Скип то маин цонтент

Универзитет у Вилњусу био домаћин Генералне скупштине мреже ГЕНЕРА 2026.

Универзитет у Вилњусу био је домаћин Генералне скупштине мреже ГЕНЕРА и Еразмус+ пројекта ГЕНЕРА-ЦОПА, која је одржана од 8. до 10. октобра 2026. године. Скуп је окупио чланове мреже ради размене искустава, разматрања нових иницијатива и јачања сарадње у области родне равноправности и разноликости у физици, као и сагледавања напретка пројекта ГЕНЕРА-ЦОПА.

Тродневни програм започео је поздравним обраћањима и представљањем Универзитета у Вилњусу, уз учешће високих представника Универзитета.

Улога Универзитета у Вилњусу као домаћина потврдила је његов активан допринос европском дијалогу о равноправности, разноликости и инклузији у физици и науци. Учесници су затим разменили информације о активностима партнерских институција и представили примере добре праксе и нове иницијативе усмерене на стварање инклузивнијег научног окружења. Посебна сесија била је посвећена организационом развоју мреже ГЕНЕРА и пројекта ГЕНЕРА-ЦОПА, а обухватила је и изборе за руководство мреже.

Томас Браге (Универзитет у Лунду), Мариа Розариа Масуло (ИНФН), Томас Бергхофер и Лиса Камладе (обоје из института ДЕСY) поново су изабрани за копредседавајуће и координаторе мреже, чиме је обезбеђен континуитет у руковођењу и координацији њених активности.

У оквиру посебне сесије посвећене пројекту ГЕНЕРА-ЦОПА, партнери су размотрили досадашњи напредак, разговарали о предстојећим активностима и бавили се административним и организационим питањима.

Састанак је настављен дискусијама о култури у физици и социо-психолошким питањима у образовању и истраживању у физици, које су обухватиле излагања стручњака и заједнички рад у мањим групама. На наредној сесији разматран је потенцијални утицај вештачке интелигенције на ову област, након чега су уследили заједнички осврт на рад скупа и завршни закључци.

Генерална скупштина завршена је излетом до замка на острву Тракаи, који је учесницима пружио прилику за неформалну размену искустава и даље умрежавање.

Организацијом Генералне скупштине, Универзитет у Вилњусу обезбедио је важно место сусрета европске заједнице ГЕНЕРА и подстакао дијалог о будућности равноправности и разноликости у физици и научним истраживањима. Скуп је допринео и јачању веза између институционалних пракси, иницијатива мреже и заједничких европских пројеката.

За пројекат ГЕНЕРА-ЦОПА, састанак је представљао драгоцену прилику за координацију наредне фазе активности и даљи развој стратегије информисања јавности и дисеминације резултата.

Дискусије у Вилњусу указале су на значај претварања заједничких искустава и резултата пројекта у приступачне садржаје намењене истраживачима, академској заједници и широј јавности.

Фокус на информативним листовима, интервјуима и видео-материјалима допринеће томе да рад на пројекту у наредним месецима постане видљивији и доступнији различитим циљним групама. Током састанка, тим задужен за информисање и промоцију интензивно је радио на снимању интервјуа и кратких видео-прилога за израду промотивног видеа.

Истовремено, размена мишљења о култури, образовању, истраживању и вештачкој интелигенцији отворила је нове могућности за будућу сарадњу унутар мреже. Новоизабрано руководство мреже ГЕНЕРА наставиће да координира њене активности и подстиче сарадњу међу чланицама и члановима.

Састанак у Вилњусу тако је представљао важан корак како у даљем развоју мреже ГЕНЕРА тако и у наставку активности пројекта ГЕНЕРА-ЦОПА.

Наредни састанак пројекта ГЕНЕРА-ЦОПА планиран је за пролеће 2027. године у Новом Саду, у Србији, где ће се партнери поново окупити како би размотрили остварени напредак, ојачали међусобну сарадњу и утврдили наредне кораке ка остваривању циљева пројекта.

Семинар „Богољуб Станковић“: „Вотова претпоставка за производе дрвета“

У понедељак 26. октобра 2026. године у Клубу наставника на Департману за математику и информатику/Департману за физику биће одржано предавање др Милоша Курилића(Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду) под називом „Вотова претпоставка за производе дрвета“.

