Ознака: ДФ

Истраживачи са Природно-математичког факултета, тачније, са Департмана за физику, званично су постали чланови ДУНЕ (Дееп Ундергроунд Неутрино Еxперимент)колаборације, преко пројекта ГЕНЕСИС (Боостинг еxцелленце оф УНСПМФ НПГ ин неутрино пхyсицс ресеарцх), финансираног од стране Фонда за науку Републике Србије, а у оквиру Програма сарадње српске науке са дијаспором.

ДУНЕ тренутно чини преко 1000 истраживача из више од 30 земаља (преко 190 институција), а као прва истраживачка група из Србије укључена је група научника са Катедре за нуклеарну физику – проф. др Наташа Тодоровић, редовни професор, проф. др Јована Николов, ванредни професор и др Никола Јованчевић, доцент, као и четири студента докторских студија нуклеарне физике. Чланство у Колаборацији омогућиће сарадницима са Природно-математичког факултета у Новом Саду оспособљавање стручњака који ће се бавити истраживањима физике неутрина и имати значајну улогу у експерименту ДУНЕ током наредних 20 година.

ДУНЕ је водећи међународни експеримент за проучавање неутрина, најзаступљенијх честица материје у свемиру, а носилац пројекта је америчка лабораторија за физику елементарних честица Фермилаб у Илиноису. ДУНЕ се састоји од два неутринска детектора, смештена под земљом на растојању од 1300 километара. Ови детектори ће омогућити научницима да боље разумеју физику неутрина и њихову улогу у настанку свемира, као и механизме распада протона. Два прототипа ових детектора налазе се у истраживачком центру ЦЕРН. ДУНЕ настоји да реши велике мистерије: порекло материје, уједињење сила које делују у природи и формирање црних рупа. Очекује се да ће добивени резултати по значају бити једнаки са открићем Хигсове честице на великом хадронском сударачу у ЦЕРН-у.

Чланови Катедре за нуклеарну физику већ имају остварену међународну сарадњу са низом еминентних научних центара из нуклеарне физике: ЦЕРН-ом у Женеви, Обједињеним институтом за нуклеарна истраживања у Дубни (Русија), истраживачким центром ЈРЦ (Јоинт Ресеарцх Центре) у Белгији, Аргон националном лабораторијом у Чикагу, универзитетима у Француској, Италији, Великој Британији, Сједнињеним Америчким Државама, као и научним институтима у Немачкој, Мађарској и Хрватској.

Пупинова награда Матице српске установљена је у спомен Михајла Пупина, стипендисте и добротвора Матице српске. Додељује се од 1996. године у интервалу од три године из Фонда Михајла Пупина и средстава Матице српске.

Ове године, прву награду су добили Тривко Кукољ, студент новосадског Природно-математичког факултета са Департмана за физику и Александар Станисављевић са Факултета техничких наука, такође из Новог Сада.

Награда се додељује за дипломске, мастер, магистарске и друге научне радове студената редовних студија у претходном трогодишњем периоду који представљају допринос техничким и природно-математичким дисциплинама којима се бавио овај научник. Право учествовања имају студенти свих универзитета са српског говорног подручја на основу предлога надлежне катедре, наставно-научног већа или другог одговарајућег органа факултета.

Жири у саставу: проф. др Владимир Катић (председник), проф. емерита др Мирјана Војиновић Милорадов, академик Миљко Сатарић, проф. емеритус др Душан Сурла, проф. др Бранислав Боровац и проф. др Владимир Вујичић су одлучили да, с обзиром на висок квалитет радова, доделе две прве, три друге и четири треће награде. Свечано уручење награда је 15. октобра у Матици српској.