Аутор: ПМФ

Дијалог култура 17.10.2010.

Тема:БАРОК И СРПСКИ ПРАВОСЛАВНИ ХРАМОВИ

Барок је настао у Италији око 1600. године. У 17. веку и у следећем, раширио се у Немачкој, Аустрији, Француској, Холандији и другим крајевима Европе. Термин барок у историју уметности увео је историчар културе и уметности Јакоб Буркхарт да означи декаденцију високе ренесансе у развијеној архитектури противреформације у Италији, Шпанији и Немачкој. Наиме, појава барока део је историјских, друштвених и културних кретања и тенденција које настадоше као одговор на реформацију. Супростављајући се реформацији и црква се мењала. Формулисане су јасне и разумљиве мисли и програм на препород хришћанства. Барок је нашао свој израз у свим токовима живота и стваралаштва: у архитектури, сликарству, литератури, позоришту, музици. Био је то последњи универзални стил Европе. Српски православни храмови у том стилу грађени су у 18. веку, пре свега у Банату, Бачкој и Срему. Данашње издање Дијалога култура Радио Новог Сада посвећено је елементима на којима се виде утицаји и путевима барока од европских административних и културних метропола до градитеља српских богомоља, као и до уметника који су их осликавали и до мајстора дуборезачких радионица. Да ли је реч само о инспирацијама путем директних, непосредних додира? Има ли и посредних утицаја? Како се ти утицаји одражавају на екстеријер цркава и како на ентеријер? Има ли и доприноса српске сакралне барокне уметности европском бароку? У чему се он огледа?

Барок у православним храмовима је научна преокупација историчарке уметности магистре Јасмине Кланице. Њен магистарски рад посвећен је цркви светог Николе у темишварској Махали. Она, између осталог пише: „Развој иконостаса у висину тече споро и може се пратити од најстаријих камених и мермерних преграда у ранохришћанским и византијским црквама до високих и вишеспратих иконостаса, а који тек у другој половини 18. века добијају свој завршни облик у црквама на подручју Карловачке митополије. Формирање високих иконостаса доводи су и у везу са тријумфалним луковима западноевропских градских свечаности, а такође и са скулптуралним ретаблима 15. и 16. века. Сасвим је извесно да су се декоративне вишеспратне фасаде иконостаса, са сложеним иконографским репертоаром који су одређивали црквени оци, развијале под вишеструким утицајем“ (…) „Од ниске камене олтарске преграде у црквама 18. века, која је сасвим личила на мермерне преграде ранохришћанских и каснијих византијских и романских цркава, развој је текао све до средине 18. века, када иконостас постаје висока дрвена преграда, богато украшена позлаћеном резбаријом, на којој су смештенте на десетине икона.“ (…) „Иконостаси постају најважнији украс унутрашње архитектуре, пошто су слике напустиле своје традиционално место на зиду, које су заузимале у средњовековној уметности и сместиле се на његовој дрвеној констукцији.“

Уредница и ауторка:Дренка Добросављевић

Музички уредник:Предраг Јовановић

Спикери:Јадранка Ковач и Горан Костић

Тон-мајсторка:Марица Јунг

Дијалог култура 26.09.2010.

Тема:ИНТЕРНЕТ ИНТЕЛИГЕНТНИХ СТВАРИ, ПАМЕТНЕ КУЋЕ И ГРАДОВИ

Повод:Излагање др Срђана Крчо на тему „Интернет ствари“ на међународној Четрнаестој конференцији АДБИС, посвећеној новим решењима, правцима развоја и трендовима база података и информационих система, одржаној на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду

Шта је Интернет интелигентних ствари?

Тражећи одговор на то питање долазимо и до приче о интелигентним кућама и градовима.

