Skip to main content

Љиљана Миловановић, студент биохемије, освојила награду Фонда Ненада М. Костића

Ове године, на конкурс Фонда Ненада М. Костића за хемијске науке за најбоље дипломске и мастер радове одбрањене у периоду од 1. априла 2020. до 31. марта 2021. године пријавило се двадесет троје свршених студената са осам факултета универзитета у Београду, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и први пут из Сарајева (Босна и Херцеговина).

Награду су освојили Милан Бељкаш, са Фармацеутског факултета Универзитета у Београду и Љиљана Миловановић, мастер студенткиња биохемије на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду.

Љиљанин дипломски рад „Антиоксидантни потенцијал и сензорна анализа производа од тартуфа (Tuber aestivum Vittad.)“, урађен под менторством др Иване Беара, редовног професора на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду, део је истраживања која се спроводе у оквиру пројекта Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност („Функционални производи од војвођанских тартуфа – биохемијски потенцијал, хемијски састав и сензорне особине састојака као основа нових рецептура“) и директне сарадње са привредом кроз пројекат Фонда за иновациону делатност („Pilot plant truffle“).

Достигнућа

Потписан Споразум о пословној сарадњи између Пореске управе Републике Србије и ПМФ-а

Директор Пореске управе Републике Србије Драгана Марковић и декан Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду др Милица Павков Хрвојевић, потписали су Споразум о пословној сарадњи на научном истраживању, чиме се наставља успешна сарадња започета 2018. године и омогућује наставак истраживачког пројекта „Детектовање ризика од избегавања плаћања пореза на доходак грађана на основу одговарајућих метода употребом вештачке интелигенције“.

Тежиште заједничког рада у наредном периоду ће бити остваривање већег утицаја и употребе резултата анализе масовних података у пракси откривања пореске утаје и то ослањањем на већ започете и планиране процесе модернизације рада Пореске управе Републике Србије. Сарадња ће се одвијати по највишим стандардима, у складу са надлежностима и овлашћењима потписника споразума, законима, подзаконским актима и интерним актима по којима потписници поступају.

Носиоци сарадње на овом пројекту, испред Пореске управе Републике Србије биће Одељење за стратешке ризике, односно Департман за математику и информатику испред Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду.

Достигнућа

Лабораторија за инфрацрвену спектроскопију постала члан GLOSOLAN мреже

Лабораторија за инфрацрвену спектроскопију Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине постала је члан GLOSOLAN (Global Soil Laboratory Netwok) мреже. GLOSOLAN мрежа функционише под Организацијом за храну и пољопривреду у оквиру организације Уједињених нација (ФАО Фоод анд Агрицултуре Органисатион оф тхе Унитед Натионс). Официјелни представник лабораторије за инфрацрвену спектроскопију Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине је ванредни професор Бранислав Јовић.

Достигнућа

Студенткиња мастер студија хемије освојила награду на конференцији ICEWE-2021

Дана 31. марта 2021. године студент Мастер академских студија – Хемија, Александра Зукић освојила је награду на међународној онлајн конференцији „International Conference on Energy, Water and Environment – ICEWE-2021“, Лахоре, Пакистан у конкуренцији од 350 учесника из 17 земаља.

Награду је добила за најбоље усмено излагање у области „Environmental Category“ за презентовани рад под насловом „Photocatalytic removal active component of Presolol drug and optimization of UFLC method for its analysis in water samples“, аутора Зукић А., Узелац М. и Армаковић С.

Достигнућа

Наш шеф Службе за међународну сарадњу као алумниста Хамфри програма стипендирања промовише интернационализацију у високом образовању

Алумниста Хамфри програма Гордана Влаховић наставља свој главни пројекат који је започела у оквиру своје Хамфри стипендије радећи на иницијативама за промоцију свеобухватне интернационализације у високом образовању. Гордана Влаховић била је стипендиста на Универзитету Пен Стејт у периоду 2018-2019. По повратку са Хамфри стипендије, поново је преузела улогу шефа Службе за међународну сарадњу.

Пројекат на којем тренутно ради зове се EXtremeClimTwin, у којем унапређује вештине и компетенције истраживача и администратора који истражују климатске промене и екстремне температуре. Недавно је дала интервју на српској националној телевизији, током којег је говорила о истраживачком пројекту финансираном у оквиру програма European Union Horizon 2020, затим о кључној улози административних служби високо-образовних институција у процесу интернационализације и указала је на општи недостатак стручњака у овој области.

