You are browsing archives for
Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду и Институт за физику Универзитета у Београду, Институт од националног значаја за Републику Србију, 24. марта 2023. године потписали су споразум о стратешком партнерству.
Споразум су потписали декан Природно-математичког факултета проф. др Милица Павков-Хрвојевић и директор Института за физику Др Александар Богојевић.
Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду успоставио је прву виртуелну сарадњу преко COIL Connect мреже са Католичким универзитетом у Манизалесу, Колумбија. Виртуелну размену у оквиру предмета Општи енглески језик и Енглески у геонаукама реализују наша колегиница Станка Радојичић, наставник страног језика на Департману за географију, туризам и хотелијерство и Адриана Марија Рамирез Гарсија, професор енглеског језика на Католичком универзитету у Манизалесу, Колумбија.
Главна тема сарадње биће Циљ одрживог развоја УН бр. 15 „Живот на копну“ који ће повезати 14 студената медицине (бактериологије) са Колумбијског универзитета и 14 + 9 студената географије и геоинформатике са Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду. Студенти ће испитати и упоредити реализацију овог циља Уједињених нација у својим земљама и презентовати на завршној онлајн мини-конференцији. Сарадња ће се одвијати кроз заједничке задатке синхроно и асинхроно користећи различите дигиталне алате.
Делегација са Факултета за науку и технологију, Универзитета Paris-Est Créteil је посетила Природно-математички факултет (ПМФ) у понедељак, 20. марта 2023. године. У саставу делегације били су проф. Amine Nait Ali, продекан за међународну сарадњу, Sanae Fukuma, шеф Канцеларије за међународну сарадњу и Davy-Louis VERSACE, професор из области хемије полимера и фотохемије.
Пријем је организован у Клубу наставника на ПМФ-у, а делегацију су дочекали проф. Срђан Рончевић, продекан за науку, међународну сарадњу и развој, проф. Татјана Ђаковић Секулић, помоћник директора Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, проф. Маријана Крагуљ Исаковски, проф. Ђурђа Керкез, Гордана Влаховић, шеф Канцеларије за међународну сарадњу и Ивана Пејовић, стручни сарадник за међународну сарадњу.
Циљ ове посете је био проширење активности постојеће међународне сарадње и партнерства, успостављање заједничких студијских програма, заједничко учешће у научно-истраживачким пројектима и унапређење координације и протока академске мобилности између факултета.
Студенти гастрономије основних и докторских студија са Катедре за гастрономију у периоду од 17. до 20. фебруара 2023. године учествовали су на међународном кулинарском такмичењу International Culinary Competition of Southern Europe у Солуну. Такмичење је одржано под покровитељством Светске кулинарске асоцијације (WACS) и националног удружења кувара из Грчке. После два месеца интезивног тренирања са својим професорима-менторима Гораном Радивојевићем, др Мајом Бањац и др Бојаном Калењук Пиварски, ови млади гастрономи у јуниорским и сениорским категоријама освојили су:
Подршку за одлазак тима на такмичење у великој мери је подржао Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистражиовачку делатност АПВ, Департман за географију туризам и хотелијерство и Природно-математички факултет.
Упоредно уз припреме за Солун у нашој лабараторији за гастрономију интезивно су се одвијали тренинзи за одлазак на Global Chef Challenge у Риминију који је одржан у периоду од 19. до 22. фебруара 2023. године. Ово је најзначајније такмичење после Кулинарске олимпијаде и Светског купа.
Наш наставник вештина Горан Радивојеић и студенткиња Савета Бикић су као чланови тима Кулинарске федерације Србије бранили боје наше заставе у категорији веган и освојили су сребрну медаљу и квалификацију на Светски куп у Сингапуру 2024. године. Овим резултатом исписујемо историју српске гастрономије на светској кулинарској сцени јер Република Србија први пут има представнике на овако великом и значајном глобалном скупу.
Ови репрезентативни резултати су само корак ка изазовима који их чекају и који постављају пред њих озбиљне професионалне задатке у циљу унапређења образовања, српске гастрономије и очувања струке.
Проф. др Бранислав Јовић и доцент др Бранко Kордић са нашег Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, уз сарадњу са колегама са Пољопривредног факултета у Новом Саду, успешно су по први пут у Србији развили и имплементирали део спектралне библиотеке земљишта у светске организације, базе података и веб интерактивне платфоме (SoilSpec4GG/USDA-funded Food and Agriculture Cyberinformatics Tools Coordinated Innovation Network, GLOSOLAN Global Soil Laboratory Network, FAO).
Део резултата пројекта „Изградња спектралне библиотеке земљишта Војводине у циљу повезивања са глобалним системима за процену квалитета земљишта на бази вештачке интелигенције“ (бр 142-451-2198/2022-01) финансираног од стране Покрајинског секретаријата за научно истраживачку делатност имплементиран је у wеб софтверску платформу Open Soil Spectral Library / OSSL за процену параметара земљишта на бази инфрацрвених спектара и вештачке интелигенције.
Спектрална библиотека земљишта Србије је почетна фаза у развоју модерних инструменталних метода прецизне пољопривреде и повезивању научних институција Србије са глобалним мрежама за развој система одрживих развоја у пољопривреди и заштитити животне средине. Сервис за процену и локације из спектралне библиотеке земљишта Србије биће доступне у наредном периоду на OSSL Explorer-у.
Фондација „Горан Љубијанкић“ награђује најуспешније истраживаче у области молекуларне биологије. На овогодишњем Конкурсу за најбоље докторскe дисертације и мастер радове из ове области одбрањене 2022. говине, Комисија Фондације је др Исидору Кешељ (Старовлах) и др Мају Мариновић издвојила међу сличнима и одабрала као једне од кандидата који ће поделити награду. Колегиницама Исидори и Маји честитамо на постигнутом успеху.
Институт за физиологију и биохемију Биолошког факултета Универзитета у Београду једногласном одлуком Комисије доделио је овогодишњу награду „Иван Ђаја“ за најбољу докторску дисертацију колегиници др Исидори Кешељ (Старовлах) за докторску дисертацију под називом „Митохондријална биогенеза као механизам адаптације специфичних типова ћелија репродуктивне осовине“.