„Има интелигентних кућа које су направљене као демо-куће, како би то могло да изгледа. То је кућа која изгледа заиста сектакуларно. У њој ради све на дугме… Она прати ко је у собама, ко се креће по собама, затим пали и гаси светло у зависности од тога да ли неко седи у соби или не седи, да ли је потребно светло да гори на основу нивоа осветљења у том моменту и евентуално на основу онога што особа тренутно ради. Ако неко седи и гледа телевизор, није потребна иста јачина светла као и ако седи и чита књигу. Значи та интелигентна кућа требало би да буде довољно интелигентна да препозна да ли седите, где седите па да вам укључи ову лампу, или ону другу лампу или главно осветљење ако имате госте на вечери и треба да се видите лепо и причате, да подеси ниво температуре која ће бити у тој просторији и да отвори или затвори прозор у зависности од тога да ли има неког или нема неког и сунце директно сија у тај прозор па диже температуру унутра, па ће онда на пример аутоматски спустити ролетне или их подићи. Значи то је све везано на неки начин са прављењем угођаја за људе који живе у тој кући и за оптимизовање потрошње енергије…“ објашњава, између осталог, др Срђан Крчо. Како на Интернету учинити доступним оне информације које су забележили сензори на појединим уређајима у нашим домовима, као и на статичним или покретним објектима у граду? То је једно од најактуелнијих питања којима се данас баве стручњаци за Интернет интелигентних ствари. Али, они су отишли и корак даље. Они раде на томе да се омогући да преко мобилних телефона можемо да активирамо на даљину поједине уређаје у нашим домовима, или да их искључимо – на пример. Укључивање или искључивање машине за веш, клима-уређаја, или рерне док смо на радном месту, преобразиће нашу свакодневицу. Живот ће свакако постати угоднији захваљујући повезивању информационих система. Такође, на пример, грађани ће имати осећај веће сигурности ако на мобилном телефону буду добијали информације, као што су алармантна дешавања у њиховим становима, те ако буду могли да сместа реагују.

Ово издање Дијалога култура посвећено је интелигентним градовима, домовима и стварима и како оне функционишу, те питању да ли су и у којој мери у примени.

Уредница и ауторка:Дренка Добросављевић

Музички уредник:Предраг Јовановић

Спикерка:Јадранка Ковач

Тон-мајсторке:Марица Јунг и Војислава Вукеља

Дијалог култура 12.09.2010.

Тема:ТЕХНОЛОШКЕ НАУКЕ КОД НАС С ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ТАКОЗВАНИ КОНЦЕПТ НУЛТЕ ЕМИСИЈЕ И ЕНЕРГЕТСКИ НЕЗАВИСНА НАСЕЉА И ИНДУСТРИЈЕ

Концепт такозване нулте емисије односи се на затворене енергетске и материјалне токове. То је практично технологија и живот без било каквог отпада. Нулта емисија значи да отпадну енергију треба на неки начин вратити у процес, као и материјалне токове што се сматрају отпадом, указује проф. др Золтан Заварго, декан Технолошког факултета Новосадског универзитета у Дијалогу култура Радио Новог Сада. Смањење потрошње енергије кроз енергетску ефикасност без отпадних токова у стамбеним објектима једно је од најактуелнијих технолошких и економских питања. Даљи корак представљаће енергетски независна насеља и енергетски независна индустрија. За остварење тог дугорочног пројекта потребна је едукација привреде и индустрије. Она ће бити остварена у трогодишњем Темпус пројекту. Технолошки факултет Универзитета у Новом Саду, заједно са другим партнерима у земљи и иностранству оспособљава се да постане референтни центар за обуку особља у привреди и индустрији за енергетски независна насеља и енергетски независну индустрију. Шта су то енергетски независна насеља? Како се може остварити енергетски независна индустрија? Шта у овом тренутку чини Технолошки факултет на том плану у оквиру пројекта Темпус и који резултати се у ближој будућности очекују? Која страна искуства већ постоје и која су постигнућа на пољу концепта нулте емисије у високоразвијеним земљама?Шта је посао једног инжењера технологије у односу на стручњаке других граничних области? Која основна и која примењена истраживања се спроводе? По чему је све Технолошки факултет Универзитета у Новом Саду препознатљив? Како се развијао током полувековног постојања? Тим и другим питањима посвећено је ово издање Дијалога култура.

Уредница и ауторка:Дренка Добросављевић

Музички уредник:Предраг Јовановић

Спикер:Горан Костић

Тон-мајсторка:Марица Јунг

Дијалог култура 29.08.2010.

Тема:МИГРАЦИЈА ИДЕЈА И НЕКАД БУРНИЈИ, А НЕКАД МИРНИЈИ СУЖИВОТ ПАНОНАЦА, КЕЛТА, ДАЧАНА, РИМЉАНА И ДРУГИХ – ИЗ УГЛА АРХЕОЛОШКИХ САЗНАЊА