Сажетак:Дрво је парцијално уређење {\mathbb X}=\langle X,\leq\rangleтакво да је \{y\in X:y\leq x\}линеарно уређење, за свако x\in X. Нека је {\mathcal C}^{\rm rt}класа дрвета са кореном и \langle{\mathcal C}^{\rm rt}\rangle_{\dot{\cup}\Pi}њено минимално затворење у односу на изоморфизам, коначне директне производе и коначне дисјунктне уније. Свако парцијално уређење из \langle{\mathcal C}^{\rm rt}\rangle_{\dot{\cup}\Pi}је изоморфно неком облика

    \[{\mathbb X} = \dot{\bigcup_{i<n}}\prod_{j<m_i}{\mathbb X}_i^j,\]

где су фактори {\mathbb X}_i^jиз {\mathcal C}^{\rm rt}.

Нека је {\mathcal T}:=\operatorname{Th}({\mathbb X}), {\mathcal T}_i^j:=\operatorname{Th}({\mathbb X}_i^j), за i<nи j<m_i, и

    \[\kappa=\prod_{i<n}\prod_{j<m_i}I({\mathcal T}_i^j),\]

где је I({\mathcal T})број неизоморфних пребројивих модела теорије {\mathcal T}. Тада имамо:

(а)Вотова претпоставка је тачна за {\mathcal T}: I({\mathcal T})=\kappa, ако је \kappa\in\{1,\omega,\mathfrak{c}\}; иначе је I({\mathcal T})\in[3,\omega). Специјално, теорија {\mathcal T}је \omega-категорична ако и само ако су све теорије {\mathcal T}_i^j, за i<nи j<m_i, \omega-категоричне.

(б) {\mathbb Y}\equiv{\mathbb X}ако и само ако

    \[{\mathbb Y}\cong\dot{\bigcup_{i<n}}\prod_{j<m_i}{\mathbb Y}_i^j,\]

где је {\mathbb Y}_i^j\equiv{\mathbb X}_i^j, за све i<nи j<m_i.

(в) {\mathbb E}\preccurlyeq{\mathbb X}ако и само ако

    \[{\mathbb E}=\dot{\bigcup_{i<n}}\prod_{j<m_i}{\mathbb E}_i^j,\]

где је {\mathbb E}_i^j\preccurlyeq{\mathbb X}_i^j, за све i<nи j<m_i.

(г) {\mathcal T}је атомска ако и само ако су {\mathcal T}_i^j, за i<nи j<m_i, атомске. Тада је

    \[\dot{\bigcup}_{i<n}\prod_{j<m_i}{\mathbb A}_i^j\]

пребројив атомски модел теорије {\mathcal T}, где је {\mathbb A}_i^jпребројив атомски модел теорије {\mathcal T}_i^j, за i<nи j<m_i.

(д) {\mathcal T}је мала ако и само ако су {\mathcal T}_i^j, за i<nи j<m_i, мале. Тада је

    \[\dot{\bigcup_{i<n}}\prod_{j<m_i}{\mathbb S}_i^j\]

пребројиво засићен модел теорије {\mathcal T}, где је {\mathbb S}_i^jпребројиво засићен модел теорије {\mathcal T}_i^j, за i<nи j<m_i.

Референце:

[1] Ј. Р. Стеел, Он Ваугхт’с цоњецтуре. Цабал Семинар 76/77 (Проц. Цалтецх-УЦЛА Логиц Сем., 1976/77), пп. 193–208, Лецтуре Нотес ин Матх., 689, Спрингер, Берлин, 1978.

[2] Р. Л. Ваугхт, Денумерабле моделс оф цомплете тхеориес, 1961 Инфинитистиц Метходс (Проц. Сyмпос. Фоундатионс оф Матх., Wарсаw, 1959), пп. 303–321, Пергамон, Оxфорд; Панстwоwе Wyдаwництwо Наукоwе, Wарсаw.

