Студијски програм Примењена математика (МАП) представља студијски програм основних академских студија који се базира и ослања на вишегодишњу традицију и искуство у школовању математичара из области математике и примењене математике на Природно-математичком факултету у Новом Саду.
Назив и циљеви студијског програма
Назив студијског програма је ПРИМЕЊЕНА МАТЕМАТИКА (ознака МАП). Циљ студијског програма је образовање математичара, као стручњака у привреди, индустрији, финансијским и економским институцијама.
Врста студија и исход процеса учења
Студијски програм ПРИМЕЊЕНА МАТЕМАТИКА спада у групу основних академских студија у трајању од три године. Обим студија изражава се бројем ЕСПБ бодова. Укупан број ЕСПБ бодова студијског програма Примењена математика је 180 ЕСПБ и то је минималан број ЕСПБ који студент мора да оствари на све три године, а тачан број за сваког студента може да се разликује, зависи од избора изборних предмета и може да иде до 201 ЕСПБ.
Студијски програм ПРИМЕЊЕНА МАТЕМАТИКА својим наставним садржајима, као и облицима и методама наставе студентима омогућује стицање темељних математичких знања, као и разумевањe примене математичких знања у пракси. Студент савладавањем студијског програма ПРИМЕЊЕНА МАТЕМАТИКА стиче способност логичког мишљења, формулисања претпоставки и извођења закључака на формалан или формализован начин.
Стручни, академски, односно научни назив
Након завршених трогодишњих студија и освојених 180 ЕСПБ бодова добија се стручни назив математичар.
Услови за упис на студијски програм
Упис кандидата се врши на основу Конкурса које расписује Универзитет у Новом Саду, а спроводи Природно-математички факултет. Да би кандитат конкурисао за упиc на прву годину студијског програма ПРИМЕЊЕНА МАТЕМАТИКА треба да има завршено средњошколско образовање у четворогодишњем трајању и да положи пријемни испит из математике. На основу критеријума из Конкурса сачињава се ранг листа.
Структура студијског програма
Студијски програм се састоји од групе обавезних предмета, три изборна модула и слободних изборних предмета. Групу обавезних предмета сачињава 16 предмета распоређених у шест семестара. У завршној години студенти имају обавезну стручну праксу и пишу и бране Завршни рад. Студент приликом уписа овог студијског програма бира један од три изборна модула: Аналитика података и статистика, Математика финансија или Техноматематика. Групу слободних изборних предмета чини 15 предмета.
Трајање студија
Студије се изводе кроз наставу предмета поређаних у семестре. Два семестра чине академску годину. Укупно трајање основних студија је три године (шест семестара), за које време студент треба да сакупи најмање 180 ЕСПБ бодова.
Бодовна вредност предмета
Сваки предмет има своју бодовну вредност која је усклађена са оптерећењем потребним за савладавање појединачног предмета.
Реализација наставе
Целокупан процес извођења студијског програма ће се одвијати уз коришћење савремене ИТ технологије, актуалних софтверских пакета и рачунарске опреме.
Завршни рад
Завршни рад има бодовну вредност усклађену са оптерећењем потребним за његову припрему (истраживање), израду и одбрану. Завршни рад показује се у студијском програму кроз две позиције: 1) Завршни рад – истраживање који има бодовну вредност 2 ЕСПБ и 2) Завршни рад – израда и одбрана који има бодовну вредност 3 ЕСПБ.
Предуслови за упис предмета
У листи садржаја предмета, као и у листи изборних предмета, наведени су предуслови за упис појединих предмета.
Изборни предмети са других студијских програма
Студијским програмом је предвиђена могућност избора предмета других студијских програма. У групи слободних изборних предмета, између осталог, наведени су предмети из других студијских програма које студент може изабрати. Такође, студент може бирати и предмете са другог модула, као и предмете са других студијских програма истог нивоа студија у укупном износу који не прелази 20 ЕСПБ.
Прелазак са других студијских програма
Постоји могућност преласка са једног на други студијски програм користећи пренос бодова за исте или сродне предмете.
