Saznati, znati, naučiti, preneti znanje, primeniti ga… sve je to nauka. Bazične, fundamentalne nauke su u osnovi svega oko nas. Hemija, fizika, matematika, astronomija,… i čini se da je baš tu počela priča o neraskidivoj vezi sa čovekom. Prirodno matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu, obrazovna i naučna institucija, ove godine proslavlja 50 godina postojanja – od početka, danas, a i ubuduće, okupljamo studente, talentovane mlade ljude, posvećene nauci.

Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu danas izvodi nastavu na osnovnim i poslediplomskim studijama iz oblasti: biologije, ekologije, zaštite životne sredine, fizike, astronomije, geografije, turizma, hotelijerstva, hemije, biohemije, matematike i informatike. Profesori su bili ili jesu, istaknuti članovi Srpske akademije nauka i umetnosti, nosioci važnih društvenih funkcija u izvršnim organima vlasti pokrajine, rektori i prorektori Univerziteta u Novom Sadu.

Već pola veka, imamo jasnu strategiju – politiku izvrsnosti i kvaliteta, rukovodeći se rečenicom čuvenog fizičara Glena Siborga da je ulaganje u izvrsnost startegija koja možda u prvom momentu više košta ali je osrednjost, dugoročno gledano, neuporedivo skuplja. Mi studentima pružamo znanje. Znanje i veštine stečene na našem fakultetu otvaraju mnoga vrata jer znanje je moć, kaže stara latinska izreka.

Povodom Dana PMF-a, 24. maja, podeljene su nagrade i plakete zaposlenima, najboljim studentima, profesorima, asistentima, dodeljena je nagrada Najboljem mladom naučniku PMF-a za proteklu godinu, kao i Nagrada za najveći finansijski doprinos ostvaren u međunarodnoj saradnji, kao i uvek popularna nagrada za Najboljeg promotera fakulteta.

Najbolja mlada naučnica PMF-a je Snežana Papović, istraživač-saradnik na Katedri za Analitičku hemiju. Od rane mladosti pokazivala je afinitete ka nauci, započevši svoje prve naučne korake pod mentorstvom profesora Milana Vraneša. U naučnom radu bavi se jonskim tečnostima i elektrolitima za litijum-jonske baterije, sa posebnim osvrtom na unapređenje stabilnosti baterija. Tokom doktorskih studija u okviru COST saradnje i bilateralnih projekata, realizovani su studijski boravci i usavršavanja u Sloveniji i Francuskoj. Naučno-istraživački doprinos obuhvata 30 naučnih radova sa SCI liste. Koautor je na preko 35 naučnih saopštenja od nacionalnog i međunarodnog značaja. Ukupan indeks kompetentnosti je 262, dok je ukupan impakt faktor 96,8. Rezultati višegodišnjeg rada u naučnoj delatnosti mogu se sagledati i na indeksnom portalu SCOPUS – Hiršov, h-indeks iznosi 9, a ukupna citiranost 244. Svoj naučni dorinos pruža i kroz recenziranja naučnih radova u eminentnim međunarodnim naučnim časopisima. Tokom naučno-istraživačkog rada nagrađivana je sa četiri nagrade Univerziteta u Novom Sadu za postignut uspeh tokom osnovnih i master akademskih studija, Specijalnim priznanjem Srpskog hemijskog društva za ostvaren izuzetan uspeh, kao i prestižnom prvom nagradom za najbolje pezentovan rad na 51. Savetovanju Srpskog hemijskog društva. Član je Srpskog hemijskog društva, Hemijskog društva Vojvodine, Kluba mladih hemičara Srbije kao i Društva fizikohemičara Srbije.

Nagrada koja je ustanovljena ove godine, jeste nagrada za najveći finansijski doprinos ostvaren u međunarodnoj saradnji. Dobitnik je Dušan Jakovetić sa Departmana za matematiku i informatiku. Dušan Jakovetić zaposlen je kao docent na PMF-u 2015. godine. Pohađao je posledoktorske studije u Portugaliji, doktorske studije u Americi, gde je dobio nagradu za najbolju doktorsku disertaciju „A. G. Milnes“. Dobitnik je nagrade „Dr. Zoran Đinđić“ za najboljeg mladog istraživača sa izuzetnim doprinosom nauci u 2017. godini. Oblasti istraživanja dr Jakovetića su distribuirana optimizacija i distribuirano procesiranje informacija. Učestvuje u više međunarodnih i nacionalnih projekata, a trenutno radi kao naučno-tehnički koordinator na EU H2020 projektu „I-BiDaaS“, kao i rukovodilac tima PMF-a na EU H2020 projektu „C4IIOT“. Projekat „I-BiDaaS“ se bavi razvojem naučnih i tehnoloških inovativnih metoda za obradu velikih količina podataka, a projekat „C4IIOT“ se bavi razvojem sajber-sigurnosnoh rešenja za obradu podataka generisanih u kontekstu interneta stvari (Internet of Things).

