Yоу аре броwсинг арцхивес фор
Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду, у петак, 23. септембра 2022. године прославио је свој јубилеј – 60 година постојања и успешног рада. Поносни смо на протеклих шест деценија које су показале да су испунили и визију и мисију оснивача као и да размишљају о будућности утемељени у прошлости, али са свешћу да је савремена мисија нашеф факултета, осим образовног дела, и научна дипломатија.
Поводом Дана ПМФ-а, 20. маја 2022. године, подељене су награде и плакете запосленима, најбољим студентима, професорима, асистентима, додељена је награда Најбољем младом научнику ПМФ-а за протеклу годину, као и Награда за највећи финансијски допринос остварен у међународној сарадњи.
Најбољи студент Универзитета у у Новом Саду и најбољи студент Природно-математичког факултета у школској 2020/2021. години је Тривко Кукољ. Тривко је завршио математички смер Гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду. Студије Истраживачке физике је завршио за три године, са просеком 10. Ван редовне наставе, Тривко је сарадник на семинару физике у Истраживачкој Станици Петница, где држи предавања и менторише истраживачке пројекте средњошколаца. Паралелно са студијама се бави истраживачким радом у оквиру студентских пракси. Као резултат праксе на Институту за физику у Београду објавио је рад на тему вртложне динамике у часопису Пхyсицал Ревиеw А, за који је награђен Пупиновом наградом Матице српске. Мастер студије је наставио на Вајцман институту у Израелу. Његова тренутна интересовања обухватају области из физике високих енергија, укључујући холографију и теорију струна.
Награде за успех у току студирања за протеклу школску годинудобили су и:
Као најбољи професори и сарадници по оценама студената за период од 2018. до 2021. годиненаграђени су:
Награду за изузетне резултате у области науке и истраживачког рада, за претходну календарску годину, у сврху научног усавршавања односно учешћа на научним конференцијама у земљи или иностранству, добила је Ивана Кузминац са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине. Она је студије хемије уписала 2008. године и већ се на другој години студија укључила у рад истраживачке групе коју води проф. др Марија Сакач, под чијим менторством је 2018. год. одбранила докторску дисертацију. Вишеструко је награђивана за свој успех и научни рад током студија, а посебно се истичу награде за најбољег студента Универзитета у Новом Саду и прва награда за најбољи мастер рад из области хемије у Републици Србији фондације „Ненад М. Костић“. Усавршавала се у оквиру неколико курсева ТРАИН програма у држави и Еразмус+ СТТ тренинг програма на Универзитету у Алкали у Шпанији. Аутор је и коаутор осам радова на СЦИ листи, три рада у часописима националног значаја, 31 саопштења на међународним и 15 на националним скуповима. Према СЦОПУС-у укупан број цитата је 50, а х-индекс 4. Индекс компетенције је 74, а укупан ИФ радова са СЦИ листе 23,847. Тренутно је руководилац краткорочног пројекта финансираног од стране АП Војводине и учесник на неколико других пројеката (покрајинских и републичких).
Награду за највећи финансијски допринос остварен у међународној сарадњи добила је Биљана Басарин са Департмана за географију, туризам и хотелијерство, за пројекат ЕXтремеЦлимТwин.
Сложеност односа између атмосферских услова, екстремних падавина, поплава и екстремних температура, заједно са уоченим растућим трендовима, указују на неопходност унапређивања науке и изградње истраживачких капацитета у овој области у Србији. Пројекат под називом Тwиннинг фор тхе адванцемент оф дата-дривен мултидисциплинарy ресеарцх инто хyдро-цлиматиц еxтремес то суппорт риск ассессмент анд децисион макинг(ЕXтремеЦлимТwин), Природно-математичком факултету и партнерима обезбеђује скоро 900,000 евра за изградњу истраживачких капацитета у области детекције и описа екстремних хидро-климатских догађаја.
