Skip to main content

Univerzitet u Vilnjusu bio domaćin Generalne skupštine mreže GENERA 2026.

Univerzitet u Vilnjusu bio je domaćin Generalne skupštine mreže GENERA i Erazmus+ projekta GENERA-COPA, koja je održana od 8. do 10. oktobra 2026. godine. Skup je okupio članove mreže radi razmene iskustava, razmatranja novih inicijativa i jačanja saradnje u oblasti rodne ravnopravnosti i raznolikosti u fizici, kao i sagledavanja napretka projekta GENERA-COPA.

Trodnevni program započeo je pozdravnim obraćanjima i predstavljanjem Univerziteta u Vilnjusu, uz učešće visokih predstavnika Univerziteta.

Uloga Univerziteta u Vilnjusu kao domaćina potvrdila je njegov aktivan doprinos evropskom dijalogu o ravnopravnosti, raznolikosti i inkluziji u fizici i nauci. Učesnici su zatim razmenili informacije o aktivnostima partnerskih institucija i predstavili primere dobre prakse i nove inicijative usmerene na stvaranje inkluzivnijeg naučnog okruženja. Posebna sesija bila je posvećena organizacionom razvoju mreže GENERA i projekta GENERA-COPA, a obuhvatila je i izbore za rukovodstvo mreže.

Tomas Brage (Univerzitet u Lundu), Maria Rozaria Masulo (INFN), Tomas Berghofer i Lisa Kamlade (oboje iz instituta DESY) ponovo su izabrani za kopredsedavajuće i koordinatore mreže, čime je obezbeđen kontinuitet u rukovođenju i koordinaciji njenih aktivnosti.

U okviru posebne sesije posvećene projektu GENERA-COPA, partneri su razmotrili dosadašnji napredak, razgovarali o predstojećim aktivnostima i bavili se administrativnim i organizacionim pitanjima.

Sastanak je nastavljen diskusijama o kulturi u fizici i socio-psihološkim pitanjima u obrazovanju i istraživanju u fizici, koje su obuhvatile izlaganja stručnjaka i zajednički rad u manjim grupama. Na narednoj sesiji razmatran je potencijalni uticaj veštačke inteligencije na ovu oblast, nakon čega su usledili zajednički osvrt na rad skupa i završni zaključci.

Generalna skupština završena je izletom do zamka na ostrvu Trakai, koji je učesnicima pružio priliku za neformalnu razmenu iskustava i dalje umrežavanje.

Organizacijom Generalne skupštine, Univerzitet u Vilnjusu obezbedio je važno mesto susreta evropske zajednice GENERA i podstakao dijalog o budućnosti ravnopravnosti i raznolikosti u fizici i naučnim istraživanjima. Skup je doprineo i jačanju veza između institucionalnih praksi, inicijativa mreže i zajedničkih evropskih projekata.

Za projekat GENERA-COPA, sastanak je predstavljao dragocenu priliku za koordinaciju naredne faze aktivnosti i dalji razvoj strategije informisanja javnosti i diseminacije rezultata.

Diskusije u Vilnjusu ukazale su na značaj pretvaranja zajedničkih iskustava i rezultata projekta u pristupačne sadržaje namenjene istraživačima, akademskoj zajednici i široj javnosti.

Fokus na informativnim listovima, intervjuima i video-materijalima doprineće tome da rad na projektu u narednim mesecima postane vidljiviji i dostupniji različitim ciljnim grupama. Tokom sastanka, tim zadužen za informisanje i promociju intenzivno je radio na snimanju intervjua i kratkih video-priloga za izradu promotivnog videa.

Istovremeno, razmena mišljenja o kulturi, obrazovanju, istraživanju i veštačkoj inteligenciji otvorila je nove mogućnosti za buduću saradnju unutar mreže. Novoizabrano rukovodstvo mreže GENERA nastaviće da koordinira njene aktivnosti i podstiče saradnju među članicama i članovima.

