Дијалог култура 23.12.2012.
Тема: КИБОРЗИ И КИБОРГИЗАЦИЈА ЉУДИ
Повод: Друга емисија Радионице „Говорити и писати о науци“
Тема данашњег издања „Дијалога култура“ јесу киборзи и појава названа киборгизација човека. О њој детаљније говори професор др Игор Чатић са Факултета стројарства и бродоградње Свеучилишта у Загребу. Киборг, најједноставније речено, означава биће настало спајањем машине и живог организма, дакле живога и неживога. Како многи научници говоре, киборгом се постаје већ стављањем зубне протезе, и ово је најједноставнији пример киборгизације, док се данас у овој области иде сваким даном све даље и достижу се ствари које су, пре само пола века, биле ситни фрагменти маште редитеља и писаца научне фантастике. Дакле, за означавање радње којом се уграђује или припаја неки вештачки део људском бићу, користи се глаголска именица киборгизација. Према стварном стању, све је више киборга међу нама различитог степена киборгизације, о чему професор Чатић, између осталог, говори у овој емисији, те наводи: „Када говоримо о киборгизацији, претежно мислимо на такозвану информацијску киборгизацију, дакле чиповање или дограђивање делова које човек изворно нема.“ Једно од важних питања данас, како у свакој области живота, тако и у производњи вештачких делова људског тела, јесте испитивање економске оправданости тих производа. Како професор Чатић то објашњава: „У неким случајевима производ мора стварати профит, док се негде не пита за цену. Међутим, притом се морају остварити неки друштвени циљеви, попут правне регулативе повезане с тим производом.“ Такође, једно од најважнијих питања свакако је – када је дозвољено чипирати људе? Ту се наравно намећу и етички циљеви овог феномена, а управо је киборгизација важно питање савремене етике. Зато је и уведено, пре око десет година, подручје етике названо киборгоетика. А када говоримо о правцима киборгизације људи и како се она развија, тренутни закључци остају на томе да она незаустављиво напредује и у великој мери помаже развоју медицине и технике, била она пожељна или непожељна. Како постоје озбиљне етичке дилеме у вези са овом области, она остаје под лупом будних посматрача који надгледају њена достигнућа. Један од тих посматрача, који у овој емисији разговара са професором Чатићем, јесте Борис Џинић.
Емисија је остварена у оквиру серијала „Говорити и писати о науци“. Реч је о завршним радовима, научним интервјуима полазника Радионице за обуку младих новинара или оних који се припремају да то постану. Пројекат Радионице остварују Природно-математички факултет у Новом Саду и Радиодифузна установа Војводине на непосредну иницијативу научног програма „Дијалога култура“ Радио Новог Сада. Пројекат је подржао и финансијски помогао Центар за промоцију науке.
Уредница емисије: Дренка Добросављевић, ауторка, менторка и руководилац Радионице „Говорити и писати о науци“
Емисију и научни интервју остварио полазник Радионице: Борис Џинић
Музички уредник: Предраг Јовановић
Тон-мајстори: Марица Јунг и Милан Гранић