ПартнериПМФ-а на овом пројекту су три изврсне истраживачке институције из ЕУ: компанија Цлимате Риск Аналyсис из Немачке, Лоугхбороугх Университy из Велике Британијеи Центре фор Интернатионал Цлимате Ресеарцх из Норвешке. ЕУ партнери ће путем обука за чланове истраживачког тима са ПМФ-а пренети знање и истраживачке вештине. Пројекат је значајан и за неговање потенцијала младих истраживача ПМФ-а и стратешко повезивање факултета с међународним истраживачким институцијама кроз одржива партнерства и трансфер знања, резултата и научних методологија.
Биохемијско друштво Србије организовало је курс за студенте “Биохемија у служби здравља – Изучавање биохемијских и сродних метода које нуде решења у кризним ситуацијама“.
Биохемијско друштво Србије (БДС) активно је више од 40 година. Чланови друштва запослени на природно-математичким, медицинским и фармацеутским факултетима Универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу и Крагујевцу и у водећим научно-истраживачким институцијама Србије својом активношћу у матичним институцијама, самом Друштву и ван граница наше земље унапређују ниво биохемијских истраживања и презентованих научних резултата.
Своја знања научници са искуством, чланови БДС, поделили су са студентима, полазницима курса, који је БДС организовало у циљу подизања компетенција студената из области биохемије и сродних дисциплина. Курс је одржан од 7. до 14. маја 2022. године у оквиру неколико факултета и научних института: Хемијског и Фармацеутског факултета, Института за онкологију и радиологију Србије, ИХТМ-а, ИБИСС-а и ИНЕП-а из Београда и ПМФ-а из Новог Сада. Полазници курса били су студенти основних, мастер и докторских студија свих студијских програма на којима се изучава биохемија са свих универзитета у Србији.
У лабораторијама Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине студенти су се, у оквиру курса, а уз менторство и подршку Проф. др Иване Беара, Проф. др Сузане Јовановић-Шанта и др Татјане Мајкић, упознајли са могућностима, потребама, дизајнирањем експеримената и радом у биохемијској лабораторији, изводили су експерименте, обрађивали и дискутовали резултате.
Извештаји медија о курсу БДС:
Овогодишњи Wатер Wорксхоп одржан је као двадесет четврти по реду. Централне теме овогодишњег Wатер Wорксхоп-а биле су:
Такође, била организована и панел дискусија на тему „Значај и утицај научних истраживања на политике заштите животне средине“ као део реализације пројекта WастеWатерФорце финансираног од стране Фонда за науку Републике Србије.
Катедра за хемијску технологију и заштиту животне средине и Фондација „Доцент др Милена Далмација“ у оквиру Wатер Wорксхоп-а, одржала је округли сто под називом Значај студија заштите животне средине у заштити вода. У оквиру овог округлог стола студенти основних, мастер и докторских студија имали су могућност да представе своје радове са темама из области заштите животне средине. Гости округлог стола били су Рамбо Амадеус, Андреј Јосифовски и представници Центра за промоцију науке-ЦПН.
Зашто су изабране наведене теме? Успостављање контроле кретања и присуства вируса САРС-Цоронавирус-2 у ланцу од отпадне воде, преко реципијента до воде за пиће и човека као крајњег потрошача један је од најважнијих циљева коме научна заједница треба да тежи данас. Примена високо конкурентних технологија пречишћавања отпадне воде важна је у том смислу али и у смислу уклањања свих материја које се у отпадним водама могу наћи као последица живљења савременог човека. Такође, управљање отпадним водама захтева холистички приступ који за циљ има сагледавање отпадних вода не као отпада који треба одложити, већ као ресурса који се не троши, и чије правилно управљање доприноси здрављу људи, сигурности воде и хране, приступу енергији и заштити животне средине. При изградњи следеће генерације постројења за пречишћавање отпадних вода у Србији потребно је узети у разматрање новије, доказане технологије и иновације у сектору вода, о чему је било речи у програму.