Међународна сарадња

Отвaрање Хербара БУНС и Малаколошке збирке

У уторак, 23. марта 2021. на Департману за биологију и екологију проф. др Зоран Милошевић, Покрајински секретaр за високо образовање и научноистраживачку делатност отворио је Хербаријум Herbarium Universitatis Studiorum Neoplantensis – БУНС у присуству својих сарадника, декана Универзитета у Новом Саду Природно-математичког факултета, проф. др Милице Павков Хрвојевић и гостију са других департмана нашег Факултета. У присуству уважених гостију у холу Департмана отворена је и Малаколошка збирка која обхвата љуштурице 302 врсте маринских мекушаца и бодљокожаца. Догађају су присуствовали бројни представници медија.

Хербаријум Департмана за биологију и екологију је научна колекција која је од 2003. године регистрована у међународном регистру научних хербаријума Index Herbariorum, када јој је и додељен препознатљив акроним БУНС. Прва колекција је настала 1947. године на тадашњој Вишој педагошкој школи у Новом Саду у оквиру групе ботаничких предмета. Данас Хербаријумска збирка Herbarium Universitatis studiorum Neoplantensi, броји више од 250.000 ексиката организованих у 13 колекција – у збирци се налазе и материјали са подручја Србије, Црне Горе, Босне и Херцеговине, Хрватске, Словеније, Македоније, Мађарске, Румуније, Бугарске, Аустрије, Русије, Белорусије, Грчке, Албаније, Италије, Русије, Украјине, УСА и са Тајланда. Хербаријум је као музејска колекција отворен за научну, стручну делатност и за посетиоце.

Хербаријумски простор је реконструисан средствима које је обезбедио Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност у укупном износу од осам милиона динара. Овим средствима трајно су решени проблеми простора, и постављање савремених компакт ормана за чување ексиката. Обиман посао реконструкције обављан је сукцесивно три године, припремајући се за трајно лоцирање научно важне, али и национално и историјски вредне колекције. Катедра за ботанику је из средстава пројеката који се реализују у њеним лабораторијама обезбедила техничке уређаје за одржавање микроклиме у Хербаријуму као и оптичке уређаје за рад са колекцијама и информатичку и фото подршку. У Хербаријуму се чувају и примерци који су старији од датума оснивања Хербаријума добијени разменом материјала као и примерци многих врста које се данас више не могу наћи у природи и на стаништима првенствено Аутономне покрајине Војводине.

Достигнућа

Истраживачи са ПМФ-а међу најцитиранијим научницима у свету у 2019. години

На недавно објављеној листи првих 2% најцитиранијих научника у свету према цитираности у 2019. години, која је резултат најновијег истраживања Универзитета Стенфорд (Stenford University), Сједињене Америчке Државе, објављеног крајем 2020. године, налазе се 63 научника из Републике Србије, међу којима је девет са Универзитета у Новом Саду, односно четворо са нашег факултета: проф. др Неда Мимица-Дукић, проф. др Душан Јаковетић, проф. др Стеван Пилиповић и проф. др Биљана Абрамовић.

Наведена рангирања научника са Универзитета у Новом Саду представљају велики успех и својеврсно признање за њихов досадашњи научноистраживачки рад, као и потврду релевантности њихових истраживачких тема и препознатљивости на међународној научној сцени.

Достигнућа,

Љубица Брењо студент генерације у области природно-математичких наука

Сенат Универзитета у Новом Саду доделио је награду „Студент генерације у области Природно-математичких наука“ Љубици Брењо, студенткињи Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине.

Љубица Брењо је рођена 1997. године у општини Зинсхајм у Немачкој. Основну Школу „Ристо Пророковић“ и општи смер гимназије у СШЦ „Алекса Шантић“ завршила је у Невесињу 2012. односно 2016. године, као двоструки носилац Вукове дипломе.

Године 2016. уписала је основне академске студије хемије на Природно-математичком факултету у Новом Саду. Током школовања била је стипендиста Фонда „Милан Јелић“, и носилац изузетних награда Универзитета због остварених успеха.

У јулу 2020. године завршила је основне академске студије хемије са просечном оценом 10,00 чиме је потврдила свој константни квалитет, љубав и жељу ка изучавању хемије. Свој рад ка надоградњи знања наставила је кроз мастер академске студије хемије код нас на ПМФ-у.