Sastanak u Vilnjusu tako je predstavljao važan korak kako u daljem razvoju mreže GENERA tako i u nastavku aktivnosti projekta GENERA-COPA.

Naredni sastanak projekta GENERA-COPA planiran je za proleće 2027. godine u Novom Sadu, u Srbiji, gde će se partneri ponovo okupiti kako bi razmotrili ostvareni napredak, ojačali međusobnu saradnju i utvrdili naredne korake ka ostvarivanju ciljeva projekta.

Međunarodna saradnja, Nauka i projekti,

Seminar „Bogoljub Stanković“: „Votova pretpostavka za proizvode drveta“

U ponedeljak 26. oktobra 2026. godine u Klubu nastavnika na Departmanu za matematiku i informatiku/Departmanu za fiziku biće održano predavanje dr Miloša Kurilića (Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu) pod nazivom „Votova pretpostavka za proizvode drveta“.

Sažetak: Drvo je parcijalno uređenje {\mathbb X}=\langle X,\leq\rangle takvo da je \{y\in X:y\leq x\} linearno uređenje, za svako x\in X. Neka je {\mathcal C}^{\rm rt} klasa drveta sa korenom i \langle{\mathcal C}^{\rm rt}\rangle_{\dot{\cup}\Pi} njeno minimalno zatvorenje u odnosu na izomorfizam, konačne direktne proizvode i konačne disjunktne unije. Svako parcijalno uređenje iz \langle{\mathcal C}^{\rm rt}\rangle_{\dot{\cup}\Pi} je izomorfno nekom oblika

    \[{\mathbb X} = \dot{\bigcup_{i<n}}\prod_{j<m_i}{\mathbb X}_i^j,\]

gde su faktori {\mathbb X}_i^j iz {\mathcal C}^{\rm rt}.

Neka je {\mathcal T}:=\operatorname{Th}({\mathbb X}), {\mathcal T}_i^j:=\operatorname{Th}({\mathbb X}_i^j), za i<n i j<m_i, i

    \[\kappa=\prod_{i<n}\prod_{j<m_i}I({\mathcal T}_i^j),\]

gde je I({\mathcal T}) broj neizomorfnih prebrojivih modela teorije {\mathcal T}. Tada imamo:

(a) Votova pretpostavka je tačna za {\mathcal T}: I({\mathcal T})=\kappa, ako je \kappa\in\{1,\omega,\mathfrak{c}\}; inače je I({\mathcal T})\in[3,\omega). Specijalno, teorija {\mathcal T} je \omega-kategorična ako i samo ako su sve teorije {\mathcal T}_i^j, za i<n i j<m_i, \omega-kategorične.

(b) {\mathbb Y}\equiv{\mathbb X} ako i samo ako

    \[{\mathbb Y}\cong\dot{\bigcup_{i<n}}\prod_{j<m_i}{\mathbb Y}_i^j,\]

gde je {\mathbb Y}_i^j\equiv{\mathbb X}_i^j, za sve i<n i j<m_i.

(v) {\mathbb E}\preccurlyeq{\mathbb X} ako i samo ako

    \[{\mathbb E}=\dot{\bigcup_{i<n}}\prod_{j<m_i}{\mathbb E}_i^j,\]

gde je {\mathbb E}_i^j\preccurlyeq{\mathbb X}_i^j, za sve i<n i j<m_i.

(g) {\mathcal T} je atomska ako i samo ako su {\mathcal T}_i^j, za i<n i j<m_i, atomske. Tada je

    \[\dot{\bigcup}_{i<n}\prod_{j<m_i}{\mathbb A}_i^j\]

prebrojiv atomski model teorije {\mathcal T}, gde je {\mathbb A}_i^j prebrojiv atomski model teorije {\mathcal T}_i^j, za i<n i j<m_i.