Семинар „Богољуб Станковић“: „Простори дистрибуција чији Собољев таласни фронт садржан у фиксном конусном скупу“

У понедељак 19. октобра 2026. године у Клубу наставника на Департману за математику и информатику/Департману за физику одржано је предавање др Бојана Прангоског(Катедра за математику, Машински факултет, Универзитет „Св. Кирил и Методиј“ у Скопљу, Северна Македонија) под називом „Простори дистрибуција чији Собољев таласни фронт садржан у фиксном конусном скупу“.

Сажетак:Нека је Oотворен скуп у \mathbb{R}^n. Собољевљев скуп таласних фронтова реда r\in\mathbb{R}дистрибуције u\in\mathcal{D}'(O), означен са WF^r(u), дефинише се на следећи начин: Тачка (x,\xi)\in O\times(\mathbb{R}^n\setminus\{0\})не припада скупу WF^r(u)ако постоје отворен конус V\subseteq\mathbb{R}^nкоји садржи \xiи функција \varphi\in\mathcal{D}(O)таква да је \varphi(x)\neq0, при чему важи

    \[\|\langle\cdot\rangle^r\mathcal{F}(\varphi u)\|_{L^2(V)}<\infty.\]

Скуп WF^r(u)је затворен конусни подскуп скупа O\times(\mathbb{R}^n\setminus\{0\}). За дати затворен конусни подскуп Lскупа O\times(\mathbb{R}^n\setminus\{0\}), дефинишемо

    \[\mathcal{D}'^r_L(O):=\{u\in\mathcal{D}'(O)\mid WF^r(u)\subseteq L\};\]

то је простор дистрибуција чији се Собољевљев скуп таласних фронтова реда rсадржи у скупу L. У овом предавању, на простору \mathcal{D}'^r_L(O)уводимо локално конвексну топологију која омогућава да се повлачење глатких функција помоћу глатког пресликавања f:O\rightarrow U, дефинисано са

    \[f^*:\mathcal{C}^{\infty}(U)\rightarrow\mathcal{C}^{\infty}(O),\qquadf^*u:=u\circ f, \]

непрекидно прошири на пресликавање

    \[f^*:\mathcal{D}'^{r_2}_{f^*L}(U)\rightarrow\mathcal{D}'^{r_1}_L(O),\]

за одговарајуће r_1и r_2, под условом да је скуп Lу погодном положају у односу на f. Слично томе, дефинишемо локално конвексну топологију на простору \mathcal{D}'^r_L(M), где је Mглатка многострукост, и доказујемо аналоган резултат о повлачењу и у случају многострукости.

Предавање се заснива на заједничким радовима са Стеваном Пилиповићем.

Семинар „Богољуб Станковић“: „Е-таласни фронт и непрекидност неких пресликавања“

У понедељак 12. октобра 2026. године у Клубу наставника на Департману за математику и информатику/Департману за физику одржано је предавање Стефана Тутића(Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду) под називом „E-таласни фронт и непрекидност неких пресликавања“.

Сажетак:Таласни фронт је увео Хермандер почетком 1970-их година да би изучавао пропагацију сингуларитета решења парцијалних диференцијалних једначина. Међутим, може да се користи и за изучавање глатких сингуларитета дистрибуција. Касније су уведени различити таласни фронтови који региструју сингуларитете у зависности од изабране класе регуларности, као што су Собољева, Безова, Жевреова,… У овом предавању представићемо E-таласни фронт, где је Eтранслационо-модулационо инваријантан Банахов простор дистрибуција. За посебан избор простора Eдобијају се раније познати таласни фронтови. Простор Eје снабдевен локално конвексном топологијом. Прва теорема о непрекидности пуллбацк пресликавања је дата за општо E, под претпоставком да функција која генерише пуллбацк је локални дифеоморфизам. Друга теорема о пуллбацк-у односи се на L^p-Собољев простор E=W^{r,p}(\mathbb{R}^d), при чему функција која генерише пуллбацк је константног ранга. Истраживање је подржао Фонд за науку Републике Србије, #ГРАНТ Но. 2727, Глобал анд лоцал аналyсис оф операторс анд дистрибутионс – ГОАЛС.

Одржан 29. Wатер Wорксхоп „Квалитет вода“

У оквиру 29. Wатер Wорксхоп-а „Квалитет вода“учесници су кроз предавања и дискусије сагледали кључне изазове у управљању системима за водоснабдевање и третман отпадних вода, са посебним фокусом на мале системе и мања насеља. Обрађене су теме избора и пројектовања малих водоводних система, контроле процеса, безбедног водоснабдевања и дистрибуције воде, као и управљања отпадним водама у подручјима са и без канализационе инфраструктуре. Нагласак је стављен и на критеријуме за избор одговарајућих технологија третмана и примену технологије у складу са локалним условима. Учесници су имали прилику да чују и искуства из праксе кроз управљање малим ППОВ, као и искуства у управљању индустријским отпаним водама у индустрији меса.

Програм је обухватио и савремене теме попут циркуларне економије, отпорности санитарних услуга, управљања атмосферским водама и дигитализације лабораторија.

ЦПД курс је учесницима пружио практичну основу за разумевање и контролу биолошких процеса у постројењима за пречишћавање отпадних вода. Предавања су допуњена рачунским вежбама и дискусијом са питањима усмереним ка оператерима, чиме је знање повезано са практичним управљањем постројењима.

Лабораторијски део омогућио је учесницима да се упознају са практичним аспектима пројектовања лабораторија, контроле квалитета и поузданости аналитичких резултата. Представљен је пример из праксе са постројења која користе СБР технологију, док је кроз тему ТОЦ приказан процес од узорковања воде до добијања поузданих резултата.

Студентска секција је кроз панел „Научни пресеци: Како нас заштита животне средине повезује?“ успешно окупила истраживаче са различитих департмана Природно-математичког факултета, потврђујући да су интердисциплинарни приступи кључни за решавање изазова животне средине. Најважнија порука догађаја је да, упркос различитим научним терминологијама, методологијама и потенцијалним препрекама, отворена комуникација и сарадња на мултидисциплинарним пројектима доносе најефикаснија решења за заштиту околине.

Хунтинг Дицтионарy – нова мобилна апликација за вишејезичну комуникацију у ловству и ловном туризму

У оквиру Еразмус+ пројекта СХУНТДИЕМ (2024-1-ЦЗ01-КА220-ХЕД-000253199 – Цооператион партнерсхипс ин хигхер едуцатион) развијена је мобилна апликација Хунтинг Дицтионарy, дигитални алат намењен унапређењу комуникације, образовања и међународне сарадње у области ловства и ловног туризма.

Апликација представља вишејезични речник који корисницима омогућава брз приступ стручној терминологији из различитих сегмената ловства и повезаних делатности. Намењена је студентима, ловцима, стручњацима за управљање дивљачи, запосленима у ловном туризму, као и свим заинтересованим корисницима који желе да прошире своје знање из ове области. На развоју садржаја радили су партнери окупљени у пројекту СХУНТДИЕМ: Шумарски факултет у Прагу, Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду (Департман за географију, туризам и хотелијерство), Пољопривредни факултет Универзитета у Загребу и Шумарски факултет Аристотеловог универзитета у Солуну.

Речник обухвата велики број појмова повезаних са природом, дивљачи, стаништима, методама лова, ловачком опремом, ловачким псима, трофејима, ловнотехничким објектима, газдовањем, законодавством, као и организацијом ловног туризма. Једна од кључних карактеристика апликације јесте подршка за осам језика: енглески, немачки, чешки, српски, хрватски, грчки, мађарски и фински. Енглески језик представља основу система за претрагу и превођење термина, док су у плану даље допуне базе појмова и проширење броја подржаних језика.

Значајна је опција коришћења апликације без интернет конекције. Након инсталације, комплетан садржај речника доступан је и у подручјима без мобилног сигнала, што Хунтинг Дицтионарy чини изузетно корисним током боравка у ловиштима и другим удаљеним теренима. Развој ове апликације један је од значајних резултата пројекта СХУНТДИЕМ, чији је циљ модернизација образовања и јачање дигиталних компетенција у области ловног туризма. Кроз лакши приступ стручној терминологији на различитим језицима апликација доприноси размени знања и даљем развоју међународне сарадње у сектору ловства.

Хунтинг Дицтионарyје доступан за бесплатно преузимање на Андроид и иОС уређајима, као и преко следећег линка: https://play.google.com/store/apps/details?id=com.embarcadero.shuntdiem. Пројектни тим наставиће да ради на његовом унапређењу кроз допуњавање нових речи, функционалности и језика.

