Skip to main content

Природно-математички факултет обележио пола века постојања

Сазнати, знати, научити, пренети знање, применити га… све је то наука. Базичне, фундаменталне науке су у основи свега око нас. Хемија, физика, математика, астрономија,… и чини се да је баш ту почела прича о нераскидивој вези са човеком. Природно математички факултет Универзитета у Новом Саду, образовна и научна институција, ове године прославља 50 година постојања – од почетка, данас, а и убудуће, окупљамо студенте, талентоване младе људе, посвећене науци.

Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду данас изводи наставу на основним и последипломским студијама из области: биологије, екологије, заштите животне средине, физике, астрономије, географије, туризма, хотелијерства, хемије, биохемије, математике и информатике. Професори су били или јесу, истакнути чланови Српске академије наука и уметности, носиоци важних друштвених функција у извршним органима власти покрајине, ректори и проректори Универзитета у Новом Саду.

Већ пола века, имамо јасну стратегију – политику изврсности и квалитета, руководећи се реченицом чувеног физичара Глена Сиборга да је улагање у изврсност стартегија која можда у првом моменту више кошта али је осредњост, дугорочно гледано, неупоредиво скупља. Ми студентима пружамо знање. Знање и вештине стечене на нашем факултету отварају многа врата јер знање је моћ, каже стара латинска изрека.

Поводом Дана ПМФ-а, 24. маја, подељене су награде и плакете запосленима, најбољим студентима, професорима, асистентима, додељена је награда Најбољем младом научнику ПМФ-а за протеклу годину, као и Награда за највећи финансијски допринос остварен у међународној сарадњи, као и увек популарна награда за Најбољег промотера факултета.

Најбоља млада научница ПМФ-а је Снежана Паповић, истраживач-сарадник на Катедри за Аналитичку хемију. Од ране младости показивала је афинитете ка науци, започевши своје прве научне кораке под менторством професора Милана Вранеша. У научном раду бави се јонским течностима и електролитима за литијум-јонске батерије, са посебним освртом на унапређење стабилности батерија. Током докторских студија у оквиру COST сарадње и билатералних пројеката, реализовани су студијски боравци и усавршавања у Словенији и Француској. Научно-истраживачки допринос обухвата 30 научних радова са SCI листе. Коаутор је на преко 35 научних саопштења од националног и међународног значаја. Укупан индекс компетентности је 262, док је укупан импакт фактор 96,8. Резултати вишегодишњег рада у научној делатности могу се сагледати и на индексном порталу SCOPUS – Хиршов, h-индекс износи 9, а укупна цитираност 244. Свој научни доринос пружа и кроз рецензирања научних радова у еминентним међународним научним часописима. Током научно-истраживачког рада награђивана је са четири награде Универзитета у Новом Саду за постигнут успех током основних и мастер академских студија, Специјалним признањем Српског хемијског друштва за остварен изузетан успех, као и престижном првом наградом за најбоље пезентован рад на 51. Саветовању Српског хемијског друштва. Члан је Српског хемијског друштва, Хемијског друштва Војводине, Клуба младих хемичара Србије као и Друштва физикохемичара Србије.

Награда која је установљена ове године, јесте награда за највећи финансијски допринос остварен у међународној сарадњи. Добитник је Душан Јаковетић са Департмана за математику и информатику. Душан Јаковетић запослен је као доцент на ПМФ-у 2015. године. Похађао је последокторске студије у Португалији, докторске студије у Америци, где је добио награду за најбољу докторску дисертацију „А. Г. Милнес“. Добитник је награде „Др. Зоран Ђинђић“ за најбољег младог истраживача са изузетним доприносом науци у 2017. години. Области истраживања др Јаковетића су дистрибуирана оптимизација и дистрибуирано процесирање информација. Учествује у више међународних и националних пројеката, а тренутно ради као научно-технички координатор на ЕУ H2020 пројекту „I-BiDaaS“, као и руководилац тима ПМФ-а на ЕУ H2020 пројекту „C4IIOT“. Пројекат „I-BiDaaS“ се бави развојем научних и технолошких иновативних метода за обраду великих количина података, а пројекат „C4IIOT“ се бави развојем сајбер-сигурноснох решења за обраду података генерисаних у контексту интернета ствари (Internet of Things).

