географију). – Памтимо да је неколико разорних поплава у централној Европи током последњих 20 година проузроковано управо екстремним падавинама. Сложеност односа између атмосферских услова, екстремних падавина и поплава, заједно са уоченим растућим трендовима, указују на неопходност унапређивања науке и изградње истраживачких капацитета у овој области и у Србији.
Губици услед екстремних климатских и хидролошких догађаја износили су 453 милијарде евра, у просеку 12 милијарди евра годишње, 79.200 евра по квадратном километру или 811 евра по становнику.
Природно-математички факултет је препознао ову потребу и предлогом пројекта успешно конкурисао на позив из Оквирног програма Европске уније за истраживање и иновације под називом Хоризонт 2020 (H2020-WIDESPREAD-2020-5 Twinning). Предлог пројекта је оцењен са максималних 15 поена као најбољи из Србије. Пројекат ће се реализовати под називом „Twinning for the advancement of data-driven multidisciplinary research into hydro-climatic extremes to support risk assessment and decision making“ (ExtremeClimTwin), и Природно-математичком факултету и партнерима обезбеђује скоро 900.000 евра за изградњу истраживачких капацитета у области откривања и описа екстремних хидро-климатских догађаја.
Партнери ПМФ-а на овом пројекту су три изврсне истраживачке институције из ЕУ: компанија Climate Risk Analysis из Немачке, Loughborough University из Велике Британије и Centre for International Climate Research из Норвешке. ЕУ партнери ће путем обуке за чланове истраживачког тима са ПМФ-а пренети знање и истраживачке вештине. Умрежавање с ЕУ партнерима ће се остваривати на свим нивоима, а таква размена знања је свакако на корист свих учесника у пројекту, шире научне заједнице и свакако, због актуелности проблема, многих заинтересованих страна из неакадемског сектора. Пројекат је значајан и за неговање потенцијала младих истраживача ПМФ-а и стратешко повезивање факултета с међународним истраживачким институцијама кроз одржива партнерства и трансфер знања, резултата и научних методологија.
Пројекат креће од 1. новембра 2020. и трајаће 36 месеци.
Према Одлуци Агенције за мобилности програме ЕУ Републике Хрватске одобрено је финансирање пројекта InAMath – An interdisciplinary approach to mathematical education (Еразмус+ Kључна активност 2: Стратешка партнерства (KА201)). Пројекат је окупио еминентне образовне установе из региона, и то из Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине и Србије.
Носилац пројекта је Свеучилиште у Ријеци (ХР), а Универзитет у Новом Саду, односно Природно-математички факултет, је један од партнера на пројекту. Поред Универзитета у Новом Саду, партнери на пројекту су и Центар техничке културе Ријека (ХР), Основна школа Никола Тесла из Ријеке (ХР), Основна школа хероја Јанеза Хрибарја (СЛО), Универзитет Приморска (СЛО) И Свеучилиште у Мостару (БиХ).
Циљ овог пројекта је да се осмисле едукативни садржаји који ће допринети већој заступљености интердисциплинарности у настави математике од I до IV разреда основне школе и који ће бити доступни свим заинтересованим корисницима. Пројектне активности укључују осмишљавање и реализацију едукативних садржаја са ученицима основних школа користећи интердисциплинарне методе рада, израду наставних материјала који ће бити доступни учитељима/наставницима, као и едукацију учитеља/наставника за припрему и примену таквих активности. Задатак Универзитета у Новом Саду јесте да допринесе наведеним пројектним активностима, а посебно да учини везу између математике и хемије и географије атрактивнијом за ученике основне школе.
Пројекат је почео у септембру 2020 и трајаће три године.
Пројекат GRASP из области вештачке интелигенције на ком раде истраживачи новосадског ПМФ-а, испуњава врло високе и прецизне критеријуме Фонда за науку, који финансира пројекте са јасним и одрживим циљевима, концептом и систематичном и добро осмишљеном методологијом рада.
Истраживање мора имати висок ниво научне изврсности, квалитета и иновативности, а пројекат „GRASP“ (Graphs in Space: Graph Embeddings for Machine Learning on Complex Data), се бави се проблемима представљања графова, односно мрежа, у „традиционалној“ форми података – табели, са посебним освртом на примену техника вештачке интелигенције. Графови, односно мреже, су један од најважнијих начина за схватање света који нас окружује. Тачке (чворови) графа могу представљати ентитете (нпр. људе), док везе (гране) између тачака изражавају неки однос или интеракцију (нпр. познанство) између њих. На тај начин се готово свака појава, од нивоа атома до нивоа галаксија, може моделовати у форми графа. С друге стране, једна од кључних операција која је доступна над графовима је њихова трансформација у „традиционалну“ форму података – табелу. У табели, ентитети су представљени редовима, док колоне означавају атрибуте који описују ентитете. Ако се вратимо на пример људи, атрибути који их описују могу бити име, презиме, висина, тежина, итд.
Област мапирања графова (енг. graph embedding) бави се начинима да се графови трансформишу у табеларни облик, што је важно јер омогућава примену „традиционалних“ табеларних техника вештачке интелигенције (прецизније, машинског учења) и анализе података за постизање увида до којих би било тешко или немогуће доћи директним посматрањем мрежа. На пример, применом опробаних табеларних техника на графу интеракција корисника Facebook-а можемо (1) класификовати кориснике у неке категорије од интереса, (2) индентификовати заједнице, (3) препоручити „пријатеље“ и (4) предвидети да ли ће два корисника интераговати у будућности.
Унапређење техника мапирања графова у овом пројекту омогућиће истраживачима и стручњацима из Србије и света да примењују технике машинског учења и анализе података у областима где то раније није било могуће или није давало задовољавајуће резултате, пре свега у научним истраживањима (нпр. биоинформатика, социологија, економија), али и у технологији и индустрији (нпр. предиктивна анализа енергетских, телекомуникационих и транспортних мрежа), образовању (нпр. аналитика заснована на подацима из система за електронско учење), и друштву уопште (нпр. подољшане/нове услуге сајтова друштвених мрежа, или чак нове врсте друштвеног умрежавања које раније нису биле могуће).
На пројекту ће се радити две године, предвиђен је буџет од преко 120 хиљада евра, а тим чини мешавина искусних и младих истраживача Природно-математичког факултета у Новом Саду, са акцентом на истраживаче у раној фази каријере. Сви су запослени на Департману за математику и информатику, на Kатедри за рачунарске науке и Kатедри за информационе технологије и системе. Руководилац пројекта је др Милош Радовановић, а у тиму су још: др Мирјана Ивановић, др Владимир Kурбалија, др Милош Савић, Бранкица Братић, Немања Милошевић, Душица Kнежевић и Александар Томчић.