Na svečanosti u Srpskom narodnom pozorištu, zvanicama su se obratili: dr Bojan Tubić, pomoćnik ministra za visoko obrazovanje u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, prof. Dušica Rakić, zamenica pokrajinskog sekretara za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost, prof. dr Stevan Stankovski, prorektor za nauku Novosadskog univerziteta i kao domaćin, prof. dr Milica Pavkov Hrvojević, dekan PMF. Evo govora našeg dekana:

 

Dragi gosti, dame i gospodo, uvažene koleginice i kolege,

Danas obeležavamo pola veka postojanja Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu. Istorija duga 50 godina, PMF čini jednim od najstarijih fakulteta novosadskog Univerziteta. Neko bi možda rekao, šta je 50 u odnosu na 8 vekova Kembridža, ili čitav milenijum kontinuiteta izučavanja nauke na Univerzitetu u Bolonji. Ja bih im odgovorila kao profesor fizike – vreme je relativno, prostorne i vremenske koordinate događaja su međusobno povezane, a mi smo izdržali test vremena koja nisu bila laka, na prostorima na kojima su nauka i obrazovanje, retko ili nikad bili prioriteti društva. Pokazali smo da možemo da se adaptiramo u modernom svetu globalizacije, uprkos većoj i starijoj konkurenciji. I tako, još jedanput, relativizovali vreme – iako smo zakasnili više stotina godina za najstarijim svetskim kućama nauke, danas možemo da im stanemo rame uz rame – po naučnim postignućima, po entuzijazmu naših istraživača, po kvalitetu i uslovima rada.

Prešli smo dug put za kratko vreme, jer – te 1969. kada smo mi pravili prve korake, napravljen je jedan istorijski korak, sećate se – onaj mali za čoveka, a veliki za čovenstvo. A meni se sve čini da je čovečanstvo napravilo još veći korak od Armstrongovog na mesecu, onog časa kada je čovek shvatio koliko je važno ništa. Ništa – je nula; a nula se nije rodila iz praznih ruku ni iz praznih glava lovaca i skupljača. Nula je rođena u ljudskom umu – zahvaljujući razmišljanju nekih umnih ljudi u Indiji, Kini, Grčkoj, Sumeru. Matematika je apstraktna, ipak mnoge stvari su dogovorljive – da li ćemo brojati po binarnom sistemu, da li ćemo brojati do 12 ili do 60 kao što se brojalo u starom Vavilonu na primer. Ili ćemo u sistem uvesti nulu kao apstraktni entitet – dakle, čak ni ništa ne postoji pre nego što se zamisli. Ono na šta, dragi gosti, hoću da vam ukažem, je ono što mi na PMF-u već znamo, a to je koliko je važan posao koji radimo već pola veka. Koliko je važno negovati misao, podržavati nauku, podsticati misleće ljude – jer, setiite se, bez te, pomenute nule, čovečanstvo bi verovatno i dalje bilo zaglavljeno u srednjem veku.

Ovako, stigli smo do toga da na pametnim telefonima možemo da posmatramo snimke zaleđenog jezera na već pomenutom Mesecu (u nadi da to uskoro neće postati jedino jezero u koje ćemo moći da uskočimo). Šalu na stranu, jer za malo šale ima mesta kada je reč o klimatskm promenama – i za budući opstanak na planeti, zatrebaće nam matematika – kao ključ za celokupno ljudsko znanje i kao univerzalni jezik svih prirodnih nauka.