(d) {\mathcal T} je mala ako i samo ako su {\mathcal T}_i^j, za i<n i j<m_i, male. Tada je

    \[\dot{\bigcup_{i<n}}\prod_{j<m_i}{\mathbb S}_i^j\]

prebrojivo zasićen model teorije {\mathcal T}, gde je {\mathbb S}_i^j prebrojivo zasićen model teorije {\mathcal T}_i^j, za i<n i j<m_i.

Reference:

[1] J. R. Steel, On Vaught’s conjecture. Cabal Seminar 76/77 (Proc. Caltech-UCLA Logic Sem., 1976/77), pp. 193–208, Lecture Notes in Math., 689, Springer, Berlin, 1978.

[2] R. L. Vaught, Denumerable models of complete theories, 1961 Infinitistic Methods (Proc. Sympos. Foundations of Math., Warsaw, 1959), pp. 303–321, Pergamon, Oxford; Panstwowe Wydawnictwo Naukowe, Warsaw.

Najave, Nauka i projekti,

Seminar „Bogoljub Stanković“: „Prostori distribucija čiji Soboljev talasni front sadržan u fiksnom konusnom skupu“

U ponedeljak 19. oktobra 2026. godine u Klubu nastavnika na Departmanu za matematiku i informatiku/Departmanu za fiziku održano je predavanje dr Bojana Prangoskog (Katedra za matematiku, Mašinski fakultet, Univerzitet „Sv. Kiril i Metodij“ u Skoplju, Severna Makedonija) pod nazivom „Prostori distribucija čiji Soboljev talasni front sadržan u fiksnom konusnom skupu“.

Sažetak: Neka je O otvoren skup u \mathbb{R}^n. Soboljevljev skup talasnih frontova reda r\in\mathbb{R} distribucije u\in\mathcal{D}'(O), označen sa WF^r(u), definiše se na sledeći način: Tačka (x,\xi)\in O\times(\mathbb{R}^n\setminus\{0\}) ne pripada skupu WF^r(u) ako postoje otvoren konus V\subseteq\mathbb{R}^n koji sadrži \xi i funkcija \varphi\in\mathcal{D}(O) takva da je \varphi(x)\neq0, pri čemu važi

    \[\|\langle\cdot\rangle^r\mathcal{F}(\varphi u)\|_{L^2(V)}<\infty.\]

Skup WF^r(u) je zatvoren konusni podskup skupa O\times(\mathbb{R}^n\setminus\{0\}). Za dati zatvoren konusni podskup L skupa O\times(\mathbb{R}^n\setminus\{0\}), definišemo

    \[\mathcal{D}'^r_L(O):=\{u\in\mathcal{D}'(O)\mid WF^r(u)\subseteq L\};\]

to je prostor distribucija čiji se Soboljevljev skup talasnih frontova reda r sadrži u skupu L. U ovom predavanju, na prostoru \mathcal{D}'^r_L(O) uvodimo lokalno konveksnu topologiju koja omogućava da se povlačenje glatkih funkcija pomoću glatkog preslikavanja f:O\rightarrow U, definisano sa

    \[f^*:\mathcal{C}^{\infty}(U)\rightarrow\mathcal{C}^{\infty}(O),\qquadf^*u:=u\circ f, \]

neprekidno proširi na preslikavanje

    \[f^*:\mathcal{D}'^{r_2}_{f^*L}(U)\rightarrow\mathcal{D}'^{r_1}_L(O),\]

za odgovarajuće r_1 i r_2, pod uslovom da je skup L u pogodnom položaju u odnosu na f. Slično tome, definišemo lokalno konveksnu topologiju na prostoru \mathcal{D}'^r_L(M), gde je M glatka mnogostrukost, i dokazujemo analogan rezultat o povlačenju i u slučaju mnogostrukosti.

Predavanje se zasniva na zajedničkim radovima sa Stevanom Pilipovićem.

Nauka i projekti,

Seminar „Bogoljub Stanković“: „E-talasni front i neprekidnost nekih preslikavanja“

U ponedeljak 12. oktobra 2026. godine u Klubu nastavnika na Departmanu za matematiku i informatiku/Departmanu za fiziku održano je predavanje Stefana Tutića (Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu) pod nazivom „E-talasni front i neprekidnost nekih preslikavanja“.

Sažetak: Talasni front je uveo Hermander početkom 1970-ih godina da bi izučavao propagaciju singulariteta rešenja parcijalnih diferencijalnih jednačina. Međutim, može da se koristi i za izučavanje glatkih singulariteta distribucija. Kasnije su uvedeni različiti talasni frontovi koji registruju singularitete u zavisnosti od izabrane klase regularnosti, kao što su Soboljeva, Bezova, Ževreova,… U ovom predavanju predstavićemo E-talasni front, gde je E translaciono-modulaciono invarijantan Banahov prostor distribucija. Za poseban izbor prostora E dobijaju se ranije poznati talasni frontovi. Prostor E je snabdeven lokalno konveksnom topologijom. Prva teorema o neprekidnosti pullback preslikavanja je data za opšto E, pod pretpostavkom da funkcija koja generiše pullback je lokalni difeomorfizam. Druga teorema o pullback-u odnosi se na L^p-Soboljev prostor E=W^{r,p}(\mathbb{R}^d), pri čemu funkcija koja generiše pullback je konstantnog ranga. Istraživanje je podržao Fond za nauku Republike Srbije, #GRANT No. 2727, Global and local analysis of operators and distributions – GOALS.

Nauka i projekti,

Održan 29. Water Workshop „Kvalitet voda“

U okviru 29. Water Workshop-a „Kvalitet voda“ učesnici su kroz predavanja i diskusije sagledali ključne izazove u upravljanju sistemima za vodosnabdevanje i tretman otpadnih voda, sa posebnim fokusom na male sisteme i manja naselja. Obrađene su teme izbora i projektovanja malih vodovodnih sistema, kontrole procesa, bezbednog vodosnabdevanja i distribucije vode, kao i upravljanja otpadnim vodama u područjima sa i bez kanalizacione infrastrukture. Naglasak je stavljen i na kriterijume za izbor odgovarajućih tehnologija tretmana i primenu tehnologije u skladu sa lokalnim uslovima. Učesnici su imali priliku da čuju i iskustva iz prakse kroz upravljanje malim PPOV, kao i iskustva u upravljanju industrijskim otpanim vodama u industriji mesa.

Program je obuhvatio i savremene teme poput cirkularne ekonomije, otpornosti sanitarnih usluga, upravljanja atmosferskim vodama i digitalizacije laboratorija.

CPD kurs je učesnicima pružio praktičnu osnovu za razumevanje i kontrolu bioloških procesa u postrojenjima za prečišćavanje otpadnih voda. Predavanja su dopunjena računskim vežbama i diskusijom sa pitanjima usmerenim ka operaterima, čime je znanje povezano sa praktičnim upravljanjem postrojenjima.

Laboratorijski deo omogućio je učesnicima da se upoznaju sa praktičnim aspektima projektovanja laboratorija, kontrole kvaliteta i pouzdanosti analitičkih rezultata. Predstavljen je primer iz prakse sa postrojenja koja koriste SBR tehnologiju, dok je kroz temu TOC prikazan proces od uzorkovanja vode do dobijanja pouzdanih rezultata.

Studentska sekcija je kroz panel „Naučni preseci: Kako nas zaštita životne sredine povezuje?“ uspešno okupila istraživače sa različitih departmana Prirodno-matematičkog fakulteta, potvrđujući da su interdisciplinarni pristupi ključni za rešavanje izazova životne sredine. Najvažnija poruka događaja je da, uprkos različitim naučnim terminologijama, metodologijama i potencijalnim preprekama, otvorena komunikacija i saradnja na multidisciplinarnim projektima donose najefikasnija rešenja za zaštitu okoline.

