Природно-математички факултет је 19. маја облежио је 54 године од оснивања. Подељене су награде и плакете запосленима, најбољим студентима, професорима, асистентима, додељена је награда Најбољем младом научнику ПМФ-а за протеклу годину, као и Награда за највећи финансијски допринос остварен у међународној сарадњи.
Најбољи студенти(2021-2022):
- Теодора Ћато, Теодора Деспотовски, Марко Радићи Мина Јанковићса Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине;
- Луна Рачићи Никола Арсићса Департмана за биологију и екологију;
- Михаило Миленковићи Дејан Гјерса Департмана за математику и информатику.
Мина Јанковић је студент генерације Универзитета у Новом Сада у области природно-математичких наука, а Дејан Гјер је био у конкуренцији за најбољег студента Универзитета у Новом Саду.
Најбољи наставници и сарадниципо оценама студената (2021-2022):
- Вера Жупанеци Милица Ранковићса Департмана за биологију и екологију;
- Ивана Богдановићи Елвира Ђурђићса Департмана за физику;
- Смиљана Ђукичин Вучковићи Јелена Миланковић Јовановса Департмана за географију, туризам и хотелијерство;
- Јелена Бељини Јелена Кесићса Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине;
- Марко Савићи Немања Милошевићса Департмана за математику и информатику.
Традиционално, ПМФ додељује награду за изузетне резултате у области науке и истраживачког рада, за претходну календарску годину, у сврху научног усавршавања односно учешћа на научним конференцијама у земљи или иностранству, по избору добитника. Након примљених пријава на конкурсу, комисија је одлучила да награду за најбољег младог научника, заправо научницу ПМФ-а, додели Данијели Арсенов са Департмана за биологију и економију.
Данијелин научно-истраживачки рад се базира на истраживањима из области еко-физиологије биљака, првенствено, на проучавању утицаја различитих стресних фактора на животну средину и на физиолошке адаптивне механизме биљака у условима стреса.
Научни сарадник је на Департману за биологију и екологију, у Лабораторији за физиологију биљака. Резултати досадашњих истраживања су публиковани у монографским поглављима међународног значаја (4), радовима са СЦИ листе (18) и презентовани су на бројним међународним и националним конференцијама (38). Према бази СЦОПУС укупан број цитата је 320, а Х индекс 10. Током научне каријере, боравила је на неколико стручних усавршавања у земљи и иностранству, где је стекла значајно искуство у лабораторијском и теренском раду у оквиру реномираних лабораторија за физиологију, биохемију и молекуларну биологију биљака и животну средину: Петница у Србији, Белорусија, Француска, Финска, Холандија.
Добитница је стипендије за кратки истраживачки боравак на Јагелонском Универзитету у Кракову (Пољска) за студенте докторских студија, као и стипендије за учешће у међународној летњој школи у организацији Лабораторије за изврсност, у Француској, где је била и на постдокторском усавршавању, стипендиранм од стране ресорног Министарства.
Такође, Данијела је укључена у извођењу практичне наставе на предметима Биологија ћелије и Инструменталне методе у биологији.
Добитник награде за највећи финансијски допринос остварен у међународној сарадњиза протекли период је Снежана Малетић са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне срединеза пројекат „Тwинсубдyн“.
Наш факултет је координатор пројекта „Подизање капацитета и изврсности у области испитивања утицаја примене органских суплемената на земљиште у погледу динамике нутријената и контаминаната у подземљу – ТwинСубДyн“ који се реализује у оквиру Хоризонт Европа програма специјално намењеног за јачање капацитета земаља Западног Балкана.
Конзорцијум чине, поред ПМФ-а, Универзитет у Бечу, Шпанско Национално Веће за истраживања, Универзитет Мартин-Лутхер-Wиттенбергер. Пројекат је започет у августу прошле године, а завршава се 31. јула 2025. године. Укупан буџет пројекта износи скоро 1,5 милона еура.
Пројекат је фокусиран на испитивање потенцијала употреба глобално вредних ресурса на бази угљеника које се тренутно губе кроз различите токове отпада. Отпад органског порекла, као што је отпадна биомаса, муљеви који остају након третмана отпадних вода и др. Могу се конвертовати у вредне продукте који се могу користити у сврху решавања проблема деградације земљишта.
Тренутно примена оваквих материјала у земљишту у земљама Западног Балкана на ниском нивоу, очекује се њен пораст у наредном периоду, пре свега због очекиваног пораста потенцијалних извора ових материјала. Међутим у зависности од порекла ови материјали уједно могу бити и извор потенцијалних неорганских и органских контаминаната, претежно фармацеутика, пестицида и микропластике, стога се њихов потенцијални утицај на квалитет земљишта и подземних вода мора добро испитати како би се обезбедила њихова безбедна употреба.
Пројектне активности обухватају усавршавање младих и искусних истраживача ПМФ-а на реномираним партнерским институцијама, тренинге организоване за подизање знања и капацитета истраживача на ПМФ-у, радионице намењене истраживачима и заинтересованим странама и организацију летње школе намењене истраживачима и заинтересованим странама широм региона Западног Балкана, али и Европе.
Пројекат ће обухватити и реализацију истраживања у области утицаја органских суплемената на динамику нутријената и контаминаната у подземљу и њиховом утицају на поземне воде.