Средином 5. века наше ере, конкретно 448. године једно римско посланство путовало је на Атилин двор ради преговора. Тако је остало забележено и трагање обичних људи за погоднијим условима рада и стицањем иметка. „То посланство је кренуло са цариградског двора, из Константинопоља, прошло је цариградски друм од Константинопоља преко Софије и Ниша, па избило на Дунав и прешло на ове територије зато што се негде на простору данашње Бачке или нешто северније, у данашњој Мађарској, налазио Атилин логор. Они су ишли на преговоре.“ Те две силе сукобљавале су се на тим просторима, али радила је и дипломатија, указује археолог Станко Трифуновић, виши кустос у Музеју Војводине. Приск је између осталог записао да су они тада срели једног Грка. Били су изненађени тиме што свог земљака срећу међу варварима, својим противницима. Он им је објаснио да ту живи по својој вољи, зато што се ту не плаћају порези. У емисији Дијалог култура пониремо у време и пре Атиле, те питамо Станка Трифуновића: Кога је све и зашто привлачила панонска равница у античко доба? Да ли су Римљани ипак прелазили Дунав или су само с десне обале реке гледали у данашњу Бачку и Банат? Да ли се само ратовало и неповерљиво гледало? Шта се све испољило у додиру култура и које су идеје мигрирале од једних до других?

Уредница и ауторка:Дренка Добросављевић

Музички уредник:Предраг Јовановић

Спикерка:Мирјана Војводић

Тон-мајсторка:Марица Јунг

Дијалог култура 15.08.2010.

Тема:БИОХЕМИЈА, БИОХЕМИЈА ЛЕКОВИТОГ БИЉА, ЕКОЛОШКА БИОХЕМИЈА

Шта је живот и шта је живо јесу питања која су од давнина настојали да објасне филозофи, а пре њих религиозни мислиоци, потом лекари и биолози. Али тек биохемија у 20. веку даје одговоре на најзначајнија питања о својствима живог. „Биохемија има корене у две научне дисциплине, у хемији и биологији и фактички представља једну од најмлађих научних дисциплина у тим областима. У суштини, она се развила их физиолошке биохемије. Први пут се спомиње крајем 19. века. Биохемија тежи да објасни све оне хемијске и биохемијске реакције које на неки начин условљавају феномен живота. Постоји једна јако лепа дефиниција живота где се каже да сам живот представља компартментацију, оркестрацију и кореографију хемијских реакција и тај молекуларни феномен живота јесте оно чиме се бави биохемија“, указује редовни професор биохемије др Неда Мимица-Дукић на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду. „Она захтева знање хемије, захтева знање физичких, хемијских и биолошких законитости које се примењују на молекуларни живот и циљ је да узимајући у обзир све те законитости објаснимо како се одвија живот и шта се то заправо десило да нека нежива материја добије својство живог.“ У емисији проф. др Неда Мимица-Дукић говори о открићима у области биохемије која су револуционисала сазнања о човеку и разоткрила многе тајне живота. Многе од њих нису онаква какве бисмо ми желели да буду. На пример, када је 2000. у потпуности дешифрован људски геном и када је утврђено да се геном човека и геном пацова много не разликују. Гошћа говори и о генетском инжењерингу и његовој будућности, те о биохемији лековитог биља, о фармакогнозији и еколошкој биохемији, као и о свом погледу на науку.

Уредница и ауторка:Дренка Добросављевић

Музички уредник:Предраг Јовановић

Спикер:Горан Костић

Тон-мајсторка:Марица Јунг

Дијалог култура 01.08.2010.

Тема:ИНТЕРНЕТ – ДЕМОКРАТИЗАЦИЈА ЗНАЊА И МОГУЋНОСТ КОМУНИКАЦИЈЕ СВИ СА СВИМА КОЈИ СУ У ИСТОЈ СФЕРИ ИНТЕРЕСОВАЊА

Демократизација знања и могућност комуникације „сви са свима који су у истој сфери интересовања“ пуно технолошко остварење доживљава са интернетом тек у нашем веку. Али, корени идеја и принципа интернета су много старији и налазе се у човековој потреби да свестрано, интерактивно и слободно комуницира без линеарних ограничења, као и у неопходности да знање буде свима и у сваком тренутку доступно. Први кораци ових демократских идеја остварени су Атини у петом веку пре наше ере у међуделовању са почецима теоријске мисли и темељима модерне науке. Комуникација и размена идеја су и тада, као и данас, биле подстрек за свако човеково стваралаштво, деловање и даљи развој цивилизације. Прво такво једно интерактивно комуникацијоно место био је Атински трг. Следећи значајан корак у демистификацији знања и његовог избављења из аристократских, елитистичких кастинских кругова била је Александријска библиотека. Дела која су ту била похрањена и начин на који су она била систематизована, у основи су истоветни као и систем на који се ослања Интернет. О историјату Интернета, као и шта све он данас пружа, затим шта све доноси појединцу као једну од предности савремене цивилизације и, уједно, како се спречава злоупотреба Интернета, те како ће то савремено достигнуће утицати на душтво и начин рада компанија и појединца – у Дијалогу култура Радио Новог Сада говори професор др Божидар Раденковић, редовни професор на Факултету организационих наука у Београду. Професор Раденковић предаје предмете: Симулација и симулациони језици, Симулација у пословном одлучивању, Управљање и динамика организационих система, Методе развоја информационих система, Конкурентно програмирање, Интернт технологије и мобилно рачунарство. Последипломске студије смера Електронско пословање формирао је 2001. године и на њима предаје истоимени предмет.