Događaji, Nauka i projekti

Hunting Dictionary – nova mobilna aplikacija za višejezičnu komunikaciju u lovstvu i lovnom turizmu

U okviru Erazmus+ projekta SHUNTDIEM (2024-1-CZ01-KA220-HED-000253199 – Cooperation partnerships in higher education) razvijena je mobilna aplikacija Hunting Dictionary, digitalni alat namenjen unapređenju komunikacije, obrazovanja i međunarodne saradnje u oblasti lovstva i lovnog turizma.

Aplikacija predstavlja višejezični rečnik koji korisnicima omogućava brz pristup stručnoj terminologiji iz različitih segmenata lovstva i povezanih delatnosti. Namenjena je studentima, lovcima, stručnjacima za upravljanje divljači, zaposlenima u lovnom turizmu, kao i svim zainteresovanim korisnicima koji žele da prošire svoje znanje iz ove oblasti. Na razvoju sadržaja radili su partneri okupljeni u projektu SHUNTDIEM: Šumarski fakultet u Pragu, Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu (Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo), Poljoprivredni fakultet Univerziteta u Zagrebu i Šumarski fakultet Aristotelovog univerziteta u Solunu.

Rečnik obuhvata veliki broj pojmova povezanih sa prirodom, divljači, staništima, metodama lova, lovačkom opremom, lovačkim psima, trofejima, lovnotehničkim objektima, gazdovanjem, zakonodavstvom, kao i organizacijom lovnog turizma. Jedna od ključnih karakteristika aplikacije jeste podrška za osam jezika: engleski, nemački, češki, srpski, hrvatski, grčki, mađarski i finski. Engleski jezik predstavlja osnovu sistema za pretragu i prevođenje termina, dok su u planu dalje dopune baze pojmova i proširenje broja podržanih jezika.

Značajna je opcija korišćenja aplikacije bez internet konekcije. Nakon instalacije, kompletan sadržaj rečnika dostupan je i u područjima bez mobilnog signala, što Hunting Dictionary čini izuzetno korisnim tokom boravka u lovištima i drugim udaljenim terenima. Razvoj ove aplikacije jedan je od značajnih rezultata projekta SHUNTDIEM, čiji je cilj modernizacija obrazovanja i jačanje digitalnih kompetencija u oblasti lovnog turizma. Kroz lakši pristup stručnoj terminologiji na različitim jezicima aplikacija doprinosi razmeni znanja i daljem razvoju međunarodne saradnje u sektoru lovstva.

Hunting Dictionary je dostupan za besplatno preuzimanje na Android i iOS uređajima, kao i preko sledećeg linka: https://play.google.com/store/apps/details?id=com.embarcadero.shuntdiem. Projektni tim nastaviće da radi na njegovom unapređenju kroz dopunjavanje novih reči, funkcionalnosti i jezika.

Dostignuća, Nauka i projekti

Otvoren PMF Research Hub

Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Novom Sadu pokrenuo je PMF Research Hub – interdisciplinarnu istraživačku platformu namenjenu studentima master i doktorskih studija, mladim istraživačima i svima koji žele da se aktivnije uključe u naučni rad i povezivanje unutar akademske zajednice.

Kroz redovne neformalne susrete, koji će se održavati svakog poslednjeg četvrtka u mesecu, učesnici će imati priliku da razgovaraju o istraživačkim idejama, predstavljaju svoje radove, razmenjuju iskustva i povezuju se sa kolegama iz različitih oblasti. Cilj platforme je jačanje interdisciplinarne saradnje između departmana PMF-a, kao i stvaranje otvorenog prostora za profesionalni razvoj, razmenu znanja i pokretanje novih inicijativa i projekata.

Pozivamo sve zainteresovane da se priključe PMF Research Hub zajednici.

