Аутор: ПМФ

Драги гости, даме и господо, уважене колегинице и колеге,

Данас обележавамо пола века постојања Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду. Историја дуга 50 година, ПМФ чини једним од најстаријих факултета новосадског Универзитета. Неко би можда рекао, шта је 50 у односу на 8 векова Кембриџа, или читав миленијум континуитета изучавања науке на Универзитету у Болоњи. Ја бих им одговорила као професор физике – време је релативно, просторне и временске координате догађаја су међусобно повезане, а ми смо издржали тест времена која нису била лака, на просторима на којима су наука и образовање, ретко или никад били приоритети друштва. Показали смо да можемо да се адаптирамо у модерном свету глобализације, упркос већој и старијој конкуренцији. И тако, још једанпут, релативизовали време – иако смо закаснили више стотина година за најстаријим светским кућама науке, данас можемо да им станемо раме уз раме – по научним постигнућима, по ентузијазму наших истраживача, по квалитету и условима рада.

Прешли смо дуг пут за кратко време, јер – те 1969. када смо ми правили прве кораке, направљен је један историјски корак, сећате се – онај мали за човека, а велики за човенство. А мени се све чини да је човечанство направило још већи корак од Армстронговог на месецу, оног часа када је човек схватио колико је важно ништа. Ништа – је нула; а нула се није родила из празних руку ни из празних глава ловаца и скупљача. Нула је рођена у људском уму – захваљујући размишљању неких умних људи у Индији, Кини, Грчкој, Сумеру. Математика је апстрактна, ипак многе ствари су договорљиве – да ли ћемо бројати по бинарном систему, да ли ћемо бројати до 12 или до 60 као што се бројало у старом Вавилону на пример. Или ћемо у систем увести нулу као апстрактни ентитет – дакле, чак ни ништа не постоји пре него што се замисли. Оно на шта, драги гости, хоћу да вам укажем, је оно што ми на ПМФ-у већ знамо, а то је колико је важан посао који радимо већ пола века. Колико је важно неговати мисао, подржавати науку, подстицати мислеће људе – јер, сетиите се, без те, поменуте нуле, човечанство би вероватно и даље било заглављено у средњем веку.

Овако, стигли смо до тога да на паметним телефонима можемо да посматрамо снимке залеђеног језера на већ поменутом Месецу (у нади да то ускоро неће постати једино језеро у које ћемо моћи да ускочимо). Шалу на страну, јер за мало шале има места када је реч о климатскм променама – и за будући опстанак на планети, затребаће нам математика – као кључ за целокупно људско знање и као универзални језик свих природних наука.

И зашто да не – универзални језик којим свакодневно комуницирамо међу собом, можда су бројеви и једине речи у читавом језику, које немају вишеслојна значења. Зато ћу Вам о Природно-математичком факултету говорити у бројкама, прецизности ради и јер је важно:

• Највећи ПМФ у Србији – 600 запослених и 6000 студената, 45 акредитованих студијских програма; изврстан научни кадар – у овом тренутку 3 члана САНУ.
• Два центра изврсности: Центар за репродуктивну ендокринологију и сигнализацију и Центар изузетних вредности за математичка истраживања нелинеарних феномена; једини центар изврсности за математику у земљи од 2008. године.
• Мастер академске студије Примењена математика као део Европског конзорцијума за математикуу индустрији– ПМФ је едукациони чвор, као и Мастер академске студије Примењена математика – наука о подацима (Дата Сциенце) – прве и једине акредитоване мастер студије те врсте у Србији.
• Једине докторске академске студије методике наставе природних наука (биологије, хемије, физике, географије), математике и информатике у Србији.
• Преко 20 дипломираним студената информатике су оснивачи старт уп компанија које су изузетно успешне.
• Око 110 националних пројеката (70 финанасираних од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја и 40 финансираних од стране Покрајинског секретаријата за високо образовање и научноистраживачку делатност) и око 50 међународних пројеката и акција.

Податак да се међу 30 најцитиранијих истразивача са територије Војводине налази чак 20 истраживача са ПМФ-а, говори да су наши професори и сарадници научна елита Новосадског универзитета. Нека имена су црвеним словом остала уписана и у историји светске науке, а нека направила темељ за нас факултет у данашњем облику:

• Проф. др Слободан Глумац, Председник Светског ентомолошког Конгреса,
  и један од оснивача Департмана за биологију и екологију
• Академик Милоје Сарић, пионир и оснивач експерименталне физиологије биљака у Србији и један од оснивача Департмана за биологију и екологију
• Академик Бранислав Букуров, оснивач катедре за географију при Филозофском факултету и добитник медаље Јован Цвијић
• Академик Мирко Стојаковић, први Декан Природно-математичког факултета
• Академик Богољуб Станковић – оснивач модерне математичке анализе у Србији и новосадске школе математичке анализе
• Академик Милева Првановић – оснивач модерне геометрије у Србији
• Академик Олга Хаџић – велики допринос у теорији непокретне тачке- препознат је појам Хаџић т-конорме, али и изузетан допринос у развоју Културног туризма
• Проф. др Сободан Царић, утемељивач катедре за физику чврстог стања и један од оснивача Департмана за физику
• Проф. др Братислав Тошић – изузетан научни допринос у теорији кондензованог стања. Препозната је Аграновић Тошићева бозонска репрезентација, која је нашла низ примена
• Проф. др Лазар Маринков, доајен нуклеарне физике, утемељивач катедре за нуклеарну физику, а тиме и утемељивач Департмана за физику
• Проф. др Живојин Живанов, утемељивач Одсека за примењену хемију некадашњег Института за хемију, а касније и Катедре за хемијску технологију
• Проф. др Иштван Жиграи, један од оснивача Катедре за аналитичку хемију а тиме и оснивач Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине
• Проф. др Олга Гашић, оснивач катедре за биохемију и иницијатор истраживања у области биолошкои активних једињења биљака на територији некадашње Југославије

Данас, ми имамо част и одговорност да наставимо тим путем, у који су најбољи део себе уграђивали најбољи. А наука, знање и образовање ни у једном претходном моменту историје нису били важнији него што су данас. У савременом свету, промена је постала константа. Али промене су добре само кад су на боље – и то је пут који видим пред ПМФ-ом. Сада застанимо, да прославимо тренутак који везује првих педесет година традиције и остатка историје наше куце. Као декан, вечерас делим задовољство и понос са читавим колективом, а вас драги гости, позивам да са нама славите овај јубилеј, науку, али и традицију. Ради будућности, наравно.