Уредница и ауторка:Дренка Добросављевић

Музички уредник:Предраг Јовановић

Спикерка:Јадранка Костић

Тон-мајстор:Златоје Чоловић

Дијалог култура 18.07.2010.

Тема:СВЕСТ – НАУЧНИ ИЗАЗОВ XXИ ВЕКА

„Данас преовлађујућа научна парадигма је да се процесирање информација на нивоу централног нервног система одиграва посредством хијерархијски организованих и повезаних неуронских мрежа; изгледа да се ова хијерархија биолошких неуронских мрежа спушта све до субћелијског цитоскелеталног нивоа, за који неки истраживачи верују да представља интерфејс између неуралног и квантног нивоа – за који се недавно испоставило да у Фејнмановој пропагаторској верзији Шредингерове једначине има математички формализам аналоган Хопфилдовој неуронској мрежи, што представља основу квантне неуронске холографије [која омогућава на излазу Хопфилдове квантно-холографске неуронске мреже сукцесивну реконструкцију таласних функција меморијских стања (комплетних, и амплитуде и фазе!) при препознавању таласних функција стања показаних на њеном улазу (што је у основи сваке холографије, али је овде све поједностављеније у односу на стандардну ласерску холографију, која захтева тзв. кохерентне референтне и предметне ласерске снопове)]“, пише проф. др Дејан Раковић у раду „Квантно-холографске основе психосоматике и духовности“. Квантни физичар и биофизичар професор др Дејан Раковић, у емисији говори о актуелним научним сазнањима о природи свести и процесима мишљења. Ако је Универзум џиновски квантни холограм, како се то уклапа у квантну природу свести? Ако је све холографски кодирано на нивоу колективне свести, да ли то значи да је све предодредјено? „Последњих деценија проучавање феномена свести као најкомплексније когнитивне функције добија нови импулс – због дубоких потенцијалних фундаменталних и практичних импликација у медицини, науци и техници, филозофији, уметности и религији – уз наговештај појаве велике синтезе рационално-научног (класично-редукованог, у нормалним стањима свести) и креативно-религијског (квантно-кохерентног, у измењеним и прелазним стањима свести) модуса спознаје у оквирима (квантно-холографске) парадигме – са значајним доприносима и наше научне средине“, указује проф. др Дејан Раковић.

Уредница и ауторка:Дренка Добросављевић

Музички уредник:Предраг Јовановић

Спикер:Горан Костић

Тон-мајсторка:Сабина Недић

Дијалог култура 04.07.2010.

Тема:ГЕОНАСЛЕЂЕ И ГЕОТУРИЗАМ

„Геонаслеђа представљају репрезентативне узорке геодиверзитета, односно разноликости географских услова. Под објектима геонаслеђа подразумевамо све геолошке, геоморфолошке, педолошке, као и посебне археолошке вредности настале у процесу формирања земљине коре, њеног морфолошког уобличавања. Како би се неки од тих објеката прогласио геонаслеђем, он мора испуњавати следеће услове, односно поседовати следеће особине: реткост, тренутно стање, репрезентативност, разноликост, научни и едукативни критеријум“, указује Ђорђије Васиљевић, докторант из области геотуризма у раду „Могућности геонаслеђа Србије као националног бренда“ и додаје: „Крајем 20. века настао је појам промоције и интерпретирања геонаслеђа много широј публици. Та појава се дефинише као геотуризам и фокусирана је на промоцију геолошких и геоморфолошких места због њихових научних и друштвених вредности како би се осигурала њихова конзервација (заштита) ради њихове будуће употребе од стране научника, посетилаца (туриста) и рекреативаца. Дакле, у суштини, геотуризам представља процес препознавања и давања ширег значења објектима геонаслеђа који би требало да воде ка њиховој што бољој и ефикаснијој очуваности. Мере геоконзервације, у комбинацији са туристичком промоцијом, кључни су елементи геотуризма. Овде се свакако под геоконзервацијом подразумева активни менаџмент локалитета ради обезбеђивања очувања квалитета за разлику од чисте презервације која подстиче апсолутну непромењивост објеката – очување првобитног стања и превенције било какве промене.“ У емисији говори и Тин Лукић, постдипломац из геонаука. Ђорђије Васиљевић и Тин Лукић су чланови радне групе за истраживање леса при Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду.

Уредница и ауторка:Дренка Добросављевић

Музички уредник:Предраг Јовановић

Спикер:Горан Костић

Тон-мајстори:Сабина Недић и Златоје Чоловић

Дијалог култура 20.06.2010.

Тема:БУШИДО

Једна од одредница Бушидо кодекса јесте: „Немам очи; стварам од бљеска муње своје очи“. Слободан Ненин, у књизи „Мач складног удраца – Бушидо“ у вези с тим поставља питање да ли смо ту на „Путу којим се ређе иде“?. Трагајући за одговором, промишља на следећи начин: „Ова реченица је заправо потпуно бесмислена јер односи Неба и Земље стварају тачно онолико «путева» колико је и наших «Ја». Да! Нико нема само једно, јединствено, целовито и непроменљиво «Ја». Свако од нас је у сваком тренутку ново, јединствено и непоновљиво биће. Илузија о јединственом, непроменљивом «Ја» такође је једна од последица неувиђања истине скривене копреном Маје. Увидети ту истину значи живети у складу са Зен пепоруком да увек морамо бити «овде и сада» без обзира на то ко је то «увек овде и сада». Ако је ишта нанело штету људској духовности, онда је то баш та заблуда, да себе видимо као нешто непроменљиво усред неумитног тока промена у односима свега око нас, па и у нама самима. Чак и на нивоу елементарне логике, народског «здравог разума», од кога, узгред, нема ничег разумнијег, то је потпуна глупост. Како је могуће да било шта непроменљиво трајно опстаје усред, на сваки начин, променљивог окружења? Како можете остати непроменљиви и себе сматрати «центром света», што у суштини свако од нас и јесте, усред несагледивог тока промена? Та илузија нам помаже да преживимо, она је у основи уметности «живљења», која није ништа друго до уметност заблуда и незнања. Она не може, неће или не сме да увиди да се свако од нас у сваком тренутку креће свим «путевима» истовремено. На њиховим раскшћима преплићу се односи Неба и Земље; на раскршћима путева који произилазе из преображавања односа Неба и Земље. Њих има колико и наших «Ја», а ми смо свесни баш оног само једног, додуше неопходног, али нипошто и најважнијег.“ Гост емисије је Слободан Ненин, по образовању филозоф и историчар уметности, а по професији новинар и уредник образовних и документарних програма на Телевизији Војводине, уједно – мајстор Аикида. Непосредан повод за сусрет с њим је његова књига „Мач складног ударца – Бушидо“.

Уредница и ауторка:Дренка Добросављевић

Музички уредник:Предраг Јовановић

Спикери:Јадранка Ковач и Горан Костић

Тон-мајстори:Далибор Видовић и Златоје Чоловић

Дијалог култура 06.06.2010.

Тема:Есеј: ВИЗАНТИЈСКА КУЛТУРА НА ЕВРОПСКОМ ЗАПАДУ И ИСТОКУ

У културолошким и историјским анализама најчешће пажњу усмеравамо на савремени тренутак и феномен продирања Западне цивилизације у све сфере живота других цивилизација са којима је она у прошлости долазила или данас долази у додир.

Та слика представља велико упрошћење погледа на културну мобилност и њене правце кретања: у неким историјиским периодима може се видети присуство других цивилизација и њихов одраз на Западну – нарочито у периоду када она још није била целовито оформљена, а онда када је то постала, могло би се приметити да су у њене темеље уграђена културна, сазнајна и уметничка достигнућа древних блискоисточних и медитеранских култура.

У тексту Византијска култура на Европском Западу и истоку Дренка Добросављевић бави се утицајем византијске мисли и византијског стваралаштва на европски Запад и Исток. Између осталог указује да се у више периода историје Западне Европе осећају различити утицаји византијске уметности и то не само у Равени, која и данас сија ’’златним добом’’ византијске културе из времена владавине Јустињана првог, за кога се каже да није било ни већег, ни просвећенијег покровитеља уметности. За разлику од европског Запада, где се утицаји Византије огледају пре свега у уметности и у различитим сферама живота – на Истоку, у Русији и југоисточној Европи, укључујући и нашу земљу, преовлађује утицај црквеног градитељства и списа, византијске литературе религиозног садржаја, духовног промишљања о питањима морала и верског живота у православљу.

Уредница и ауторка:Дренка Добросављевић

Музички уредник:Предраг Јовановић

Тон-мајстор:Момчило Ђурђевић