You are browsing archives for
Лабораторија за инфрацрвену спектроскопију Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине постала је члан GLOSOLAN (Global Soil Laboratory Netwok) мреже. GLOSOLAN мрежа функционише под Организацијом за храну и пољопривреду у оквиру организације Уједињених нација (ФАО Фоод анд Агрицултуре Органисатион оф тхе Унитед Натионс). Официјелни представник лабораторије за инфрацрвену спектроскопију Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине је ванредни професор Бранислав Јовић.
Дана 31. марта 2021. године студент Мастер академских студија – Хемија, Александра Зукић освојила је награду на међународној онлајн конференцији „International Conference on Energy, Water and Environment – ICEWE-2021“, Лахоре, Пакистан у конкуренцији од 350 учесника из 17 земаља.
Награду је добила за најбоље усмено излагање у области „Environmental Category“ за презентовани рад под насловом „Photocatalytic removal active component of Presolol drug and optimization of UFLC method for its analysis in water samples“, аутора Зукић А., Узелац М. и Армаковић С.
Алумниста Хамфри програма Гордана Влаховић наставља свој главни пројекат који је започела у оквиру своје Хамфри стипендије радећи на иницијативама за промоцију свеобухватне интернационализације у високом образовању. Гордана Влаховић била је стипендиста на Универзитету Пен Стејт у периоду 2018-2019. По повратку са Хамфри стипендије, поново је преузела улогу шефа Службе за међународну сарадњу.
Пројекат на којем тренутно ради зове се EXtremeClimTwin, у којем унапређује вештине и компетенције истраживача и администратора који истражују климатске промене и екстремне температуре. Недавно је дала интервју на српској националној телевизији, током којег је говорила о истраживачком пројекту финансираном у оквиру програма European Union Horizon 2020, затим о кључној улози административних служби високо-образовних институција у процесу интернационализације и указала је на општи недостатак стручњака у овој области.
У уторак, 23. марта 2021. на Департману за биологију и екологију проф. др Зоран Милошевић, Покрајински секретaр за високо образовање и научноистраживачку делатност отворио је Хербаријум Herbarium Universitatis Studiorum Neoplantensis – БУНС у присуству својих сарадника, декана Универзитета у Новом Саду Природно-математичког факултета, проф. др Милице Павков Хрвојевић и гостију са других департмана нашег Факултета. У присуству уважених гостију у холу Департмана отворена је и Малаколошка збирка која обхвата љуштурице 302 врсте маринских мекушаца и бодљокожаца. Догађају су присуствовали бројни представници медија.
Хербаријум Департмана за биологију и екологију је научна колекција која је од 2003. године регистрована у међународном регистру научних хербаријума Index Herbariorum, када јој је и додељен препознатљив акроним БУНС. Прва колекција је настала 1947. године на тадашњој Вишој педагошкој школи у Новом Саду у оквиру групе ботаничких предмета. Данас Хербаријумска збирка Herbarium Universitatis studiorum Neoplantensi, броји више од 250.000 ексиката организованих у 13 колекција – у збирци се налазе и материјали са подручја Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Македоније, Мађарске, Румуније, Бугарске, Аустрије, Русије, Белорусије, Грчке, Албаније, Италије, Русије, Украјине, УСА и са Тајланда. Хербаријум је као музејска колекција отворен за научну, стручну делатност и за посетиоце.
Хербаријумски простор је реконструисан средствима које је обезбедио Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност у укупном износу од осам милиона динара. Овим средствима трајно су решени проблеми простора, и постављање савремених компакт ормана за чување ексиката. Обиман посао реконструкције обављан је сукцесивно три године, припремајући се за трајно лоцирање научно важне, али и национално и историјски вредне колекције. Катедра за ботанику је из средстава пројеката који се реализују у њеним лабораторијама обезбедила техничке уређаје за одржавање микроклиме у Хербаријуму као и оптичке уређаје за рад са колекцијама и информатичку и фото подршку. У Хербаријуму се чувају и примерци који су старији од датума оснивања Хербаријума добијени разменом материјала као и примерци многих врста које се данас више не могу наћи у природи и на стаништима првенствено Аутономне покрајине Војводине.