Током школовања била је на летњој пракси на Техничком универзитету у Грацу у периоду јул/август 2019. године. Говори немачки и енглески, а служи се француским језиком.

Достигнућа

Наш доцент др Марко Родић добио трећу награду „Др Зоран Ђинђић“

Престижно признање „Др Зоран Ђинђић“, које се у Војводини додељује седамнаесту годину за редом, уручено је 30. децембра 2020. године у амфитеатру Централне згради Универзитета у Новом Саду. Генерални покровитељ награда је Покрајински секретаријат за високо образовање и научноистраживачку делатност, а организатор манифестације је Универзитет у Новом Саду.

Одбор Фонда „Др Зоран Ђинђић“ прошле године је једногласно усвојио предлог да награда „Др Зоран Ђинђић за младог научника и истраживача“, коју је добијао један научник, подели на три награде.

Овогодишњи лауреат Прве награде „Др Зоран Ђинђић“ за младог научника и истраживача је др Лука Стрезоски, доцент Факултета техничких наука Универзитета у Новом Саду.

Лауреат Друге награде је др Миона Беловић, научни сарадник Научног института за прехрамбене технологије у Новом Саду.

Трећа награда „Др Зоран Ђинђић“ за младог научника и истраживача припала је др Марку Родићу, доценту Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду.

Достигнућа

Научник за будућа времена

Крај сваке године доноси прилику за сумирање резултата, сагледавање остварених планова и постигнутих циљева. Чини се да је у години на истеку већина активности била усмерена на борбу против вируса, али ми са поносом издвајамо резултате младог научника са Природно-математичког факултета – др Душана Јаковетића.

Др Душан Јаковетић, ванредни професор са Департмана за математику и информатику је добитник ПМФ награде која се од прошле године додељује за највећи финансијски допринос остварен у међународној сарадњи Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду. Награда се додељује руководиоцу истраживачког тима ПМФ-а на пројектима међународне сарадње, који је остварио највећи финансијски допринос за Факултет.

Интересантно је да је др Јаковетић ову награду добио и прошле године, а један је од ретких истраживача из наше земље који је донео чак пет престижних H2020 пројеката, финансираних од стране ЕУ. Истраживачки тимови ПМФ-а којима др Јаковетић руководи или фундаментално доприноси, тренутно реализију 6 пројеката у оквиру H2020 позива на тему великих података, машинског учења, сигурности и вештачке интелигенције.

Велико знање у овим областима, као и искуство у раду на научим пројектима, др Јаковетић преноси студентима Мастер програма примењене математике – наука о подацима, као руководилац овог студијског програма и професор. Компетенције др Јаковетића су допринеле и формирању новог мастер програма Вештачка интелигенција који је одабран на конкурсу Министарства просвете, науке и технолошког развоја и који ће се реализовати на ПМФ-у од октобра 2021. године.

Др Душан Јаковетић је данас ванредни професор на ПМФ-у; био је истраживач у Биосенс институту и последокторски истраживач на Високом техничком институту, Универзитета у Лисабону, Португалија. Да се ради о вансеријском научном потенцијалу, сведочи податак да је у периоду од 2008. до 2013. године похађао је докторске студије у оквиру двојног програма између Универзитета Карнеги Мелон (Департман за електротехнику и рачунарство), Питсбург, Пенсилванија, САД, и Високог техничког института у Лисабону, Португалија, где је радио и као истраживач сарадник и асистент у настави.

У мају 2013. године одбранио је докторску дисертацију са темом „Дистрибуирана оптимизација: алгоритми и брзине конвергенције“ на Универзитету Карнеги Мелон и Високом техничком институту у Лисабону. За своју докторску дисертацију је од Департмана за елетротехнику и рачунарство Универзитета Карнеги Мелон 2014. године добио награду за најбољу докторску дисертацију „А. Г. Милнес“, а од истог Департмана 2012. године добио је и признање „Claire, MM 1965, and John Bertucci, E 1963, TPR 1965, Fellowship in Engineering“.

Добитник је специјалне награде „Др. Зоран Ђинђић“ за изузетан допринос науци младих научника за 2017. годину. Области истраживања др Јаковетића су дистрибуирана оптимизација, учење и процесирање информација. Објавио је преко 50 научних радова у међународним часописима и на међународним конференцијама, са укупном цитираношћу преко 1400 према сервису „Google scholar“.

Достигнућа