Za sve dalje informacije, možete pratiti stranicu: https://www.pmf.uns.ac.rs/istrazivanja/rhpmf/

Kao i društvene mreže:

Dostignuća, Nauka i projekti

New Cave Science – novi naučni podkast akademika prof. dr Slobodana Markovića

Predstavljamo novi naučni podkast New Cave Science, koji vodi naš akademik profesor dr Slobodan Marković sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo. Ovaj podkast osmišljen je kao prostor za otvorene, argumentovane i interdisciplinarne razgovore o savremenim naučnim temama. Kroz razgovore sa uglednim domaćim i međunarodnim istraživačima, podkast obrađuje širok spektar oblasti – od prirodnih i društvenih nauka do aktuelnih globalnih izazova, novih metodoloških pristupa i savremenih istraživačkih trendova. Cilj je približiti nauku široj publici, ali uz zadržavanje visokog akademskog standarda i naučne utemeljenosti.

Podkast je dostupan na YouTube kanalu: https://youtube.com/@newcavescience

Pozivamo vas da zapratite kanal i budete u toku sa najnovijim epizodama i razgovorima koji otvaraju važna pitanja savremene nauke.

Nauka i projekti

GENERA-COPA Erazmus+ projekat

Evropska inicijativa nagrađena je Erazmus+ finansiranjem za transformaciju STEM obrazovanja kroz integraciju rodne ravnopravnosti i različitosti, a projekat je zvanično pokrenut na Generalnoj skupštini GENERA mreže u Limeriku.

Sa primarnim ciljem da odgovori na ključni izazov privlačenja i zadržavanja marginalizovanih grupa u nauci i istraživanju, projekat GENERA-COPA izabran je kao jedan od samo 25 finansiranih projekata, od ukupno 124 prijave na poslednjem Erazmus+ konkursu. Projekat je dobio 400.000 evra za sprovođenje inovativnih aktivnosti koje promovišu rodnu ravnopravnost i različitost u STEM oblastima. GENERA-COPA je rezultat saradnje unutar mreže GENERA i zvanično je pokrenut početkom septembra 2025. godine na Univerzitetu u Limeriku.

Projekat teži da transformiše univerzitetske nastavne planove i institucionalnu kulturu kroz integraciju rodne perspektive i različitosti. Jačanjem kapaciteta univerziteta i istraživačkih institucija i obukom lokalnih „kritičkih prijatelja“ kao trenera širom Evrope, obezbeđuje se održivost inicijative i dugoročna transformacija obrazovne prakse. Uz ovo finansiranje, GENERA-COPA ima potencijal da značajno doprinese evropskom STEM prostoru, unapređujući jednakost, različitost i inkluziju na visokoškolskim ustanovama.

Fokus projekta je na uvođenju rodne i perspektive različitosti u STEM oblasti, što je, prema L. Schiebinger (1999, Has Feminism Changed Science, Harvard University Press), jedan od ključnih strateških pristupa za unapređenje rodne ravnopravnosti i različitosti, uz istovremeno povećanje zastupljenosti žena u STEM-u i unapređenje istraživačke kulture u tim oblastima.

Jačanje međunarodne i interdisciplinarne saradnje, kao i rad u većim i raznovrsnijim timovima, postavlja nove zahteve pred mlade naučnike. U okviru projekta biće razvijen, testiran i implementiran uvodni kurs sa ciljem da pripremi studente i mlade istraživače za ove nove izazove. Ovakvi sadržaji trenutno nisu deo standardnog univerzitetskog obrazovanja, iako su neophodni za uspešno istraživanje, doprinos inkluzivnijem sistemu visokog obrazovanja i bolje zaposlenje mladih istraživača.

Biće ispitana postojeća kultura učenja i dalje razvijana kroz nove pristupe inkluzivnoj nastavi, uključujući univerzalni dizajn i STEM obrazovanje u matematički intenzivnim STEM oblastima. Posebna pažnja posvetiće se primeni LMS platformi, samoorganizovanom učenju i „train-the-trainer“ metodama.

