Аутор: ПМФ

Дијалог култура 26.12.2010.

Тема:ИСТОРИЈА САПУНА

Корени купања и личне хигијене налазе се у дубинама праисторијских времена. Вода је од суштинског значаја за живот. Тако је још и праисторијски човек за своја станишта тражио места поред ње. Врло брзо је уочио да му вода може послужити и за купање.

Најранији остаци материјала који има својства сапуна нађени су у древно-вавилонским ћуповима. Потичу из 2800. године пре наше ере. Дакле, сапун је стар 5000 година. Записи на вавилонски глиненим плочицама сведоче о томе да се сапун добијао тако што су се масноће кувале са пепелом. Међутим у тим записима не налазимо ништа о намени сапуна, али поуздано се зна да су нешто касније, смесе куване масноће и пепела служиле за обликовање косе. Писани трагови указују да су се Египћани редовно купали.

Еберсов папирус, медицински документ из 1500. године пре наше ере описује смесе од животињских и биљних уља и алкалних соли које личе на данашњи сапун, а које су се користиле и за лечење кожних болести и за купање. Баш у то исто време, према записима, Мојсије је Израелцима прописао правила о личној хигијени. Он је такође довео у везу личну хигијену са здрављем и религиозним очишћењем. Библијски записи сугеришу да су Израелци знали тајну мешања пепела и уља за израду гела за косу.

Антички грци купали су се из естетских разлога, али они, по свему судећи нису користили сапун. Уместо тога они су тела прали тако што би се прво трљали комадима иловаче, песком, каменом-плавцем и пепелом, затим намазали уљем и на крају скидали и уље и прљавштивну…

О историји сапуна говори др Љиљана Њагојевић.

Уредница и ауторка:Дренка Добросављевић

Музички уредник:Предраг Јовановић

Тон-мајстори:Владимир Ракић и Сабина Недић

Дијалог култура 12.12.2010.

Тема:ДИХОТОМИЈА СТВАРАЛАШТВА И АСКЕТИЗМА

Наша песничка традиција је богата молитвама, биле оне део литургијске праксе или стваралачки израз. Мр Милош Зубац покушао је да проникне у тајну тог феномена. „Најпогоднији кључ који сам пронашао био је у дихотомији стваралаштва и аскетизма. Ту дихотомију разматрао је Берђајев и она ми је послужила да разрешим сакралне традиције нашег песништва, тог двојства аскетског и стваралачког“, каже Милош Зубац. Том анализом Милош Зубац се бавио у магистарском раду „Молитва у песничком палимпсесту Десанке Максимовић.“

Реч палимпсест грчког је порекла и образована од палин што значи поново и псао – огребати, стругати. Израз се користи највише у архитектури и археологији, те у старим записима. „У изворном значењу палимпсест подразумева античке и средњевековне рукописе на пергамету или папирусу. Ти рукописи били су исписани преко првобитног текста претходно уклоњеног ножем или опраног цеђењем. Како је пергамент изузетно скуп и редак, нови текстови наношени су преко постојећих, ради уштеде. Нанесени текстови најчешће су били хришћанског садржаја. На тај начин многи драгоцени антички рукописи били су састругани или оштећени хемијским средствима. Данас се такви рукописи откривају фото-техником употребом инфрацрвених зрака“.

Палимпсест је вишезначни појам којим се најбоље може означити слојевитост поезије Десанке Максимовић, објашњава Милош Зубац и наставља: „Доживљај Апсолута Десанке Максимовић показао се веома разноврсним. Листајући њен песнички Требник, све књиге које је она написала, пронашао сам више од 80 молитава. Десанка Максимовић никада није организовала своје осећање вере, није била доктринарни верник и њен доживљај божанског принципа манифестовао се у пет различитих хипостаза: као слика персонализованог Апсолута, када се обраћала Богу; као слика сетог лица, када се обраћала апостолу Луки, рецимо; као слика сакралне грађевине у чувеној антологијској песми Грачаница; као слика сакрализованих личности њеног живота (она је највише песама посветила својој мајци, сестри, брату, оцу, свима које је морала да испрати у свом животу); и напослетку као слика Апсолута на земљи у чувеној књизи Тражим помиловање.“

У емисији упознаћемо Зупца и као композитора, извођача и песника.

Уредница и ауторка:Дренка Добросављевић

Музички уредник:Предраг Јовановић

Интерпретација:Тања Савовић

Тон-мајстор:Влада Ракић

Дијалог култура 28.11.2010.