Основне академске студије ПРИМЕЊЕНЕ МАТЕМАТИКЕ имају двојаку сврху. С обзиром да су студије математике организоване по систему 3+2, ове трогодишње студије јесу први степен у универзитетском образовању стручњака математичара из области примењене математике. У другом степену се кроз двогодишње студије стиче академски назив мастер математичар на једном од два мастер студијска програма примењене математике: Примењена математика или Примењена математика – наука о подацима. У том смислу ове основне студије су према избору тема и области теоријске математике, примењене математике и сродних дисциплина (у зависности од модула то су физичко-техничке дисциплине, економско-финансијске или дисциплине везане за статистику и аналитику податак), база за наставак и успешно овладавање мастер академским студијама.
Поред ове сврхе унутар система студирања 3+2, ове студије имају и самосталну улогу. Оне оспособљавају студенте за занимања у разним областима привреде, посебно индустрији и финансијским институцијама, с обзиром на три изборна модула. Студент се припрема за послове који изискују знање из основа примењене математике, информатике, аналитике података и статистичких метода, способности аналитичког мишљења и логичког расуђивања. Студијама се стиче умеће основних аспеката математичког моделирања и способност решавања практичних проблема.
Циљеви студијског програма обухватају образовање математичара из области примењене математике, што је струка која омогућава рад у савременој индустрији, привредним коморама, информатичким и информационо-технолошким центрима, институцијама које се баве аналитиком података и статистиком, развојним и истраживачким центрима, финансијским институцијама и органима управе, као и на свим другим местима где постоји потреба за мултидисциплинарним радом.
Кроз групу математичких предмета студенти се, на савремен начин, упознају са класичним математичким теоријама, као и са актуелним трендовима у математици. Поред усвојених теоријских и практичних знања, оваквим образовањем се стиче и способност апстракције и логичког размишљања. Квалитет образовања обезбеђен је чињеницом да га изводе професори са великим научним угледом у свету, који су учесници и носиоци више домаћих и међународних истраживачких пројеката.
Кроз изборни модул Аналитика података и статистика студенти овладавају основним појмовима и вештинама из области машинског учења, оптимизације и статистике. Кроз ове предмете студенти се оспособљавају за анализу података, као и за комуникацију са разним стручњацима из области аналитике података и статистике.
Кроз изборни модул Математика финансија студенти овладавају основним појмовима и законитостима економије, финансија и рачуноводства. Како је формирање модела увек мултидисциплинарни процес, кроз ове предмете се студенти оспособљавају и за комуникацију са економистима и менаџерима.
Кроз изборни модул Техноматематика студенти овладавају основним појмовима и законитостима физике и одабраних инжењерских дисциплина. Кроз ове предмете се студенти оспособљавају и за комуникацију са инжењерима у техници.
Група предмета из примењене математике оспособљава студенте за формирање и решавање математичких модела у савременим технологијама, економији и финансијама. Математички модели омогућавају дубље разумевање савремених технологија, економских законитости, аналитике података и статистичких законитости, те продуктивну примену стечених теоријских знања. Знања из информатике која се стичу током студија обезбеђују адекватну примену савременог софтвера неопходног за индустријски развој као и коришћење савремених софтверских алата у разним анализама.
Тако настају компетентни и модерно образовани стручњаци чије знање не застарева и који су веома тражени у условима тржишне економије, посебно у процесу транзиције.
Поред свега неведеног постоји и могућност даљег усавршавања и стицања звања мастер математичара из области примењене математике.
Опис општих и предметно-специфичних компетенција студената
Савладавањем студијског програма Примењена математика студент стиче следеће опште способности:
- способност логичког мишљења, формулисања претпоставки и извођење закључака на формалан или формализован начин;
- познавање основа класичних математичких теорија и актуелних трендова у математици;
- способност решавања математичких проблема и коришћење стечених знања у применама;
- основна знања из информатике и програмска имплементација једноставнијих проблема;
- способност за обликовање и разматрање математичких модела у савременим технологијама, односно у економији и финансијама.
Савладавањем студијског програма Примењена математика студент стиче следеће предметно-специфичне способности:
- темељно познавање основних појмовима и законитости одабране дисциплине: физике и технике или економије, финансија и рачуноводства или аналитике података, машинског учења и статистике;
- способност решавања конкретних једноставнијих проблема из праксе који су из области везаних за одговарајући модул предмета;
- оспособљеност за комуникацију са инжењерима;
- оспособљеност за комуникацију са стручњацима из финансијских институција;
- оспособљеност за комуникацију са стручњацима из разних области везаних за аналитику података, као и са стручњацима из области статистике;
- способност употребе информационих технологија при овладавању знањима и при решавању проблема.