На свечаности у Српском народном позоришту, званицама су се обратили: др Бојан Тубић, помоћник министра за високо образовање у Министарству просвете, науке и технолошког развоја, проф. Душица Ракић, заменица покрајинског секретара за високо образовање и научноистраживачку делатност, проф. др Стеван Станковски, проректор за науку Новосадског универзитета и као домаћин, проф. др Милица Павков Хрвојевић, декан ПМФ. Ево говора нашег декана:

 

Драги гости, даме и господо, уважене колегинице и колеге,

Данас обележавамо пола века постојања Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду. Историја дуга 50 година, ПМФ чини једним од најстаријих факултета новосадског Универзитета. Неко би можда рекао, шта је 50 у односу на 8 векова Кембриџа, или читав миленијум континуитета изучавања науке на Универзитету у Болоњи. Ја бих им одговорила као професор физике – време је релативно, просторне и временске координате догађаја су међусобно повезане, а ми смо издржали тест времена која нису била лака, на просторима на којима су наука и образовање, ретко или никад били приоритети друштва. Показали смо да можемо да се адаптирамо у модерном свету глобализације, упркос већој и старијој конкуренцији. И тако, још једанпут, релативизовали време – иако смо закаснили више стотина година за најстаријим светским кућама науке, данас можемо да им станемо раме уз раме – по научним постигнућима, по ентузијазму наших истраживача, по квалитету и условима рада.

Прешли смо дуг пут за кратко време, јер – те 1969. када смо ми правили прве кораке, направљен је један историјски корак, сећате се – онај мали за човека, а велики за човенство. А мени се све чини да је човечанство направило још већи корак од Армстронговог на месецу, оног часа када је човек схватио колико је важно ништа. Ништа – је нула; а нула се није родила из празних руку ни из празних глава ловаца и скупљача. Нула је рођена у људском уму – захваљујући размишљању неких умних људи у Индији, Кини, Грчкој, Сумеру. Математика је апстрактна, ипак многе ствари су договорљиве – да ли ћемо бројати по бинарном систему, да ли ћемо бројати до 12 или до 60 као што се бројало у старом Вавилону на пример. Или ћемо у систем увести нулу као апстрактни ентитет – дакле, чак ни ништа не постоји пре него што се замисли. Оно на шта, драги гости, хоћу да вам укажем, је оно што ми на ПМФ-у већ знамо, а то је колико је важан посао који радимо већ пола века. Колико је важно неговати мисао, подржавати науку, подстицати мислеће људе – јер, сетиите се, без те, поменуте нуле, човечанство би вероватно и даље било заглављено у средњем веку.

Овако, стигли смо до тога да на паметним телефонима можемо да посматрамо снимке залеђеног језера на већ поменутом Месецу (у нади да то ускоро неће постати једино језеро у које ћемо моћи да ускочимо). Шалу на страну, јер за мало шале има места када је реч о климатскм променама – и за будући опстанак на планети, затребаће нам математика – као кључ за целокупно људско знање и као универзални језик свих природних наука.

И зашто да не – универзални језик којим свакодневно комуницирамо међу собом, можда су бројеви и једине речи у читавом језику, које немају вишеслојна значења. Зато ћу Вам о Природно-математичком факултету говорити у бројкама, прецизности ради и јер је важно:

  • Највећи ПМФ у Србији – 600 запослених и 6000 студената, 45 акредитованих студијских програма; изврстан научни кадар – у овом тренутку 3 члана САНУ.
  • Два центра изврсности: Центар за репродуктивну ендокринологију и сигнализацију и Центар изузетних вредности за математичка истраживања нелинеарних феномена; једини центар изврсности за математику у земљи од 2008. године.
  • Мастер академске студије Примењена математика као део Европског конзорцијума за математикуу индустрији– ПМФ је едукациони чвор, као и Мастер академске студије Примењена математика – наука о подацима (Дата Сциенце) – прве и једине акредитоване мастер студије те врсте у Србији.
  • Једине докторске академске студије методике наставе природних наука (биологије, хемије, физике, географије), математике и информатике у Србији.
  • Преко 20 дипломираним студената информатике су оснивачи start up компанија које су изузетно успешне.
  • Око 110 националних пројеката (70 финанасираних од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја и 40 финансираних од стране Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност) и око 50 међународних пројеката и акција.

