Скип то маин цонтент

Природно-математички факултет освојио први координаторски пројекат из ЕУ Програма Хоризонт 2020

Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду ће у наредне три године реализовати значајан научноистраживачки пројекат у вредности од око 900.000 евра, везан за проучевање хидро-метеоролошких екстрема, поплава и суша.

Проучавање хидрометеоролошких екстрема је због своје сложености од посебног значаја за југоисточну Европу. Предвиђања нам говоре да услед климатских промена долази до промена хидролошког циклуса, што би могло да доведе до повећаног ризика од поплава – каже руководилац ЕXтремеЦлимТwинпројекта др Биљана Басарин са Департмана за географију, туризам и хотелијерство (Катедра за физичку географију). – Памтимо да је неколико разорних поплава у централној Европи током последњих 20 година проузроковано управо екстремним падавинама. Сложеност односа између атмосферских услова, екстремних падавина и поплава, заједно са уоченим растућим трендовима, указују на неопходност унапређивања науке и изградње истраживачких капацитета у овој области и у Србији.

Губици услед екстремних климатских и хидролошких догађаја износили су 453 милијарде евра, у просеку 12 милијарди евра годишње, 79.200 евра по квадратном километру или 811 евра по становнику.

Природно-математички факултет је препознао ову потребу и предлогом пројекта успешно конкурисао на позив из Оквирног програма Европске уније за истраживање и иновације под називом Хоризонт 2020 (Х2020-WИДЕСПРЕАД-2020-5 Тwиннинг). Предлог пројекта је оцењен са максималних 15 поена као најбољи из Србије. Пројекат ће се реализовати под називом „Тwиннинг фор тхе адванцемент оф дата-дривен мултидисциплинарy ресеарцх инто хyдро-цлиматиц еxтремес то суппорт риск ассессмент анд децисион макинг“ (ЕxтремеЦлимТwин), и Природно-математичком факултету и партнерима обезбеђује скоро 900.000 евра за изградњу истраживачких капацитета у области откривања и описа екстремних хидро-климатских догађаја.

Партнери ПМФ-а на овом пројекту су три изврсне истраживачке институције из ЕУ: компанија Цлимате Риск Аналyсисиз Немачке, Лоугхбороугх Университyиз Велике Британије и Центре фор Интернатионал Цлимате Ресеарцхиз Норвешке. ЕУ партнери ће путем обуке за чланове истраживачког тима са ПМФ-а пренети знање и истраживачке вештине. Умрежавање с ЕУ партнерима ће се остваривати на свим нивоима, а таква размена знања је свакако на корист свих учесника у пројекту, шире научне заједнице и свакако, због актуелности проблема, многих заинтересованих страна из неакадемског сектора. Пројекат је значајан и за неговање потенцијала младих истраживача ПМФ-а и стратешко повезивање факултета с међународним истраживачким институцијама кроз одржива партнерства и трансфер знања, резултата и научних методологија.

Пројекат креће од 1. новембра 2020. и трајаће 36 месеци.

Одобрен нови Еразмус+ пројекат: ИнАМатх – Ан интердисциплинарy аппроацх то матхематицал едуцатион

Према Одлуци Агенције за мобилности програме ЕУ Републике Хрватске одобрено је финансирање пројекта ИнАМатх – Ан интердисциплинарy аппроацх то матхематицал едуцатион (Еразмус+ Кључна активност 2: Стратешка партнерства (КА201)). Пројекат је окупио еминентне образовне установе из региона, и то из Хрватске, Словеније, Босне и Херцеговине и Србије.

Носилац пројекта је Свеучилиште у Ријеци (ХР), а Универзитет у Новом Саду, односно Природно-математички факултет, је један од партнера на пројекту. Поред Универзитета у Новом Саду, партнери на пројекту су и Центар техничке културе Ријека (ХР), Основна школа Никола Тесла из Ријеке (ХР), Основна школа хероја Јанеза Хрибарја (СЛО), Универзитет Приморска (СЛО) И Свеучилиште у Мостару (БиХ).

