Структура студијског програма

Назив и циљеви студијског програма

Студијски програм Докторска школа математике представља заједничке докторске студије из области математичких наука на Универзитету у Новом Саду, Универзитету у Нишу, Универзитету у Крагујевцу и Државном универзитету у Новом Пазару а које се изводе на Природно-математичком факултету у Новом Саду, Природно-математичком факултету у Нишу, Природно-математичком факултету у Крагујевцу и Државном универзитету у Новом Пазару.

Стручни, академски, односно научни назив

По завршетку студија стиче се звање доктор наука – математичке науке.

Услови за упис на студијски програм

Право уписа на докторске студије имају кандидати који су на основним академским и мастер академским студијама математике или сродних дисциплина остварили најмање 300 ЕСПБ.

Структура студијског програма

Докторске студије су конципиране у оквиру два модула: Математичка анализа и Алгебра и математичка логика и студент бира модул приликом уписа. У складу са стратешком оријентацијом образовних институција да омогући активан развој научног подмлатка, докторске студије су конципиране по принципу слободног избора већине предмета.

На модулу Математичка анализа су три обавезна предмета и пет изборних, а на модулу Алгебра и математичка логика су два обавезна предмета и шест изборних. Студент бира или му се након уписа додељује саветник из редова наставника. Саветник и студент на основу склоности кандидата конципирају стручне и научне специфичности у реализацији курикулума. Конкретно, то значи да се врши конзистентан и циљно оријентисан избор изборних предмета (полажу се током прва 4 семестра) који чине теоријски темељ области научног интересовања студента.

Поред тога студент обавља и самостални истраживачки рад кроз који демонстрира и развија способност самосталне истраживачке делатности. Предмети и самостални истраживачки рад чине законом дефинисан обим од 120 ЕСПБ за прве две године студија. Трећа година је посвећена изради докторске дисертације, која носи преосталих 60 ЕСПБ.

Бодовна вредност предмета

Бодовна вредност сваког предмета исказана је у табели распореда предмета по семестрима и годинама студија, као и у табелама спецификације предмета.

Предуслови за упис предмета

Предуслови за упис појединих предмета или групе предмета су назначени у табелама спецификације предмета.

Сврха студијског програма

Сврха студијског програма Докторска школа математике је образовање научног кадра оспособљеног за самосталан истраживачки рад у математичким наукама, као и критичку процену истраживања из математике и сродних области. Кључни елемент у том смислу је постизање врхунског нивоа познавања и разумевања најсавременијих трендова у математици, као и упознавање са структуром научно-истраживачког процеса и вештинама које су неопходне за успешну припрему, објављивање и презентацију резултата научно-истраживачког рада, према стандардима усвојеним у математичким наукама.

Студијски програм обухвата модерне области математике које налазе мотивацију у формулисању и решавању модела за проблеме који се јављају у другим научним областима, нпр. у природним наукама, у многим областима информатичких, техничко-технолошких, економских истраживања, па и у медицинским, пољопривредним и хуманистичким наукама. На тај начин, студијски програм омогућава младим научним радницима да, поред истраживања у домену математичких наука, стичу знања за конкретне примене и укључивање у опште друштвене токове, а са циљем да користе и примене математику у подизању општег нивоа друшвеног развоја.

Циљеви студијског програма

Циљеви студијског програма Докторска школа математике су:

  • Савладавање фундаменталних математичких дисциплина и овладавање модерним техникама у областима Математичке анализе и Алгебре и математичке логике ради стицања неопходних алата за формулацију и решавање математичких модела
  • Стицање знања из одабраних области сродних наука кроз предмете у којима се обрађују садржаји везани за формулисање и коришћење математичких модела
  • Овладавање и обучавање младих кадрова у настави на универзитетима и вишим и високим школама
  • Укључивање младих истраживача у актуелне светске токове научних истраживања путем проучавања савремене литературе и радова у водећим светским часописима
  • Стицање неопходних знања потребних за развијање научне сарадње и комуникацију са математичком и широм научном јавношћу, кроз излагање самосталних резултата, као и резултата других аутора
Компетенције дипломираних студената

Студенти који заврше докторске студије биће млади научни истраживачи који поседују савремена стручна и научна знања потребна за укључивање у светске научне токове у областима којима се баве. Они ће имати бар један рад публикован или прихваћен за публиковање у познатим светским часописима из области математике којом се баве, а тиме и потврду да ће моћи да самостално и у сарадњи са другим истраживачима наставе успешна научна истраживања. Ови млади доктори ће стећи знања потребна за укључивање у универзитетски наставни процес у областима математике на основним и мастер студијама из математике, као и на студијама у другим областима. Они ће имати потребна знања и технике за укључивање у стручне и научне тимове у другим институцијама посредне и непосредне производње, где ће својим знањима допринети квалитету научних модела са непосредном применом. Успешно савладавање овог студијског програма обезбеђује знања и методолошки приступ у анализи најразличитијих проблема управо захваљујући специфичностима математичких формулација доказа и тврђења на којима се у математици посебно инсистира.

Правилник о реализацији заједничких докторских академских студија математике

Курикулум

Студијски програм се састоји из два модула: Математичка анализа и Алгебра и математичка логика. На модулу Математичка анализа има 3 обавезна предмета која носе по 10 ЕСПБ и 5 изборних предмета, који се полажу у прва четири семестра. На модулу Алгебра и математичка логика има два обавезна предмета која носе по 15 бодова и 6 изборних предмета који носе по 10 бодова. Предвиђено је да у прва четири семестра студент положи све предмете и уради предвиђени самостални истраживачки рад.

Саветника студент бира (или му се он додељује) при упису студија. Улогу саветника преузима ментор у тренутку пријаве докторске дисертације.

Сви изборни предмети носе по 10 ЕСПБ, што уз самостални истраживачки рад укупно чини 120 ЕСПБ у прве две године студија. Трећа година је у целости посвећена изради докторске дисертације, која носи 60 ЕСПБ.

Распоред предмета по семестрима и годинама студија, модул: Алгебра и математичка логика

Распоред предмета по семестрима и годинама студија, модул: Математичка анализа

Листа предмета на модулу Алгебра и математичка логика

Листа предмета на модулу Математичка анализа