Опис исхода учења
Студент ће након успешног завршетка ових основних студија имати увид у концепте и стећи основна знања о најважнијим дисциплинама примењене математике. То ће бити претпоставка даљег успешног овладавања специфичним областима примењене математике, након чега се стиче целовито знање на академском нивоу (мастер). Поред тога студент ће бити у стању да стечена знања примењује у пракси, користећи технике којима је овладао, правећи основне математичке моделе. Биће у стању да у практичним проблемима из индустрије, економије и привредних грана које укључују анализу података препозна, одабере и употреби погодан математички апарат, као и да формира једноставније математичке моделе којима решава дати проблем.
Студијски програм ПРИМЕЊЕНА МАТЕМАТИКА нуди студентима најновија научна и стручна сазнања из области примењене математике.
Студијски програм је усаглашен, између осталог, са акредитованим програмима основних студија из примењене математике на следећим универзитетима: Копенхаген, Данска; Лунд, Шведска; Ајндховен, Холандија; Ворвик, Енглеска и МИТ, САД.
Шеснаест заједничких обавезних предмета, укупне вредности 90 ЕСПБ (50%) који обухватају обавезну Стручну праксу, као и Завршни рад који је подељен на два дела (Завршни рад – истраживање и Завршни рад – израда и одбрана), распоређено је на следећи начин: у првом, другом и трећем семестру заступљена су по 3 заједничка обавезна предмета, док су у четвртом семестру заступљена 2 заједничка обавезна предмета. Пети семестар, поред 2 заједничка обавезна предмета обухвата и обавезну стручну праксу од 90 сати која вреди 3 ЕСПБ. У шестом семестру студент спроводи истраживање у вези са завршним радом и израђује и брани завршни рад (Завршни рад – истраживање и Завршни рад – израда и одбрана) што зaједно вреди 5 ЕСПБ. ЕСПБ за завршни рад улазе у укупан број ЕСПБ студијског програма и броје се у позицији обавезних и позицији изборних ЕСПБ – обавезни 50% и изборни 50% од укупног ЕСПБ за завршни рад.
Студент приликом уписа студијског програма бира један од три изборна модула: модул Аналитика података и статистика, модул Математика финансија или модул Техноматематика. Стога, поред заједничких обавезних предмета, студент има и обавезне предмете на изабраном модулу:
- Модул Аналитика података и статистика садржи 10 предмета, укупне вредности 50 ЕСПБ.
- Модул Математика финансија садржи 8 предмета, укупне вредности 48 ЕСПБ.
- Модул Техноматематика садржи 9 предмета, укупне вредности 48 ЕСПБ.
Остатак поена, у зависности од изабраног модула, студент скупља путем изборних предмета. Листа заједничких изборних предмета састоји се из укупно 15 предмета (8 из зимског и 7 из летњег семестра), укупне вредности 76 ЕСПБ. За сваки изборни предмет дефинисане су године студија на којима је он доступан. Поред заједничких изборних предмета, студент може да бира и предмете са других модула. Такође, студент може да бира и предмете са других студијских програма истог нивоа студија који у укупном збиру не прелазе 20 ЕСПБ. Студенти који су изабрали модул Техноматематика или Математика финансија са листе изборних предмета бирају предмете који заједно вреде бар 42 ЕСПБ, док студенти који су изабрали модул Аналитика података и статистика бирају изборне предметe укупне вредности од бар 40 ЕСПБ.
У зависности од избора изборних предмета обим студија је 180 ЕСПБ, а може ићи и до 201 ЕСПБ. Како је распон вредности изборних предмета од 4 ЕСПБ до 7 ЕСПБ, у току 6 семестара, колико трају студије, број освојених поена може да варира 21 ЕСПБ.
У позадини се крије намера да се студентима омогући велики степен избора и креирања свог програма у складу са личним преференцијама, амбицијама и способностима.
