Ознака: ДБЕ

Пројекат занимљивог акронима – G-BiKE, COST Action Genomic Biodiversity Knowledge for Resilient, је новофинансирани пројекат Европске Уније који има за циљ да повеже научнике и управљаче и кориснике природних добара широм Европе како би се указало на значај примене научних сазнања из генетике и геномике у заштити биљног и животињског света.

Иако се данас генетички подаци могу добити за већину организама, стандардизација протокола за откривање и праћење генетичког диверзитета врста и њиховог адаптивног потенцијала још увек недостаје. Главна идеја G-BiKE пројекта је успостављање коришћења геномских података као стандардног алата у програмима заштите животне средине, како би се осигурала перзистентност популација и врста.

Како и сам акроним асоцира на бицикл, тако је и основна идеја пројекта увезивање два точка, један који чине научници и други који чине сви они који директно примењују програме заштите екосистема. Пројекат је започет састанком у Бриселу на коме је присуствовало 45 научника из 27 земаља Европе. Из Србије, на састанку је присутвовало 3 научника: проф. др Михајла Ђан, редовни професор Природно-математичког факултета у Новом Саду, др Невена Величковић, доцент на Природно-математичком факултету у Новом Саду и др Срђан Стојнић, научни сарадник на Институту за низијско шумарство и животну средну у Новом Саду.

Научни програм акције је подељен на 5 тематских целина које су у ствари организоване као радне групе. Тим из Србије ће учествовати у раду групе чији је главни фокус примена генетичких маркера као индикатора у праћењу стања природних популација. Рад ове групе резултоваће у јединственој бази података, која ће укључивати списак кључних врста Европског континента за развој генетичких и геномских маркера и листу подручја од посебног значаја за имплементацију мера заштите животне средине (оне које су предмет најбржих промена или која представљају гранична подручја распрострањења врста).

За руководиоца пројекта изабран је др Cristiano Vernesi из Италије, а током првог састанка именовани су и подруководиоци, где је представница из Србије др Невена Величковић именована за позицију Science Communication Manager.

Напомена:

Пројекат је добијен у оквиру COST програма. COST је међувладин оквир за европску сарадњу у домену науке и технологије, који омогућава да се истраживања, која се финансирају на националном нивоу, а у чијој реализацији учествује најмање пет институција из земаља чланица програма, координирају на европском нивоу. COST програм финансијски подржава активности које се односе на организацију конференција, семинара, састанака радних група, састанака управних одбора појединачних пројеката овог програма, учешће у тренинзима, летњим школама, као и трошкове кратких научних посета.

Пројекат занимљивог акронима – FLYHIGH и пуног назива – Односи инсеката и биљака: увид у биодиверзитет и нове примене, био је први пројекат таквог типа финансиран на Универзитету у Новом Саду у периоду од 2015. до 2018. године. У оквиру пројекта радили су истраживачи, студенти, лаборанти и техничко особље са Универзитета у Хелсинкију (Финска), Универзитета Аликанте и компаније Bioflytech (Шпанија), Универзитета у Новом Саду и компаније AgriProtein (Јужно Афричка Република), који су се бавили проучавањем животног циклуса инсеката и биљака, са циљем да се дође до корисних подака са становишта екологије и еволуције, који ће бити усмерени ка примењеним еколошким истраживањима, као што је вештачки узгој мува. Вештачки узгој мува може да обезбеди корисне крајње производе, јер се одрасле јединке или њихове ларве могу користити у исхрани животиња, валоризацији споредних пољопривредно-прехрамбених производа или као био-агенти за опрашивање биљака у природним, полуприродним или вештачким срединама.

С обзиром на то да је пројекат окупио врсне академске стручњаке у области ентомологије и екологије, са једне стране и стручњаке који се баве масовним узгојом инсеката, са друге стране, размена знања и искуства омогућила је стварање синергије и унапређење, како основних еколошких и еволуционих истраживања, тако и развој новог интегрисаног знања и иновативних идеја за потенцијалне комерцијалне примене у области вештачког узгоја мува.

Протеклих дана, одржан је завршни састанак у Аликантеу, Шпанија. Млади сарадници су добили обуку у вези са гајењем ларви инсеката који се могу користити као опрашивачи, за разградњу органског отпада или за исхрану животиња или људи. Обуку је прошло и троје младих истраживача из Србије, са ПМФ-а и из Института Biosens. Истакнуто је да је пројекат остварио све што је било планирано, али и пуно преко тога. Са практичне стране, две компаније које су биле укључене у реализацију пројекта су знатно напредовале током протекле 3 године:

• Компанија AgriProtein из Јужно Афричке Републике, Кајптаун је добила инвестицију од више милиона долара и на основу тога утврдила свој бренд који се сада продаје Саудијској Арабији, Изреалу, Кореји, Дубаију. Праве се две фабрике мува месечно које прерађују органски отпад и дају неколико различитих продуката, уз годишњи план да их буде просечно 25 сваке наредне године.
• Компанија BioFlyTech из Шпаније, Аликанте је у завршни преговорима око велике милионске инвестиције која ће омогућити њихов раст и ширење.

Што се научних установа, учесница на пројекту тиче (ПМФ, Нови Сад, Зоолошки Музеј у Хелсинкију и Департман за животну средину из Аликантеа), научни резултати су заиста импресивни. Објављен је велики број научних публикација, а у припреми је далеко већи број који ће приказати добијене резултате. Као могући наставак ових истраживања и добијених резултата, очекује се масовна продукција инсекатских врста као могућих полинатора у стакларама.

Све у свему, врло импресивни резултати који имају будућност и могућу примену и у нашој земљи.