Податак да се међу 30 најцитиранијих истразивача са територије Војводине налази чак 20 истраживача са ПМФ-а, говори да су наши професори и сарадници научна елита Новосадског универзитета. Нека имена су црвеним словом остала уписана и у историји светске науке, а нека направила темељ за нас факултет у данашњем облику:

  • Проф. др Слободан Глумац, Председник Светског ентомолошког Конгреса,
    и један од оснивача Департмана за биологију и екологију
  • Академик Милоје Сарић, пионир и оснивач експерименталне физиологије биљака у Србији и један од оснивача Департмана за биологију и екологију
  • Академик Бранислав Букуров, оснивач катедре за географију при Филозофском факултету и добитник медаље Јован Цвијић
  • Академик Мирко Стојаковић, први Декан Природно-математичког факултета
  • Академик Богољуб Станковић – оснивач модерне математичке анализе у Србији и новосадске школе математичке анализе
  • Академик Милева Првановић – оснивач модерне геометрије у Србији
  • Академик Олга Хаџић – велики допринос у теорији непокретне тачке- препознат је појам Хаџић t-конорме, али и изузетан допринос у развоју Културног туризма
  • Проф. др Сободан Царић, утемељивач катедре за физику чврстог стања и један од оснивача Департмана за физику
  • Проф. др Братислав Тошић – изузетан научни допринос у теорији кондензованог стања. Препозната је Аграновић Тошићева бозонска репрезентација, која је нашла низ примена
  • Проф. др Лазар Маринков, доајен нуклеарне физике, утемељивач катедре за нуклеарну физику, а тиме и утемељивач Департмана за физику
  • Проф. др Живојин Живанов, утемељивач Одсека за примењену хемију некадашњег Института за хемију, а касније и Катедре за хемијску технологију
  • Проф. др Иштван Жиграи, један од оснивача Катедре за аналитичку хемију а тиме и оснивач Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине
  • Проф. др Олга Гашић, оснивач катедре за биохемију и иницијатор истраживања у области биолошкои активних једињења биљака на територији некадашње Југославије

Данас, ми имамо част и одговорност да наставимо тим путем, у који су најбољи део себе уграђивали најбољи. А наука, знање и образовање ни у једном претходном моменту историје нису били важнији него што су данас. У савременом свету, промена је постала константа. Али промене су добре само кад су на боље – и то је пут који видим пред ПМФ-ом. Сада застанимо, да прославимо тренутак који везује првих педесет година традиције и остатка историје наше куце. Као декан, вечерас делим задовољство и понос са читавим колективом, а вас драги гости, позивам да са нама славите овај јубилеј, науку, али и традицију. Ради будућности, наравно.

Прикажи више
Прикажи мање
Догађаји

Одржано 55. републичко такмичење из хемије за ученике основних школа

Од 17.-19. маја 2019. године, на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине Природно-математичког факултета у Новом Саду, одржано је 55. републичко такмичење из хемије за ученике основних школа. Републичко такмичење је четврти и највиши ранг такмичења из хемије. Организатори овог такмичења су Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, а Природно-математички факултет је по први пут био домаћин овог такмичења.

Такмичарима и наставницима су на отварању добродошлицу пожелели проф. др Срђан Рончевић, продекан за науку, међународну сарадњу и развој, проф. др Јасмина Агбаба, директор Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, др Сања Панић, потпредседница Српског хемијског друштва и председница Српског хемијског друштва – хемијског друштва Војводине, и доц. др Душица Родић, председник Републичке комисије.

Први такмичарски дан је започео израдом теста у три такмичарске категорије: Тест и практична вежба за ученике 7. разреда, Тест и практична вежба за ученике 8. разреда и Тест и истраживачки рад за ученике 7. и 8. разреда. Истовремено је проф. др Божо Далмација одржао предавање за наставнике под насловом „Климатске промене и квалитет воде“. Након израде теста, комисија их је детаљно прегледала и саопштила прелиминарне резултате. На основу резултата теста, најуспешнији ученици су се пласирали на други део такмичења (1 ученик у категорији Тест и истраживачки рад за ученике 7. и 8. разреда, 24 ученика у категорији Тест и практична вежба за ученике 7. разреда и 22 ученика у категорији Тест и практична вежба за ученике 8. разреда). Првог такмичарског дана одржана је одбрана истраживачког рада пласираног ученика, а практична вежба, у трајању од једног сата, је одржана другог такмичарског дана. Док су ученици радили практичну вежбу, за наставнике пласираних ученика је одржана едукативна радионица под називом „Израда интерактивних тестова у настави хемије“, коју је водила проф. др Јасна Адамов.