Циљ овог пројекта је да се осмисле едукативни садржаји који ће допринети већој заступљености интердисциплинарности у настави математике од И до ИВ разреда основне школе и који ће бити доступни свим заинтересованим корисницима. Пројектне активности укључују осмишљавање и реализацију едукативних садржаја са ученицима основних школа користећи интердисциплинарне методе рада, израду наставних материјала који ће бити доступни учитељима/наставницима, као и едукацију учитеља/наставника за припрему и примену таквих активности. Задатак Универзитета у Новом Саду јесте да допринесе наведеним пројектним активностима, а посебно да учини везу између математике и хемије и географије атрактивнијом за ученике основне школе.

Пројекат је почео у септембру 2020 и трајаће три године.

11. Међународна конференција Балканске физичарске уније (БПУ конгрес)

  • Назив институције организатора научног скупа:Српска акедемија наука и иметности – САНУ, Природно-математички факултет (Ниш), Математички факултет (Београд), Физички факултет (Београд), Институт за физику (Београд), Математички институт Српске академије наука и уметности (Београд), Природно-математички факултет (Крагујевац), Природно-математички факултет (Нови Сад)
  • Назив научног скупа:11. Међународна конференција Балканске физичарске уније (БПУ конгрес)
  • Локација:Београд
  • Време одржавања:29.08.-02.09.2021.
  • Организатор (катедра, департман):Природно-математички факултет, Универзитет у Новом Саду

Група за истраживање леса

Назив групе:Група за истраживање леса

Матична институција:Природно-математички факултет

Чланови групе:

  • Др Слободан Марковић, редовни професор
  • Др Јован Ромелић, редовни професор
  • Др Љупче Миљковић, редовни професор
  • Др Лазар Лазић, редовни професор
  • Др Стеван Савић, редовни професор
  • Др Млађен Јовановић, ванредни професор
  • Др Биљана Басарин, ванредни професор
  • Др Ђорђије Васиљевић, доцент
  • Др Тин Лукић, доцент
  • Др Тивадар Гауденyи

Контакт информације:

  Трг Доситеја Обрадовића 3, 21000 Нови Сад
  +381-21-485-2837
+381-21-459-696
slobodan.markovic@dgt.uns.ac.rs
www.дгт.унс.ац.рс/ср_цyр/група-за-истразивање-леса-цир

Научна област:Иистраживање лесних седимената

Делатност:Захваљујући резултатима истраживања чланова Групе лесни седименти у Србији су препознати као један од најкомплетнијих и најдетаљнијих архива климатских и еколошких промена на европском копну током протеклих милион година. Поред проучавања леса, у нашој земљи је реализовано и више истраживачких експедиција у Немачкој, Румунији, Мађарској, Украјини и Казахстану. Група за истраживања леса је најуспешнији истраживачки тим у области географије у нашој земљи (по броју објављених радова у часописима са СЦИ листе и цитираности).

Новији научно-истраживачки пројекти:

  • Лесно-палеоземљишне секвенце Војводине – кључ за разумевање палеоклиматске и палеоеколошке транзиције на европском копну Пројекат финансира Покрајински секретаријат за науку и технолошки развој, ИВ АП Војводине, број пројекта: 114-451-00754, трајање пројекта: 2007-2008., руководилац: Слободан Марковић
  • Лесне заравни Србије Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије, број пројекта: 146019, трајање пројекта: 2006-2010., руководилац: Јован Ромелић
  • Лоесс Ресеарцх ин Сербиа Федерал Герман Министрy оф Едуцатион анд Ресеарцх (БМБФ). Грант МОЕ 04/Р01, трајање пројекта: 2004-2005, коодинатори: Лудwиг Зöллер,  Универзитает Баyреутх, Немачка и Слободан Марковић

Географски информациони системи

Назив групе:Географски информациони системи

Матична институција:Природно-математички факултет

Чланови групе:

  • Др Бранислав Ђурђев, редовни професор
  • Др Минучер Месарош, доцент
  • Др Угљеша Станков, доцент
  • Др Владимир Марковић, доцент
  • Др Милица Соларевић, асистент

Контакт информације:

  Трг Доситеја Обрадовића 3, 21000 Нови Сад
  +381-21-450-602
minu@uns.ac.rs
www.дгт.унс.ац.рс/ср_цyр/географски-информациони-системи-цир

Научна област:Геоинформатика

Делатност: Група за геоинформатику се бави прикупљањем, обрадом, анализом и презентовањем геопросторних података. Истраживања се обављају у оквиру националних, регионалних и међународних пројеката. Истовремено, група пружа стручну подршку привредним субјектима и другим организацијама чије делатности непосредно или посредно зависе од употребе географских информационих система за решавање просторних проблема. У делатности групе спадају и организовање научних скупова, семинара и предавања, израда публикација, уџбеника, монографија, приручника и др.

Новији научно-истраживачки пројекти:

  • „Wатер схортаге хазард анд адаптиве wатер манагемент стратегиес ин тхе Хунгариан-Сербиан цросс-бордер регион“ – руковођење пројектом (2013-2014) (ПП1) – WАХАСТРАТ – ХУСРБ_1203_121_130
  • Мерење, мониторинг, менаџмент и процена ризика од сувишних унутрашњих вода у југоисточној Мађарској и северној Србији (коришћењем даљинске детекције и инфраструктуре просторних података) – учешће на пројекту ХУСРБ/1002/121/088 (2012-2014)
  • Пројекат Министарства науке и технолошког развоја – учешће на пројекту  „Биосенсинг технологије и глобални систем за континуирана истраживања и интегрисано управљање екосистемима“ (2010-2015) ИИИ43002
  • Пројекат Министарства науке „Лесне заравни у Србији“ – учешће на пројекту
  • Министарство науке и технолошког развоја и Влада Републике Словачке, пројекат „ГИС спатиал аналyсис оф тоурисм ареас анд протецтед ареас“ – (2010-2011), учешће на пројекту
  • Акредитован програм сталног стручног усавршавања наставника, васпитача, стручних сарадника и директора школа за школску 2014/2015 и 2015/2016 годину „Веб ГИС и геонауке“

Методика наставе географије

Назив групе:Методика наставе географије

Матична институција:Природно-математички факултет

Чланови групе:

  • Др Анђелија Ивков Џигурски, редовни професор
  • Др Љубица Ивановић Бибић, вандредни професор
  • Др Смиљана Ђукичин Вучковић, доцент
  • Др Јелена Миланковић Јованов, асистент са докторатом

Контакт информације:

  Трг Доситеја Обрадовића 3, 21000 Нови Сад
  +381-21-485-2834
+381-21-459-696
ivkova@gmail.com, ivkova@uns.ac.rs
www.дгт.унс.ац.рс/ср_цyр/методика-наставе-географије-цир

Научна област:Методика наставе географије

Делатност:Група се бави проучавањем различитих сегмената методике наставе географије: методама и техникама рада, наставним принципима, савременом наставом, иновацијама у настави, активизацијом у настави, али и историјским развојем наставе географије, наставним средствима и објектима, наставом у природи, реформама образовања, школским курикулумима, инклузивним образовањем, надареним ученицима, стручном усавршавању наставника и др.

Новији научно-истраживачки пројекти:

  • Пројекат ЕРАСМУС+ Стратегиц партнерсхип Леарнинг тхроугх тхе Интердисциплинарy Фиелд Едуцатион (ЛИФЕду). Руководилац пројекта др Смиљана Ђукичин Вучковић. Број пројекта 2019-1-ЦЗ01-КА203-061379
  • др Анђелија Ивков Џигурски, била спољни сарадник на пројекту Yоунг пеопле’с виеwс он тхе wорлд: а пропосал фор цросс-натионал ресеарцх. Манагерс: Тине Бенекер анд Роб ван дер Ваарт, Утрецхт Университy, Нетхерландс.
  • У каталозима програма стручног усавршавања запослених у образовањуналазе се акредитовани семинари намењени наставницима и професорима географије, чији аутори и реализатори су чланови ове истраживачке групе. До сада је акредитовано 11 семинара.

Радионица из теорије скупова за младе истраживаче – YСТW 2020

  • Назив институције организатора научног скупа:Природно-математички факултет
  • Назив научног скупа:Радионица из теорије скупова за младе истраживаче – YСТW 2020
  • Локација:Нови Сад
  • Време одржавања:18.-21.08.2021.
  • Организатор (катедра, департман):Департман за математику и информатику
  • Линк до Интернет странице научног скупа: https://sites.dmi.uns.ac.rs/settop/2020

Графови у простору: мапирање графова за машинско учење на комплексним подацима (ГРАСП)

  • Назив пројекта:Графови у простору: мапирање графова за машинско учење на комплексним подацима (ГРАСП)
  • Ознака пројекта: 6518241
  • Институције учеснице у пројекту:ПМФ (Нови Сад)
  • Статус у пројекту:носилац
  • Руководилац пројекта:Милош Радовановић
  • Врста пројекта:Фонд за науку – Програм за развој пројеката из области вештачке интелигенције (Подпрограм: Основна истраживања (ПРВИ_О), Област истраживања: Машинско учење)
  • Период реализације пројекта:2020.-2022.