Projekat će doprineti i unapređenju direktne podrške master i doktorskim studentima u planiranju uspešne karijere. U trenutnim institucionalnim planovima rodne ravnopravnosti i različitosti, mentorstvo se ističe kao jedan od najvažnijih mehanizama. Postojeći mentorski programi biće analizirani, a nove metode razvijene radi povećanja njihove efikasnosti u pogledu jednakosti, različitosti i inkluzije. Razvijaće se i inovativni modeli mentorstva koji povezuju mentorstvo, umrežavanje i aktivno sponzorstvo, pružajući mladim istraživačima rani ulazak u međunarodnu naučnu saradnju, što se teško može postići samo kroz formalnu nastavu.

Primarna ciljna grupa projekta obuhvata interne učesnike i partnere, dok se spoljnoj ciljnoj publici obraća pre svega nastavnicima u visokom obrazovanju, mladim STEM istraživačima, mentorima i polaznicima, službama za različitost i inkluziju, kao i odeljenjima i institucijama u matematički intenzivnim STEM poljima. Sekundarnu publiku čine donosioci odluka, organizacije za naučnu komunikaciju, udruženja za podršku ženama i marginalizovanim grupama u STEM-u, kao i šira javnost zainteresovana za pitanja jednakosti u nauci.

Kroz ove aktivnosti, GENERA-COPA ima za cilj da pomogne institucijama u uvođenju rodne i perspective različitosti u kurikulume, jačanju kapaciteta za inkluzivno obrazovanje i izgradnji održivih programa obuka kroz trenere unutar institucija. Kao deo GENERA mreže, konzorcijum okuplja široko iskustvo i stručnost u primeni rodnih perspektiva i promociji jednakosti, različitosti i inkluzije u matematički intenzivnim STEM disciplinama.

Projekat okuplja više evropskih univerziteta i istraživačkih institucija u trogodišnjoj saradnji sa ciljem stvaranja inkluzivnijeg i pravičnijeg okruženja za učenje. Projekat koordinira nemački istraživački centar DESY, a partneri su: Italijanski nacionalni institut za astrofiziku (INAF), Italijanski nacionalni institut za nuklearnu fiziku (INFN), Naučni institut Vajcman (Izrael), Univerzitet u Limeriku (Irska), Univerzitet u L’Akvili (Italija), Univerzitet u Vilnjusu (Litvanija), Univerzitet u Novom Sadu (Srbija), Univerzitet u Alakali i Univerzitet u Ovijedu (Španija), Lund univerzitet (Švedska) i Švajcarsko fizičko društvo.

Više informacija:
📌 Sajt: https://www.genera-copa.eu
📌 Kontakt: chiara.badia@inaf.it

Nauka i projekti

Održana radionica „PhD studenti u svetu inovacija i projekata“

Na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu 20. novembra 2025. godine održana je radionica „PhD studenti u svetu inovacija i projekata“, namenjena doktorandima koji tek ulaze u svet inovacija i projekata. Događaj je organizovan u saradnji sa Enterprise Europe Network Srbija (BINS), u okviru programa „Jačanje inovacionih kapaciteta istraživača na PMF-u“.

Prvi deo radionice održan je uživo u Klubu nastavnika. Gordana Vlahović (Kancelarija za međunarodnu saradnju PMF-a) i dr Vesna Rašković Depalov (EEN Srbija – BINS) govorile su o tome kuda sve mogu da vode doktorske studije – od akademije, preko industrije, do projekata i inovacija – i kako „živeti od sopstvenog znanja“. Doktorandi su radili na svojim apstraktima i kroz praktične zadatke razmišljali o problemu koji rešavaju, korisnicima i potencijalu svojih ideja.

Gordana Vlahović i Vojislav Prkosovački uživo su sa učesnicima otvorili temu veštačke inteligencije – zakonske regulative na nivou EU i Srbije, te upotrebe VI u pisanju projekata – kako VI može da pomogne u traženju poziva i strukturiranju projektnih ideja, ali i zašto je važno držati se principa etičnosti.

U završnom, isključivo onlajn delu radionice, predstavljen je VI alat Grants8 poljskih kolega namenjen istraživačima, koji pomaže da svoje ideje povežu sa konkretnim prilikama za finansiranje.

Nauka i projekti