Најновије вести о научном раду
Дан Универзитета у Новом Саду и 61. годишњица оснивања Универзитета свечано су обележени у Ректорату 28. јуна 2021. године промоцијом нових професора емеритуса, као и отварањем изложбе „60 година Универзитета у Новом Саду“ Музеја Војводине.
Присутне је на почетку свечаности поздравио ректор Универзитета проф. др Дејан Јакшић, а честитке поводом Дана Универзитета упутила је путем видео поруке ректорка Универзитета у Београду и председница Kонференције универзитета Србије проф. др Иванка Поповић.
На свечаности су промовисани нови професори емеритуси, којима је Сенат Универзитета у току школске 2020/2021. године доделио ово престижно универзитетско признање: проф. др Јован Поповић (Медицински факултет), академик Стеван Пилиповић (Природно-математички факултет), проф. др Љиљана Пешикан-Љуштановић (Филозофски факултет) и проф. др Тихомир Петровић (Педагошки факултет у Сомбору). Нове професоре емеритусе на свечаности је представила проф. емеритус др Рамила Маринковић Недучин, председавајућа Председништва Kлуба професора емеритуса Универзитета, а повеље о додели звања професор емеритус уручио је ректор Јакшић.
У наставку свечаности, у холу Ректората отворена је изложба „60 година Универзитета“, коју је приредио Музеј Војводине, у сарадњи са Универзитетом и свим његовим факултетима и институтима. Ауторка изложбе је Чарна Милинковић, виши кустос – историчар у Музеју Војводине.
Департман за математику и информатику Природно-математичког факултета у Новом Саду у среду, 9.6. и четвртак, 10.6. 2021. године одржао је бесплатне онлајн припреме за малу матуру, односно за тест из математике. Сви заинтересовани осмаци широм Србије могли су уживо да прате ове часове, али и да постављају питања предавачима.
Природно-математички факултет у Новом Саду, свестан тога да су ученици током пандемије радили у отежаним условима, је на овај начин желео да помогне ученицима да успешно положе малу матуру. Током ових часова решеавали су се неки од тестова из математике из претходних година, уз детаљну анализу како приступити решавању задатака и посебан осврт на најчешће грешке које ученици праве.
Снимак припрема одржаних 9. јуна:
Снимак припрема одржаних 10. јуна:
Истраживачи са Природно-математичког факултета, тачније, са Департмана за физику, званично су постали чланови DUNE (Deep Underground Neutrino Experiment) колаборације, преко пројекта GENESIS (Boosting excellence of UNSPMF NPG in neutrino physics research), финансираног од стране Фонда за науку Републике Србије, а у оквиру Програма сарадње српске науке са дијаспором.
DUNE тренутно чини преко 1000 истраживача из више од 30 земаља (преко 190 институција), а као прва истраживачка група из Србије укључена је група научника са Катедре за нуклеарну физику – проф. др Наташа Тодоровић, редовни професор, проф. др Јована Николов, ванредни професор и др Никола Јованчевић, доцент, као и четири студента докторских студија нуклеарне физике. Чланство у Колаборацији омогућиће сарадницима са Природно-математичког факултета у Новом Саду оспособљавање стручњака који ће се бавити истраживањима физике неутрина и имати значајну улогу у експерименту DUNE током наредних 20 година.
DUNE је водећи међународни експеримент за проучавање неутрина, најзаступљенијх честица материје у свемиру, а носилац пројекта је америчка лабораторија за физику елементарних честица Fermilab у Илиноису. DUNE се састоји од два неутринска детектора, смештена под земљом на растојању од 1300 километара. Ови детектори ће омогућити научницима да боље разумеју физику неутрина и њихову улогу у настанку свемира, као и механизме распада протона. Два прототипа ових детектора налазе се у истраживачком центру CERN. DUNE настоји да реши велике мистерије: порекло материје, уједињење сила које делују у природи и формирање црних рупа. Очекује се да ће добивени резултати по значају бити једнаки са открићем Хигсове честице на великом хадронском сударачу у CERN-у.
Чланови Катедре за нуклеарну физику већ имају остварену међународну сарадњу са низом еминентних научних центара из нуклеарне физике: CERN-ом у Женеви, Обједињеним институтом за нуклеарна истраживања у Дубни (Русија), истраживачким центром JRC (Joint Research Centre) у Белгији, Argon националном лабораторијом у Чикагу, универзитетима у Француској, Италији, Великој Британији, Сједнињеним Америчким Државама, као и научним институтима у Немачкој, Мађарској и Хрватској.
Ове године, на конкурс Фонда Ненада М. Костића за хемијске науке за најбоље дипломске и мастер радове одбрањене у периоду од 1. априла 2020. до 31. марта 2021. године пријавило се двадесет троје свршених студената са осам факултета универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и први пут из Сарајева (Босна и Херцеговина).
Награду су освојили Милан Бељкаш, са Фармацеутског факултета Универзитета у Београду и Љиљана Миловановић, мастер студенткиња биохемије на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду.
Љиљанин дипломски рад „Антиоксидантни потенцијал и сензорна анализа производа од тартуфа (Tuber aestivum Vittad.)“, урађен под менторством др Иване Беара, редовног професора на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, део је истраживања која се спроводе у оквиру пројекта Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност („Функционални производи од војвођанских тартуфа – биохемијски потенцијал, хемијски састав и сензорне особине састојака као основа нових рецептура“) и директне сарадње са привредом кроз пројекат Фонда за иновациону делатност („Pilot plant truffle“).