Распоред заједничких обавезних предмета по семестрима и годинама студија
Шифра предмета | Назив предмета | Семестар | Часови активне наставе | Остали часови | ЕСПБ | |||
П | В | СИР | ||||||
ПРВА ГОДИНА | ||||||||
1 | M101 | Елементарна математика | 1 | 2 | 4 | 0 | 0 | 7 |
2 | П101 | Увод у анализу | 1 | 2 | 3 | 0 | 0 | 6 |
3 | П102 | Дискретна математика 1 | 1 | 2 | 3 | 0 | 0 | 5 |
4 | П201 | Диференцијални и интегрални рачун | 2 | 3 | 3 | 0 | 0 | 7 |
5 | П202 | Дискретна математика 2 | 2 | 3 | 3 | 0 | 0 | 7 |
6 | M107 | Програмирање 1 | 2 | 3 | 3 | 0 | 0 | 7 |
Укупно часова (предавања+вежбе+СИР+остали часови) и ЕСПБ на години: | 34 | 39 | ||||||
ДРУГА ГОДИНА | ||||||||
1 | П301 | Вишедимензионална анализа | 3 | 3 | 3 | 0 | 0 | 6 |
2 | П302 | Линеарна алгебра | 3 | 3 | 3 | 0 | 0 | 7 |
3 | П303 | Базе података и пословна информатика | 3 | 2 | 3 | 0 | 0 | 6 |
4 | П401 | Вероватноћa | 4 | 2 | 3 | 0 | 0 | 6 |
5 | П402 | Нумеричка анализа 1 | 4 | 2 | 3 | 0 | 0 | 6 |
Укупно часова (предавања+вежбе+СИР+остали часови) и ЕСПБ на години: | 27 | 31 | ||||||
ТРЕЋА ГОДИНА | ||||||||
1 | П501 | Програмирање 2 | 5 | 2 | 3 | 0 | 0 | 6 |
2 | П502 | Статистика | 5 | 2 | 3 | 0 | 0 | 6 |
3 | ПСТР | Стручна пракса | 5 | 0 | 0 | 0 | 6 | 3 |
4 | П600 | Завршни рад – истраживање | 6 | 0 | 0 | 2 | 0 | 2 |
5 | П601 | Завршни рад - израда и одбрана | 6 | 0 | 0 | 0 | 3 | 3 |
Укупно часова (предавања+вежбе+СИР+остали часови) и ЕСПБ на години: | 12 | 20 |
- Часови активне наставе: П-предавања, В-вежбе, СИР-студијски истраживачки рад
Распоред обавезних предмета Модула Аналитика података и статистика по семестрима и годинама студија
Шифра предмета | Назив предмета | Семестар | Часови активне наставе | ЕСПБ | ||
П | В | |||||
ПРВА ГОДИНА | ||||||
1 | П103 | Основни принципи аналитике података | 1 | 3 | 0 | 4 |
Укупно часова (предавања+вежбе) и ЕСПБ на години: | 3 | 4 | ||||
ДРУГА ГОДИНА | ||||||
1 | П304 | Софтверски пакети за анализу података | 3 | 1 | 4 | 6 |
2 | M143 | Моделирање динамичких система | 4 | 2 | 2 | 5 |
Укупно часова (предавања+вежбе) и ЕСПБ на години: | 9 | 11 | ||||
ТРЕЋА ГОДИНА | ||||||
1 | П505 | Прикупљање узорака и планирање експеримента | 5 | 2 | 1 | 4 |
2 | П506 | Увод у машинско учење | 5 | 2 | 2 | 5 |
3 | П504 | Нумеричке методе и оптимизација | 5 | 2 | 2 | 5 |
4 | П602 | Регресиона анализа | 6 | 2 | 2 | 5 |
5 | П603 | Заштита података | 6 | 2 | 2 | 5 |
6 | П604 | Пројекат из аналитике података | 6 | 2 | 2 | 5 |
7 | П605 | Вештачка интелигенција и неуралне мреже | 6 | 2 | 3 | 6 |
Укупно часова (предавања+вежбе) и ЕСПБ на години: | 27 | 35 |
- Часови активне наставе: П-предавања, В-вежбе
Распоред обавезних предмета Модула Математика финансија по семестрима и годинама студија
Шифра предмета | Назив предмета | Семестар | Часови активне наставе | ЕСПБ | ||
П | В | |||||
ПРВА ГОДИНА | ||||||
1 | М133 | Математичке основе економије | 2 | 4 | 0 | 5 |
Укупно часова (предавања+вежбе) и ЕСПБ на години: | 4 | 5 | ||||
ДРУГА ГОДИНА | ||||||
1 | M137 | Финансије 1 | 3 | 3 | 3 | 7 |