Тема:СПЕЛЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА: И ЕКСТРЕМНИ СПОРТ И НАУКА

Повод:Међународна спелеолошка експедиција „Пут у средиште Земље“

„И онда само размишљаш како ћеш изаћи на површину и видети то звездано небо. Много пута сам рекао себи: Шта ми то треба? Толики је ризик, а, једноставно, толико је лепо горе на површини и на Земљи, толико имаш опција да уживаш. Неке ствари и не примећујеш док не видиш неку супротност и ја сам захвалан овим активностима и самој спелеологији зато што ми је пружила да видим једну обичну светлост дана и обично звездано небо тако необичним из призме дубине 2080 метара. Када си на тој дубини и када се враћаш, обичне ствари ти постану необичне и много лепе“, каже Иван Настић.

Пут у средиште Земље звала се међународна спелеолошка експедиција у најдубљу јаму до сада познату на нашој плантети. Јама Крубера – Вороња, чији постепно освајани тунели, меандри, подземна језера и подземни простори достижу дубину већу од два километра, налази се у Абхазији, надомак Црног мора и границе са Русијом. Мисију „Пут у средиште Земље“ организовао је Литвански клуб Енигма. Екипу је чинило 17 спелеолога из Француске, Ирске, Литваније, Шпаније и као једини члан из Србије Иван Настић. Мисија је успешно обављена. Иван Настић, спелеолог из наше земље водио је тим пред којим је био најтежи задатак са најзахтевнијом физичком и психичком кондицијом. Са њим су била још два спелеолога из Француске. На дну јаме, у дворани која је добила симболичан назив Гаме ис овер – Игра је завршена, тако, раширене су заставе Француске и Србије, после дугог, најчешће мокрог или блатњавог пута који се некада одвијао кроз пролазе и тунеле уске свега 40 центиметра, затим дуге уске вертикале или сифоне воде које је требало преронити. Када неки од бочних канала јаме добије име Wаy то тхе дреам – Пут до сна, можемо наслутити колико је дуг, напоран и сложен такав један изазов, а самим тим и колико је велики успех бити део међународне мисије и предводити један од њених тимова у најтежем задатку, као што је то Настићу поверено. Истраживање јама и пећина доводи у симбиозу науку и екстремни спорт.

Када се упустимо у дубљу анализу, откривамо да спуштање у јаме има додирних тачака и са алпинизмом и кањонингом. Заједнички именитељ је вериткални амбијент.

Које вештине је потребно стећи да би се човек успешно кретао у вертикалним амбјентима било да се прво спушта па пење или обрнуто? Шта све мора знати? О чему размишља док изводи подухват и када га над амбисом држи само уже? Како преживети у пределима где нема извора воде? Како изгледа живот у јами у средишту Земље? Како изгледа пут до њега и које све задатке за науку обављају спалеолози?

Уредница и ауторка:Дренка Добросављевић

Музички уредник:Предраг Јовановић

Спикерка:Мирјана Војводић

Тон-мајсторка:Марица Јунг

Дијалог култура 14.11.2010.

Тема:НИКОЛА ТЕСЛА, ЊЕГОВИ РАНИ БИОГРАФИ ИЗ СТАРОГ КРАЈА И НАУЧНО-ТЕХНИЧКИ МУЗЕЈИ

Знатижеља и жудња за сазнањем непрекидно нас воде до нових или још непрочитаних штива и до разнородних области посматрања и анализе. Међутим, свако има макар неколико књига којима се често враћа и за које се посебно стара да му увек буду при руци. Готово без изузетка, оне нас увек изнова воде до нових уочавања и синтеза. Међу мојим таквим књигама јесте „Никола Тесла – преписка с родбином“. Ту књигу су пре двадесет година приредиле Зорица Циврић и Дубравка Николић, у издању Музеја Николе Тесле у Београду.

Гост овог издања Дијалога култура Радио Новог Сада је Зорица Циврић, шефица Одељења електропривреде Музеја науке и технике у Београду. Њено дружење с Теслином архивом, његовим биографима, Теслиним рукописима, изворно забележеним мислима и идејама о експлоатацији енергије на добробит човечанства, водећи рачуна о природи, а што данас зовемо одрживи развој, нашло је одраза у њеном бављењу тим темама данас, као и питањима будућности садржаја и концепата одељења који се баве енергијом и електропривредом при научно-техничким музејима, те превентивном конзервацијом.