I zašto da ne – univerzalni jezik kojim svakodnevno komuniciramo među sobom, možda su brojevi i jedine reči u čitavom jeziku, koje nemaju višeslojna značenja. Zato ću Vam o Prirodno-matematičkom fakultetu govoriti u brojkama, preciznosti radi i jer je važno:

  • Najveći PMF u Srbiji – 600 zaposlenih i 6000 studenata, 45 akreditovanih studijskih programa; izvrstan naučni kadar – u ovom trenutku 3 člana SANU.
  • Dva centra izvrsnosti: Centar za reproduktivnu endokrinologiju i signalizaciju i Centar izuzetnih vrednosti za matematička istraživanja nelinearnih fenomena; jedini centar izvrsnosti za matematiku u zemlji od 2008. godine.
  • Master akademske studije Primenjena matematika kao deo Evropskog konzorcijuma za matematikuu industriji– PMF je edukacioni čvor, kao i Master akademske studije Primenjena matematika – nauka o podacima (Data Science) – prve i jedine akreditovane master studije te vrste u Srbiji.
  • Jedine doktorske akademske studije metodike nastave prirodnih nauka (biologije, hemije, fizike, geografije), matematike i informatike u Srbiji.
  • Preko 20 diplomiranim studenata informatike su osnivači start up kompanija koje su izuzetno uspešne.
  • Oko 110 nacionalnih projekata (70 finanasiranih od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i 40 finansiranih od strane Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost) i oko 50 međunarodnih projekata i akcija.

Podatak da se među 30 najcitiranijih istrazivača sa teritorije Vojvodine nalazi čak 20 istraživača sa PMF-a, govori da su naši profesori i saradnici naučna elita Novosadskog univerziteta. Neka imena su crvenim slovom ostala upisana i u istoriji svetske nauke, a neka napravila temelj za nas fakultet u današnjem obliku:

  • Prof. dr Slobodan Glumac, Predsednik Svetskog entomološkog Kongresa,
    i jedan od osnivača Departmana za biologiju i ekologiju
  • Akademik Miloje Sarić, pionir i osnivač eksperimentalne fiziologije biljaka u Srbiji i jedan od osnivača Departmana za biologiju i ekologiju
  • Akademik Branislav Bukurov, osnivač katedre za geografiju pri Filozofskom fakultetu i dobitnik medalje Jovan Cvijić
  • Akademik Mirko Stojaković, prvi Dekan Prirodno-matematičkog fakulteta
  • Akademik Bogoljub Stanković – osnivač moderne matematičke analize u Srbiji i novosadske škole matematičke analize
  • Akademik Mileva Prvanović – osnivač moderne geometrije u Srbiji
  • Akademik Olga Hadžić – veliki doprinos u teoriji nepokretne tačke- prepoznat je pojam Hadžić t-konorme, ali i izuzetan doprinos u razvoju Kulturnog turizma
  • Prof. dr Sobodan Carić, utemeljivač katedre za fiziku čvrstog stanja i jedan od osnivača Departmana za fiziku
  • Prof. dr Bratislav Tošić – izuzetan naučni doprinos u teoriji kondenzovanog stanja. Prepoznata je Agranović Tošićeva bozonska reprezentacija, koja je našla niz primena
  • Prof. dr Lazar Marinkov, doajen nuklearne fizike, utemeljivač katedre za nuklearnu fiziku, a time i utemeljivač Departmana za fiziku
  • Prof. dr Živojin Živanov, utemeljivač Odseka za primenjenu hemiju nekadašnjeg Instituta za hemiju, a kasnije i Katedre za hemijsku tehnologiju
  • Prof. dr Ištvan Žigrai, jedan od osnivača Katedre za analitičku hemiju a time i osnivač Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine
  • Prof. dr Olga Gašić, osnivač katedre za biohemiju i inicijator istraživanja u oblasti biološkoi aktivnih jedinjenja biljaka na teritoriji nekadašnje Jugoslavije

Danas, mi imamo čast i odgovornost da nastavimo tim putem, u koji su najbolji deo sebe ugrađivali najbolji. A nauka, znanje i obrazovanje ni u jednom prethodnom momentu istorije nisu bili važniji nego što su danas. U savremenom svetu, promena je postala konstanta. Ali promene su dobre samo kad su na bolje – i to je put koji vidim pred PMF-om. Sada zastanimo, da proslavimo trenutak koji vezuje prvih pedeset godina tradicije i ostatka istorije naše kuce. Kao dekan, večeras delim zadovoljstvo i ponos sa čitavim kolektivom, a vas dragi gosti, pozivam da sa nama slavite ovaj jubilej, nauku, ali i tradiciju. Radi budućnosti, naravno.

Prikaži više
Prikaži manje