2 | M149 | Финансијска математика 1 | 4 | 3 | 4 | 8 |
3 | П403 | Вишедимензионални интегрални рачун и примене | 4 | 2 | 2 | 5 |
Укупно часова (предавања+вежбе) и ЕСПБ на години: | 17 | 20 | ||||
ТРЕЋА ГОДИНА | ||||||
1 | П504 | Нумеричке методе и оптимизација | 5 | 2 | 2 | 5 |
2 | П503 | Метрички и нормирани простори | 5 | 3 | 2 | 6 |
3 | M118 | Обичне диференцијалне једначине | 6 | 3 | 3 | 7 |
4 | П602 | Регресиона анализа | 6 | 2 | 2 | 5 |
Укупно часова (предавања+вежбе) и ЕСПБ на години: | 19 | 23 |
- Часови активне наставе: П-предавања, В-вежбе
Распоред обавезних предмета Модула Техноматематика по семестрима и годинама студија
Шифра предмета | Назив предмета | Семестар | Часови активне наставе | ЕСПБ | ||
П | В | |||||
ПРВА ГОДИНА | ||||||
1 | М104 | Аналитичка геометрија | 1 | 2 | 2 | 5 |
Укупно часова (предавања+вежбе) и ЕСПБ на години: | 4 | 5 | ||||
ДРУГА ГОДИНА | ||||||
1 | M139 | Механика | 3 | 3 | 3 | 7 |
2 | П403 | Вишедимензионални интегрални рачун и примене | 4 | 2 | 2 | 5 |
3 | П404 | Семинарски рад из моделирања | 4 | 2 | 0 | 3 |
Укупно часова (предавања+вежбе) и ЕСПБ на години: | 12 | 15 | ||||
ТРЕЋА ГОДИНА | ||||||
1 | M114 | Комплексна анализа | 5 | 2 | 2 | 5 |
2 | П503 | Метрички и нормирани простори | 5 | 3 | 2 | 6 |
3 | M118 | Обичне диференцијалне једначине | 6 | 3 | 3 | 7 |
4 | M121 | Физика 1 | 6 | 2 | 2 | 5 |
5 | M148 | Теоријска механика | 6 | 2 | 2 | 5 |
Укупно часова (предавања+вежбе) и ЕСПБ на години: | 23 | 28 |
- Часови активне наставе: П-предавања, В-вежбе
Заједнички изборни предмети:
Шифра предмета | Назив предмета | Семестар | Часови активне наставе | ЕСПБ | ||
П | В | |||||
ЗИМСКИ СЕМЕСТАР | ||||||
1 | М132 | Енглески језик 1 | 1, 3, 5 | 3 | 0 | 4 |
2 | М135 | Математички мозаик | 1, 3, 5 | 1 | 3 | 5 |
6 | М131 | Булове алгебре и оптимизација | 3, 5 | 3 | 2 | 6 |
4 | М136 | Рачуноводство | 3, 5 | 3 | 2 | 6 |
5 | М138 | Фуријеова анализа | 3, 5 | 2 | 2 | 5 |
6 | М150 | Општа физика | 3, 5 | 2 | 2 | 5 |
7 | П111 | Модели и анализа мрежа | 5 | 2 | 2 | 5 |
8 | П112 | Интернет ствари | 5 | 2 | 2 | 5 |
ЛЕТЊИ СЕМЕСТАР | ||||||
1 | М141 | Енглески језик 2 | 2, 4, 6 | 3 | 0 | 4 |
2 | М146 | Социологија | 2, 4, 6 | 2 | 1 | 4 |
3 | М145 | Ревизија | 4, 6 | 3 | 3 | 7 |
4 | П113 | Алгебарске структуре и примене | 4, 6 | 2 | 2 | 5 |
5 | П115 | Аутомати и алгоритми | 4, 6 | 2 | 2 | 5 |
6 | П114 | Визуализација података | 6 | 2 | 2 | 5 |
7 | П116 | Пројекат из примењене статистике | 6 | 2 | 2 | 5 |
- Часови активне наставе: П-предавања, В-вежбе
НАПОМЕНА: У листи заједничких изборних предмета су наведени изборни предмети доступни студентима свих модула. За сваки изборни предмет дефинисани су семестри па самим тим и године студија на којима је он доступан. Поред заједничких изборних предмета, студент може да бира и предмете са других модула. Такође, студент може да бира и предмете са других студијских програма истог нивоа студија, али уз одобрење Већа Департмана и тако да у збиру ти предмети вреде максимално 20 ЕСПБ.