Републичко такмичење из хемије за ученике основних школа, у организацији Министарства просвете, науке и технолошког развоја и Српског хемијског друштва, одржано је на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду 29. и 30. маја 2021. године.
Првог дана, 133 ученика седмог и осмог разреда решавало је тест знања. Првих 30% најбоље пласираних ученика на тесту, њих 39, добило је прилику да у лабораторијама нашег департмана другог дана такмичења ради практичну вежбу.
Најбољим такмичарима дипломе је уручио др Милан Пашић, помоћник министра просвете, науке и технолошког развоја за основно образовање. Остали такмичари су добили захвалнице Српског хемијског друштва које су им предали проф. др Весна Мишковић Станковић, председник Српског хемијског друштва, и проф. др Душан Сладић, потпредседник Српског хемијског друштва.
Савет зелене градње Србије – СрбГБЦ је чланска, национална, непрофитна и невладина, организација која се залаже за примену зелених и климатски свесних решења у урбаној градњи са циљем стварања одрживих и комфорних урбаних средина у Србији.
Као координатори сарадње између ПМФ-а и СрбГБЦ постављени су др Драган Милошевићи Дајана Бјелајацкоје можете контактирати за све детаље.
Радујемо се будућој сарадњи!
На ПМФ-у је 28. фебруара 2020. године одржана радионица за запослене о теми актуелној за научно-истраживачки рад – заштити права интелектуалне својине (ИС) и управљању правима ИС у научним истраживањима (пројектима).
Предавачи су биле искусне колеге из Едукативног центра Завода за заштиту интелектуалне својине Републике Србије:
Предавач: Обрад Вучковац, управник библиотеке на Институту за нуклеарне науке „Винча“
На Природно-математичком факултету је 17. јануара 2020. одржана радионица за запослене у области примене слободног софтвера и отвореног хардвера (ПССОХ) под називом Имплементација и коришћење отворених истраживачких података за истраживаче.
Овим је ПМФ започео серијал едукативних радионица у сврху унапређивања компетенција запослених у актуелним областима које су неодвојиви део истраживања.
Гостујући предавачи су били уважене колеге: Миљковић, Надица; Лазаревић Б., Љиљана; Вучковац, Обрад; Шевкушић, Милица, а обрађене су следеће теме:
У четвртак, 12. децембра 2019. године у просторијама Матице Српске др Александар Ђорђевић, редовни професор Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, ПМФ-а у Новом Саду, одржао је предавање под насловом „Наночестице, употреба и ризик по људско здравље и животну средину“, у оквиру научноистраживачког пројекта МС „Питања животне средине и перспективе и развоја квалитета здравствене безбедности хране у АП Војводини“.
Садржај предавања је био фокусиран на ближе упознавање шире популације са основним принципима и дометима нанонауке и нанотехнологија. Такође су наведене и сфере науке и привреде у којима се употреба наночестица све више интегрише и фаворизује као што су: природно-математичке науке, информационе технологије, медицина, пољопривреда, екологија и заштита животне средине и друге. У том смислу је истакнут и значај хемије у развоју различитих дисциплина нанонауке: обезбеђивање извора, начина и метода синтезе и производње наноматеријала у контролисаним условима, као и важност мултидисциплинарног приступа. Објашњени су бенефити и потенцијални ризици примене наночестица, са освртом на тренутно стање и предикцијама за будућност.
Од 18.-20. септембра 2019. године, на Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине Природно-математичког факултета у Новом Саду, успешно је одржан 23. по реду Wатер Wорксхоп „КВАЛИТЕТ ВОДА“. Организатори су били Универзитет у Новом Саду, Природно-математички факултет, Департман за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Удружење за унапређење заштите животне средине Нови Сад и Фондација Доцент др Милена Далмација.
Теме овогодишњег скупа су биле:
