You are browsing archives for
На овогодишњем такмичењу Serbian Cybersecurity Challenge 2024 у организацији Сајбер Хероја победио је тим са ПМФ-а!
Тим је састављен од петорице младића – 4 са ПМФ:
док је 5. члан тима био Стефан Јовишић, из Гимназије „Тврђава“.
Тим Универзитета у Новом Саду (где су 3 од 4 члана са ПМФ-а) након што је освојио прво место у региону југоисточне Европе, учествовао је на 47. финалу највећег светског такмичења из програмирања – ICPC.
Тим су чинили:
Финале је одржано у Луксору, Египат и на њему су учествовали тимови 130 универзитета из целог света. Наша екипа Универзитета у Новом Саду је направила изузетан пласман – 17. место! Шта више, према званичном критеријуму, делимо 13. место, због тога што се након 12. места тимови са истим бројем решених задатака рангирају идентично (не рачунају им се временски пенали).
Овим резултатом смо се рангирали боље од чувених светских универзитета попут MIT, Kyoto U, St Petersburg U, ENS Paris, ETH, Carnegie Mellon, Oxford, Stanford, и многих других.
Првих 12 тимова се награђује медаљама, и наши момци су имали перформанс за пласман у првих 10, али им је због ситне омашке то остало ускраћено. Они су свакако то и заслужили количином рада коју су уложили у припрему, па остаје прилика да се следеће године покуша узети медаља.
Захвални смо Мајкрософтов развојном центру у Србији и Друштву Математичара Србије за помоћ и подршку.
Доцент Природно-математичког факултета Универзитета у Новом Саду Стефан Николић примио је 26. марта 2024. године у Валенсији признање за најбољу докторску дисертацију у категорији „Нови правци у методама и алатима за развој система, симулацији и валидацији, дизајну ембедед софтвера, сајбер-физичким, безбедним и системима који уче“.
Признање му је доделило Европско удружење за аутоматизацију дизајна на свечаности у Хемисферик центру града уметности и науке у Валенсији.
Николићева дисертација „Аутоматизација дизајна програмабилног повезивања за реконфигурабилне архитектуре“ резултат је вишегодишњег истраживања које је спровео као докторанд и асистент на Факултету за рачунарске и комуникационе науке Федералног политехничког универзитета у Лозани у Швајцарској.
Студенткиња нашег факултета Александра Милојевић један од добитника награде Фондације „Горан Љубијанкић“ за најбољи мастер рад из области молекуларне биологије одбрањен у 2023. години.
Александра је завршила мастер академске студије биологије, модул молекуларни биолог, а мастер рад, за који је награђена, под називом „Профил афинитета везивања одабраних естранских деривата за естрогени рецептор квантификован ин витро флуоресцентним биосензором у ћелијама квасца“ је урађен под менторством др Софије Бекић, научног сарадника Природно-математичког факултета.
Свечана додела награда је одржана 30. јануара 2024. године на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство у Београду.
Више детаља:
У згради Ректората Универзитета у Новом Саду 26. децембра 2023. године свечано су уручене награде најбољим студентима Универзитета у Новом Саду у школској 2022/2023. години: награда Најбољи студент Универзитета, награда Студент генерације у појединим наставно-научним областима и Признања за врхунске резултате постигнуте на европским и светским такмичењима.
Награде најуспешнијим студентима у школској 2022/2023. години доделили су проф. др Дејан Мадић, ректор Универзитета и проф. др Ђорђе Херцег, проректор за наставу и студентске активности.
Награда Студент генерације додељује се за поједине наставно-научне области и ове године је додељена Наталији Николић са нашег факултета за област природно-математичких наука. Наталија Николић је завршила основне академске студије Географија (геоинформатика) са просечном оценом 10,00. У току студија у два наврата радила је при компанији HERE Technologies – у својству амбасадора и вође тимова средњошколаца у HERE гео изазову и на двонедељној пракси. Била је млађи сарадник у Истраживачкој станици Петница, где је држала теренске радионице и предавања из различитих области географије. Од августа 2022. године ради као практикант у компанији DataDEV у Департману за дигитализацију. Добитница је већег броја стипендија. Коаутор је четири научна рада. 3а време студија била је чланица Друштва младих истраживача „Бранислав Букуров“, НВО „Carpe Noctem“ и ЕГЕА Нови Сад. У ДМИ „Бранислав Букуров“ обављала је функцију секретара од децембра 2021. до децембра 2022. године. Организовала је две научне теренске активности, а учествовала на још пет. У склопу ЕГЕА ЕуроМед конгреса, одржаног на острву Муртер у Хрватској у мају 2023. године, водила је радионицу „Управљање масовним туризмом и његовим проблемима“.
Признање за врхунске резултате постигнуте на европским и светским такмичењима припало је између осталих и нашем гастроному Милани Чугаљ.