Отворен ПМФ Ресеарцх Хуб

Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду покренуо је ПМФ Ресеарцх Хуб – интердисциплинарну истраживачку платформу намењену студентима мастер и докторских студија, младим истраживачима и свима који желе да се активније укључе у научни рад и повезивање унутар академске заједнице.

Кроз редовне неформалне сусрете, који ће се одржавати сваког последњег четвртка у месецу, учесници ће имати прилику да разговарају о истраживачким идејама, представљају своје радове, размењују искуства и повезују се са колегама из различитих области. Циљ платформе је јачање интердисциплинарне сарадње између департмана ПМФ-а, као и стварање отвореног простора за професионални развој, размену знања и покретање нових иницијатива и пројеката.

Позивамо све заинтересоване да се прикључе ПМФ Ресеарцх Хуб заједници.

За све даље информације, можете пратити страницу: https://www.pmf.uns.ac.rs/istrazivanja/rhpmf/

Као и друштвене мреже:

Неw Цаве Сциенце – нови научни подкаст академика проф. др Слободана Марковића

Представљамо нови научни подкаст Неw Цаве Сциенце, који води наш академик професор др Слободан Марковићса Департмана за географију, туризам и хотелијерство. Овај подкаст осмишљен је као простор за отворене, аргументоване и интердисциплинарне разговоре о савременим научним темама. Кроз разговоре са угледним домаћим и међународним истраживачима, подкаст обрађује широк спектар области – од природних и друштвених наука до актуелних глобалних изазова, нових методолошких приступа и савремених истраживачких трендова. Циљ је приближити науку широј публици, али уз задржавање високог академског стандарда и научне утемељености.

Подкаст је доступан на YоуТубе каналу: https://youtube.com/@newcavescience

Позивамо вас да запратите канал и будете у току са најновијим епизодама и разговорима који отварају важна питања савремене науке.

ГЕНЕРА-ЦОПА Еразмус+ пројекат

Европска иницијатива награђена је Еразмус+ финансирањем за трансформацију СТЕМ образовања кроз интеграцију родне равноправности и различитости, а пројекат је званично покренут на Генералној скупштини ГЕНЕРА мреже у Лимерику.

Са примарним циљем да одговори на кључни изазов привлачења и задржавања маргинализованих група у науци и истраживању, пројекат ГЕНЕРА-ЦОПА изабран је као један од само 25 финансираних пројеката, од укупно 124 пријаве на последњем Еразмус+ конкурсу. Пројекат је добио 400.000 евра за спровођење иновативних активности које промовишу родну равноправност и различитост у СТЕМ областима. ГЕНЕРА-ЦОПА је резултат сарадње унутар мреже ГЕНЕРА и званично је покренут почетком септембра 2025. године на Универзитету у Лимерику.

Пројекат тежи да трансформише универзитетске наставне планове и институционалну културу кроз интеграцију родне перспективе и различитости. Јачањем капацитета универзитета и истраживачких институција и обуком локалних „критичких пријатеља“ као тренера широм Европе, обезбеђује се одрживост иницијативе и дугорочна трансформација образовне праксе. Уз ово финансирање, ГЕНЕРА-ЦОПА има потенцијал да значајно допринесе европском СТЕМ простору, унапређујући једнакост, различитост и инклузију на високошколским установама.

Фокус пројекта је на увођењу родне и перспективе различитости у СТЕМ области, што је, према Л. Сцхиебингер (1999, Хас Феминисм Цхангед Сциенце, Харвард Университy Пресс), један од кључних стратешких приступа за унапређење родне равноправности и различитости, уз истовремено повећање заступљености жена у СТЕМ-у и унапређење истраживачке културе у тим областима.

Јачање међународне и интердисциплинарне сарадње, као и рад у већим и разноврснијим тимовима, поставља нове захтеве пред младе научнике. У оквиру пројекта биће развијен, тестиран и имплементиран уводни курс са циљем да припреми студенте и младе истраживаче за ове нове изазове. Овакви садржаји тренутно нису део стандардног универзитетског образовања, иако су неопходни за успешно истраживање, допринос инклузивнијем систему високог образовања и боље запослење младих истраживача.

Биће испитана постојећа култура учења и даље развијана кроз нове приступе инклузивној настави, укључујући универзални дизајн и СТЕМ образовање у математички интензивним СТЕМ областима. Посебна пажња посветиће се примени ЛМС платформи, самоорганизованом учењу и „траин-тхе-траинер“ методама.

Пројекат ће допринети и унапређењу директне подршке мастер и докторским студентима у планирању успешне каријере. У тренутним институционалним плановима родне равноправности и различитости, менторство се истиче као један од најважнијих механизама. Постојећи менторски програми биће анализирани, а нове методе развијене ради повећања њихове ефикасности у погледу једнакости, различитости и инклузије. Развијаће се и иновативни модели менторства који повезују менторство, умрежавање и активно спонзорство, пружајући младим истраживачима рани улазак у међународну научну сарадњу, што се тешко може постићи само кроз формалну наставу.

Примарна циљна група пројекта обухвата интерне учеснике и партнере, док се спољној циљној публици обраћа пре свега наставницима у високом образовању, младим СТЕМ истраживачима, менторима и полазницима, службама за различитост и инклузију, као и одељењима и институцијама у математички интензивним СТЕМ пољима. Секундарну публику чине доносиоци одлука, организације за научну комуникацију, удружења за подршку женама и маргинализованим групама у СТЕМ-у, као и шира јавност заинтересована за питања једнакости у науци.

Кроз ове активности, ГЕНЕРА-ЦОПА има за циљ да помогне институцијама у увођењу родне и перспецтиве различитости у курикулуме, јачању капацитета за инклузивно образовање и изградњи одрживих програма обука кроз тренере унутар институција. Као део ГЕНЕРА мреже, конзорцијум окупља широко искуство и стручност у примени родних перспектива и промоцији једнакости, различитости и инклузије у математички интензивним СТЕМ дисциплинама.

Пројекат окупља више европских универзитета и истраживачких институција у трогодишњој сарадњи са циљем стварања инклузивнијег и правичнијег окружења за учење. Пројекат координира немачки истраживачки центар ДЕСY, а партнери су: Италијански национални институт за астрофизику (ИНАФ), Италијански национални институт за нуклеарну физику (ИНФН), Научни институт Вајцман (Израел), Универзитет у Лимерику (Ирска), Универзитет у Л’Аквили (Италија), Универзитет у Вилњусу (Литванија), Универзитет у Новом Саду (Србија), Универзитет у Алакали и Универзитет у Овиједу (Шпанија), Лунд универзитет (Шведска) и Швајцарско физичко друштво.

Више информација:
📌 Сајт: https://www.genera-copa.eu
📌 Контакт: chiara.badia@inaf.it

Одржана радионица „ПхД студенти у свету иновација и пројеката“

На Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду 20. новембра 2025. године одржана је радионица „ПхД студенти у свету иновација и пројеката“, намењена докторандима који тек улазе у свет иновација и пројеката. Догађај је организован у сарадњи са Ентерприсе Еуропе Нетwорк Србија(БИНС),у оквиру програма „Јачање иновационих капацитета истраживача на ПМФ-у“.

Први део радионице одржан је уживо у Клубу наставника. Гордана Влаховић (Канцеларија за међународну сарадњу ПМФ-а) и др Весна Рашковић Депалов (ЕЕН Србија – БИНС) говориле су о томе куда све могу да воде докторске студије – од академије, преко индустрије, до пројеката и иновација – и како „живети од сопственог знања“. Докторанди су радили на својим апстрактима и кроз практичне задатке размишљали о проблему који решавају, корисницима и потенцијалу својих идеја.

Гордана Влаховић и Војислав Пркосовачки уживо су са учесницима отворили тему вештачке интелигенције – законске регулативе на нивоу ЕУ и Србије, те употребе ВИ у писању пројеката – како ВИ може да помогне у тражењу позива и структурирању пројектних идеја, али и зашто је важно држати се принципа етичности.

У завршном, искључиво онлајн делу радионице, представљен је ВИ алат Грантс8пољских колега намењен истраживачима, који помаже да своје идеје повежу са конкретним приликама за финансирање.