У четвртак, 17. априла 2025. године, на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду одржана је радионица у оквиру пројекта TwinSubDyn (Horizon Europe – Twinning Western Balkans), посвећена развоју вештина научне комуникације и промоцији науке широј публици.

Радионица је била веома добро посећена, што јасно указује на растуће интересовање међу истраживачима и наставним кадром у вези са успешним представљањем свог рада широј публици – на јасан, ангажован и друштвено релевантан начин.

Кроз интерактивна предавања и отворену дискусију, учесници су стекли практичан увид и чули лична искуства говорника који су годинама активно укључени у различите облике научне комуникације.

  • Др Бранислав Јовић, редовни професор на Природно-математичком факултету, говорио је о изазовима са којима се суочавају савремена истраживања од резултата пројеката и обавеза извештавања до односа са медијима и изградње поверења код доносиоца одлука. Његов говор ‘Како је пропала наука?’, изазвала је занимљиву дискусију о тренутној улози и перцепцији науке у друштву.
  • Добривоје Ерић, руководилац Одељења за међународну сарадњу у Центру за промоцију науке, представио је различите приступе укључивању јавности у научне процесе у свом предавању ‘Како комуницирати науку (не)жељеној публици?’ наглашавајући важност отворених, прилагођених стратегија комуникације за различите циљне групе.
  • Др Дајана Бјелајац, доцент на Природно-математичком факултету, кроз своје предавање ‘Од идеје до утицаја’ и причу ‘Carpe Noctem’ показала је како се научни догађаји могу трансформисати у имерзивна искуства која руше баријеру између науке и јавности – посебно када се баве темама као што су светлосно загађење и природно ноћно небо.

Током три сата, учесници су истраживали како да науку учине видљивијом, инспиративнијом и доступнијом онима изван академског света. Јасан циљ радионице био је да оснажи учеснике да размишљају креативно и да поделе своја истраживања на начин који људи могу да разумеју, повежу се и желе даље да прате.

Радионица научне комуникације потврдила је важност научне комуникације, не само као вештине, већ и као одговорности сваког истраживача који жели да остави утицај изван научних часописа.