На основу збирних резултата остварених на тесту и практичној вежби формирана је коначна ранг-листа ученика. Испред Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, проф. др Јелена Тричковић, помоћник директора Департмана је уручила дипломе и похвалнице Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије најбоље пласираним ученицима као и наставницима првопласираних ученика у све три категорије такмичења. Најуспешнијим такмичарима су уручене и дипломе Српског хемијског друштва.

Током два такмичарска дана, такмичари, ученици 7. и 8. разреда, су показали завидан ниво знања и експерименталних вештина.

Догађаји, Календар

Одржано међуокружно такмичење из хемије за ученике средњих школа

У суботу 13. априла 2019. године, на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине Природно-математичког факултета у Новом Саду, одржано је међуокружно такмичење из хемије за ученике средњих школа. Ово је други пут да се, у сарадњи са Школском управом Нови Сад, на Природно-математичком факултету одржава међуокружно такмичење за средњошколце. Међуокружно такмичење је други од четири ранга такмичења чији је организатор Министарство просвете, науке и технолошког развоја и Српско хемијско друштво.

Такмичарима су на отварању добродошлицу пожелели проф. др Јелена Тричковић, помоћник директора Департмана, Петар Виђикант, саветник у Школској управи Нови Сад, и проф. др Јанош Чанади, координатор такмичења. Такмичење је започело израдом теста, на којем су ђаци имали два и по сата да ураде двадесет захтевних проблемских задатака. Њиховим наставницима је у исто време приређено предавање „Природна једињења као антиканцерогени агенси – истине и заблуде“, које је одржала проф. др Неда Мимица Дукић, шеф Катедре за биохемију. Комисија на челу са проф. др Миром Сегединац пажљиво је прегледала ученичке тестове, саопштила прелиминарне резултате, и дискутовала са ђацима о њиховим радовима. Најбољи ђаци добили су прилику да покажу и своје лабораторијске вештине на експерименталном делу такмичења, који је трајао четири сата.

Помоћу успеха израде теста и лабораторијских задатака одабрано је девет најбољих ученика који ће представљати наш регион на републичком такмичењу из хемије које ће се одржати од 10–12. маја 2019. године на Технолошко-металуршком факултету у Београду. Најуспешнији ђаци с републичког такмичења добијају прилику да учествују на Српској хемијској олимпијади, која је изборно такмичење за Међународну хемијску олимпијаду. Ђаци из наше државе на овом најпрестижнијем међународном хемијском такмичењу редовно освајају мноштво медаља.

Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине уручио је дипломе најбоље пласираним ђацима, док су осталим такмичарима и њиховим менторима припале захвалнице. Ово такмичење је искоришћено као прикладна прилика да се изрази захвалност пензионисаним професоркама хемије новосадских средњих школа које су током своје радне каријере значајно време посветиле припреми надарених ђака за такмичења, и тиме дале немерљив допринос популаризацији хемије међу младима. Осам захвалница уручено је пензионисаним професоркама.

Догађаји, Календар

Министар за иновације и технолошки развој у посети ПМФ-у

Деканица Природно-математичког факултета, проф. др Милица Павков Хрвојевић, 31. јануара 2019. године била је домаћин министру за иновације и технолошки развој др Ненаду Поповићу. У оквиру радне посете, министарска делегација је обишла научне лабораторије: Лабораторију за хемијска испитивања животне средине „Др Милена Далмација“, Лабораторију за испитивање природних ресурса фармаколошки и биолошки активних једињења (LAFIB), групу за Data Science и рачунарски кластер, као и Лабораторију за испитивање радиоактивности узорака и дозе јонизујућег и нејонизујућег зрачења.

Министар Поповић је истакао да Србија има најбоље инжењере у овом делу Европе и да је то наш највећи потенцијал за будући економски развој. „Универзитет у Новом Саду је рекордер у Европи, а вероватно и у свету, по броју компанија које су основали његови професори и студенти. То говори да овај град не само да има одличну научно-истраживачку кадровску базу, већ има и одличну предузетничку културу, што је данас неодвојиво од науке“, рекао је министар. Он је изразио задовољство што Природно-математички факултет у Новом Саду реализује бројне пројекте са привредом, јер према његовим речима, наука не треба да служи искључиво библиотекама и полицама, већ је њена сврха да олакша живот људи и унапређује привреду и индустрију.