Ипак, од најмање подједнаког значаја је њен рад на приређивању мало пре поменте књиге „Никола Тесла – преписка с родбином“. Та хронолошки поређана писма оживљавају Теслино време, удахњују живот у податке из биографија и сужавају простор за субјективне, „одокативне“, интерпретације, осветљавајући Теслину личност изворношћу његове писане речи и рукописима његових најближих. Како су они, у време када је само телеграф био врхунски домет брзих комуникација, успевали да, у далекој Лици, готово у реалном времену дођу до америчких и европских новина и у њима проналазе и разумевају суштину и значај Теслиних проналазака, остаје тајна. Јер, природно, у времену најинтензивнијих експеримената и – што се често дешавало – у месецима када ствари нису ишле глатко, Тесла, према правилу, није писао. Оглашавао би се после, кад узмогне. Ових дана, тако узех да се подсетим шта преписка каже о оној години, пре тачно једног века, када Никола Тесла после спектакуларних експеримената у Колорадо Спрингсу, ипак није није учествовао на Париској изложби, где је требало да своје откриће о бежичном преносу енергије у облику сигнала предочи свету. Налазим писмо Теслине сестре Марице Косановић: „Драги Брате, ја ово пишем само да се ишто разонодим надом, да ћеш се ипак можда смиловати, па ми се бар једном ријечи јавити. Ево Изложбе и ми се сви тврдо надасмо, и тјем се тјешисмо, да ћемо бар из новина што о теби чути, али ево за сада још нема ништа! Ја те молим, да ми опростиш што сам овлико насртљива те нећу твоје ћутање да разумјем, али сестринска њежност ми не да мира, те када се сита наплачем онда сједем, те ти писмо напишем, али га наравно не пошаљем, бојећи се да би ми замјерити могао. Ово ево пуштам у свјет бијели, па шта му Бог даде… Моли те и преклиње да нам се јавиш – у духа те љубећа захвална сестра Марица.“ Само годину дана пре тога, Марица Косановић писала је Николи Тесли овако: „Мили брате Никола, од једног инжинера сам чула, да ћеш ти заиста учествовати на Париској изложби и да ћеш почети сада у Новембру преносити своје ствари… Сава је администратор ове парохије и долази сваке неђеље служити службу. Он ми је рекао и молио ме да Ти пишем, да би он дошао у Париз, да се с Тобом састане“.

Зорица Циврић у емисији говори о Николи Тесли, Теслиним раним биографијама из старог краја и научно-техничким музејима.

Уредница и ауторка:Дренка Добросављевић

Музички уредник:Предраг Јовановић

Спикери:Мирјана Војводић и Горан Костић

Тон-мајстори:Атила Францишковић и Марица Јунг

Дијалог култура 31.10.2010.

Тема:СЕРВИСИ ЗАСНОВАНИ НА ЛОКАЦИЈИ И АРСАНД АПЛИКАЦИЈА ЗА НАЈНОВИЈУ ГЕНЕРАЦИЈУ ПАМЕТНИХ ТЕЛЕФОНА

„Рапидан развој мобилних технологија, довео је до развоја широког спектра могућности и услуга које исти пружају. Полазећи од основне функционалности мобилних телефона као што су размена кратких порука и комуникација са корисницима широм света па све до приступа Интернету путем телефона и размене мултимедијалних садржаја, мобилни телефон свакако заузима веома важно место у животу савременог човека. Упоредо са развојем нових технологија, развија се и могућност употребе мобилних телефона за обављање најразличитијих операција. Хардверска обогаћеност мобилних телефона уређајима као што су камера, ГПС, акцелерометар итд. пружају корисницима нови доживљај приступу информацијама и отварају врата једног сасвим новог света мобилних комуникација. Могућност управљања мобилним телефоном путем екрана осетљивог на додир уводи и једну нову димензију корисничког искуства у раду са мобилним телефонима. Сталан развој мобилних хардверских технологија и унапређења мобилних телефона прати и развој софтверских платформи за управљање истим. Савремене платформе омогућују висок степен употребе развијеног хардвера како од стране крајњег корисника тако и од стране програмера. Могућност управљања телефоном путем екрана на додир, коришћење мапе целог света на телефону у комбинацији са ГПС уређајем и многе друге могућности, још више проширују спектар употребе мобилних телефона“, пише Сава Микалачки у раду „Сервиси заснивани на локацији за Андроид платформу“. Шта су сервиси засновани на локацији и како они функционишу? Шта се подразумева под сервисима заснованим на локацији у отвореном простору? Који су сервиси засновани на локацији у затвореном простору? Шта чини архитектуру Андроид оперативног система и шта обављају поједини нивои? О томе, а понајвише шта све обезбеђује његова АрсАнд апликација за најновију генерацију паметних телефона у емисији говори Сава Микалачки. Сава Микалачки дипломирао је на Природно-математичком факултету у Новом Саду 2007. године на смеру Информатичар пословне информатике. На истом факултету недавно је одбранио и мастер тезу. Ради као сарадник Лабораторије за развој информационих система матичног факултета. Током 2008. године, као стипендиста фонда доктор Зоран Ђинђић био је 5 месеци на пракси у компанији Сиеменс у Минхену у Немачкој.

Уредница и ауторка:Дренка Добросављевић

Музички уредник:Предраг Јовановић

Спикер:Горан Костић

Тон-мајстори:Златоје Чоловић и Марица Јунг