ГРАСП – Нови пројекат из области вештачке интелигенције

Пројекат ГРАСП из области вештачке интелигенције на ком раде истраживачи новосадског ПМФ-а, испуњава врло високе и прецизне критеријуме Фонда за науку, који финансира пројекте са јасним и одрживим циљевима, концептом и систематичном и добро осмишљеном методологијом рада.

Истраживање мора имати висок ниво научне изврсности, квалитета и иновативности, а пројекат „ГРАСП“ (Грапхс ин Спаце: Грапх Ембеддингс фор Мацхине Леарнинг он Цомплеx Дата), се бави се проблемима представљања графова, односно мрежа, у „традиционалној“ форми података – табели, са посебним освртом на примену техника вештачке интелигенције. Графови, односно мреже, су један од најважнијих начина за схватање света који нас окружује. Тачке (чворови) графа могу представљати ентитете (нпр. људе), док везе (гране) између тачака изражавају неки однос или интеракцију (нпр. познанство) између њих. На тај начин се готово свака појава, од нивоа атома до нивоа галаксија, може моделовати у форми графа. С друге стране, једна од кључних операција која је доступна над графовима је њихова трансформација у „традиционалну“ форму података – табелу. У табели, ентитети су представљени редовима, док колоне означавају атрибуте који описују ентитете. Ако се вратимо на пример људи, атрибути који их описују могу бити име, презиме, висина, тежина, итд.

Област мапирања графова (енг. грапх ембеддинг) бави се начинима да се графови трансформишу у табеларни облик, што је важно јер омогућава примену „традиционалних“ табеларних техника вештачке интелигенције (прецизније, машинског учења) и анализе података за постизање увида до којих би било тешко или немогуће доћи директним посматрањем мрежа. На пример, применом опробаних табеларних техника на графу интеракција корисника Фацебоок-а можемо (1) класификовати кориснике у неке категорије од интереса, (2) индентификовати заједнице, (3) препоручити „пријатеље“ и (4) предвидети да ли ће два корисника интераговати у будућности.

Унапређење техника мапирања графова у овом пројекту омогућиће истраживачима и стручњацима из Србије и света да примењују технике машинског учења и анализе података у областима где то раније није било могуће или није давало задовољавајуће резултате, пре свега у научним истраживањима (нпр. биоинформатика, социологија, економија), али и у технологији и индустрији (нпр. предиктивна анализа енергетских, телекомуникационих и транспортних мрежа), образовању (нпр. аналитика заснована на подацима из система за електронско учење), и друштву уопште (нпр. подољшане/нове услуге сајтова друштвених мрежа, или чак нове врсте друштвеног умрежавања које раније нису биле могуће).

На пројекту ће се радити две године, предвиђен је буџет од преко 120 хиљада евра, а тим чини мешавина искусних и младих истраживача Природно-математичког факултета у Новом Саду, са акцентом на истраживаче у раној фази каријере. Сви су запослени на Департману за математику и информатику, на Катедри за рачунарске науке и Катедри за информационе технологије и системе. Руководилац пројекта је др Милош Радовановић, а у тиму су још: др Мирјана Ивановић, др Владимир Курбалија, др Милош Савић, Бранкица Братић, Немања Милошевић, Душица Кнежевић и Александар Томчић.

Природно-математички факултет постао Генерални члан Савета зелене градње Србије – Сербиа ГБЦ

Савет зелене градње Србије – СрбГБЦ је чланска, национална, непрофитна и невладина, организација која се залаже за примену зелених и климатски свесних решења у урбаној градњи са циљем стварања одрживих и комфорних урбаних средина у Србији.

Као координатори сарадње између ПМФ-а и СрбГБЦ постављени су др Драган Милошевићи Дајана Бјелајацкоје можете контактирати за све детаље.

Радујемо се будућој сарадњи!