Prirodno-matematički fakultet je 19. maja obležio je 54 godine od osnivanja. Podeljene su nagrade i plakete zaposlenima, najboljim studentima, profesorima, asistentima, dodeljena je nagrada Najboljem mladom naučniku PMF-a za proteklu godinu, kao i Nagrada za najveći finansijski doprinos ostvaren u međunarodnoj saradnji.
Najbolji studenti (2021-2022):
- Teodora Ćato, Teodora Despotovski, Marko Radić i Mina Janković sa Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine;
- Luna Račić i Nikola Arsić sa Departmana za biologiju i ekologiju;
- Mihailo Milenković i Dejan Gjer sa Departmana za matematiku i informatiku.
Mina Janković je student generacije Univerziteta u Novom Sada u oblasti prirodno-matematičkih nauka, a Dejan Gjer je bio u konkurenciji za najboljeg studenta Univerziteta u Novom Sadu.
Najbolji nastavnici i saradnici po ocenama studenata (2021-2022):
- Vera Županec i Milica Ranković sa Departmana za biologiju i ekologiju;
- Ivana Bogdanović i Elvira Đurđić sa Departmana za fiziku;
- Smiljana Đukičin Vučković i Jelena Milanković Jovanov sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo;
- Jelena Beljin i Jelena Kesić sa Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine;
- Marko Savić i Nemanja Milošević sa Departmana za matematiku i informatiku.
Tradicionalno, PMF dodeljuje nagradu za izuzetne rezultate u oblasti nauke i istraživačkog rada, za prethodnu kalendarsku godinu, u svrhu naučnog usavršavanja odnosno učešća na naučnim konferencijama u zemlji ili inostranstvu, po izboru dobitnika. Nakon primljenih prijava na konkursu, komisija je odlučila da nagradu za najboljeg mladog naučnika, zapravo naučnicu PMF-a, dodeli Danijeli Arsenov sa Departmana za biologiju i ekonomiju.
Danijelin naučno-istraživački rad se bazira na istraživanjima iz oblasti eko-fiziologije biljaka, prvenstveno, na proučavanju uticaja različitih stresnih faktora na životnu sredinu i na fiziološke adaptivne mehanizme biljaka u uslovima stresa.
Naučni saradnik je na Departmanu za biologiju i ekologiju, u Laboratoriji za fiziologiju biljaka. Rezultati dosadašnjih istraživanja su publikovani u monografskim poglavljima međunarodnog značaja (4), radovima sa SCI liste (18) i prezentovani su na brojnim međunarodnim i nacionalnim konferencijama (38). Prema bazi SCOPUS ukupan broj citata je 320, a H indeks 10. Tokom naučne karijere, boravila je na nekoliko stručnih usavršavanja u zemlji i inostranstvu, gde je stekla značajno iskustvo u laboratorijskom i terenskom radu u okviru renomiranih laboratorija za fiziologiju, biohemiju i molekularnu biologiju biljaka i životnu sredinu: Petnica u Srbiji, Belorusija, Francuska, Finska, Holandija.
Dobitnica je stipendije za kratki istraživački boravak na Jagelonskom Univerzitetu u Krakovu (Poljska) za studente doktorskih studija, kao i stipendije za učešće u međunarodnoj letnjoj školi u organizaciji Laboratorije za izvrsnost, u Francuskoj, gde je bila i na postdoktorskom usavršavanju, stipendiranm od strane resornog Ministarstva.
Takođe, Danijela je uključena u izvođenju praktične nastave na predmetima Biologija ćelije i Instrumentalne metode u biologiji.
Dobitnik nagrade za najveći finansijski doprinos ostvaren u međunarodnoj saradnji za protekli period je Snežana Maletić sa Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine za projekat „Twinsubdyn“.
Naš fakultet je koordinator projekta „Podizanje kapaciteta i izvrsnosti u oblasti ispitivanja uticaja primene organskih suplemenata na zemljište u pogledu dinamike nutrijenata i kontaminanata u podzemlju – TwinSubDyn“ koji se realizuje u okviru Horizont Evropa programa specijalno namenjenog za jačanje kapaciteta zemalja Zapadnog Balkana.
Konzorcijum čine, pored PMF-a, Univerzitet u Beču, Špansko Nacionalno Veće za istraživanja, Univerzitet Martin-Luther-Wittenberger. Projekat je započet u avgustu prošle godine, a završava se 31. jula 2025. godine. Ukupan budžet projekta iznosi skoro 1,5 milona eura.
Projekat je fokusiran na ispitivanje potencijala upotreba globalno vrednih resursa na bazi ugljenika koje se trenutno gube kroz različite tokove otpada. Otpad organskog porekla, kao što je otpadna biomasa, muljevi koji ostaju nakon tretmana otpadnih voda i dr. Mogu se konvertovati u vredne produkte koji se mogu koristiti u svrhu rešavanja problema degradacije zemljišta.
Trenutno primena ovakvih materijala u zemljištu u zemljama Zapadnog Balkana na niskom nivou, očekuje se njen porast u narednom periodu, pre svega zbog očekivanog porasta potencijalnih izvora ovih materijala. Međutim u zavisnosti od porekla ovi materijali ujedno mogu biti i izvor potencijalnih neorganskih i organskih kontaminanata, pretežno farmaceutika, pesticida i mikroplastike, stoga se njihov potencijalni uticaj na kvalitet zemljišta i podzemnih voda mora dobro ispitati kako bi se obezbedila njihova bezbedna upotreba.
Projektne aktivnosti obuhvataju usavršavanje mladih i iskusnih istraživača PMF-a na renomiranim partnerskim institucijama, treninge organizovane za podizanje znanja i kapaciteta istraživača na PMF-u, radionice namenjene istraživačima i zainteresovanim stranama i organizaciju letnje škole namenjene istraživačima i zainteresovanim stranama širom regiona Zapadnog Balkana, ali i Evrope.
Projekat će obuhvatiti i realizaciju istraživanja u oblasti uticaja organskih suplemenata na dinamiku nutrijenata i kontaminanata u podzemlju i njihovom uticaju na pozemne vode.