„Повезивање науке са привредом и индустријом, а у функцији стратегије развоја земље је један од примарних задатака Природно-математичког факултета. Факултет константно ради на уговарању научне и техничке сарадње са бројним институцијама у земљи и иностранству јер, права провера научних резултата може бити постигнута тек када они нађу своје место у привредном развоју земље. Квалитетне иновације зависе од квалитетног односа и неговања фундаменталних наука, а од круцијалног значаја је улагање у инфраструктуру и развијање постојећих ресурса.“ рекла је проф. Павков Хрвојевић том приликом.

Догађаји

VI додела награда и стипендија „Доцент др Милена Далмација“

Дана 26.10.2018. године обележен је дан рођења доц др Милене Далмација и настављена традиција доделе награда и стипендија „Доцент др Милена Далмација“ највреднијима од нас.

Догађаји

Свечано обележен 49. рођендан Природно-математичког факултета

Уз присусуство уважених гостију; представника амбасада, републичких, покрајинских и градских институција, ректора и декана са универзитета из региона, представника медија, запослених на ПМФ-у, као и студената, у петак, 25. маја је свечано обележен 49. рођендан Природно-математичког факултета, једне од најистакнутијих образовних и научних установа у Србији.

Традиционално, уручене су награде запосленима који су прослављали јубилеј – 10, 20 или 30 година рада на ПМФ-у, најбољим студентима у протеклој школској години, најуспешнијем промотеру наше куће, а ове године, по трећи пут и најбољем младом научнику ПМФ-а.

Гостима су се на самом почетку официјелног дела обратили проф. Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност, ректор Универзитета у Новом Саду, проф. Душан Николић и наравно, декан ПМФ-а, проф. др Милица Павков Хрвојевић, која се у свом излагању осврнула на постигнуте циљеве у претходном периоду и планове за наредне три године, будући да је исти менаџерски тим добио поверење запослених и у наредном мандату.

За музички интермецо је био задужен градски Поп хор радио, под диригентском палицом Душице Стојковић, који је на опуштен и весео начин забавио присутне, изводећи популарне композиције, уз неизбежну академску химну Gaudeamus Igitur.

Најбољи студенти су Јелена Матовић, са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Бојана Пантић, Илија Станојковић и Никола Сарајлија са Департмана за математику, али с обзиром на то да су као најбољи, отишли на пост академске студије у иностранство, нису били у прилици да на свечаности приме плакету од проф. Павков Хрвојевић.

Награда која се додељује за изузетне резултате у области науке и истраживачког рада, у сврху научног усавршавања, односно учешћа на научним конференцијама у земљи или иностранству, ове године је отишла у руке Милоша Савића са Департмана за математику и информатику.

Милош Савић је рођен 12. октобра 1984 год. у Сарајеву. Дипломирао је, мастерирао и докторирао на Природно-математичком факултету, Универзитета у Новом Саду, а 2015. године постаје доцент на Катедри за рачунарске науке, Департмана за математику и информатику. Примарна област његовог научног интересовања и деловања је анализа комплексних мрежа са фокусом на социјалне и информацијске мреже. Ко-аутор је 7 радова публикованих у међународним часописима, 23 рада публикована у зборницима међународних конференција и једне монографије. Учесник је једног републичког научно-истраживачког пројекта и више билатералних међународних пројеката. Помоћник је главног уредника ComSIS међународног часописа.

Члан је или је био члан програмског комитета 16 међународних конференција и рецезент за 4 међународна часописа. Стручни сарадник програма рачунарства у Истраживачкој станици Петница.

„ПМФ, то сам ја“ је специјална награда која на неки начин, представља престиж. Критеријум за доделу ове награде је само један – специјални напори и акције које су допринеле већој видљивости, препознавању и промоцији нашег факултета. За протеклу годину и не само протеклу, заслужено, награда је отишла у руке Растислава Стојсављевића, доцента са Департмана за географију, туризам и хотелијерство:

Растислав Стојсављевић је уписао основне студије географије на смеру Професор географије 2006. године.

Као студент треће године (2009.) био је финалиста Лабораторије славних у организацији Британског Савета и РТС-а. Током 2010. године био је председник Друштва младих истраживача „Бранислав Букуров“.

Од 2011. године као мастер студент учествује у извођењу наставе на матичном Департману.

Члан је Маркетинг тима за промоцију ДГТХ-а од 2012. године. Учествовао је на више Фестивала науке и Ноћи истраживача као руководилац више тематских радионица. Трећу годину уназад један је од промотера ПМФ-а у средњим школама у Републици Српској и Црној Гори. Идејни је креатор догађаја „Буди студент 1 дан“ који се спроводи на читавом ПМФ-у. Идејни је креатор догађаја „Геолимпијада“ – такмичење из географије, које се спроводи две године на ДГТХ-у. Мастерирао је на историји у Новом Саду и на јесен планира да упише докторске студије из историје – ужа специјалност му је историја САД-а.

Приматијада је научно-спортско такмичење студената природних наука из региона бивше Југославије које се одржава већ 45. година и на којој сваке године учествује преко 1500 студената, који се такмиче у спорту и знању. На овогодишњој, која се одржала од 27. априла до 2. маја у Будви, наш факултет је у конкуренцији 17 факултета освојио велики број медаља како у спортским такмичењима тако и у науци. Што се тиче спортских такмичења имали смо представнике у кошарци, одбојци, рукомету, стоном тенису и фудбалу, како у женској, тако и у мушкој категорији, а представљали су нас и млади научници у области хемије, географије, биологије и физике (укупно 10 научних радова). С обзиром на то да смо у укупном пласману, рачунајући и спортске и научне резултате, освојили четврто место, Дан факултета је био одлична прилика да честитамо награђенима:

  • Златна медаља за научне радове: Дамир Гаврић – рад из биологије и Магдалена Јездић и Кристина Глишић – рад из гастрономије
  • Сребрне медаље за научне радове из области хемије: Исо Марић и Живана Гагицки, као и Дајана Лазаревић
  • Златна медаља – мушка и женска кошаркашка екипа: капитени Милош Радивојевић и Данијела Граховац
  • Сребрна медаља – мушки рукомет: капитен Александар Деветак
  • Бронзана медаља – женска одбојкашка и женска рукометна екипа: капитени Дајана Петровић и Анђела Ковачевић

Након званичног дела, гости су уживали уз коктел који су припремили студенти гастрономије и хотелијерства са Природно-математичког факултета.

Следећи сусрет у исто време наредне године, по свему ће бити посебан јер ПМФ наредне године прославља пола века.

Део атмосфере можете погледати у фото галерији.

 

Догађаји

Посета директора CERN-а Универзитету у Новом Саду

Универзитет у Новом Саду je 28. марта 2018. године посетила висока делегација Европске организације за нуклеарна истраживања (CERN) у којој су били госпођа Шарлот Варакуле (Charlotte L. Warakaulle), директорка за међународне односе ЦЕРН-а, професор Екхарт Елсен (Eckhard Elsen), директор за науку CERN-а, професор Петер Леваи (Peter Levai), делегат Савета CERN-а за Мађарску и директор Института Вигнер (Wigner Institute), професор Емануел Тсемелиц (Emmanuel Tsesmelis), шеф за придружене чланице и односе са земљама нечланицама и господин Анджеј Чаркиевиц (Andrzej Charkiewicz), секретар за науку. Скупу су такође присуствовали др Саша Лазовић, помоћник министра за технолошки развој, трансфер технологија и иновациони систем у Министарству просвете, науке и технолошког развоја и чланови Комисије Републике Србије за сарадњу са CERN-ом: проф. др Петар Аџић, др Александар Богојевић, проф. др Ђорђе Шијачки и др Александар Белић, као и координатор за индустријску сарадњу са CERN-ом Ђорђе Вуковић.

Госте је у Ректорату Универзитета у Новом Саду примио ректор проф. др Душан Николић са проректорима проф. др Сашом Орловићем, проф. др Снежаном Смедеравац и проф. др Биљаном Абрамовић. Састанку су присуствовали проф. др Милица Павков Хрвојевић, декан Природно-математичког факултета и проф. др Драган Шешлија, продекан Факултета техничких наука.

Висока делегација CERN-а борави у вишедневној посети Србији како би установила да ли наша земља испуњава услове за пуноправно чланство у овој организацији. Делегација под називом CERN Task Force, по налогу Савета и генералне директорке CERN-а, анализира досадашње учешће наше земље у највећој научној организацији у Европи и даје препоруку о пуноправном чланству. Поред тога, на састанку у Ректорату Универзитета у Новом Саду вођени су разговори о сарадњи са Универзитетом у Новом Саду.

Делегација CERN-а је након тога, посетила Природно-математички факултет, Факултет техничких наука и компанију РТ-РК.

Догађаји

25. Копаоник бизнис форум

Од 4. до 7. марта, одржан је јубиларни, 25. Копаоник бизнис форум, у организацији Савеза економиста Србије и Удружења корпоративних директора Србије.

Традиционално, Форум се организује под покровитељством председника Владе Републике Србије, а сваке године окупи око 1000 учесника, уважених представника академске заједнице, државних званичника, чланова дипломатског кора, пословних људи и медија. И ове године, истакнути професори ПМФ-а су узели учешће на овом скупу – панел „New economy – New Technology – New society“ организовала је др Јасна Атанасијевић, доцент ПМФ-а, а учесници су били Johar Indy – Impact hub, Владимир Чупић – Atlantic група, др Наташа Крејић, редовни профессор и продекан на ПМФ-у и Александар Матановић – Serbian Bitcoin Association.

Тема ове године је „Након развојних мера штедње“ – шта српска економија треба да уради како би фискалну стабилност претворила у одрживи раст. Копаоник бизнис форум одржава и негује сарадњу између релевантних учесника и на тај начин нуди интерактивну платформу у склопу које постоји дијалог, расправа, размена мишљења и ширење знања.

Догађаји

Одржан трећи Семинар о рецензирању за истраживаче

Недавно је у Ректорату одржан трећи Семинар о рецензирању за истраживаче у организацији ПМФ-а и Центра за промоцију науке. Пред више од сто истраживача и наставника, о различитим аспектима ове академске вештине говорили су научни саветник др Александар Декански из Центра за електрохемију Института за хемију, технологију и металургију (ИХТМ), др Олгица Недић научни саветник са Института за примену нуклеарне енергије (ИНЕП), др Невена Буђевац, доцент са Учитељског факултета Универзитета у Београду, др Ивана Дрвеница, научни сарадник са Института за медицинска истраживања, и Иван Умељић, уредник издавачке делатности Центра за промоцију науке.

Догађаји

Потписан протокол о сарадњи Фонда „Европски послови“ АП Војводине и ПМФ-а

Дана 25. децембра 2017. године на Природно-математичком факултету је потписан Протокол о сарадњи Фонда „Европски послови“ АП Војводине са Природно-математичким факултетом Универзитета у Новом Саду.

Циљ овог протокола јесте успостављање процедура за унапређење сарадње и координације између Фонда „Европски послови“ Аутономне Покрајине Војводине и Природно-математичког факултета на пословима повезивања високошколског образовања, науке и покрајинске администрације ради остваривања и обезбеђивања заједничких интереса, креирања европских пројеката, промоције образовних, економских и административних капацитета, образовања кадрова и менаџмента за потребе европских интеграција, те усклађивања сопствених програма, пројеката и активности у области европских интеграција. Уз то, сарађиваће се у оквиру информисања јавности о коришћењу претприступних и других инструмената развојне политике, промоције европских вредности и регионалне политике као инструмента за јачање привредних капацитета, посебно кроз сарадњу са релевантним међународним и домаћим институцијама.

„Фонд „Европски послови“ АП Војводине и Природно-математички факултет ће остваривати сарадњу и размену информација организовањем сусрета како би се обезбедила размена информација у вези са активностима које се односе на припрему и имплементацију пројеката у области европских интеграција, организовањем различитих облика едукације у оквиру делатности страна, утврђивањем планова и програма рада у процесима европских интеграција и то у оним областима које су од интереса за обе стране, организовањем манифестација у циљу промоције европских вредности и процеса европских интеграција, организовањем, по потреби, заједничких конференција за новинаре, организовањем стручне праксе студената Природно-математичког факултета, као и организовањем тематских, групних посета студената Природно математичког факултета Фонду „Европски послови“ АП Војводине, с циљем упознавања са делатношћу и пословном праксом Фонда“, пише у Протоколу.

Догађаји