Свечани пријем у част истраживача са Универзитета у Новом Саду чија су имена уврштена у нови преглед 2% најцитиранијих истраживача у свету који објављује Универзитет Стенфорд (тзв. Стенфорд листа) приређен је 27. децембра 2023. године у згради Ректората.
Реч је о научницима са Универзитета у Новом Саду, међу којима је део њих рангиран у оквиру листе за постигнућа у току целокупне каријере, a део у оквиру листе за постигнућа у току једне године (2022).
Најзначајније резултате рада ових научника на догађају је представио ректор Универзитета проф. др Дејан Мадић, док су присутне такође поздравили проф. др Зоран Милошевић, покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност и проф. др Маријана Дукић Мијатовић, државна секретарка у Министарству просвете.
Према најновијој верзији листе (ажуриране у октобру 2023. године), своје место међу најцитиранијим светским истраживачима нашли су и следећи професори са нашег факултета: проф. емеритус др Неда Мимица-Дукић, проф. др Душан Јаковетић, доц. др Стеван Армаковић и проф. др Анте Вујић.
База података о најбољим светским истраживачима на основу које су формиране две листе 2% најцитиранијих истраживача у свету обухвата стандардизоване податке о цитираности, h-индексу, прилагођеном hm-индексу према коауторству, цитираности према различитим ауторским позицијама и композитни индекс.
Дана 25. децембра 2023. године додељена су национална признања „За жене у науци“ за 2023. годину, а од три, две добитнице су са Природно-математичког факултета. Награде су добиле: Ана С. Доброта, Исидора Кешељ и Милица Радаковић.
Исидора Кешељ је доцент за ужу научну област Физиологија животиња на Департману за биологију и екологију и њен рад се базира на проналажењу решења за мушку неплодност.
Исидора Кешељ
Милица Радаковић ради на Департману за географију, туризам и хотелијерство бавећи се истраживањем промене климе и животне средине, а ова награда допринеће усавршавању њеног рада.
Милица Радаковић
Церемонију доделе Националних признања у оквиру тринаестог по реду циклуса програма L’Oréal-UNESCO „За жене у науци“ организовали су Министарство науке, технолошког развоја и иновација, Комисија Републике Србије за сарадњу са Унеском и компанија L’Oréal Balkan. Кроз овај програм научнице добијају средства за реализацију својих истраживачких пројеката (по 5.000 евра).
Подсећамо, са нашег факултета до сада су ову стипендију добиле Марија Лесјак и Снежана Паповић са Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине, Мирјана Ћук и Невена Величковић са Департмана за биологију и екологију и Јелена Алексић са Департмана за математику и информатику.
Више информација о додели признања:
Српско хемијско друштво одржало је свечану скупштину 18. децембра 2023. године. Том приликом је Департману за хемију, биохемију и заштиту животне средине уручена је Захвалница за организацију Републичког такмичења из хемије за ученике средњих школа и 59. Саветовање СХД у 2023. години.
За изузетан успех постигнут у току студија награђени су најбољи студенти Департмана за хемију, биохемију и заштиту животне средине.
Годишњу награду Друштва добили су студенти са просечном оценом 10:
Студентима са просечном оценом 9,50 и већом припала су Специјална признања:
Награду „Милош Н. Ђурић“, највеће наше књижевнопреводилачко признање, у категорији хуманистике, ове године је добила Наталија Џакић за превод са старогрчког дела Клаудија Птолемеја „Математички систем (Алмагест)“, које су, заједничким прегнућем, објавили издавачка кућа Академска књига и Природно-математички факултет у Новом Саду.
„Математички систем (Алмагест)“, александријског астронома Клаудија Птолемеја, објављен је први пут око 150. године нове ере, за време владавине римског императора Антонина Пија. У том делу су сабрана сва релевантна знања, достигнућа и прорачуни античке математичке астрономије.
Признања за научну изузетност истраживачима на територији АП Војводине за 2022. годину уручена су 7. децембра 2023. године у Покрајинској влади. Признања за научну изузетност у 22 научне области, односно подобласти, уручио је покрајински секретар за високо образовање и научноистраживачку делатност проф. др Зоран Милошевић најцитиранијим истраживачима који су запослени у научноистраживачким организацијама на територији АП Војводине.
Следи списак добитника овог значајног признања са нашег факултета.
Област друштвено хуманистичких наука
Подобласт за друштвену географију, туризам и хотелијерство:
Подобласт за социологију, педагогију и психологију:
Област природно-математичких наука
Подобласт за физику, хемију и физичку географију:
Подобласт за математику и информатику:
Подобласт за биологију и екологију:
Област техничких наука
Подобласт за саобраћај, урбанизам, грађевинарство, уређење, заштиту и коришћење вода, земљишта и ваздуха:
Област биотехнологије и пољопривреде
Подобласт за сточарство:
Подобласт за воћарство, виноградарство и хортикултуру:
